ostanimo u kontaktu

Biznis

Od dronova do celih firmi: Šta stavljamo pod zalogu i kome najviše dugujemo

Objavljeno

-

Više od 100 milijardi evra iznose dugovi zbog kojih su građani i firme u Srbiji stavili pod zalogu automobile, kamione, mašine, lokomotive, dronove, razne dragocenosti, ali i životinje, ugovore koje tek treba da naplate, pa i – cela preduzeća. Najviše zaloga je u registar APR upisano u korist – banaka.

Ono što je hipoteka na stan i drugim nepokretnostima, to je zaloga na pokretnim stvarima i pravima.

Zalogom garantujemo da ćemo dug platiti na vreme – u protivnom, poverilac može da se namiri prodajom predmeta koji je pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre za portal N1 navode da je, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, bilo aktivno 196.209 založnih prava, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja iznosi 100.898.034.811,79 evra.

Pod zalogu se, uobičajeno, stavljaju vozila, mašine, umetničke slike, nakit, ali ima i životinja koje, na primer, poljoprivredna gazdinstva kupuju na kredit.

Tako se u registar proteklih godina upisivala zaloga na kravama, pastuvima, bikovima…

Otplatu duga dužnik može da garantuje i udelom u vlasništvu nad svojim preduzećem, ali i nekim budućim prihodom. Takav je, na primer, slučaj sa ugovorima o sportskim transferima kada sportski klub tek treba da naplati iznos od „prodatog“ igrača.

Bilo je i primera da se pod zalogu stavljaju i potraživanja iz ugovora o doživotnoj renti.

Šta smo založili

U 2023. godini prava (prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava) čine 32,65 odsto registrovanih predmeta. Vozila čine 30,79 odsto predmeta zaloge, mašine i oprema 19,89 odsto, dok su životinje zastupljene u 6,74 odsto slučajeva.

Preostalih 9,93 odsto, kako ističu u APR, čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.

Kome dugujemo

Najviše zaloga je upisano u korist – banaka.

„U 2023. godini među založnim poveriocima najzastupljenije su banke koje čine 77,15 odsto svih registrovanih. Ostala privredna društva zastupljena su u 11,1 odsto, Republika Srbija – Poreska uprava čini 4,06 odsto, fizička lica 2,29 odsto, preduzetnici 0,05 odsto, dok su lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija zastupljena u 5,35 odsto slučajeva“, navode u APR.

Pretragom Registra založnih prava, tako, pronalazimo zalogu nad zlatnom ogrlicom u korist Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Sombora.

Dužnik je zlatarska radnja, a zaloga je još 2010. godine uspostavljena po rešenju Privrednog suda u ovom gradu.

Za razliku od ove ogrlice, za koju je sud u Somboru procenio da je pre 14 godina vredela nešto više od 20.000 dinara, zaloga nad 240 komada ogrlica sa poludragim kamenom u vlasništvu jedne kraljevačke firme, prema proceni Poreske uprave Srbije, bila je 2009. godine vredna 1,2 miliona dinara.

Firma može da garantuje plaćanje svojih obaveza stavljajući pod zalogu vlasničke udele.

Nekada je reč o – celim preduzećima.

Tako je nedavno, podsetimo, Telekom Srbija prodao antenske stubove i prateću infrastukturu kojom je upravljala firma Sky Towers Infrastructure (u Telekomovom vlasništvu). Krajem decembra 2023. novi vlasnik te firme postalo preduzeće registrovano u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower.

Novo preduzeće je odmah po preuzimanju uspostavilo zalogu na 100 odsto vlasništva u firmi Sky Towers Infrastructure u korist Telekoma, a po osnovu obezbeđenog potraživanja od 420,4 miliona evra.

Kad krene prinudna naplata

Kada dužnik ne plati na vreme poveriocu – on može da se namiri iz prodaje predmeta pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre navode da relativno mali broj upisanih zabeležbi upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju svoje obaveze i da su prinudna izvršenja obaveza obezbeđenih registrovanom zalogom u praksi – relativno retka.

„Procenatualna zastupljenost zabeležbi namirenja se kreće između 0,5 odsto i jedna odsto u odnosu na broj registrovanih založnih prava“, ukazuje APR.

Podaci APR pokazuju da je u poslednjih pet godina registrovano je 300 zabeležbi namirenja, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u tim predmetima bila je oko 108 miliona evra.

(N1)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Svetska banka: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 milijardi dolara u narednih 10 godina

Objavljeno

-

Svetska banka objavila je, na prolećnom zasedanju MMF i SB koje se danas završava u Vašingtonu, da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, SAD, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

„Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi“, rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

pročitaj više

Biznis

Amerika signalizira da se bližimo kraju rasta cena nafte i goriva

Objavljeno

-

Cene nafte su kratkotrajno skočile u petak ujutro nakon što je Izrael navodno izveo vazdušne udare na Iran, da bi zatim brzo pale pošto su iranski državni mediji umanjili njihov značaj, ali sukobi na Bliskom istoku nastavljaju da ostavljaju posledice na već rastuće cene nafte i benzina.

Sirovi Brent, kao međunarodni indikator, skočio je skoro 2% u petak ujutru na malo ispod 88 dolara po barelu, ali je pao na oko 87,50 dolara, što predstavlja marginalno povećanje od 0,5% za jedan dan.

Nacionalni indikator West Texas Intermediate takođe je porastao oko 2% u petak ujutru, nakon izveštaja o izraelskom vazdušnom udaru, iako je kao i Brent, WTI takođe opao, dostigavši malo iznad 83,50 dolara po barelu.

Portparol Američke automobilske asocijacije Endrju Gros ocenio je da međunarodni sukobi mogu dovesti do nestabilnosti na naftnom tržištu, izjavivši u četvrtak da „situacija sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini drži naftno tržište na ivici“.

Iako povećanja cena nafte obično dovode do povećanja cena na pumpama, analitičari očekuju da će ti efekti na cene benzina biti odloženi, a više faktora moglo bi pomoći da cena benzina padne sa nivoa od 3,69 dolara, nacionalnog proseka ove nedelje – najviše cene od oktobra, prema GasBuddy-u.

Patrik De Han, glavni analitičar za naftu u GasBuddy-u, rekao je da očekuje da će cene benzina dostići 3,70 dolara po galonu u bliskoj budućnosti, iako dodaje da sa povratkom američkih rafinerija nafte sa redovnog održavanja i umanjivanjem efekta izraelskog napada, postoji „potencijal da se približavamo kraju“ rasta cena na pumpi.

Još jedan pozitivan znak za cene benzina bio je porast zaliha sirove nafte, koje su ove nedelje uvećane za 2,7 miliona barela, na oko 460 miliona barela, iako su i dalje šest miliona barela ispod nivoa u isto vreme prošle godine, prema Upravi za energetske informacije.

Endrju Gros takođe je procenio da bi cene benzina mogle stagnirati jer američka potražnja padne na tipično niske nivoe pred Dan sećanja. Potražnja za benzinom u SAD-u smanjila se blago sa 8,84 miliona barela u nedelji koja se završila 5. aprila na 8,81 milion barela prošle nedelje, prema podacima EIA-e, i malo je ispod nivoa na kojem je bila prošlog aprila. Gros očekuje da će nacionalna prosečna cena benzina „možda oscilirati s malim povećanjima, sa nekoliko dana bez promena, pa čak i sa nekim danima gde će doći do pada cena“ kao rezultat.

Izraelska vojska navodno je rano u petak izvela ograničene vazdušne udare u Iranu, rekli su neimenovani zvaničnici. Prijavljeni udari došli su nekoliko dana nakon što se Iran odlučio na nezapamćeni napad dronovima i balističkim raketama na Izrael nekoliko dana ranije, a za koje su izraelski zvaničnici rekli da su prouzrokovali samo manju štetu. Napad Irana bio je odmazda za izraelski vazdušni udar ranije ovog meseca na iransku ambasadu u Siriji, u kojem je poginulo najmanje 16 osoba, uključujući dva visoka vojna lidera.

Iranska državna televizija jučerašnji udar nazvala je „izraelskom i američkom medijskom propagandom.“ Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za bilo kakve udare na Iran. Tenzije između Irana i Izraela eskalirale su poslednjih meseci zbog raznih incidenata, uključujući vazdušne udare i napade, izazivajući zabrinutost svetskih lidera za deeskalaciju.

Brajan Bušard, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

Stelantisov novi električni model na fabričkim trakama u Kragujevcu već od oktobra?

Objavljeno

-

Srbija bi uskoro trebalo da se svrsta u red zemalja u kojima se proizvode električni automobili s obzirom na najavu da će do kraja tekuće godine u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu početi izrada novog modela tog tipa vozila.

Stručna javnost ističe da je svakako reč o dobroj vesti ali da treba biti oprezan u procenama, kada će zaista do toga doći, jer je reč o poduhvatu koji je još uvek pionirski ne samo na našem području već i u celom svetu, piše Demostat.

Kompanija Stelantis, koja je nastala 2021. godine spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, prema pisanju srpskih medija ovog meseca je u fabrici u Kragujevcu, čiji je vlasnik, počela probnu proizvodnju automobila na električni pogon a očekuje se da bi serijska proizvodnja, u punom kapacitetu u dve smene mogla da startuje u oktobru.

Prema navodima medija prvi modeli električnog automobila u Kragujevcu su već proizvedeni a reč je o primercima koji su namenjeni za takozvane “kreš” testove i ostala potrebna ispitivanja. Takođe, počelo je i njihovo testiranje na ulicama tog šumadijskog grada s obzirom na to da Stelantisova fabrika poseduje pistu za probu novih modela automobila, a glavna sigurnosna ispitivanja se obavljaju u inostranstvu. Spekuliše se da će se prvi električni automobil proizveden testirati i na ulicama Kragujevca, kako je to uobičajeno prilikom takvih provera, zaštićen u maskirnoj foliji.

Svaki model mora da prođe opsežna testiranja, kao što su sigurnosna ispitivanja, bočne udare i tako dalje. Probni model treba na ispitivanjima da dobije određeni broj zvezdica kako bi se utvrdilo da je u potpunosti siguran.

Kako je izjavio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Saša Đorđević radnici kragujevačke fabrike automobila koji su bili na obukama u inostranstvu vratili su se u zemlju u nekoliko faza i odmah po povratku su uključeni u poslove vezane za proizvodnju novog elektičnog vozila.

Prema njegovim rečima, planirano je i otvaranje konkursa za prijem novih radnika koji će takođe proći neophodne obuke.

U ovom trenutku nije poznat taćan datum kada će prvi električni automobil proizveden u Srbiji biti predstavljen javnosti, kao ni gde će se to zbiti. Ono što treba napomenuti da će to ujedno biti i prvi električni automobil proizveden na Balkanu.

Tvrdi se da je nekoliko datuma predstavljanja javnosti tog automobila u opticaju kao i da će gotovo izvesno biti predstavljen na leto.

Podsećanja radi, moglo se čuti da će novi električni automobil u stvari biti restilizovani model Fijatovog automobila “panda” međutim kompanija Stelantis niti je to potvrdila niti je dosad obelodanila naziv novog modela.

Krajem prošle godine pojavile su se informacije da će se novo vozilo zvati “pandlina” da će se prodavati na svim kontinentima i da će imati i veći broj personalizacija za određena tržišta. Nova električna vozila proizvedena u Kragujevcu trebalo bi da koštaju oko 20.000 evra.

Inače, paralelno sa planiranim procesom proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji, republička Vlada je 1. februara na svojoj sednici usvojila uredbu o subvencionisanju kupovine električnih automobila.

Za tu meru država je izdvojila 170 miliona dinara.

Pravo na subvencionisanu kupovinu tih automobila imaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra ove godine.

Subvencije predviđene za kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla iznose 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, električnog motocikla, motocikla sa bočnim sedištem, teškog tricikla, lakog i teškog četvorocikala 500 evra, dok je najveći iznos predvi|en za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone i iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prijavljivanje zainteresovanih za subvencije države za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra počelo je 12.aprila i trajaće do 31.oktobra.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i kompanije, a cilj subvencije je unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.

– Reč je o velikom projektu i relativno novoj stvari u automobilskoj industriji ne samo kod nas nego bilo gde u svetu. To je i jedan od razloga zbog čega država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Međutim, te subvencije svakako nisu dovoljne da bi se vozači motivisali da kupe baš ta vozila. Bez obzira što će se u Srbiji proizvoditi jeftiniji modeli električnih automobila njihova cena je još uvek prilično visoka za naše uslove, čak i sa subv encijama. Osnovni problem je taj što kod nas ne postoji infrastruktura za električne automobile, odnosno nema dovoljno instaliranih punjača baterija. To posebno odbija potencijalne kupce od namere da pazare električne automobile – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima za Stelantis bi bilo znatno isplativije da električne automobile proizvedene u Srbiji prodaje u inostranstvu gde je infrastruktura potrebna za njihovu vožnju znatno razvijenija i shodno tome postoji veće interesovanje za kupovinu takvih vozila.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da će se samo manji broj električnih automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati u Srbiji i da ta cifra neće biti veća od nekoliko hiljada.

– Problem je što kod nas nema infrastrukture koja bi tako nešto podržala i ne postoje uslovi za masovnu prodaju. Subvencije u tom segmentu ne mogu značajnije da doprinesu upravo zbog nedostatka punjača za baterije električnih vozila ali i zbog toga što je reč o automobilima koji su i dalje skupi. To je i razlog što se kupovina takvih vozila subvencioniše i u razvijenim zemljama. Da bi Stelantis uspeo da u određenoj meri povati uložena sredstva u izradu električnih automobila u Kragujevcu potpuno je izvesno da će ih uglavnom plasirati na strano tržište – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u datom trenutku nadležni u Srbiji ne mogu da učine gotovo ništa da pospeše prodaju električnih automobila na tržištu jer tehnologija proizvodnje takva da to još uvek nije automobili za “svačiji džep”.

(Demostat)

pročitaj više

Biznis

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala 175 miliona evra

Objavljeno

-

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra ili za 117 odsto više nego godinu dana ranije, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju najnovijeg izveštaja o toj industriji.

Kako je kazala izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) i urednica izveštaja Kristina Janković-Obućina, taj prihod je u 2023. ostvarilo 15 gejming kompanija u Srbiji od kojih je 57 odsto razvilo originalne proizvode.

Prema njenim rečima, najznačajnija promena prošle u odnosu na 2022. godinu u gejming industriji Srbije je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što dovodi do procene da 4.300 gejming profesionalaca radi u toj industriji u našoj zemlji.

pročitaj više

Biznis

Zakerberg prestigao Maska na Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto

Objavljeno

-

Osnivač kompanije Meta Mark Zakerberg je prestigao vlasnika Tesle Ilona Maska na aktuelnoj Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto.

Zakerbergovo bogatstvo poraslo je preko noći za 2,6 milijardi dolara na 178 milijardi dolara nakon što je Meta juče predstavila svoj novi model veštačke inteligencije Llama 3, kao i ažuriranu verzuju četbota Meta AI.

Vrednost imovine Ilona Maska je istovremeno pala za skoro četiri milijarde dolara na 170 milijardi dolara, čime je vlasnik Tesle pao na četvrtu poziciju, prenosi Blumberg.

pročitaj više

U TRENDU