Na Klinici za grudnu i kardijalnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije (VMA) prvi put je tokom operativnog zahvata resekcije pluća (desne donje lobektomije) upotrebljen robotski staplerski uređaj, saopštila je danas ta ustanova.

Robotski staplerski uređaj čini operaciju preciznijom jer je mogućnost izbora uglova kod plasiranja instrumenta i aproksimacija tkiva dovedena do najnaprednijeg nivoa, a ovom metodom omogućen je po tkivo štedljiviji pristup, brži oporavak pacijenta, manji broj bolničkih dana i manja mogućnost za postoperativne komplikacije.

Pacijent koji je operisan, muškarac star 42 godine boluje od sinoviosarkoma i on je u dobrom zdravstvenom stanju otpušten na dalji kućni oporavak.

(Tanjug)

Američki predsednik Džozef Bajden će danas predstaviti projekat istraživanja vredan 100 miliona dolara za borbu protiv smrtonosnih bakterija otpornih na lekove, saopštio je Rojtersu zvaničnik Bele kuće.

Istraživanje će voditi Agencija za napredne istraživačke projekte u oblasti zdravlja (ARPA-H), vladina istraživačka agencija koju su Bajden i Kongres pokrenuli prošle godine, a ova inicijativa biće njihova najveća investicija do sada, rekao je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Bajden planira da to saopšti tokom sastanka u San Francisku sa predsedničkim savetom za nauku i tehnologiju.

(Tanjug)

Obećavajući način lečenja dijabetesa tipa 1 jeste implantacija ćelija Langerhansovih ostrvca, koja proizvode insulin kada je potrebno, što oslobađa pacijente od čestih insulinskih injekcija. Međutim, velika prepreka za ovaj pristup je ta što implantirane ćelije vremenom ostanu bez kiseonika i prestanu da proizvode insulin. Da bi to prevazišli, inženjeri Instituta tehnologije Masačusetsa (MIT) dizajnirali su novi uređaj koji ne samo da nosi stotine hiljada ćelija koje proizvode insulin, već ima i sopstvenu fabriku kiseonika, javio je MIT News.

Istraživači su pokazali da kada se ugradi mišu sa dijabetesom, ovaj uređaj održava nivo šećera u krvi na stabilnom nivou najmanje mesec dana. Istraživači se nadaju da će napraviti veću verziju uređaja, što bi bila veličina žvakaće gume, a koja bi mogla da se testira na ljudima.

– O ovome treba misliti kao o živom medicinskom uređaju napravljenom od ljudskih ćelija, koje luče insulin, a imaju i elektronski sistem za održavanje života. Uzbuđeni smo što smo napravili ovoliki napredak i zaista smo optimisti da će ova tehnologija da pomogne pacijentima – rekao je Danijel Anderson, profesor Odeljenja za hemijsko inženjerstvo MIT i autor studije.

Iako je fokus istraživanja na lečenju dijabetesa, kažu da ovaj tip uređaja može da se adaptira da leči i druge bolesti kojima je potreban stalni dotok terapijskih proteina.

Većina obolelih od dijabetesa tipa 1 mora stalno da prati nivo šećera u krvi i da daje sebi insulin najmanje jednom dnevno. Međutim, ovaj proces može da imitira sposobnost tela da kontroliše nivo šećera u krvi.

– Većina obolelih zavisi od insulina i mora da daje sebi injekcije, ali i dalje nemaju normalan nivo šećera u krvi. Ako pogledate nivo glukoze, čak i oni koji su najposvećeniji imaju nivoe značajno drugačije od onih koje imaju ljudi sa zdravim pankreasom – rekao je Anderson.

Bolja alternativa je transplantacija ćelija koje proizvode insulin kad god primete promene u nivou šećera u krvi. Nekim pacijentima su presađene ćelije Langerhansovog ostrvca sa leševa, što je dugoročno poboljšalo nivo šećera u krvi, ali ti pacijenti moraju da koriste lekove koje suzbijaju imunosistem da ne bi došlo do odbacivanja ćelija. Skorije je bilo uspeha sa ćelijama Langerhastovog ostrvca napravljenim od matičnih ćelija, ali i tada moraju da se koriste lekovi za suzbijanje imunosistema. Neki eksperimentalni uređaji napajaju ćelije kiseonikom, ali vremenom prestaju da rade.

Tim MIT se odlučio na drugačiji pristup, koji bi potencijalno mogao da generiše kiseonik večno i to tako što razbija vodenu paru iz tela. To se radi korišćenjem membrane za razmenu protona u uređaju. Prednost ovog uređaja je, navodi se u saopštenju MIT, jeste to što nisu potrebne nikakve žice ili baterije.

(MIT News)

Za poslednjih 7 dana korona virus potvrđen je kod 2.803 osoba, što je u odnosu na prošlu sedmicu, kada je virus dijagnostikovan kod 1.529 njih, za 1.274 više.

Istovremeno, testirano je 13.297, a prošle nedelje je 7.437. 

Preminulih osoba, na sreću nije bilo, a trenutno nema ni hospitalizovanih osoba u bolnicama.

Od prvog slučaja kovida 19 u Srbiji do danas u našoj zemlji je obrađeno 13.088.879 testova, od kojih je 2.552.178 bilo pozitivno.

U Srbiju je, kao što smo već objavili prošle nedelje, stigla i podvarijanta omikron soja, Eris, koji je dijagnostikovan u Južnobačkom okrugu tokom rutinskog nadzora nad ovim virusom.

Početkom ove nedelje održan je i sastanak Radne grupe za borbu protiv korona virusa, na kojem su donete određene mere. 

Donete su preporuke, da podsetimo, na nivu primarne zdravstvene zaštite, na nivou bolničkih ustanova a i u vezi vakcinacije.

Na nivou primarne zdravstvene zaštite:

– Značaj testiranja pacijenata sa znacima i simptomima akutne respiratorne infekcije, prvenstveno i naročito onih koji imaju faktore rizika za razvoj teške kliničke slike.

– Obavezno je testiranje na kovid 19 svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, ukoliko imaju simptome akutne respiratorne infekcije.

– Obavezno je testiranje kontakata sa kovid 19 pozitivnim licima u zdravstvenim ustanovama, u skladu sa važećim Stručno metodološkim uputstvom za postupanje u uslovima pandemije COVID-19.

Na nivou bolničkih ustanova:

– Testiranje pacijenata kao uslov za hospitalizaciju ostaje i dalje isti, u skladu sa važećim Stručno metodološkim uputstvom za postupanje u uslovima pandemije kovid 19.

– Neophodno je testiranje za prijem na hematološka i onkološka odeljenja, kao i odeljenja gerijatrije i odeljenja gde se leče pacijenti sa primarnim i teškim imunodeficijencijama

– Neophodno je testirati sve pacijente koji imaju simptome i znake akutne respiratorne infekcije, u trenutku prijema na bolničko lečenje

– Zabrana poseta u bolnicama je u nadležnosti Komisija za prevenciju bolničkih infekcija, svake zdravstvene ustanove

– Komisije za prevenciju bolničkih infekcija u zdravstvenim ustanovama su dužne da u narednih 7 dana izvrše procenu epidemiološke situacije u svojoj ustanovi, da daju predlog mera, kao i da na dalje redovno, kontinuirano prate epidemiološku situaciju u zdravstvenoj ustanovi u saradnji sa teritorijalno nadležnim instituom/zavodom za javno zdravlje, a u skladu sa važećim Stručno metodološkim uputstvom za postupanje u uslovima pandemije kovid 19.

Radna grupa je zauzela stav da je neophodno obavezno nošenje zaštitnih maski u svim zdravstvenim ustanovama.

U pogledu bolničkih kapaciteta za smeštaj hospitalizovanih pacijenata obolelih od kovid 19, Radna grupa je stava da za sada nije neophodno dodatno proširenje kapaciteta.

– Pratiće se epidemiološka situacija i u skladu sa tim će Radna grupa blagovremeno reagovati i dati smernice za uvođenje neophodnih promena – navodi Institut “Batut”.

Vakcinacija

Kada je reč o vakcinaciji protiv kovida 19, ona se sprovodi u skladu sa preporukama Stručnog komiteta za imunizaciju, a u skladu sa Stručno metodološkim uputstvom Instituta za javno zdravlje Srbije.

– Naglašen je značaj vakcinacije protiv kovid 19 i sezonske vakcinacije protiv gripa (koje se mogu aplikovati istovremeno ili u bilo kom vremenskom razmaku), s obzirom na predstojeću sezonu respiratornih infekcija – napominje se u saopštenju Instituta “Batut”.

(Telegraf.rs)

Rak pluća jedan od najagresivnijih i najmalignijih karcinoma i kod žena i kod muškaraca.

Tako prema statistikama u Srbiji na svaka dva sata umre jedna osoba od karcinoma pluća, dok ovu dijagnozu godišnje dobije čak 7.000 ljudi.

Dijagnoza ranih stadijuma karcinoma pluća je ključna, jer kada se otkrije u ranom stadijumu može biti izlečiv.

– Zato apelujemo na sve da redovno obavljaju preventivne preglede, posebno ako su izloženi faktorima rizika. U lečenju ranih stadijuma karcinoma pluća, najvažnija komponenta je multidisciplinarni pristup. To znači saradnju između onkologa, hirurga, radioterapeuta i drugih stručnjaka. U okviru prvih Beogradskih pulmoloških dana u organizaciji Klinike za pulmologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, okupili smo eminentne lekare iz regiona kako bi razmenili iskustva o lečenju plućnih bolesti. Tokom dvodnevnog skupa biće obrađene različite teme o lečenju plućnih bolesti, ali i karcinoma pluća kao jednog od vodećih uzroka smrti u našoj zemlji – kaže dr Mihailo Stjepanović direktor Klinike za pulmologiju.

Svaki pacijent je jedinstven

Svaki pacijent je jedinstven, objašnjava naš stručnjak i dodaje da svako od njih zahteva personalizovan pristup kako bi se odabrao najbolji plan lečenja.

– Genomsko profilisanje i personalizovano lečenje postali su ključni u tretmanu karcinoma pluća. Ovaj inovativni pristup omogućava analizu genetskih promena u tumorskim tkivima pacijenata, što omogućava preciznije određivanje terapije. Identifikacija specifičnih genetskih mutacija omogućava primenu ciljanih lekova koji direktno deluju na tumorske ćelije, poboljšavajući efikasnost lečenja i smanjujući nuspojave. Personalizovani tretman tako pruža nadu za bolje preživljavanje i kvalitet života pacijenata sa karcinomom pluća – objašnjava dr Stjepanović.

Stručnjaci iz regiona

Na skupu BPD prisustvuju i stručnjaci iz regiona od kojih dolazi informacija da se u Sloveniji, kao i u svetu imunoterapija koristi i za lečenje ranih stadijuma karcinoma pluća gde su rezultati lečenja veoma uspešni.

– Naša misija je da pružimo najbolju moguću brigu i podršku pacijentima koji se suočavaju sa karcinomom pluća u ranim stadijumima i da omogućimo pristup najsavremenijim terapijama za sve pacijente kojima je potrebna. Zajedno, možemo pobediti karcinom pluća u ranoj fazi i pružiti pacijentima nadu za svetlu budućnost. Godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća – izjavio je dr Stjepanović.

(Telegraf.rs)