ostanimo u kontaktu

Biznis

Oduzimanje PIB-a: Netransparentnost i sporost Poreske uprave nanosi veliku štetu privredi

Objavljeno

-

Poreski obveznik u praksi za oduzimanje PIB-a (poreskog identifikacionog broja) saznaje od poslovne banke u kojoj ima račun i to kada se susretne sa činjenicom da ne može da izvrši plaćanja, tvrde u jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji.

Njihovom skorašnjem klijentu PIB je oduzet odmah po osnivanju, a razlog je dugovanje od 20.000 dinara po osnovu javnih prihoda matičnog preduzeća, odnosno osnivača. Kako za Forbes Srbija kažu u ovoj advokatskoj kancelariji, njihov klijent nije bio upoznat sa činjenicom da i dalje duguje taj novac.

„Dug jeste postojao, ali pošto je po nekom drugom osnovu postojala preplata, naš klijent je tražio da se taj novac preknjiži odnosno da iz te preplate namiri ovaj dug. I smatrao je da je to davno završeno, odnosno da je novac preknjižen još pre šest meseci. To se, međutim, nije desilo pa je zbog tog duga oduzet PIB novoosnovanom preduzeću. To samo po sebi nije sporno, ali je sporno to što se neretko za postojanje duga saznaje kada je PIB već oduzet, a povraćaj PIB-a nikada ne traje kraće od tri nedelje što je ogroman problem za funkcionisanje preduzeća“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da bi rešenje moglo da bude donošenje uputstva da se poreski obveznik u zakonom propisanom roku prethodno obavesti o pretnji oduzimanja PIB-a.

„Poželjno bi bilo da se pre oduzimanja PIB-a pošalje prvo opomena u cilju usaglašavanja obaveza, te ukoliko ni rok iz opomene ne bude ispoštovan da se tek onda pristupi oduzimanju PIB-a“, kaže nam advokat ovog preduzeća.

Posledice oduzimanja PIB-a

I u advokatskoj kancelariji Stojković potvrđuju da bi Poreska uprava trebalo da poboljša komunikaciju sa poreskim obveznicima odnosno da ih prethodno obavesti i da im da razumni rok da otklone manjkavosti koje postoje pre nego što im oduzme PIB.

„Pošto je oduzimanje PIB-a drastična sankcija za svakoga, jer mu se na taj način onemogućava obavljanje posla i sticanje prihoda, moralo bi da postoji upozorenje da su se stekli uslovi za oduzimanje PIB, uz pouku i rok za otklanjanje nepravilnosti”, kaže Petar Kilibarda, advokat u advokatskoj kancelariji Stojković za Forbes Srbija.

„Ovo bi omogućilo obveznicima razumno vreme za reagovanje i ispravku grešaka i doprinelo bi efikasnijem poreskom sistemu, ali i povećalo pravnu sigurnost obveznika“, dodaje on.

“Smatram da je način obaveštavanja poreskog obveznika zahtevom za dostavljanje podataka mejlom uz pretnju da će u suprotnom biti oduzet PIB adekvatnija metoda nego putem poreskog sandučeta ili poštom, što je do skoro bila praksa“, kaže Kilibarda upozoravajući i da je rok koji poreski inspektor ostavi najčešće prekratak da bi se u tom roku moglo adekvatno reagovati.

„Javljaju se situacije da je zakonski zastupnik ili osnivač nekog privrednog društva van Srbije ili elektronski sertifikat koji je neophodan za podnošenje poreskih prijava nije poneo sa sobom. Takođe, strani državljani osnivači mogu nenamerno napraviti propust jer nisu adekvatno upoznati sa procedurom i obavezama“, objašnjava ovaj advokat.

Zato advokati i smatraju da je rok od tri dana prekratak. „Smatramo da bi razumniji rok bio od sedam do 15 dana u okviru kojeg bi se omogućilo poreskim obveznicima da isprave ili dostave dodatnu dokumentaciju“, ističe Kilibarda.

Pravni okvir za tako nešto već postoji pošto zakon već propisuje da Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika da, u roku koji ona odredi, pruži sve neophodne informacije i otkloni nepravilnosti.

Jer kada se nekom privrednom subjektu oduzme PIB, kažu sagovornici Forbes Srbija, on ne može da izdaje fakture, da podnosi poreske prijave, vrši finansijske transakcije…

„Bankovni računi postaju delimično blokirani – novac ostaje na računu, ali plaćanja i isplate su ograničene samo na poreze i doprinose. Zaposleni ne mogu da prime plate dok se situacija ne reši. Jedini izlaz je da ispunite zahteve Poreske uprave kako biste povratili PIB što pre i nastavili sa radom, sa što manjim materijalnim posledicama. Oduzimanje PIB-a prouzrokuje ne samo direktne posledice po poreskog obveznika, već i indirektne, po njegove zaposlene i njihove porodice ”, kaže za Forbes Srbija Alan Abazović, poreski savetnik u advokatskoj kancelariji Stojković.

Razlozi za oduzimanje PIB-a

PIB se najčešće oduzima zbog neizmirenih poreskih obaveza ili ako je poreski obveznik dao Poreskoj upravi netačne ili obmanjujuće podatke.

„Osim toga, nepravilnosti kao što su nedostatak validne poslovne adrese, nedostupnost obveznika i neprijavljivanje promena kod poreskog obveznika takođe mogu dovesti do privremenog oduzimanja PIB-a“, objašnjava za Forbes Srbija Abazović.

Većini pravnih subjekata PIB se dodeljuje preko Agencije za privredne registre i ne vrši se prethodna provera ispunjenosti zakonskih uslova za njegovu dodelu, objašnjavaju advokati.

“Najčešći razlog za oduzimanje PIB-a novim pravnim licima odmah nakon osnivanja je situacija kada je osnivač istovremeno i osnivač ili član drugog pravnog lica ili je registrovan kao preduzetnik, a to drugo pravno lice, ili on sam kao preduzetnik, imaju neizmirene poreske obaveze ili im je već oduzet PIB”, dodaje Abazović.

Privremenost koja predugo traje

PIB se oduzima poreskim obveznicima privremeno i vraća nakon što ispune obavezu ili otklone nepravilnosti koje su dovele do njegovog oduzimanja. To kaže zakon.

Praksa kaže nešto drugo.

„U praksi PIB se ne vraća čim se ispuni neka obaveza ili otkloni nepravilnost, već se zahtev podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave, koja o tome obaveštava centralu Poreske uprave – Sektor za kontrolu, koja u roku od pet dana po prijemu obaveštenja donosi rešenje kojim ukida rešenje o privremenom oduzimanju PIB-a, pa se ovo rešenje preko nadležne filijale Poreske uprave dostavlja poreskom obvezniku, banci kod koje poreski obveznik ima otvorene račune i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu obveznika odnosno Odseku za prinudnu naplatu NBS. Jasno je da sve ove radnje ne mogu da se sprovedu u kratkom roku, i ovo je segment u kojem su poboljšanja i te kako moguća, primenom pametnih informatičkih rešenja”, napominje Alan Abazović dodajući da je to proces koji bespotrebno traje mesec i po dana.

Na ovo ukazuje i drugi sagovornik Forbes Srbija, advokat koji je želeo da ostane anoniman. Tvrdi da je procedura prespora, jer je propisana međusobna komunikacija i obaveštenja različitih filijala Poreske uprave sa centralom.

„Nisam imao u svojoj praksi slučaj koji je rešen za kraće od tri nedelje, a to je previše vremena za nekoga ko je onemogućen da posluje“, kaže ovaj advokat.

Forbes Srbija pitao je i Poresku upravu Srbije koliko često i iz kojih razloga oduzima PIB, kako odgovaraju na zamerke privrede da često o oduzimanju PIB-a saznaju od banke, kao i može li se taj proces unaprediti, ali do objavljivanja teksta nismo dobili nikakav odgovor.

Protiv rešenja o privremenom oduzimanju PIB-a se može uložiti žalba. O njoj, kao drugostepeni organ, odlučuje Ministarstvo finansija. Ovo je, ipak, put kojim privreda uglavnom ne korača jer oduzimanje PIB-a traje sve dok ovaj postupak ne okonča što preduzećima pravi još veću finansijsku štetu.

(Forbes Srbija)

Biznis

Svetska banka: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 milijardi dolara u narednih 10 godina

Objavljeno

-

Svetska banka objavila je, na prolećnom zasedanju MMF i SB koje se danas završava u Vašingtonu, da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, SAD, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

„Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi“, rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

pročitaj više

Biznis

Amerika signalizira da se bližimo kraju rasta cena nafte i goriva

Objavljeno

-

Cene nafte su kratkotrajno skočile u petak ujutro nakon što je Izrael navodno izveo vazdušne udare na Iran, da bi zatim brzo pale pošto su iranski državni mediji umanjili njihov značaj, ali sukobi na Bliskom istoku nastavljaju da ostavljaju posledice na već rastuće cene nafte i benzina.

Sirovi Brent, kao međunarodni indikator, skočio je skoro 2% u petak ujutru na malo ispod 88 dolara po barelu, ali je pao na oko 87,50 dolara, što predstavlja marginalno povećanje od 0,5% za jedan dan.

Nacionalni indikator West Texas Intermediate takođe je porastao oko 2% u petak ujutru, nakon izveštaja o izraelskom vazdušnom udaru, iako je kao i Brent, WTI takođe opao, dostigavši malo iznad 83,50 dolara po barelu.

Portparol Američke automobilske asocijacije Endrju Gros ocenio je da međunarodni sukobi mogu dovesti do nestabilnosti na naftnom tržištu, izjavivši u četvrtak da „situacija sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini drži naftno tržište na ivici“.

Iako povećanja cena nafte obično dovode do povećanja cena na pumpama, analitičari očekuju da će ti efekti na cene benzina biti odloženi, a više faktora moglo bi pomoći da cena benzina padne sa nivoa od 3,69 dolara, nacionalnog proseka ove nedelje – najviše cene od oktobra, prema GasBuddy-u.

Patrik De Han, glavni analitičar za naftu u GasBuddy-u, rekao je da očekuje da će cene benzina dostići 3,70 dolara po galonu u bliskoj budućnosti, iako dodaje da sa povratkom američkih rafinerija nafte sa redovnog održavanja i umanjivanjem efekta izraelskog napada, postoji „potencijal da se približavamo kraju“ rasta cena na pumpi.

Još jedan pozitivan znak za cene benzina bio je porast zaliha sirove nafte, koje su ove nedelje uvećane za 2,7 miliona barela, na oko 460 miliona barela, iako su i dalje šest miliona barela ispod nivoa u isto vreme prošle godine, prema Upravi za energetske informacije.

Endrju Gros takođe je procenio da bi cene benzina mogle stagnirati jer američka potražnja padne na tipično niske nivoe pred Dan sećanja. Potražnja za benzinom u SAD-u smanjila se blago sa 8,84 miliona barela u nedelji koja se završila 5. aprila na 8,81 milion barela prošle nedelje, prema podacima EIA-e, i malo je ispod nivoa na kojem je bila prošlog aprila. Gros očekuje da će nacionalna prosečna cena benzina „možda oscilirati s malim povećanjima, sa nekoliko dana bez promena, pa čak i sa nekim danima gde će doći do pada cena“ kao rezultat.

Izraelska vojska navodno je rano u petak izvela ograničene vazdušne udare u Iranu, rekli su neimenovani zvaničnici. Prijavljeni udari došli su nekoliko dana nakon što se Iran odlučio na nezapamćeni napad dronovima i balističkim raketama na Izrael nekoliko dana ranije, a za koje su izraelski zvaničnici rekli da su prouzrokovali samo manju štetu. Napad Irana bio je odmazda za izraelski vazdušni udar ranije ovog meseca na iransku ambasadu u Siriji, u kojem je poginulo najmanje 16 osoba, uključujući dva visoka vojna lidera.

Iranska državna televizija jučerašnji udar nazvala je „izraelskom i američkom medijskom propagandom.“ Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za bilo kakve udare na Iran. Tenzije između Irana i Izraela eskalirale su poslednjih meseci zbog raznih incidenata, uključujući vazdušne udare i napade, izazivajući zabrinutost svetskih lidera za deeskalaciju.

Brajan Bušard, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

Stelantisov novi električni model na fabričkim trakama u Kragujevcu već od oktobra?

Objavljeno

-

Srbija bi uskoro trebalo da se svrsta u red zemalja u kojima se proizvode električni automobili s obzirom na najavu da će do kraja tekuće godine u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu početi izrada novog modela tog tipa vozila.

Stručna javnost ističe da je svakako reč o dobroj vesti ali da treba biti oprezan u procenama, kada će zaista do toga doći, jer je reč o poduhvatu koji je još uvek pionirski ne samo na našem području već i u celom svetu, piše Demostat.

Kompanija Stelantis, koja je nastala 2021. godine spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, prema pisanju srpskih medija ovog meseca je u fabrici u Kragujevcu, čiji je vlasnik, počela probnu proizvodnju automobila na električni pogon a očekuje se da bi serijska proizvodnja, u punom kapacitetu u dve smene mogla da startuje u oktobru.

Prema navodima medija prvi modeli električnog automobila u Kragujevcu su već proizvedeni a reč je o primercima koji su namenjeni za takozvane “kreš” testove i ostala potrebna ispitivanja. Takođe, počelo je i njihovo testiranje na ulicama tog šumadijskog grada s obzirom na to da Stelantisova fabrika poseduje pistu za probu novih modela automobila, a glavna sigurnosna ispitivanja se obavljaju u inostranstvu. Spekuliše se da će se prvi električni automobil proizveden testirati i na ulicama Kragujevca, kako je to uobičajeno prilikom takvih provera, zaštićen u maskirnoj foliji.

Svaki model mora da prođe opsežna testiranja, kao što su sigurnosna ispitivanja, bočne udare i tako dalje. Probni model treba na ispitivanjima da dobije određeni broj zvezdica kako bi se utvrdilo da je u potpunosti siguran.

Kako je izjavio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Saša Đorđević radnici kragujevačke fabrike automobila koji su bili na obukama u inostranstvu vratili su se u zemlju u nekoliko faza i odmah po povratku su uključeni u poslove vezane za proizvodnju novog elektičnog vozila.

Prema njegovim rečima, planirano je i otvaranje konkursa za prijem novih radnika koji će takođe proći neophodne obuke.

U ovom trenutku nije poznat taćan datum kada će prvi električni automobil proizveden u Srbiji biti predstavljen javnosti, kao ni gde će se to zbiti. Ono što treba napomenuti da će to ujedno biti i prvi električni automobil proizveden na Balkanu.

Tvrdi se da je nekoliko datuma predstavljanja javnosti tog automobila u opticaju kao i da će gotovo izvesno biti predstavljen na leto.

Podsećanja radi, moglo se čuti da će novi električni automobil u stvari biti restilizovani model Fijatovog automobila “panda” međutim kompanija Stelantis niti je to potvrdila niti je dosad obelodanila naziv novog modela.

Krajem prošle godine pojavile su se informacije da će se novo vozilo zvati “pandlina” da će se prodavati na svim kontinentima i da će imati i veći broj personalizacija za određena tržišta. Nova električna vozila proizvedena u Kragujevcu trebalo bi da koštaju oko 20.000 evra.

Inače, paralelno sa planiranim procesom proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji, republička Vlada je 1. februara na svojoj sednici usvojila uredbu o subvencionisanju kupovine električnih automobila.

Za tu meru država je izdvojila 170 miliona dinara.

Pravo na subvencionisanu kupovinu tih automobila imaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra ove godine.

Subvencije predviđene za kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla iznose 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, električnog motocikla, motocikla sa bočnim sedištem, teškog tricikla, lakog i teškog četvorocikala 500 evra, dok je najveći iznos predvi|en za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone i iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prijavljivanje zainteresovanih za subvencije države za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra počelo je 12.aprila i trajaće do 31.oktobra.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i kompanije, a cilj subvencije je unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.

– Reč je o velikom projektu i relativno novoj stvari u automobilskoj industriji ne samo kod nas nego bilo gde u svetu. To je i jedan od razloga zbog čega država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Međutim, te subvencije svakako nisu dovoljne da bi se vozači motivisali da kupe baš ta vozila. Bez obzira što će se u Srbiji proizvoditi jeftiniji modeli električnih automobila njihova cena je još uvek prilično visoka za naše uslove, čak i sa subv encijama. Osnovni problem je taj što kod nas ne postoji infrastruktura za električne automobile, odnosno nema dovoljno instaliranih punjača baterija. To posebno odbija potencijalne kupce od namere da pazare električne automobile – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima za Stelantis bi bilo znatno isplativije da električne automobile proizvedene u Srbiji prodaje u inostranstvu gde je infrastruktura potrebna za njihovu vožnju znatno razvijenija i shodno tome postoji veće interesovanje za kupovinu takvih vozila.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da će se samo manji broj električnih automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati u Srbiji i da ta cifra neće biti veća od nekoliko hiljada.

– Problem je što kod nas nema infrastrukture koja bi tako nešto podržala i ne postoje uslovi za masovnu prodaju. Subvencije u tom segmentu ne mogu značajnije da doprinesu upravo zbog nedostatka punjača za baterije električnih vozila ali i zbog toga što je reč o automobilima koji su i dalje skupi. To je i razlog što se kupovina takvih vozila subvencioniše i u razvijenim zemljama. Da bi Stelantis uspeo da u određenoj meri povati uložena sredstva u izradu električnih automobila u Kragujevcu potpuno je izvesno da će ih uglavnom plasirati na strano tržište – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u datom trenutku nadležni u Srbiji ne mogu da učine gotovo ništa da pospeše prodaju električnih automobila na tržištu jer tehnologija proizvodnje takva da to još uvek nije automobili za “svačiji džep”.

(Demostat)

pročitaj više

Biznis

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala 175 miliona evra

Objavljeno

-

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra ili za 117 odsto više nego godinu dana ranije, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju najnovijeg izveštaja o toj industriji.

Kako je kazala izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) i urednica izveštaja Kristina Janković-Obućina, taj prihod je u 2023. ostvarilo 15 gejming kompanija u Srbiji od kojih je 57 odsto razvilo originalne proizvode.

Prema njenim rečima, najznačajnija promena prošle u odnosu na 2022. godinu u gejming industriji Srbije je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što dovodi do procene da 4.300 gejming profesionalaca radi u toj industriji u našoj zemlji.

pročitaj više

Biznis

Zakerberg prestigao Maska na Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto

Objavljeno

-

Osnivač kompanije Meta Mark Zakerberg je prestigao vlasnika Tesle Ilona Maska na aktuelnoj Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto.

Zakerbergovo bogatstvo poraslo je preko noći za 2,6 milijardi dolara na 178 milijardi dolara nakon što je Meta juče predstavila svoj novi model veštačke inteligencije Llama 3, kao i ažuriranu verzuju četbota Meta AI.

Vrednost imovine Ilona Maska je istovremeno pala za skoro četiri milijarde dolara na 170 milijardi dolara, čime je vlasnik Tesle pao na četvrtu poziciju, prenosi Blumberg.

pročitaj više

U TRENDU