ostanimo u kontaktu

Srbija

Oko 75 odsto ljudi u Srbiji zabrinuto zbog životne sredine i klimatskih promena

Objavljeno

-

U Srbiji je blizu 75 odsto građana pokazalo da je zabrinuto zbog degradacije životne sredine i klimatskih promena, pokazuje danas predstavljeni izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o tranziciji za 2023/24. godinu, pod nazivom „Velike i male tranzicije“, koji je fokusiran na prelazak na zelenu ekonomiju.

Oko polovine ispitanika izjavilo je da je spremno da podrži veću potrošnju na ekološke politike, ali 26 odsto ne želi da plati za zaštitu životne sredine – što je obrazac koji je uobičajen u svim ekonomijama, pokazao je izveštaj EBRD koji je predstavljen u Narodnoj banci Srbije.
Kako je navedeno, godišnja publikacija je takođe analizirala napredak u ekonomskom razvoju i strukturnim reformama i razmatrala da li su ekonomije konkurentne, dobro vođene, zelene, inkluzivne, otporne i integrisane.

Ovogodišnji izveštaj razmatrao je i načine na koje duboka strukturna transformacija globalne ekonomije utiče na živote, egzistenciju i uslove života ljudi širom regiona u kojima posluje EBRD.
Tako je prema istraživanju, oko 58 odsto ispitanika u Srbiji zadovoljno životom, što je, ocenili su iz EBRD, značajan porast u odnosu na udeo zabeležen u ranijim krugovima istraživanja 2006, 2010. i 2016. godine.
Pored toga, istraživanjem je zabeležen porast samoprocenjenog nivoa zdravlja kod građana Srbije i regiona, koji je u rangu sa Nemačkom i Rumunijom.

U isto vreme, oko trećina anketiranih izjavila je da se oseća depresivno, tužno ili anksiozno najmanje jednom nedeljno, sa većim stopama među ženama.
Izveštaj je fokusiran i na važne velike tranzicije, kao što su prelazak na održivu ekonomiju, rekonfiguracija globalnih lanaca snabdevanja i potraga za sirovinama koje zahtevaju digitalne i zelene ekonomije.
Izveštaj je koristio jedinstvene podatke iz četvrtog kruga istraživanja „Život u tranziciji“, ankete domaćinstava sprovedene 2023. godine, kako bi se utvrdilo kako se ovi trendovi na makro nivou pretaču u male tranzicije: promene po pitanju karijere, selidbe, promene zdravstvenog stanja i promene u zadovoljstvu životom.

Direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) kazao je da je EBRD, kao najveći institucionalni investitor u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, prošle godine u Srbiju uložila rekordnih 850 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 200 miliona evra u odnosu na 2022. godinu.
„Srbija je sada prvi put među pet najvećih tržišta EBRD globalno, u društvu sa Turskom, Ukarjinom, Poljskom i Egiptom“, rekao je on.

Kolanđeli je kao navažnije projekte u Srbiji prošle godine izdvojio 300 miliona evra kredita za likvidnost Elektroprivredi Srbije, što je, smatra pomoglo reformi i napretku koji je zemlja ostvarila u vezi sa dekarbonizacijom, uključujući i prvu aukciju energije iz obnovljivih izvora.
Drugi važan projeket bilo je finansiranje naučno-tehnoloških parkova u Nišu, Čačku i Kruševcu, kao i BIO4 kampus u Beogradu, a kao treći je naveo ulaganje u Telekomove stubove.

Kolanđeli je naglasio i da je EBRD nedavno usvojio strategiju za Srbiju do 2028. godine, a među prioritetima za dalje finansiranje su energetski sektor, gde će najvažnije biti ulaganje u obnovljive izvore energije, uz investiranje u distributivnu mrežu, kao i povećanje energetske efikasnosti.
Dodao je da će prioritet biti i ulaganje u infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, sa fokusom na železnički saobraćaj i projekte koji povezuju Srbiju sa susedima i Evropom, ali i investiranje u ekološku infrasturu.
„Među prioritetima EBRD biće i ulaganje u mala i srednja preduzeća, kako bi se povećala njihova kokurentnost, a radićemo i sa startapovima u pokušaju da se podstakne ekosistem za inovacije u Srbiju“, rekao je Kolanđeli.

On je podsetio da EBRD u Srbiji trenutno sarađuje sa devet banaka i četiri lizing kompanije preko kojih je plasirano više od 300 miliona evra kredita malim i srednjim preduzećima.
Istakao je da je, od kada je Srbija postala članica EBRD-a 2001. godine, banka kroz 347 projekata uložila više od 8,8 milijardi evra, od čega je većina podržala privatni sektor.
Vodeći regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan Peter Tabak kazao je da je u 2023. godini ekonomski rast Srbije bio podržan uspešnom poljoprivrednom sezonom i oporavkom građevinske delatnosti i da ta ekonomska institucija očekuje da će rast Srbije u 2024. godini iznositi 3,5 procenata.
On je cenio da su vesti za Srbiju dobre jer se ekonomija dobro oporavila nakon pandemije korona virusa, a i ekonomska predviđanja idu u prilog daljem razvoju zemlje.

„U ovoj godini se u evrozoni očekuje brži rast nego godinu pre, a i glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, Nemačka, 2024. očekuje rast. To će pomoći i rastu srpske ekonomije“, kazao je Tabak.
Istakao je da je prošlogodišnji rast uglavnom podržan od poljoprivrede i građevinarstva, a u ovoj godini očekuje se rast od 3,5 odsto, uz podršku većih javnih investiicja, posebno onih u vezi sa specijalizovanom izložbom „EXPO 2027“, koja treba da se održi u Beogradu.
Tabak očekuje i da će se izvoz iz Srbije oporaviti, a da će usporavanje inflacije dovesti do rasta potrošnje stanovništva.

Beta

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU