ostanimo u kontaktu

Srbija

Oko 75 odsto ljudi u Srbiji zabrinuto zbog životne sredine i klimatskih promena

Objavljeno

-

U Srbiji je blizu 75 odsto građana pokazalo da je zabrinuto zbog degradacije životne sredine i klimatskih promena, pokazuje danas predstavljeni izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o tranziciji za 2023/24. godinu, pod nazivom „Velike i male tranzicije“, koji je fokusiran na prelazak na zelenu ekonomiju.

Oko polovine ispitanika izjavilo je da je spremno da podrži veću potrošnju na ekološke politike, ali 26 odsto ne želi da plati za zaštitu životne sredine – što je obrazac koji je uobičajen u svim ekonomijama, pokazao je izveštaj EBRD koji je predstavljen u Narodnoj banci Srbije.
Kako je navedeno, godišnja publikacija je takođe analizirala napredak u ekonomskom razvoju i strukturnim reformama i razmatrala da li su ekonomije konkurentne, dobro vođene, zelene, inkluzivne, otporne i integrisane.

Ovogodišnji izveštaj razmatrao je i načine na koje duboka strukturna transformacija globalne ekonomije utiče na živote, egzistenciju i uslove života ljudi širom regiona u kojima posluje EBRD.
Tako je prema istraživanju, oko 58 odsto ispitanika u Srbiji zadovoljno životom, što je, ocenili su iz EBRD, značajan porast u odnosu na udeo zabeležen u ranijim krugovima istraživanja 2006, 2010. i 2016. godine.
Pored toga, istraživanjem je zabeležen porast samoprocenjenog nivoa zdravlja kod građana Srbije i regiona, koji je u rangu sa Nemačkom i Rumunijom.

U isto vreme, oko trećina anketiranih izjavila je da se oseća depresivno, tužno ili anksiozno najmanje jednom nedeljno, sa većim stopama među ženama.
Izveštaj je fokusiran i na važne velike tranzicije, kao što su prelazak na održivu ekonomiju, rekonfiguracija globalnih lanaca snabdevanja i potraga za sirovinama koje zahtevaju digitalne i zelene ekonomije.
Izveštaj je koristio jedinstvene podatke iz četvrtog kruga istraživanja „Život u tranziciji“, ankete domaćinstava sprovedene 2023. godine, kako bi se utvrdilo kako se ovi trendovi na makro nivou pretaču u male tranzicije: promene po pitanju karijere, selidbe, promene zdravstvenog stanja i promene u zadovoljstvu životom.

Direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) kazao je da je EBRD, kao najveći institucionalni investitor u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, prošle godine u Srbiju uložila rekordnih 850 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 200 miliona evra u odnosu na 2022. godinu.
„Srbija je sada prvi put među pet najvećih tržišta EBRD globalno, u društvu sa Turskom, Ukarjinom, Poljskom i Egiptom“, rekao je on.

Kolanđeli je kao navažnije projekte u Srbiji prošle godine izdvojio 300 miliona evra kredita za likvidnost Elektroprivredi Srbije, što je, smatra pomoglo reformi i napretku koji je zemlja ostvarila u vezi sa dekarbonizacijom, uključujući i prvu aukciju energije iz obnovljivih izvora.
Drugi važan projeket bilo je finansiranje naučno-tehnoloških parkova u Nišu, Čačku i Kruševcu, kao i BIO4 kampus u Beogradu, a kao treći je naveo ulaganje u Telekomove stubove.

Kolanđeli je naglasio i da je EBRD nedavno usvojio strategiju za Srbiju do 2028. godine, a među prioritetima za dalje finansiranje su energetski sektor, gde će najvažnije biti ulaganje u obnovljive izvore energije, uz investiranje u distributivnu mrežu, kao i povećanje energetske efikasnosti.
Dodao je da će prioritet biti i ulaganje u infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, sa fokusom na železnički saobraćaj i projekte koji povezuju Srbiju sa susedima i Evropom, ali i investiranje u ekološku infrasturu.
„Među prioritetima EBRD biće i ulaganje u mala i srednja preduzeća, kako bi se povećala njihova kokurentnost, a radićemo i sa startapovima u pokušaju da se podstakne ekosistem za inovacije u Srbiju“, rekao je Kolanđeli.

On je podsetio da EBRD u Srbiji trenutno sarađuje sa devet banaka i četiri lizing kompanije preko kojih je plasirano više od 300 miliona evra kredita malim i srednjim preduzećima.
Istakao je da je, od kada je Srbija postala članica EBRD-a 2001. godine, banka kroz 347 projekata uložila više od 8,8 milijardi evra, od čega je većina podržala privatni sektor.
Vodeći regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan Peter Tabak kazao je da je u 2023. godini ekonomski rast Srbije bio podržan uspešnom poljoprivrednom sezonom i oporavkom građevinske delatnosti i da ta ekonomska institucija očekuje da će rast Srbije u 2024. godini iznositi 3,5 procenata.
On je cenio da su vesti za Srbiju dobre jer se ekonomija dobro oporavila nakon pandemije korona virusa, a i ekonomska predviđanja idu u prilog daljem razvoju zemlje.

„U ovoj godini se u evrozoni očekuje brži rast nego godinu pre, a i glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, Nemačka, 2024. očekuje rast. To će pomoći i rastu srpske ekonomije“, kazao je Tabak.
Istakao je da je prošlogodišnji rast uglavnom podržan od poljoprivrede i građevinarstva, a u ovoj godini očekuje se rast od 3,5 odsto, uz podršku većih javnih investiicja, posebno onih u vezi sa specijalizovanom izložbom „EXPO 2027“, koja treba da se održi u Beogradu.
Tabak očekuje i da će se izvoz iz Srbije oporaviti, a da će usporavanje inflacije dovesti do rasta potrošnje stanovništva.

Beta

Srbija

Zavod za statistiku: Realni rast BDP Srbije u četvrtom kvartalu 2023. bio 3,8 odsto

Objavljeno

-

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 3,8 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal bio je 0,9 odsto.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 7,7 odsto, sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 3,4 odsto i sektoru građevinarstva, 7,4 odsto.

Posmatrano po upotrebi BDP-a u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je u svim segmentima.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava bili su veći 2,5 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) 3,4 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države 5,9 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 5,2 odsto, izvoz robe i usluga 0,3 odsto i uvoz robe i usluga 4,2 odsto.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

RZS: U četvrtom kvartalu 2023. godine stopa nezaposlenosti 9,1 odsto

Objavljeno

-

Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je u četvrtom kvartalu 2023. godine broj zaposlenih iznosio je 2.870.200, a broj nezaposlenih 288.200, dok je stopa zaposlenosti za dati period iznosila je 50,5 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,1 odsto.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine, došlo je do povećanja aktivnosti i smanjenja stanovništva van radne snage.

U četvrtom kvartalu broj zaposlenih iznosio je 2.870.200, što predstavlja rast od 52.100 u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Broj nezaposlenih manji je za 3.600 osoba i iznosio je 288.200, što zajedno sa zaposlenim osobama čini kontingent aktivnog stanovništva od 3.158.300.

Stanovništvo van radne snage smanjeno je za 99.400 osoba i u posmatranom kvartalu činilo ga je njih 2.524.000 van radne snage, navodi RZS i dodaje da je ukupan broj stanovnika starih 15 i više godina iznosio je 5.682.300, što predstavlja smanjenje ukupnog broja za 50.900 osoba.

Stopa zaposlenosti beleži porast od 1,4 procentna poena i beleži vrednost od 50,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1 odsto, što predstavlja pad od 0,3 procentna poena u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine.

Ukupan porast zaposlenosti od 52.100 osoba zabeležen je i u okviru formalne i u okviru neformalne zaposlenosti.

Ukupna formalna zaposlenost porasla je za 32.900 i u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 2.510.700 zaposlenih.

Formalna zaposlenost van poljoprivrede beleži povećanje od 42.600 osoba, dok je formalna zaposlenost u poljoprivredi smanjena za njih 9.700.

Ukupna neformalna zaposlenost iznosila je 359.400 i na međugodišnjem nivou beleži rast od 19.200, od čega njih 14.400 predstavlja povećanje neformalne zaposlenosti van poljoprivrede, a 4.700 u poljoprivredi, dodaje se u saopštenju.

(FoNet)

pročitaj više

Srbija

Zelena energija u Srbiji pre 20 godina bila „misaona imenica“, danas već živimo tada nezamislivu i daleku budućnost

Objavljeno

-

Globalna zelena tranzicija je u toku – gde god mogu, odgovorne zemlje se trude da zagađivače životne sredine zamene zdravijom alternativom.

I Srbija polako postaje „zelena zemlja“, jer procentualno gledano, trošimo više energije iz obnovljivih izvora nego Nemačka, Francuska, Italija i mnoge druge zemlje Evropske unije, navodi sajt Evrostata, a udeo u potrošnji energije iz obnovljivih izvora je u Srbiji porastao za 1,8 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Taj procenat će samo da raste, posebno sada kada je u planu kapitalni projekat, u kom Međunarodna finansijska korporacija (IFC) kreditira kompaniju Drenik ND d.o.o. iz sektora papirne industrije, sa 106 miliona evra da bi izgradila prvo veliko postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije korišćenjem biomase. Ovaj projekat će podstaći proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i pomoći Beogradu da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, navodi IFC, članica grupe Svetske banke.

Za razliku od fosilnih goriva, koja su jedan od glavnih uzročnika zagađenja, bomasa je ekološki skroz prihvatljiva, jer nju čini organska materija biljnog i životinjskog porekla, koja se u prirodnim procesima raspada i emituje gasove ugljenika. Sagorevanjem tih ostataka ne doprinosi se povećanju ukupne količine ugljenika u prirodi jer bi on svakako bio oslobođen u prirodnim procesima raspadanja materije.

Biomasu čine svi biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, otpaci i ostaci biološkog porekla iz poljoprivrede, industrijski i komunalni organski otpad, kao i životinjsko đubrivo.

Biomasa se vekovima koristi za ogrev i kuvanje, naročito u manje razvijenim zemljama, a danas je ovaj energent sve zastupljeniji u razvijenim zemljama jer je obnovljivi izvor energije i samim tim je izuzetno važan za planetu.

Preradom biomase dobijaju se različite vrste goriva koja su ekološka alternativa za zagađivače – fosilna goriva.

Snaga novog postrojenja koje će uskoro biti napravljeno u Srbiji je oko osam megavata za proizvodnju električne energije i 16 t/sat za proizvodnju pare, a omogućiće proizvodnom pogonu u Srbiji da umesto električne energije koristi biomasu i smanji potrošnju prirodnog gasa.

(PR tekst)

pročitaj više

Srbija

NALED: Dostupnost radne snage i inflacija najveći izazovi za privredu Srbije u 2024. godini

Objavljeno

-

Dostupnost radne snage i inflacija najveći su izazovi za privredu Srbije u 2024.godini, pokazala je anketa članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonimski razvoj (NALED) iz privatnog, javnog i civilnog sektora, objavljeno je danas.

Civilni i javni sektor su nešto više zabrinuti zbog rasta tenzija i novih sukoba u Evropi i svetu, dok sami privrednici kao izazov ističu visoko opterećenje zarada porezima i doprinosima.

Unapređenje javnih finansija, borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije trebalo bi po oceni učesnika ankete, da budu u vrhu liste prioriteta nadležnih institucija u 2024. godini kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji.

„Privreda ponovo kandiduje sivu ekonomiju kao prioritetan zadatak na kojem bi javna uprava morala da radi u 2024. Zato je važno da se nova vlada formira u što kraćem roku, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem mera iz Programa za suzbijanje sive ekonomije kao što su reforma neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a, regulisanje fleksibilnih oblika rada, jačanje kapaciteta inspekcija i podsticanje bezgotovinskih plaćanja“, rekao je predsednik Skupštine NALED-a i direktor regulatornih poslova u BAT-u Dragan Penezić.

Naveo je da su rezultati istraživanja, sprovedenog u januaru ove godine, pokazali da je 65 odsto anketiranih iz privrede zadovoljno saradnjom sa institucijama u prethodnoj godini. Kao primere najbolje prakse istakli su Ministarstvo finansija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Poresku upravu.

„Kao ključne resore u budućoj vladi privrednici vide ekonomiju, finansije i životnu sredinu, dok civilni sektor uz ekonomiju u prvi plan stavlja obrazovanje, mlade, rudarstvo i energetiku“, rekao je Penezić.

Pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu u 2023. godini dalo je 64 odsto ispitanika, dok 36 odsto nije zadovoljno okruženjem. U privatnom sektoru pozitivnu ocenu dalo je čak 72 odsto anketiranih, u javnom 81 odsto, dok je u civilnom taj procenat najniži – 41 odsto.

Kada je reč o očekivanjima u 2024, u privatnom sektoru svaki peti ispitanik (20 odsto) očekuje poboljšanje uslova poslovanja, a većina smatra da neće biti promena. U organizacijama civilnog društva (OCD) samo 10 odsto očekuje poboljšanje, dok je javni sektor najoptimističniji – 57 odsto smatra da će poslovni ambijent biti unapređen.

Iako vide inflaciju kao izazov, 52 odsto ispitanika očekuje njeno usporavanje u 2024,  dok 32 odsto smatra da će ostati na istom nivou kao u prethodnoj godini. Povećanje broja zaposlenih očekuje više od polovine anketiranih.

Većina anketiranih iz sva tri sektora očekuje rast prihoda u 2024, a privreda i državne institucije i više investicija.

Više od 90 odsto privrednika i 70 odsto anketiranih iz redova OCD smatra da će im se povećati prihodi u ovoj godini.

Povećanje investicija privrede očekuje više od polovine predstavnika kompanija i javnog sektora i 30 odsto civilnog. Ulaganje u inovacije očekuje 43 odsto privrednika.

Prema rezultatima istraživanja, srednja vrednost investicija anketiranih kompanija članica NALED-a u 2023. iznosila je milion evra.

Takođe, 53 odsto lokalnih samouprava koje su učestvovale u anketi navelo je da planira da uvede neke od mera podrške privredi, pretežno subvencije, odnosno podizanje zaposlenosti kroz podsticaje. Prosečan budžet anketiranih opština za privredu u 2024. iznosi oko 264 miliona dinara, odnosno 2,2 miliona evra.

U anketi članova, koju je NALED sproveo u januaru 2024. sa ciljem predviđanja trendova u poslovanju i određivanju prioriteta za ovu godinu učestvovale su 103 od 350 organizacija u članstvu NALED-a. Uzorak adekvatno reprezentuje strukturu udruženja: 47% predstavnika privrede, 43% iz javnog sektora (pretežno lokalne samouprave) i 10% iz organizacija civilnog društva.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

ODIHR objavio finalni izveštaj o izborima u Srbiji, pozitivne ocene za RIK

Objavljeno

-

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je  zvanično finalni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kome je pozitivno ocenjen proces glasanja na 93 procenta biračkih mesta od 1.208 posmatranih, kao i transparentan rad Republičke izborne komisije (RIK-a), a u cilju unapređenja izbornog procesa dato 25 preporuke za određene zakonske i proceduralne izmene pre sledećih izbora. 

ODIHR navodi i da je pre izbora, RIK izmenio 10 postojećih uputstava i usvojio dva nova, kao i da su se te izmene delimično odnosile na prethodne preporuke ODIHR-a, uključujući i one koje su usmerene na poboljšanje pristupa osobama sa invaliditetom, rešavanje gužvi i obezbeđenja tajnosti glasanja.

U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno, da je vodila i emitovala onlajn redovne sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače i objavljivala sve svoje odluke u roku od 24 sata na svojoj veb stranici, u skladu sa zakonom. 

pročitaj više

U TRENDU