Otkazivanje učešća na velikim vojnim manervima NATO-a prva je posledica koju će vlada Aljbina Kurtija osetiti zbog akcija na severu KiM, rekao je u Prištini američki ambasador Džefri Hovenijer. SAD su zabranile sastanke i posete prištinskih zvaničnika Americi. Takođe, SAD obustavljaju svaku vrstu pomoći Amerike, javlja RTS.

”Za Kosovo su ove vežbe završene”, rekao je američki diplomata Džefri Hovenijer, navodeći da se vlada u Prištini oglušila na američke pozive da deeskalira situaciju u opštinama na severu KiM.

Hovenijer je, takođe, naveo da je Vašington uputio snažnu poruku Kurtijevoj vladi odmah nakon početka akcije na severu, upozoravajući da će takav potez imati negativan efekat na reputaciju Prištine i unazaditi dijalog sa Beogradom.

”Analiziramo kakvi će biti naši naredni potezi”, rekao je američki ambasador, navodeći da je od Kurtijeve vlade zatraženo da povuče specijalce sa severa KiM, kao i da ”ne insistira da gradonačelnici obavljaju posao iz opštinskih zgrada”.

”Ne razumemo zašto se alternativne lokacije ne mogu koristiti za obavljanje funkcija”, rekao je Hovenijer, navodeći i da Vašington smatra da ”nasilni upad i prisustvo kosovske policije u zgrade predstavlja provokaciju”.

“SAD nema mnogo interesa da se zalaže kod zemalja koje nisu priznale nezavisnost”

Hovenijer je, istovremeno, upozorio i na dodatne posledice koje proizvodi ovakav pristup kosovskih vlasti.

”Moram da kažem da u ovom trenutku SAD nema mnogo interesa da se zalaže kod zemalja koje nisu priznale nezavisnost ili da aktivno radi na kosovskim evroatlantskim integracijama”, zaključio je američki ambasador.

Američki ambasador je naveo i da u sukobima na severu KiM nije bilo povređenih američkih vojnika, ali da Vašington ima isti odnos prema svim pripadnicima NATO-a.

Odgovarajući na pitanje da će zbog povređivanja pripadnika NATO-a biti pokrenuta istraga, Hovenijer je rekao da su vojnici bili na severu i pokušavali da očuvaju mir “zbog odluka koje je doneo Kurti da na silu preuzme kontrolu nad tri opštinske zgrade”.

U pravcu Leposavića uputio se veliki broj oklopnih vozila pun ROSU specijalaca, javlja naš reporter.

Posle nasilnog upada u zgrade opština u Zvečanu, pripadnici Kosovske policije uz suzavac i šok bombe, ušli su i u zgradu opštine u Leposaviću.

Ceo grad je u dimu čemu svedoči snimak koji je dobila naša redakcija.

Suzavac je bačen i u porti crkve. 

Protestni skup opozicije, “Srbija protiv nasilja”, povodom masovnih ubistava u Srbiji, održava se u Beogradu. Prvo su ispred Narodne skupštine pročitani zahtevi opozicije, nakon čega je krenula šetnja do Vlade Srbije.

Organizatori su saopštili da se, preme policijskim procenama, na ulicama Beograda okupilo više od 50 hiljada ljudi.

Protestni skupovi održavaju se u još nekoliko gradova u Srbiji.

Organizatori su naveli i da organizuju protest kako bi se izborili da se tragični događaji, „koji su u crno zavili društvo“ u Srbiji, nikada više ne dogode.

Protest organizuju Demokratska stranka, Narodna stranka, Zeleno levi front – Ne davimo Beograd, stranka Zajedno, Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Sindikat Sloga i Pokret za preokret.

„Protest nije stranački i dobrodošli su svi građani i organizacije koji žele da podrže borbu protiv nasilja, bez ikakvih podela, a skup će se odvijati bez stranačkih obeležja“, saopštili su organizatori.

Zahtevi protesta su:

1. Hitno zaustavljanje dalje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru, uključujući i smenu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
2. Organizatori traže gašenje štampanih medija i tabloida koji promovišu mržnju i nasilje i kontinuirano krše novinarski kodeks, kao i, kako su naveli, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama (koje) promovišu nasilje poput Pinka i Hepi TV.
3. Zahtevaju i “ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa”.
4. Traže i smenu ministra prosvete Branka Ružića (koji je juče podneo ostavku), ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.
5. Traže i sazivanje sednice Narodne skupštine na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade Srbije i bezbednosna situacija u zemlji kao i, kako su dodali, dugoročna rešenja koja je neophodno primeniti kako do ovakvih (tragičnih) događaja nikada više ne bi došlo.
6. Rok za ispunjenje svih zahteva protesta je do petka 12. maja, piše u saopštenju.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom i kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom, na marginama 59. Minhenske konferencije o bezbednosti.

“Ozbiljan i korektan sastanak sa najodgovornijim ljudima EU o procesu dijaloga sa Prištinom, francusko-nemačkom planu i našim bilateralnim odnosima”, objavljeno je. na Instagram profilu “buducnostsrbijeav”.

Vučić se prethodno na marginama minhenskog skupa sastao sa predsednikom Vlade Grčke Kirjakosom Micotakisom, sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom, kao i sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Severene Irske Džejmsom Klaverlijem.

U posedu smo još jedne note o povlačenju priznanja nezavinosti Kosova

Vučić je izjavio u Minhenu da je naša zemlja u posedu još jedne note o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova.

“Ali je dogovor sa tom zemljom da sačekamo 23. ili 24. februar, odnosno desetak dana da sačekamo, pa ćemo da obelodanimo tu zemlju”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novianara, na 59. Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.

Rekao je da bi to bila 27. ili 28. zemlja koja je povukla priznanje, pošto za jednu zemlju nismo sigurni jer je, kako je kazao, “na ivici”.

Imali smo dobre sastanke, bili smo precizni i jasni

Predsednik je istakao da je u Minhenu imao važne razgovore sa predstavnicima Grčke, Nemačke, Francuske, EU, SAD, Velike Britanije.

“Razgovarali smo o dijalogu sa Prištinom, našim političkim i ekonomskim odnosima. Mislim da smo dobro zastupali interese Srbije i ljudi moraju da znaju da epohalnih novosti nije i ne može da bude. Došli smo ovde i mogli smo precizno i racionalno da objasnimo našu poziciju, mada je to u eri društvenih mreža teško. Naišli smo na poštovanje SAD, Francuske, Nemačke, Grčke, Velike Britanije”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, sutra će nastaviti da razgovara o dijalogu. “Borelj je bio tu prisutan, razgovarali smo i o neophodnosti formiranja ZSO, šta ćemo da razgovaramo u okviru pregovaračkog plana, oni su sami rekli da znaju koje su linije koje Srbija ne može da prekorači. Bili smo precizni i jasni i bolje je da sastanci traju i pola sata, a ne satima”, rekao je on.

Razgovaramo o odlasku u Brisel na dijalog o KiM 27. ili 28. februara

Vučić je izjavio da je u Minhenu razgovarao o odlasku u Brisel na dijalog o KiM 27. ili 28. februara.Sada razgovaramo da to bude 27. iili 28. februara, dodao je Vučić.

“Razmišljao sam o dolasku u Minhen, dobro je da smo došli, jer zamislite da nismo ovde, zamislite kakve bismo prilike otvorili nekima drugima za iznošenje neistina o našoj zemlji. Ovako smo se pokazali kao pouzdan partner, kao neko ko je racionalan i razuman i razložan i kao neko ko se poštuje. Pokazali smo da na Srbiju može da se računa kada se sa njom razgovara”, rekao je Vučić.

Istakao je da ljudi u Srbiji treba da razumeju da on nije Deda Mraz koji treba ljudima da donosi lepe vesti u kuću, već da im omogući da imaju najnižu stopu nezaposlenosti, ali i da sačuvaju mir i nacionalne interese. To je težak posao, dodao je predsednik Vučić.

Ne mislim ništa loše o Narodnoj stranci

Predsednik napominje da o Narodnoj stranci Vuka Jeremića ne misli ništa loše, sem da su nesposobni i neodgovorni. On je to rekao komentarišući saopštenje te stranke da su bili na protestu desničarskih organizacija, organizovanom pre dve večeri ispred Predsedništva, ali da nisu ekstremisti.

“Ne mislim ja da su oni ekstremisti, ne mislim ništa loše. Za njih je onaj izraz nepodnošljiva lakoća neodgovornosti, koja znači da sebi opraštaš sve”, rekao je Vučić. Kako je rekao, oni nemaju rezultate u nacionalnom smislu.

“Pogledajte kako Srbija danas izgleda, kako rastu plate, šta smo imali tada osim što su oni bili bogati i bahati”, rekao je Vučić, koji danas učestvuje u 59. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Licemerju nikad kraja

 Aleksandar Vučić izjavio je, na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Slobodana Samardžića – da ide putem koji vodi u zlodela, a to su priznanje i kapitulacija, da mu je dosta tih, kako je rekao, “pametnjakovića” koji su bili na vlasti kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.

“Šta vi mislite da bi trebalo da odgovorim takvim ljudima, on je poznat po tome što je upravljajući budžetom za KiM, pljačkao taj budžet i što smo u vreme kada je bio na vlasti imali i 17. mart i pregovore započete u Beču. Poznat po tome što je proglašena nezavisnost Kosova u njegovo vreme, pa je ‘jedan bio van zemlje, a drugi pisao saopštenja’, a on sedeo na klupici za kažnjenike u ćošku i sebe kaznio da govori bilo šta, pa je ćutao kao zaliven”, kazao je Vučić.

Istakao je da se svih tih pametnjakovića naslušao i nagledao, istovremeno dok su ti isti sve svoje slali po EU da lepo žive i da uživaju. “A nama solili pamet kako treba da se odričemo i evropskog puta i svega drugog. Licemerju nikada kraja, ali to je život, na to moraju ljudi da se naviknu i pobednici svojim putem treba da idu pravo. Da se ne osvrću na svako kuče koje zalaje u selu, jer tako iz sela nikada neće izaći, nego pravo na auto-put i do cilja, a to je napredna, uspešna, prosperitetna i bogata Srbija”, poručio je Vučić.

Nikada snažniji zahtevi Evropljana i SAD za formiranje ZSO

Predsednik ističe da je sa američkim državnim skeretarom Entonijem Blinkenom u Minhenu razgovarao o francusko-nemačkom, odnosno evropskom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, kao i o bilateralnim odnosima i drugim pitanjima.

“Govorili smo o svemu drugom i o tome da su Amerikanci bili jedni od retkih kada su bile barikade na severu KiM koji su želeli da čuju primedbe Srba. Oni su želeli da razgovaraju sa stvarnim predstavniima naroda i sa severa i sa juga”, rekao je Vučić večeras za TV Pink odgovarajući na pitanje o čemu je razgovarao sa Blinkenom i da li su Amerikanci pokazali razumevanje.

On je ukazao i koliko je važna Zajednica srpskih opšitn, i to ne samo za ljude na severu već i na jugu Kosova i Metohije. “Šta ćemo sa ljudima sa juga i kako će oni da se organizuju, ako nemaju ZSO. Kako će ljudi u Donjoj Gušterici, Klokotu”, upitao je Vučić i istakao da je ZSO strašno važna. On je dodao da Amerikanci neće promeniti poziciju, jer je Srbija suviše mala. “A da li smo promenili okvir, da nas saslušaju i čuju šta želimo i radimo jesmo”, istakao je predsednik. 

Kina poziva SAD, EU i NATO da sednu da pregovaraju s Moskvom i nađu način za izgradnju uravnotežene arhitekture bezbednosti, rekao je predstavnik Kine Čan Džun.

“Ponovo pozivamo Rusiju i Ukrajinu da prekinu vatru i da započnu mirovne pregovore, što je moguće pre”, rekao je kineski diplomata i dodao da su “SAD, EU i NATO dužni da s Rusijom poveru duboki dijalog, zasnovan na principima nedeljivosti bezbednosti”, rekao je kineski diplomata.

Prema njegovoj oceni, da su svi poštovali odredbe Minskih sporazuma o rešavanju krize u Ukrajini, koji su potpisani u februaru 2015. godine, sadašnja situacija u toj zemlji bi verovatno bila izbegnuta.

“Da su sve odredbe Minskih sporazuma bile efikasno ispunjene, ukrajinska kriza se možda ne bi prelila u ono što je danas”, rekao je diplomata.

On je dodao da “ukrajinska kriza u suštini predstavlja kulminaciju sukoba u sferi bezbednosti u Evropi, tesno povezanih sa stalnim širenjem NATO-a na istok, od vremena ‘Hladnog rata'”.

“Težnja ka apsolutnoj bezbednosti, kao i političkoj isključivosti i nasilnom obuzdavanju određene zemlje – to su fundamentalni razlozi zbog kojih Evropa preživljava tešku situaciju u sferi bezbednosti”, naglasio je kineski diplomata.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je ranije u intervjuu za nemački list “Špigl” priznao da je bivšoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekao da ne planira da ispunjava odredbe Minskih sporazuma.

Pre toga je Merkelova izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se “kupi vreme za Ukrajinu”, kako bi ojačala, a to je potom potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.