ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Osam neverovatnih „gradova duhova“ širom sveta: Napušteno je i čitavo ostrvo

Objavljeno

-

Bilo da je rezultat nuklearne katastrofe, rata ili erozije, ili možda čak i propasti industrije ili imperije, nekoliko gradova i zajednica širom sveta — od Dalekog istoka do Severne Amerike — ostalo je napušteno, neki praktično preko noći.

U nekoliko slučajeva, neuspeli građevinski poduhvati rezultirali su sa malo ili nimalo stanovništva, piše Architectural Digest.

Ali upoznavati ove bivše gradove znači razumeti globalnu istoriju.

Neki od njih i dalje sadrže školjke napuštenih zgrada, drugi divlji, neuređeni pejzaži, a svi beleže odsustvo ljudi. Sve su, međutim, san fotografa i snimatelja, ali i dobar razlog da počnete da cenite buku  u gradu u kojem živite – koliko god da je veliki ili mali.

Ovo je osam mesta širom sveta koji su danas postali gradovi duhova.

Ostrvo Hašima, Japan

Ovo japansko ostrvo veličine 16 hektara — nekadašnji podmorski region za eksploataciju uglja oko 14 kilometara od obale Nagasakija — zapravo je bilo prosperitetno od 1887. do 1974. godine.

A onda je, sa porastom upotrebe nafte, njegov značaj ispario. Zgrade su ostale ali je stanovništvo krenulo dalje. Međutim, sa statusom istorijskog lokaliteta svetske baštine Uneska koje je dobilo 2015. godine, možda bi ovo ostrvo uskoro moglo da „okrene novu stranu“.

Kajakoj, Turska

Podignute na padini brda, ruševine Kajakoja izgrađene su u grčkom stilu, da bi se tu smestili Grci koji su tamo nekada živeli.

Kada je dva miliona Grkabilo prinuđeno da napusti Tursku 1922. godine, tokom grčko-turskog rata, grad je opusteo. Sada, sve što je ostalo su kamene strukture. Možda ćete ga prepoznati kao grad iz filma Rasela Kroua „The Water Diviner“ iz 2014.

Kenekot, Aljaska

Rudarenje bakra u američkoj graničnoj državi nekada je bilo veliki posao. Tako je bilo i u zajednici Kenekot, rudarskom kampu osnovanom 1911. godine. 

Danas je masivni crveni mlin ostao — zaštićen od strane Službe nacionalnog parka kao nacionalno istorijsko obeležje — ali ovde niko ne živi. Sve rudarstvo tu je prestalo do 1938. godine, kada je prostor pretvoren u nacionalni park.

Pripjat, Ukrajina

Kada se nuklearna katastrofa u nuklearnoj elektrani u Černobilju dogodila 1986. godine, donela je „smrt“ ove zajednice na severu Ukrajine, oko 100 kilometara od Kijeva i blizu granice sa Belorusijom.

Nisu svi umrli (preminulo je oko 150 ljudi), ali je svih 50.000 stanovnika moralo da se evakuiše. Mnogi su patili od akutnih bolesti koje su došle kao posledica izlaganja visokim nivoima radijacije tokom nesreće.

Kadikčan, Rusija

Stvorena od strane zatvorenika tokom Drugog svetskog rata, ova zajednica imala je dva rudnika uglja. Ali stvaranjem Rusije – van bivšeg Sovjetskog Saveza – jedan od tih rudnika je zatvoren početkom 1990-ih.

Zatim je eksplozija 1996. zauvek zatvorila ceo grad, uništivši većinu njegovih zgrada. Od 2010. godine, broj stanovnika je pao na nulu, što je velika promena u odnosu na 10.270 iz 1996. godine.

Balestrino, Italija

Uprkos svojim zapanjujuće lepim građevinama koje još uvek stoje, bilo bi potrebno mnogo novca da se obnovi ovaj italijanski grad na oko 60 kilomentara južno od Đenove.

Pravi razlog zašto ovde živi samo oko 600 ljudi je taj što su svi ostali pobegli tokom 1950-ih – zbog ozbiljne pretnje od klizišta i erozije obale.

Tiandučeng, Kina

Izgrađen 2007. godine, ovo je trebalo da bude luksuzni objekat za nekretnine u blizini Hangdžoua, zajedno sa replikom Ajfelove kule i dom za 10.000 ljudi.

Jedini problem je što se do sada ovde doselilo svega 2.000 ljudi, uglavnom privučeni tržištem rada. Iako je daleko od toga da bude grad duhova, on definitivno nije naseljen u skladu sa očekivanjima.

(N1)

Lifestyle

U kojoj zemlji EU je najduži životni vek, analitičari otkrili i zbog čega

Objavljeno

-

U jednoj mediteranskoj zemlji ljudi u proseku žive 84 godine, pokazuju najnoviji podaci Eurostat-a.

U Španiji ljudi u proseku žive 84 godine, pa je u toj mediteranskoj zemlji najviša očekivana životna starosna granica među 27 država Evropske unije.

Analitičari smatraju da je to zbog mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, ribom i maslinovim uljem. Takođe i zbog brojnih sunčanih dana i ugodne klime, zahvaljujući kojima stanovnici provode više vremena na otvorenome baveći se fizičkim aktivnostima.

“U mediteranskim zemljama držimo puno i do društvenog života pa izlazimo češće napolje nego ljudi u nordijskim zemljama, koje nas nadmašuju u BDP-u po stanovniku“, kaže Manuel Anguita, predsednik Španskog udruženja kardiologa.

Italija, gde ljudi žive u proseku 83,8 godina, i Malta, s očekivanom dobi od 83,6 godina, nalaze se na drugom i trećem mestu.

Prosek Evropske unije je 81,5 godina.

U Hrvatskoj, mediteranskoj i srednjoevropskoj zemlji, ljudi žive ispod tog proseka, odnosno 78,8 godina.

Manja starosna granica je u Poljskoj, Slovačkoj, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji i Letoniji, a na vrhu je Bugarska, gde život u proseku traje 75,8 godina.

Analitičari smatraju da na višu starosnu granicu Španaca utiče i što piju manje teških alkoholnih pića, što imaju solidno javno zdravstvo, nisu imali ratove decenijama i što se njihova politika nastoji da smanji broj nesreća u saobraćaju.

(Hina)

pročitaj više

Lifestyle

„Ja sam pravi kandidat baš za ovu poziciju“ – kako pisanjem CV-ja poslati takvu poruku?

Objavljeno

-

isanje CV-ja sastavni je deo apliciranja za posao. Bez obzira na to da li imate mnogo radnog iskustva, nemate uopšte ili ste studenti sa bogatim volonterskim iskustvom, psihološkinja i koordinatorka programa karijernog obrazovanja u Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu Milena Rajčević za N1 daje korisne savete koji će vam osigurati zaposlenje.

Prilikom pisanja CV-ja važno je promisliti o poruci koju želite da pošaljete. Rajčević kaže da je to „ja sam pravi kandidat baš za Vašu organizaciju i baš za ovu poziciju“. Međutim, kako do toga doći?

Promisliti unared i prilagoditi CV svakoj prijavi

Prvi korak je promisliti šta pisanjem CV-ja želite da postignete.

„Važno je razmisliti o konkursu – o poziciji i organizaciji za koju se prijavljujemo. Uvek CV prilagođavamo konkursu, on nikad nije potpuno isti… Kada znamo kakva je to organizacija i šta joj je potrebno, onda razmišljamo koliko se naš profil poklapa sa tim i kako to što se poklapa da što bolje opišemo, argumentujemo i istaknemo u biografiji“, kaže Rajičević za portal N1.

Kako navodi, prilagođavanje CV-ja svakoj prijavi je neophodno, jer su nijanse te koje odlučuju.

„Ponekad je dovoljno da vaš CV sadrži neku ključnu reč iz konkursa i da privuče pažnju regrutera. Veoma je bitno da vaš CV sadrži ključne reči iz konkursa (npr. određeni strani ili programski jezik) jer neke organizacije koriste aplikacije prilikom CV skrininga, tako da već u prvom krugu biografije kandidata koje ne sadrže te reči bivaju eliminisane“, objašnjava naša sagovornica.

Koje greške treba izbeći i kako idealna struktura izgleda?

Da bi vaš CV privukao pažnju regrutera, sagovornica N1 kaže da je neophodno izbeći sledeće greške: nejasni podaci, nepregledno izložen sadržaj, nedovoljno opisano radno iskustvo, neadekvatna fotografija, nepoštovanje obrnute hronologije i neargumentovani opisi.

Rajčević kaže da je pozitivna praksa ukoliko date nekome da pročita vaš CV i na taj način da li je razumeo sve što je napisano. „Ponekad kandidat stavi samo naziv obuke, na primer, a taj naziv može biti apstraktan ili se stavi skraćenica i slično, a regruter onda ne zna kakva je to zapravo bila obuka i šta ste tu naučili. Regruter nekad nema vremena da „gugla“ informacije zbog previše kandidata, i onda to ostaje nezapaženo, jer je nerazumljivo“, objašnjava.

Prilikom navođenja radnog iskustva, kaže da je važno navesti i detaljan opis posla. Fotografija takođe ima veliki uticaj na to da li ćete dobiti posao, ona treba da ima „belu pozadinu, blagi osmeh, adekvatnu poslovnu garderobu“ i „neka vas neko uslika, nemojte da to bude selfi“, dodaje Rajčević.

Važno je i poštovati obrnutu hronologiju. „U svakoj kategoriji obavezno navodimo vremenske odrednice, i to obrnutom hronologijom, od najskorijeg perioda ka ranijim. Ono što se skoro desilo je najrelevantnije i to se navodi prvo. Dakle – fakultet, pa srednja škola…“, objašnjava ona.

Pa, kako onda idealna struktura CV-ja treba da izgleda?

„Obavezni podaci su svakako ime i prezime, kontakt podaci, obrazovanje, radno iskustvo, veštine – jezici, rad na računaru, veštine specifične za struku, meke veštine, vozačka dozvola i slično“, dodaje naša sagovornica.

Ono što se takođe može naći u biografiji, kako navodi, jeste dodatno obrazovanje (kursevi, seminari, konferencije…), nagrade i stipendije, preporuke, interesovanja pa i hobi ako odslikava neka korisna znanja i veštine. Neki kandidati koriste i sekciju „profil“ ili „o meni“ kako bi jezgrovito istakli na početku biografije kroz dve do tri ključne rečenice ono što ih opisuje na najbolji način za datu poziciju, ističe ona.

Nemate radno iskustvo? Saveti za studente i diplomce

Međutim, šta ako nemate mnogo radnog iskustva?

Sagovornica N1 kaže: „Studenti i diplomci treba da znaju da se kao radno iskustvo računa i angažman u studentskoj organizaciji, na studentskim poslovima preko omladinske zadruge, projektni rad na fakultetu pa čak i volontiranje ako nisu stigli da steknu neko relevantnije. Tek kada stičemo ozbiljnije iskustvo, onda izbacujemo gore navedeno. Ali sasvim je u redu na početku sve to navesti, jer to govori o radnoj etici“.

S obzirom na konkuretno tržište rada, da biste sebi dali prednost na tržištu samim pisanjem CV-ja, Rajčević kaže da je važno imati definisan karijerni cilj, tj. oblast u kojoj želite da gradite ekspertizu, a zatim i da pratite dešavanja i novitete u toj oblasti. Takođe, objašnjava da je važno sebi postavljati sledeća pitanja: koja obuka ili kurs mi može pomoći da se približim karijernom cilju, koja konferencija ili seminar; da li mogu da učestvujem u nekom takmičenju na tu temu ili u nekoj aktivnosti gde ću usavršiti veštine koje su neophodne za ekspertizu u toj oblasti.

Određeni alati, kako kaže, mogu pomoći da CV ima interesantan format, međutim, tu treba oprezno birati. „Neki su besplatni, a neki se plaćaju, i pritom vas to informišu tek kada utrošite nekoliko sati za kreiranje biografije, prilikom pokušaja da je preuzmete. Jednostavni za korišćenje i besplatni su npr. MS Word, Canva, ili Europass“, navodi Milena Rajčević.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Rani znaci autizma kod dece mogu se otkriti i pre treće godine

Objavljeno

-

Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije lekari kažu da se može pojaviti i ranije.

Poremećaj autističnog spektra (ASD) je stanje uzrokovano razlikama u mozgu i kao takvo može dovesti do problema sa društvenom komunikacijom i interakcijom, kao i specifičnim interesovanjima i ponašanjima.

Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije, prvi znaci se zapravo mogu pojaviti u dobi od 12 do 18 meseci, a lekari kažu da se mogu pojaviti i ranije. Prema Gloucestershire-u, rana identifikacija i intervencija mogu pomoći roditeljima da razumeju potrebe svog deteta.

Ključno je zapamtiti da je autizam spektar, što znači da je svako sa autizmom jedinstven. Nekim osobama sa autizmom je potrebna minimalna podrška ili nikakva podrška, dok je drugima možda potrebna svakodnevna pomoć roditelja ili staratelja.

Znaci autizma mogu se otkriti u vrlo mladom dobu ili ne moraju postati očigledni tek kasnije u životu.

Uobičajeni rani znaci uključuju probleme sa kontaktom očima, neodgovaranje na ime ili pitanja, poteškoće u praćenju pogleda druge osobe ili upiru prstom u predmet, loše veštine pretvaranja i imitacije i probleme sa neverbalnom komunikacijom.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su istakli primere ograničenog ili ponavljajućeg ponašanja i interesovanja povezanih sa autizmom, uključujući: sastavljanje igračaka ili drugih predmeta i uznemiravanje ako se redosled promeni, ponavljanje reči ili fraza, igranje igračkama na isti način, fokusiranje na određene delove predmeta, anksioznost pri manjim promenama, opsesivna interesovanja, specifični pokreti koji se ponavljaju i neobične reakcije na određene pojave i objekte.

Do 12 meseci starosti

Prema „Healthy Children“, većina dece može odmah da pogleda u pravcu predmeta na koji roditelj pokazuje. Zatim će se osvrnuti na roditelja i oponašati njegov izraz lica, obično osmeh.

Čini se da deca iz spektra autizma ignorišu svoje roditelje, što može dovesti do brige roditelja o sluhu svog deteta. Do devetog meseca starosti možda više neće pokazivati izraze lica kao što su sreća, tuga, ljutnja ili iznenađenje ili se upuštati u jednostavne interaktivne igre kao što je imitacija.

Do 15 meseci starosti

Većina dece može da pokaže na predmete koje žele i koji su im van domašaja. Međutim, dete sa spektrom autizma može umesto toga da usmeri ruku roditelja ka predmetu bez značajnog kontakta očima. Ponekad dete može čak staviti ruku roditelja direktno na predmet.

Do 18 meseci starosti

Većina dece će pokazati na predmete koji ih intrigiraju. Često će gledati napred-nazad između objekta i roditelja kako bi se uverili da je roditelj uključen u ono što posmatra.

Međutim, deca sa spektrom autizma često pokazuju na neki objekat zato što žele da roditelj posegne za njim umesto njih, a ne zato što žele da roditelj učestvuje u iskustvu gledanja u objekat.

Do dve godine starosti

Većina dece ovog uzrasta uživa gledajući jedni druge kako se igraju, a možda čak i oponašaju jedno drugo. Deca iz spektra autizma često ne reaguju kada su drugi povređeni ili uznemireni, prenosi Klix.ba.

Od dve do pet godina starosti

Deca sa autizmom do tri godine uglavnom primećuju drugu decu i pridružuju im se u igri. Takođe, ne bave se igrom pretvaranja i igranjem uloga do svoje četvrte godine, a velika je verovatnoća da neće pevati, plesati i nastupati do pete godine.

(Klix.ba)

pročitaj više

Lifestyle

Mesto u Srbiji o kojem je pisala i Nacionalna geografija – nepogrešiva ideja za praznike

Objavljeno

-

U neposrednoj blizini planina Zlatibor i Zlatar, na četiri sata od Beograda, nalazi se jedna od najčešće pominjanih destinacija u našoj zemlji.

 Specijalni rezervat prirode Uvac nadaleko je poznat po svojoj lepoti. Njegovo glavno obeležje pored beloglavog supa su i meandri Uvca. Ovo mesto iz godine u godinu posećuje sve više turista u potrazi za lepim pogledom i dobrim slikama.

Teško je rečima i opisati prizor koji vas sačeka na vidikovcima koji krase ovaj rezervat prirode. Njih je više, tačnije tri, ali na koji god da se popenjete, nećete se pokajati.

Sa svakog vrha pruža se pogled na neverovatan pejzaž koji krase krivudavi meandri reke Uvac.

Ukoliko dodatno uspete da uslikate i beloglavog supa, vaš put će biti više nego uspešan. Šanse za to su sada veće nego ranije jer je ova ugrožena vrsta ptica uspela da na Uvcu osnuje svoj dom, pa se nemojte iznenaditi ako vidite i nekoliko desetina supova kako zajedno lete iznad vas.

Uvac je najbolje posetiti tokom proleća zbog bujne prirode koja počinje da se budi. Dodatno, tokom proleća su temperature prijatnije, što će vam sigurno značiti da znate, pošto je do vidikovca potrebno neko vreme pešačiti, piše City Magazine.

Sve su češće organizovane grupne pešačke ture koje vode usponom do vrha planine. Možete se odlučiti za onu dnevnu, ili noćnu, kada se nakon pešačenja čeka izlazak sunca na jednom od najlepših mesta u Srbiji.

(City Magazine)

pročitaj više

Lifestyle

Naučnici napravili dijamant za 150 minuta:Prirodi potrebne milijarde godina

Objavljeno

-

Naučnici su uspeli da naprave dijamant za samo 150 minuta iako je dobro poznato da su za prirodne dijamante potrebne milijarde godina, ekstremni pritisci i temperature duboko pod zemljom.

Nova naučna metoda zasnovana je na mešavini tečnih metala, a rezultat procesa je nastanak veštačkog dijamanta za nekoliko minuta. Ovakvi dijamanti nastaju na temperaturi od 1.025 stepeni Celzijusa, pri vrednosti pritiska od jedne atmosfere, koji je ekvivalent pritisku koji osećamo na nivou mora, piše Science alert, a prenosi RTS.

Tim koji stoji iza inovativnog pristupa, predvođen istraživačima sa Instituta za osnovne nauke u Južnoj Koreji, uveren je da se proces može ubrzati kako bi se napravila značajna razlika u proizvodnji sintetičkih dijamanata.

Pretvaranje ugljenika u tečni metal koji se koristi za proizvodnju dijamanta nije novost, Dženeral Elektrik je koristio ove procese još pre pola veka koristeći rastopljeni sulfid gvožđa.

Ti procesi su i dalje zahtevali pritiske od 5–6 gigapaskala i dijamantsko „seme“ za koje bi ugljenik mogao da se zalepi.

„Otkrili smo metod za uzgajanje dijamanata pri pritisku od jedne atmosfere i na umerenoj temperaturi korišćenjem legure tečnog metala“, naveli su istraživači u studiji.

Smanjenje pritiska je postignuto korišćenjem pažljivo odabrane mešavine tečnih metala: galijuma, gvožđa, nikla i silicijuma. Unutar grafitnog kućišta napravljen je vakumski sistem koji je veoma brzo zagrevao, a zatim hladio metal dok je bio izložen kombinaciji metana i vodonika.

Ovakvi uslovi omogućavaju da se atomi ugljenika iz metana šire u rastopljeni metal, delujući kao seme za dijamante. Posle samo 15 minuta, mali fragmenti dijamantskih kristala ekstrudirali su iz tečnog metala ispod same površine, dok je dva i po sata ekspozicije proizvelo neprekidan dijamantski film.

Iako se koncentracija ugljenika koji formira kristale smanjila na dubini od samo nekoliko stotina nanometara, istraživači očekuju da se proces može poboljšati uz nekoliko korekcija..

Prilagođavanja i stalne korekcije će potrajati, a istraživanje ovog procesa je još uvek u ranoj fazi, naučnici veruju da je ovo metod sa mnogo potencijala.

Proces koji se trenutno koristi za stvaranje većine sintetičkih dijamanata traje nekoliko dana i zahteva mnogo veće pritiske. Ako se optimizuje, ova nova tehnika bi mogla značajno da ubrza i olakša proizvodnju sintetičkih dijamanata.

(RTS)

pročitaj više

U TRENDU