ostanimo u kontaktu

Srbija

OTKRIVAMO Država počela izradu prve liste deficitarnih zanimanja u Srbiji, koja će popunjavati strani radnici

Objavljeno

-

Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Za razliku od sličnih dokumenata koja se usaglašavaju svake godine kako bi se na osnovu njih formulisala obrazovna politika, namena ovog spiska, kolokvijano rečeno, biće – gašenje požara.

Potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja predviđa Zakon o zapošljavanju stranaca. Strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije, neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Vlada može da izuzme određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određena zanimanja i profile od pribavljanja saglasnosti, u zavisnosti od stanja na tržištu rada i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta”, stoji u članu 11 Zakona o strancima.

Ukoliko se u međuvremenu ispostavi da nekim zanimanjima više ne manjka kadrova, pa bi stranci mogli da ugroze posao domaćim radnicima, Vlada ih može “izbrisati” sa liste deficitarnih.

„Vlada odlukom može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada”, precizira član 24 istog zakona.

Posao na utvrđivanju pozicija koje ne možemo da popunimo domaćim kadrom, upravo je počeo. Kako Forbes Srbija saznaje, prva sednica radne grupe zadužene za izradu liste, održana je u sredu, u Palati Srbija.

Da stranci ne naprave gužvu

„Cilj je da se precizno definišu zanimanja koja nedostaju“, kaže za Forbes Srbija Jelena Mićić, jedan od članova ispred organizacije GIZ. „Tako se liberalizacijom radnog angažovanja stranaca neće napraviti gužva na tržištu rada. Ovo je tek početak procesa, koji će biti detaljan. Kada uz doprinos svih nadležnih institucija i istraživača dođemo do te liste, nju će usvajati Vlada Srbije“.

Na ovom poslu su predstavnici svih državnih, pa i privrednih, organizacija koje raspolažu potrebnim podacima. Tu su ministarstva rada, prosvete, privrede, Privredna komora Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički zavod za statistiku, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Unije poslodavaca…

„Na osnovu ukrštanja svih podataka doći ćemo do liste od 50 do 110 od oko 400 zanimanja“, dodaje Jelena Mićić. „Sledeći korak će biti organizovanje fokus grupa u kojima će biti predstavnici kompanija. To će biti svojevrstan test, da li su prava zanimanja identifikovana, da li smo neko prevideli“.

Analiza će pokazati koliko pozicija se već popunjava angažovanjem stranaca, kolike su plate i buduće potrebe poslodavaca. Potrebe, ali malo dugoročnije se i sada usaglašavaju prilikom uvođenja dualnog obrazovanja u određene obrazovne profile.

„Treba istražiti potrebe tršišta“, kaže Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS. „Pitanje je kako je moguće zadovoljiti zahteve tržišta. Nešto je moguće prekvalifikacijom, nešto obrazovanjem, ali su to procesi koji traju određeno vreme“.

I upravo je tu razlika između ove liste i one koju Ministarstvo prosvete usaglašava svake godine, a čiji je zadatak da obrazovanje prati potrebe privrede. Jedna od dilema bi tako mogla da bude pitanje obrazovanja vozača. Saobraćajnih škola u Srbiji ima, ali obučenih vozača – ne. Mnogi su u inostranstvu. Tako da analiza iz ugla zapošljavanja stranaca i kreiranja obrazovne politike ne bi možda išla u istom smeru.

Obrazovne politike treba da se vode strateški, da oslikavaju opredeljenje države kakvo tržište rada želi“, kaže nam Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca. „Ova lista će biti tu da brzo reši potrebe poslodavaca. Ključna razlika je što za te profile, NSZ neće morati da izdaje odobrenje. Za dugoročnu viziju je potrebno sagledati i druge stvari“.

Još nije izvesno koliko će se često ova lista proveravati. Postoji mogućnost da se to radi svake godine ili – svake treće.

Nema ni kuvara, ni doktora

Jedno ranije istraživanje Unije poslodavaca, pokazalo je da se broj privrednih sektora u kojima se javlja deficit stručnih kadrova neprekidno povećava. Najveću potrebu za novim kadrovima ima sektor trgovine i to su zanimanja u oblasti prodaje, komercijale, marketinga.

Baš kao i sektor informacionih tehnologija – nedostaju programeri, a posebno oni za mobilne aplikacije. Traže se i arhitekte velikih baza podataka i generalno posmatrano u ovom sektoru najtraženiji su inženjeri elektrotehnike.

U sektoru uslužnih delatnosti nedostaju ugostiteljski radnici – konobari i kuvari, pomoćno osoblje u kuhinji, pomoćno osoblje u hotelima. U sektoru građevinske industrije gotovo sva zanatska zanimanja, ali i građevinski inženjeri. U sektoru saobraćaja i transporta nedostaju vozači, u tekstilu skoro sve zanatlije.

Takva je situacija i u drvnoj industriji kao i u delatnostima koje su iz oblasti metalske proizvodnje, gde nedostaju i mašinski inženjeri. Nema dovoljno ni auto-mehaničara, auto-električara.

U zdravstvu nema doktora anesteziologa, kardiologa, pedijatara… I skoro da nema ni – kraja nabrajanju.

Liste u Nemačkoj i Austriji

Liste deficitarnih zanimanja imaju i razvijene zemlje, kao što su Austrija i Nemačka koje primaju veliki broj stranih radnika svake godine. Na osnovu liste poslodavci mogu da angažuju osobe koje nisu državljani članica Evropske unije. Primera radi, u Nemačkoj deficitarna su zanimanja u IT sektoru i prema dostupnim podacima nedostaje im 149.000 radnika u tom sektoru. Deficit postoji i u zdravstvu gde je otvoreno 37.000 pozicija. Nedostaju i inženjeri, naučnici, stručnjaci za zaštitu životne sredine, razne vrste zanatlija, kao i zaposleni u transportu. Sredinom prošle godine lista deficitarnih zanimanja u Nemačkoj je značajno povećana – sa 148 na 200.

U Austriji je prošle godine na listi bilo 98 zanimanja na saveznom nivou (i 197 na pokrajinskom). Kao i u Nemačkoj velika je potražnja za različitim vrstama zanatlija, ali i za lekarima, IT stručnjacima, inženjerima elektrotehnike i raznim drugim profilima za koje je potrebno visoko obrazovanje.

(Forbes Srbija)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Gradska izborna komisija odredila 1.265 biračkih mesta na izborima u Beogradu, 85 više nego na izborima 2023.

Objavljeno

-

Gradska izborna komisija usvojila je na sednici Odluku o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada raspisanim za 2. jun, prema kojoj je utvrđen broj od 1.265 biračkih mesta, što je uvećanje od 85 izbornih mesta, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.

Kako je saopštio gradski Sekretarijat za informisanje, prilikom sačinjavanja predloga odluke striktno se vodilo računa o preporukama iz Izveštaja ODIHR/OEBS, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Gradske izborne komisije, da se postojeća biračka mesta sa više od 1.800 birača podele na adekvatan način kako bi se navedena preporuka ispunila i unapredio izborni proces.

Navedena odluka je sačinjena na osnovu predloga opštinskih uprava gradskih opština Grada Beograda, navedeno je u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Obolelima od retkih bolesti dostupna pomoć države u iznosu od 110 hiljada dinara

Objavljeno

-

Pored sveobuhvatne podrške, kada su u pitanju lečenje, inovativne terapije i celokupna zdravstvena nega, od januara ove godine, obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama dostupna je finansijska podrška u vidu isplate jednokratne pomoći u iznosu od 25.000 dinara, kao i vaučeri za lekove i medicinska sredstva u iznosu od 35.000 dinara i vaučeri za rehabilitaciju u iznosu od 50.000 dinara, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Na ovaj način oboleli i njihove porodice mogu da dobiju najmanje 110.000 dinara. Ovakav vid podrške obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama omogućen je od kraja januara, kada je počela isplata jednokratne finansijske pomoći i dodela vaučera, kažu iz Ministarstva.

Svesna značaja podrške koju pruža obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama, država će i dalje nastaviti da radi na jačanju te pomoći, kako bi oboleli i porodice imali još kvalitetnije uslove za život, što je i osnovni cilj Grupe za podršku porodicama s decom koja su obolela od retkih bolesti i ostalima koji su oboleli od retkih bolesti, koja je nedavno formirana u okviru Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kaže se u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Profesor koji je napisao „Slučaj Vinča“ o ozračenim atomistima, spekulacijama i velikoj tajni

Objavljeno

-

N1

Šestoro jugoslovenskih atomista je ozračeno, a jedan od njih je preminuo u akcidentu koji se 1958. godine dogodio u Institutu Vinča, u tadašnjoj SFRJ. Profesor dr Goran Milašinović napisao je o tom incidentu roman „Slučaj Vinča“, prema kojem je i snimljen film „Čuvari formule“, a kako kaže za N1, bilo bi nezahvalno povezivati nuklearnu katastrofu u Černobilju koja se dogodila tri decenije kasnije, sa akcidentom u bivšoj Jugoslaviji.

„Mislim da je to poređenje preterano, možda bi poveznica mogla da bude ta što je u oba slučaja bio presudan ljudski faktor, odnosno ljudska greška. I drugo, došlo je do skrivanja događa od javnosti, najpre da se spreči panika, ali i da se ne prizna greška ljudska koja se dogodila, i u Sovjetskom Savezu, i u Jugoslaviji“, navodi profesor Milašinović.

U to vreme, to je bila velika tajna. Ipak, zanimljivo je da se o akcidentu u Vinči nije govorilo ni kada se SFRJ raspala, kada je prestao monopol Komunističke partije, a upravo su čelnici te partije u vreme nastajanja Instituta u Vinči igrali važnu ulogu.

„Spekulisalo se da je Jugoslavija želela da napravi atomsku bombu. Pošto je Vinča bila u to vreme jedini nuklearni naučni institut, to je jedino tamo bilo moguće. Moja saznanja dok sam pisao roman, govore suprotno, odnosno da se 1958. godine nije puno razmišljalo o bombi. Postoje razgovori između Rankovića, Đilasa, Pavla Savića, rukovodećih ljudi u to vreme, ali 1951. i 1952. godine o tome da Jugoslavija treba da ima atomsku bombu i da eventualno rezerve uranijuma koje postoje na Staroj planini mogu da posluže tome. Pavle Savić je bio protiv, i to je bio jedan od razloga zašto je smenjen. Od tada, dok reaktor nije pušten u rad, juna 1958. godine, samo četiri meseca pre akcidenta, ideja o atomskoj bombi značajno se značajno izmenila u Jugoslaviji. Josip Broz Tito je ušao u kurs Nesvrstanima. Niste mogli da idete u politiku Nesvrstanih i da pravite atomsku bombu u svom dvorištu. Mislim da, posebno kada je reč o akcidentu, mislim da nije bilo reč o atomskoj bombi“, ističe sagovornik N1.

Svi su imali posledice zračenja

U akcidentu je te 1958. godine ozračeno šestoro atomista. Jedan je preminuo, dok je njih petoro preživelo. Danas niko od njih više nije među nama.

„Poslednji je umro za vreme kovida, doživeo je 80 godina, takođe i ženska osoba iz tog perioda dočekala je relativnu starost. Ostali su umrli mladi, i to bi se moglo povezati sa ozračivanjem. Svi su imali posledice zračenja, a one se, nažalost, prenose s generacije na generaciju“, navodi profesor.

Doktor Milašinović nalazi se na čelu državne komisije za saradnju sa UNESCO, a kako kaže, oni se ne mešaju u to da li će neka država da pravi neku nuklearku ili neće.

„UNESCO se ne meša u to, svestan je da za osam milijardi ljudi nema dovoljno energije i hrane. Hrane i energije ima za milijardu ljudi. I čim smo ušli u taj broj, mi uništavamo prirodu, a ne možemo da se vratimo u kameno doba, da bismo živeli kao nekad. Međutim, UNESCO upozorava, sarađuje sa ministarstvima svih država, u smislu zaštite životne prirode, i to je jedna od tačaka koje su stalno u fokusu. Ali ne samo suve prirode, nego i okeana, koji se značajno zagađuju“, objašnjava doktor Goran Milašinović.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Mali najavio: Pripremni radovi za beogradski metro biće završeni tokom leta

Objavljeno

-

Nova.rs

Pripremni radovi na izgradnji metroa u Beogradu na Makiškom polju, gde će biti izgrađen depo, biće završeni tokom leta, što je pre roka koji je bio planiran za decembar ove godine, izjavio je ministar finansija Srbije Siniša Mali posle obilaska radova na posipanju terena zajedno sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem.

Mali je podsetio da su radovi počeli krajem 2021. godine i naveo da je dosta toga urađeno na toj lokaciji od 72 hektara, kao i da se pripremni radovi privode kraju pre roka, budući da je rok bio decembar ove godine, objavilo je ministarstvo.

„Već je gotovo 96 odsto nasipanja peska. Nasuto je više od milion kubika peska i počelo se sa nasipanjem drobljenog kamena“, rekao je Mali.

On je naveo i da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić potpisao aneks sporazuma za radove na projektovanju i izgradnji depoa Makiš, na Makiškom polju, u okviru gradnje beogradskog metroa, sa vršiocem dužnosti sekretara za javni prevoz Grada Beograda Radovanom Кremićem i predstavnikom kompanije „Power China“ Jang Fanom, objavilo je Ministarstvo finansija.

„Današnjim aneksom ugovora pokreću se aktivnosti na projektu depoa koji će biti izgrađen na ovoj lokaciji“, rekao je Mali.

Istakao je da će prva linija metroa imati 21 stanicu, dužinu 21 kilometar, dok će druga imati 24 stanice i dužinu 24 kilometra.

„Već naredne godine očekujemo početak velikih radova na celoj trasi prve linije metroa, kada su stanice u pitanju“, poručio je Mali i najavio kupovinu dve mašine koje će započeti iskopavanja na prvoj liniji, kako je rekao, jedna sa Makiškog polja, druga iz Mirijeva.

Do kraja 2028. završetak prve linije

Naveo je da radovi teku po planu i da će do 2028, najkasnije do 2029. godine prva linija biti završena.

Prema njegovim rečima, uveliko se radi na projektovanju druge linije metroa što bi značilo da se naredne godine može krenuti i sa radovima na toj liniji.

„Napravićemo i jedan veliki bulevar kroz samo Makiško polje. Polako ali sigurno, ova lokacija postaje jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, osim lokacije gde gradimo EКSPO i novi Nacionalni stadion. To su dve tačke koje se potpuno menjaju, koje doprinose rastu našeg BDP-a i menjaju izgled Srbije i Beograda“, rekao je Mali.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je radove po celom Beogradu sledeće godine, posebno istakavši prvi deo beogradskog gradskog voza, koji će sa metroom omogućiti da najveći deo gradskog prevoza, možda i 80 odsto, već 2030. godine bude šinski.

To znači, kako je Vesić objasnio, da će građani Beograda moći lakše i brže da se prevoze iz jednog dela grada u drugi.

„Već ove godine počinjemo da, u okviru međunarodne izložbe EXPO 2027, spajamo prvi deo našeg gradskog Beovoza od Zemun polja do Aerodroma ‘Nikola Tesla’ i EXPA, Surčina, kasnije i do Obrenovca“, rekao je Vesić.

On je najavio i proširenje beogradskog železničkog čvora, te istakao da će izgradnjom brze pruge i prema Subotici i prema Nišu biti više vozova.Predstavnik kompanije „Power China“ Liu Šakuan naveo je da se radovi na Makiškom polju u ovom trenutku obavljaju šest meseci pre roka, objavilo je ministarstvo finansija.

Beta

pročitaj više

Srbija

Objavljen prvi tender za projekat EXPO 2027

Objavljeno

-

Prvi tender za projekat EXPO 2027, za stambeni kompleks u blizini budućeg Nacionalnog stadiona, objavljen je danas na Portalu javnih nabavki. Iako je ovo javni poziv za podnošenje ponuda, procenjena vrednost javne nabavke nije objavljena, navodi Nova ekonomija.

Naručilac potražuje usluge izrade tehničke dokumentacije, kataloga, 3D modela i projekta opremanja stambenog kompleksa u Surčinu, koji će se protezati na više parcela, ukupne površine preko devet hektara, piše Nova ekonomija.

Na tom mestu, kako se vidi iz tenderske dokumentacije, planira se izgradnja stambenih zgrada sa podrumom, podzemnim garažama, prizemljem, visine (do) sedam spratova. Ukupna planirana građevinska površina je oko 160.000 kvadratnih metara.

U delu prizemlja planirani su poslovni prostori, a u okviru stambenog kompleksa oko 1.500 stanova.

Kako je navedeno, poželjna prosečna površina stana je oko 55 metara kvadratnih, a sve stanove od prvog sprata treba projektovati sa terasama.

Stambeni kompleks bi trebalo da se izgradi za potrebe održavanja specijalne Međunarodne izložbe EXPO 2027, a javna nabavka je objavljena na Portalu u okviru posebne sekcije za EXPO koja je počela sa radom juče.

Naručilac posla je za potrebe EXPO 2027 izložbe osnovano preduzeće SPV Galovica 1 d.o.o., a rok za podnošenje ponuda je 26. april ove godine.

(Nova ekonomija)

pročitaj više

U TRENDU