ostanimo u kontaktu

Svet

Ove zemlje Šengena pooštravaju granične kontrole

Objavljeno

-

Brojne zemlje, uključujući Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku, Sloveniju i Slovačku, najavile su nove kontrole duž svojih granica, čime pokušavaju da spreče krijumčare ljudi da koriste rute preko Balkana da dovedu migrante u centralnu i zapadnu Evropu. Ovo vrši pritisak na šengenski prostor slobodnog kretanja i bezviznih aranžmana sa trećim zemljama.

Granične kontrole se uvode zbog izazovnih bezbednosnih uslova i povećane pretnje terorizma u Evropi nakon nedavnog izbijanja nasilja na Bliskom istoku, kao i terorističkih napada u Francuskoj i Belgiji. U nekim zemljama situacija podstiče podršku desničarskim političkim partijama. Sve zemlje koje pooštravaju kontrolu su članice Evropske unije i evropske šengenske zone otvorenih granica. Posebno u centralnoevropskim zemljama u poslednje vreme se beleži sve veći broj migranata i tražilaca azila koji uglavnom dolaze iz Srbije preko Mađarske i odlaze u bogatije zapadnoevropske zemlje.

Ponovno uvođenje graničnih provera u šengenskom prostoru dozvoljeno je u izuzetnim okolnostima, a Brisel mora da bude obavešten pre primene. Bez obzira na to, evropski lideri su ponovili pozive na bolju zaštitu spoljnih granica EU i potvrdili svoju saradnju u oblasti migracija nakon smrtonosnog napada u Briselu u ponedeljak.

Dvojica švedskih navijača ubijena su u blizini stadiona na kojem je Švedska igrala protiv Belgije za plasman na Evropsko prvenstvo 2024. Teroristička organizacija Islamska država (IS) je kasnije preuzela odgovornost za napad. Osumnjičeni počinilac bio je odbijeni tražilac azila iz Tunisa koji je, prema navodima vlasti, ilegalno boravio u Belgiji.

Kako se navodi potreban je ujedinjeniji evropski pristup „kako bi se uhvatili u koštac sa osnovnim uzrocima onoga što smo ovde videli poslednjih dana“, rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru u sredu u Briselu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim švedskim kolegom Ulfom Kristersonom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Fon der Lajen je rekla da je evropski predlog već neko vreme na stolu “ čime se državama članicama daje ovlašćenje da proteraju osobe koje su dobile nalog za povratak ako se smatraju pretnjom po nacionalnu bezbednost“. Predlog – revizija Evropske direktive o povratku, deo je pakta o migraciji o kome se mnogo raspravljalo.

„Znajući da će Belgija biti sledeće predsedništvo, uveren sam da ćemo uspeti da pređemo ovaj pakt“, rekla je fon der Lajen. Nakon odluke Italije da uvede granične kontrole na slovenačkoj granici zbog izbijanja nasilja na Bliskom istoku, Slovenija je najavila revidirani režim koji će važiti na njenim granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.

U Hrvatskoj, koja je u Šengen ušla tek početkom ove godine, odluka Slovenije da uvede privremene granične kontrole postala je predizborna tema i izazvala je veliku pažnju. Budući da je naredna 2024. godina superizborna u Hrvatskoj sa parlamentarnim, evropskim i predsedničkim izborima, privremeno uvođenje graničnih kontrola izazvalo je burne debate između vlasti i opozicije. Hrvatska vlada je ulazak u Šengen predstavila kao svoj veliki uspeh, a sada nakon što su granične kontrole ni godinu dana od ulaska u Šengenu ponovo uvedene, opozicija to želi da predstavi kao neuspeh vlade.

Neke desničarske stranke su predložile izgradnju zidova i slanje vojske da čuva granice, što Vlada odlučno odbacuje i tvrdi da ima dovoljno policajaca i opreme za efikasnu zaštitu granice.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je u sredu da je zbog međunarodne situacije neophodno da Italija suspenduje Šengenski sporazum nakon što je njena vlada odlučila da ponovo uvede kontrolu na granici Italije sa Slovenijom od subote, 21. oktobra. Španska vlada je izbegavala da maksimalno podigne antiterorističku uzbunu i za sada ne planira da uvede policijske kontrole na svojim granicama sa drugim zemljama Evropske unije.

Porast broja migranata poslednjih meseci, uglavnom iz Sirije i Avganistana, ponovo je podstakao žestoku debatu o imigraciji u Nemačkoj, a lokalne vlasti kažu da su preplavljene brojem tražilaca azila. Taj priliv podstakao je podršku krajnje desničarskoj, antiimigrantskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD), koja je ostvarila veliki uspeh na dva regionalna izbora ovog meseca.

Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer u ponedeljak je obavestila Evropsku komisiju o planovima, koji će podrazumevati moguće uvođenje policijskih provera direktno na granicama između Nemačke i njena tri suseda. Poslanici Evropskog parlamenta odobrili su u sredu novi zakon za digitalizaciju šengenskih viza, čineći ih sigurnijim i pristupačnijim.

Digitalizacijom procesa podnošenja zahteva za vizu, zakon ima za cilj smanjenje troškova i napora pri podnošenju zahteva za vizu, uz obezbeđivanje usklađenih praksi širom Evrope i poboljšanje bezbednosti. Slovački poslanici iz celog političkog spektra pozdravili su u sredu odobrenje Evropskog parlamenta za zakon o digitalizaciji šengenskih viza. Međutim, evropske zemlje koje trenutno imaju bezvizne aranžmane za putovanja sa EU zabrinute su zbog ponovnog uvođenja viznog režima sa blokom.

Trenutno, EU zahteva od Bosne i Hercegovine (BiH) da uvede vize za zemlje pod viznim režimom EU, što je obaveza koja proizilazi iz sporazuma između BiH i EU iz 2010. Iako je prošlo 13 godina, BiH još uvijek nije ispunio ovu obavezu, što bi moglo da ugrozi bezvizni status zemlje. Evropska komisija je zadržala pravo da ministrima unutrašnjih poslova EU preporuči moguću suspenziju bezviznog režima ukoliko se BiH ne pridržava vizne politike EU.

Komisija je u oktobru usvojila predlog za jačanje mehanizma suspenzije viza u cilju boljeg rešavanja novih bezbednosnih i migracijskih izazova. Mehanizam suspenzije viza omogućava EU da ponovo uvede vizu za treću zemlju u slučaju značajnog porasta iregularnih migracija ili bezbednosnih rizika. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson izjavila je u četvrtak posle sastanka ministara unutrašnjih poslova EU da unutrašnje kontrole, čak i kada su opravdane jakim bezbednosnim razlozima ili ilegalnim prelazima granice, treba izbegavati jer onemogućavaju slobodno kretanje ljudi i robe.

(Telegraf.rs)

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU