ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Ovo je 20 najgostoljubivijih mesta na svetu po izboru korisnika Bukinga, polovina je u Evropi

Objavljeno

-

Tražite prijateljsko mesto koje ćete posetiti i gde ćete se osećati dobrodošlo? Booking.com ima odgovore. Kompanija je objavila 12. godišnje Nagrade za recenzije putnika, koje otkrivaju 20 najgostoljubivijih mesta na svetu.

Kao i njene liste destinacija o kojima sam izveštavao 2023. i 2022. godine, i lista za ovu godinu obuhvata lokacije širom pet kontinenata. Lista je podeljena na dva dela: 10 najgostoljubivijih gradova i 10 najgostoljubivijih regiona.

Da bi rangirao najgostoljubivije gradove i regione na svetu, Booking.com se oslonio na više od 309 miliona recenzija verifikovanih korisnika. Rangiranje se zasniva na broju pozitivnih ocena koje su smeštaji u svakom gradu dobili za osoblje i gostoprimstvo. Ali dobitnici nagrada nisu samo mesta za boravak – svako nudi autentična lokalna iskustva i toplu dobrodošlicu.

„Da li je to savet na šalteru za iznajmljivanje automobila o skrivenim lokalnim draguljima koje treba istražiti ili personalizovana dobrodošlica vlasnika apartmana s preporukama za najbolja mesta u komšiluku gde možete pojesti nešto, naši partneri čine putovanja pamtljivijim i ugodnijim za naše korisnike svaki dan“, rekao je Arjan Dijk, viši potpredsednik i glavni marketing direktor za Booking.com, u saopštenju.

Najgostoljubiviji gradovi na svetu

Na vrhu liste najgostoljubivijih gradova na svetu je Arraial d’Ajuda, Brazil, mirno letovalište s očaravajućom obalom. „Poznat po mirnoj i spokojnoj atmosferi i neverovatnim plažama, to je savršena destinacija za dve trećine (67%) putnika koji žele da se odmore i napune energijom tokom putovanja u 2024. godini“, navodi Booking.com u svom izveštaju. Grad je takođe značajan kao kulturno iskustvo, s mestima koja treba posetiti, poput istorijske crkve Nossa Senhora d’Ajuda i živopisne ulice Mucugê.

Drugi gradovi na listi uključuju Ermoupoli, Grčka i Viana do Castelo, Portugal – koji se slave zbog svog kulturnog bogatstva i istorijskog značaja.

Moab u Juti našao se na listi top 10 gradova kao jedina američka destinacija koja je bila prepoznata.

„Moab je pravi raj za ljubitelje prirode i savršeno mesto za otkrivanje raznovrsnih pejzaža koji su među najlepšim u Sjedinjenim Američkim Državama, s hiljadama kvadratnih kilometara neverovatnih crvenih stena, prirodnih peščanih lukova i visoravni u obližnjem području“, navodi Booking.com u svom izveštaju.

Ono što doprinosi Moabovoj privlačnosti kao raj za ljubitelje prirode su nacionalni parkovi Arches i Canyonlands i reka Kolorado. Izveštaj takođe primećuje napore Moaba u održivom turizmu i njegov ugled zbog vedrog, zvezdanog neba. U kombinaciji s mirnim prirodnim iskustvima, ovo se savršeno uklapa s jednim od putničkih trendova za 2024. godinu koje je Booking.com primetio u svom izveštaju – putnici traže avanturu i opuštanje u svojim putovanjima.

Nagrade Traveller Review takođe ističu najgostoljubivije regione na svetu. Perthshire, Ujedinjeno Kraljevstvo, zauzima prvo mesto za 2024. godinu. Ovaj region je poznat po svojim zadivljujućim pejzažima, uključujući mirnu reku Tay i istorijske dvorce, nudeći savršenu kombinaciju prirodne lepote i istorije. Perthshire pruža raznolik niz iskustava, od kulturnih tura do avanturističkih aktivnosti, čineći ga idealnom destinacijom za različite vrste putnika.

Drugi regioni na listi uključuju Penghu, Tajvan (arhipelag od 90 ostrva) i Boyacá, Kolumbija (poznata po kolonijalnom šarmu i zadivljujućim prirodnim pejzažima).

Deset najgostoljubivijih gradova:

Arraial d’Ajuda, Brazil: Ovaj grad nudi mirnu atmosferu i prelepe plaže.

Ermoupoli, Grčka: Slikoviti Ermoupoli, glavni grad Sira, poznat je po venecijanskoj i neoklasičnoj arhitekturi.

Viana do Castelo, Portugal: Ovaj očaravajući primorski grad na severu Portugala ima bogato pomorsko nasleđe i mnogo verskih mesta.

Daylesford, Australija: Daylesford, smešten u podnožju Great Dividing Range-a, poznat je po svojim prirodnim mineralnim izvorima i umetničkoj sceni.

Grindelwald, Švajcarska: U švajcarskim Alpima, Grindelwald je omiljeno mesto za ljubitelje prirode i avanturiste.

Moab, SAD: Moab – jedini američki grad na listi – poznat je po svojim zadivljujućim crvenim stenama i blizini nacionalnih parkova.

Uzès, Francuska: Ovaj šarmantni srednjevekovni grad u Provansi ima kaldrmisane ulice i istorijsku arhitekturu – vrata ka regionu Gard.

Mazatlán, Meksiko: Ovaj živopisni grad na pacifičkoj obali Meksika ima lepu kolonijalnu arhitekturu i obilje sveže hrane (posebno škampa).

Jaisalmer, Indija: Jaisalmer se često naziva „Zlatnim gradom“ zbog svoje karakteristične arhitekture od peska.

Fujikawaguchiko, Japan: Nalazi se blizu planine Fuđi, ovaj grad je poznat po svojim impresivnim vidikovcima i predstavlja vrata ka slikovitom regionu Fuji Five Lakes.

Deset najgostoljubivijih regiona:

Perthshire, Ujedinjeno Kraljevstvo: Poznat kao „Zemlja velikih drveća“, Perthshire je poznat po svom šumovitom pejzažu, dvorcima i reci Tay.

Penghu, Tajvan: Arhipelag od 90 ostrva i ostrvaca u Tajvanskom moreuzu, Penghu ima plaže, drevne hramove i tradicionalnu tajvansku arhitekturu.

Boyacá, Kolumbija: Ovaj region spaja kolonijalnu istoriju i prirodnu lepotu, sa slikovitim gradovima poput Villa de Leyva i zadivljujućim pejzažima poput kanjona Čikamoha.

Trentino – Alto Adiđe, Italija: Smešten u italijanskim Alpima, ovaj region je poznat po svojim impresivnim planinskim pejzažima, prilikama za sportske aktivnosti na otvorenom i jedinstvenom spoju italijanske i austrijske kulture.

Los Lagos, Čile: Ovaj južni čileanski region je poznat po jezerima, vulkanima, šumama i slikovitom ostrvu Čiloe.

Erongo, Namibija: Sa svojom kombinacijom pustinjskih pejzaža, primorskih gradova i jedinstvene flore i faune, Erongo je idealan za avanturiste i zaljubljenike u prirodu koji žele da istraže afričku divljinu.

Otago, Novi Zeland: Otago, na jugoistoku Južnog ostrva, poznat je po svojim divljim plažama i surovim planinama. Takođe je dom gradu Dunedin, koji ima škotsko nasleđe i živopisnu studentsku scenu.

Laponija, Finska: Smeštena u najsevernijem delu Finske, Laponija je magična destinacija obeležena neverovatnim Severnim svetlom.

Asturias, Španija: Smešten na severozapadu Španije, Asturias je poznat po svojoj divljoj obali, srednjovekovnoj arhitekturi i planinama Picos de Europa.

Friesland, Holandija: Ovu provinciju na severu Holandije karakterišu jezera za jedrenje, neverovatne staze za vožnju biciklom i slikovita sela.

Lora Begli Blum, saradnica Forbes

Lepota&Zdravlje

Dokle se stiglo u dijagnostici i tretmanu retkih bolesti u Srbiji?

Objavljeno

-

U svetu postoji između 6.000 i 7.000 retkih bolesti od kojih boluje čak šest do osam odsto svetske populacije.

U 80 odsto slučajeva bolest je genetskog porekla i ispoljava se već u ranom životnom dobu, dok za samo pet odsto ovih bolesti postoji adekvatna terapija.

Procenjuje se da u Srbiji, sa nekom retkom bolešću živi čak pola miliona građana. U proteklim godinama, zahvaljujući zajedničkom zalaganju čitave zajednice napravljen je veliki pomak kada je briga o pacijentima sa retkim bolestima u pitanju.

Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije (NORBS) povodom obeležavanja Dana retkih bolesti, organizovala je okrugli sto pod nazivom “Često na tebe pomislim” sa donosiocima odluka, lekarima i pacijentima. Briga za ljude koji žive sa retkim bolestima ima mnogo aspekata.

Neki od obolelih imaju pristup lekovima, dok za druge ne postoji terapija. Neki oboleli su prilično nezavisni, dok drugi zahtevaju intenzivnu fizičku pomoć i opremu.

Nega se može sastojati od posebne opreme, saveta lekara stručnjaka, fizikalne terapije, socijalnih usluga, lekova, predaha za članove porodica i još mnogo toga. Većini dece i odraslih koji žive sa retkim bolestima, negu u najvećoj meri pružaju članovi porodice.

Današnji okrugli sto otvorila je devetogodišnja Kruna Savić, devojčica sa retkom bolešću, koja je izrecitovala pesmu specijalno napisana za ovu priliku – “Retko je važno”.

„Retke bolesti su apsolutno u fokusu predstavnika svih relevantnih institucija i to se pre svega vidi na osnovu sredstava koja se izdvajaju za lečenje ove grupe pacijenata, a koja su za 2023. godinu iznosila 7,2 milijarde dinara. Velika nada nam je najava da će udruženja pacijenata obolelih od retkih bolesti prvi imati sastanak sa ministrima nove Vlade Republike Srbije, kada ona bude bila formirana. Očekujemo da će tada da se donesu i nova sistemska rešenja, jer prostora za unapređenje uvek postoji“, objašnjava Olivera Jovović, iz NORBS.

Ona dodaje da „ono što je potrebno unaprediti jeste tranzitni period pacijenata iz pedijatrijskih klinika ka adultnim“.

„To brine najveći broj roditelja koja imaju malu decu. Oni su ušuškani i sigurni u klinikama za pedijatrijske pacijente. Međutim, u evropskim zemljama taj tranzitni period kreće kada pacijent napuni 16 godina. Do 18 ga prate i pedijatar i lekar koji će ga preuzeti kada bude prešao na kliniku za odrasle. Poenta svega je da pacijent bude u potpunosti prihvaćen, da veruje svom lekaru, a doktor upoznat sa njegovom dijagnozom“, kaže Jovović.

NORBS, takođe, insistira da Nacionalni program za retke bolesti mora da preraste u strategiju za retke bolesti, jer je to jedini način da bude pod okriljem Vlade Republike Srbije, a pošto briga o retkim bolestima zahteva multisektorski pristup to je jedini način da sva ministarstva budu uključena.

Prof. dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju rekla je na okruglom stolu da se u njenom resornom ministartvu nalazi Grupa za unapređenje kvaliteta života osoba sa retkim bolestima, koja upravo ima za cilj da čuje sve pacijente sa retkim bolestima.

„Dosta smo ciljeva zacrtali, imamo dosta izazova. To nije još jedna radna grupa ili komisija koja je formirana da bi se zadovoljila neka forma, nego se zaista vidi da imamo želju, volju i apsolutnu podršku države da svaki cilj koji smo zacrtali ostavrimo, prevashodno da povećamo kvalitet života porodica koje imaju obolelog člana od retke bolesti – istakla je prof. dr Kisić.

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO, objasnila je da je Budžet za retke bolesti prvi put formiran 2012. godine, kada je država i prepoznala retke bolesti. Ta podrška je od tada kontinuirana, a svake godine izdvajanja se drastično povećavaju.

„Krenuli smo sa 130 miliona dinara te 2012. godine,dok je 2023. budžet iznosio 7,2 milijarde dinara. Međutim, to nije jedino izdvajanje za retke bolesti, jer se one finansiraju iz još dva načina. Prvi način je preko liste lekova na kojoj se nalaze medikamenti za čak 40 različitih retkih bolesti. Takođe, i bolnice imaju pravo da same finansiraju lek kada se radi o hitnoj situaciji i ta sredstva se opredeljuju isto iz sredstava RFZO. Iz toga proističe da su ukupna izdvajanja za retke bolesti prošle godine iznosila 18 milijardi dinara. Ove godine će biti mnogo veći, s obzirom na nedavno donetu odluku, po kojoj će do 2027. godine ukupna dodatna sredstva za retke bolesti i inovativne lekove iznositi 200 miliona evra“ – najavila je prof. dr Radojević Škodrić.

Napretku u dijagnostici i tretmanu retkih bolesti u Srbiji je značajno doprinelo i uvođenje savremenih molekularno genetičkih testova u svakodnevnu praksu. Danas se brojne analize tog tipa mogu obaviti u Srbiji, o trošku RFZO, a za dalje unapređenje potrebno je raditi na razvoju mreže laboratorija, na modernizaciji ali i racionalizaciji resursa, kao i na edukaciji lekara, biologa i ostalih koji rade u oblasti biomedicine – kaže prof. Ivana Novaković, genetičar i član Komisije za lečenje retkih bolesti pri RFZO.

„U ovom trenutku radom Komisije za lečenje retkih bolesti obezbeđeno je lečenje za preko 600 osoba iz čitave Srbije, koji su oboleli od različitih tipova retkih bolesti. To su pre svega urođene bolesti metabolizma, sa kojima je i započeta ova vrsta aktivnosti pre 12 godina, potom spinalna mišićna atrofija, cistična fibroza, retki tumori, plućna hipertenzija, hereditarni angioedem i druge. Pre oko godinu dana započeto je lečenje obolelih od ahondroplazije i Dišenove mišićne distrofije, a za ovu godinu je u planu, između ostalog, uvođenje terapije za buloznu epidermolizu, takozvanu „decu leptire““, kaže prof. Novaković

Ona dodaje da su u pitanju najsavremeniji lekovi, koji su se i svetu skoro pojavili u medicinskoj praksi, ali koji su odobreni za upotrebu od strane evropske ili američke agencije za lekove.

„I pored ogromnog napretka u prethodnim godinama, koji se vidi u povećanju raspoloživih sredstava i u porastu broja obolelih koji se leče, i dalje nije moguće da se pozitivno odgovori na sve zahteve. Imajući u vidu visoku cenu i inovativni karakter lekova, takva je situacija ne samo kod nas već i u drugim sredinama, pa i u ekonomski najrazvijenijim državama“, ističe prof. Novaković.

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana retkih bolesti večeras će biti organizovano i veče humora “Humaraton” sa ciljem da podseti na sve one koji boluju od retkih bolesti u Srbiji. Uz prizvuk humora, za koji će se postarati ekipa stand-up komičara njuz.net, menadžeri kompanija članica Američke privredne komore podeliće svoja iskustva sa početka karijere studentima i mladim menadžerima. Sav prihod od ulaznica, kao i honorari svih učesnika u programu, biće uplaćeni NORBS Fondaciji.

(N1)

pročitaj više

Lifestyle

Prolazi sredinom reke: Najspektakularniji most na svetu koji pluta po površini vode

Objavljeno

-

Smešten u okrugu Ksuanen u jugozapadnoj provinciji Hubei, u Narodnoj Republici Kini, plutajući most Šiziguan jedan je od najspektakularnijih mostova na svetu.

Kina je pobednik kada su u pitanju monumentalne građevine, a prepuna je čuda koja postaju glavne turističke atrakcije. Jedno od takvih radova je drveni most preko reke Šiziguan.

Spektakularni most koji se proteže kroz reku u centralnoj Kini, okružen je zelenilom i već je u mnogim krajevima proglašena za najlepši drveni most na svetu.

Sačinjen od drvenih dasaka prolazi sredinom reke, po nivou vode. Takođe je poznat i kao šiziguanski vodeni put.

Hodanje ili vožnja mostom daje ljudima neverovatan osećaj kao da se kreću po površini vode.

Koliko je dugačak plutajući most Šhiziguan?

Poznat kao „Dugi most snova“ dugačak je 500 metara i širok 4,5 metra, a izgrađen je iznad zaslepljujuće vijugave tirkizne reke.

Dubina vode je 60 metara. Most ima ograničenje brzine, kako ne bi stvorio veliki talas, a za javnost je otvoren 1. maja 2016. godine, piše Dangerousroads.org.

Konstrukcija koristi drvene daske i prati tok reke Šiziguan, kojom se do 2016. godine moglo ploviti samo čamcem. Pešaci se mogu kretati i uzvodno i nizvodno, i daje posetiocu osećaj da hoda po samoj reci.

Ovaj region jedan je od najnepristupačnijih u Kini, tako da most ne samo da privlači preko potrebne turiste u to područje, već i olakšava putovanja lokalnog stanovništva, navodi Anticcolonial.com.

(N1)

pročitaj više

Lifestyle

Imenovana najprijateljskija zemlja na svetu: Okružena plažama i prirodim atrakcijama

Objavljeno

-

Vole da provode vreme zajedno sa prijateljima i porodicom na otvorenom, uživaju u hrani i piću i prihvataju opuštenu atmosferu koju su razvili kroz svoj način života i pogled na život.

Kada su u pitanju najprijateljskije zemlje na svetu, verovatno postoji nekoliko zemalja koje odmah padaju na pamet. Ali šta tačno uopšte znači pojam „prijateljska zemlja“?

Iako je svet pun iskreno prijateljskih ljudskih bića u svakoj zemlji, postoje neka mesta na svetu gde ljudi razvijaju poseban način života koji inspiriše pozitivniji i svetliji pogled na život.

Pa, očigledno je tako i sa dalekom Australijom, a ovo su samo neki od razloga zašto je Australija proglašena za najprijateljskiju državu na svetu, prema portalu thetravel.com.

Zašto su oni najprijateljskija zemlja na svetu?

Mnogo je razloga zašto je to Australija. Način života uvek igra ključnu ulogu u sveukupnoj sreći i blagostanju pojedinaca i zajednice čiji su deo. Tipičan australijski način života uključuje obilje avantura, visok kvalitet života i društvenu svrhu. Australija je zemlja okružena prelepim plažama i nekim od najlepših prirodnih atrakcija na svetu koje svako treba da poseti. Ima i dovoljno lepih gradova koji imaju opuštenu atmosferu.

Australijanci dobro koriste mogućnosti svoje zemlje i većinu svog slobodnog vremena provode napolju uživajući u prirodnim lepotama. Vole da provode vreme zajedno sa prijateljima i porodicom na otvorenom, uživaju u hrani i piću i prihvataju opuštenu atmosferu koju su razvili kroz svoj način života i pogled na život.

Ipak, ne beže od avanturističkog načina života, pa prihvataju i čuda divljine kojih na ovom udaljenom kontinentu ne manjka. Uostalom, ovde žive sve moguće životinje, opasne i neopasne, a nije redak slučaj da vidite zmiju u dvorištu ili u toaletu.

Da li je Australija bezbedna?

Za putnike koji se pitaju da li je Australija bezbedno mesto za posetu, odgovor je – apsolutno da. To je jedno od najbezbednijih mesta na svetu za turiste, a može da bude i dobar izbor za bekpekere. Kada su u pitanju pojedinačni gradovi, Pert i Melburn su dobili ocenu 76 od 100 za bezbednost grada, a prestonica Kanbera 80 od 100, što ukazuje da su veoma bezbedni gradovi, prenosi Punkufer.hr.

Postoji velika šansa da će država, kada bude proglašena najprijateljskijom na svetu, biti ispunjena nekim od najboljih stvari za zabavu. Nema sumnje da je Australija puna avantura sa nekim zaista uzbudljivim destinacijama jer je dom nekih od najlepših tropskih plaža na svetu i brojnih morskih rezervata uključujući Veliki koralni greben.

Istraživanje obale može da bude vrhunac putovanja. Osim lutanja po živopisnom Sidneju i „krstarenja” po Velikom okeanskom putu, ljubitelji dobre kapljice zadovoljiće svoje apetite jer se ovde proizvodi odlično vino. Ne postoji ništa što bolje ide uz vino od neke od najsvežijih morskih plodova na svetu, kojih ima u izobilju.

U nastavku pogledajte listu od 10 najprijateljskijih država na svetu koja je nastala upoređujući američko rangiranje najprijateljskijih zemalja na svetu i Svetske populacione liste najprijateljskijih zemalja od kojih oba istražuju globalno putnike i prikupljaju podatke sa različitih foruma.

1. Australija
2. Tajvan

3. Tajland
4. Kanada
5. Filipini
6. Portugal

7. Meksiko
8. Grčka
9. Finska
10. Kostarika

(N1 Beograd, Punkufer.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Zamena za so može da smanji rizik od visokog pritiska za 40 odsto

Objavljeno

-

Iako je dobro poznato da je previše soli nezdravo, ne treba je potpuno eliminisati. Telu je potreban natrijum, a određene zamene savršeno funkcionišu – hrana ima bolji ukus, a i srce je srećnije.

Zamena obične soli alternativom može da smanji učestalost visokog krvnog pritiska kod starijih osoba bez povećanja rizika od epizoda niskog krvnog pritiska, pokazalo je nedavno istraživanje u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.

Ljudi koji su koristili zamene za so, imali su 40 odsto nižu učestalost i verovatnoću da dožive hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so, prenosi Science Daily.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hipertenzija je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i smrtnost. Pogađa više od 1,4 milijarde odraslih i izaziva 10,8 miliona smrti godišnje širom sveta.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od hipertenzije je smanjenje unosa natrijuma. Ovo istraživanje je posmatralo zamene soli kao bolje rešenje za kontrolu i održavanje zdravog krvnog pritiska nego samo smanjenje unosa soli.

Dok prethodna istraživanja pokazuju da smanjenje unosa soli može sprečiti ili odložiti novonastalu hipertenziju, dugoročno smanjenje i izbegavanje soli može biti izazov.

Rezultati istraživanja o zameni za so

Istraživanje DECIDE-Salt obuhvatilo je 611 učesnika starijih od 55 godina iz 48 ustanova za njegu podeljenih u dve grupe: 24 ustanove (313 učesnika) koje su zamenile običnu so zamenom za so i 24 ustanove (298 učesnika) nastavile su da koriste običnu so.

Svi učesnici su imali krvni pritisak <140/90 mmHg i nisu koristili antihipertenzivne lekove na početku. Posle dve godine, incidenca hipertenzije bila je 11,7 na 100 kod učesnika koji su uzimali zamenu za so i 24,3 na 100 kod učesnika koji su uzimali redovnu so.

Ljudi koji su koristili zamenu za so imali su 40% manje šanse da razviju hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so. Štaviše, zamene za so nisu izazvale hipotenziju, što može biti čest problem kod starijih osoba.

S obzirom na efekat snižavanja krvnog pritiska dokazan u prethodnim studijama, pokazalo se da su zamene za so korisne za sve ljude, bez obzira na probleme sa krvnim pritiskom.

U pratećem uvodniku, Rik Olde Engberink, doktor medicine, istraživač, nefrolog i klinički farmakolog na Odeljenju za internu medicinu Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu, rekao je da studija pruža atraktivnu alternativu neuspešnoj globalnoj strategiji smanjenja soli, ali pitanja i trud ostaju..

Zamene za so

Zamena kuhinjske soli sa solju smanjenog procenta natrijuma, ali sa dodatkom kalijuma, značajno smanjuje stopu moždanog udara, srčanog udara i smrti, pokazuju rezultati jedne od najvećih studija o intervencijama u ishrani ikada sprovedenih.

Visok nivo unosa natrijuma i nizak unos kalijuma su široko rasprostranjeni, a oba su povezana sa visokim krvnim pritiskom i većim rizikom od moždanog udara, srčanih oboljenja i prerane smrti. Korišćenje zamene za so – gde se deo natrijum hlorida zamenjuje kalijum hloridom – rešava oba problema odjednom. Poznato je da zamene soli snižavaju krvni pritisak, ali njihovi efekti na bolesti srca, moždani udar i smrt do sada nisu bili jasni.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od 5 grama soli. Prosečna potrošnja soli u srednjoj Evropi je oko 15 grama, a često ide i do 20 grama.

Na sreću, postoje odlične zamene za so koje će hranu održati ukusnom. Jedna od njih su biljke. Bosiljak, origano, majčina dušica, majoran učiniće vaše obroke zanimljivijim, a možete i sami da napravite zamenu za so. Sameljite crvenu papriku, beli luk u prahu i crni biber i po kašičici začinite hranu.

Himalajska so je najčistija vrsta soli na svetu, koja je mnogo zdravija alternativa običnoj soli. Možete ga obogatiti i suvim biljem i belim lukom.

Morske alge, posebno alge, često se koriste kao zamena za so. Takođe će služiti soja sos ili tamari sos – tradicionalni japanski slani začin napravljen od soje, vode i morske soli.

Miso je fermentisana pasta od soje i ječma sa dodatkom morske soli i kulture, takođe iz japanske kuhinje. Najčešće se koristi za supe, variva i povrće i prelive.

Možete dodati semenke suncokreta i bundeve u rižoto, testeninu ili salate kako biste poboljšali njihov ukus, prenosi ordinacija.hr.

(ordinacija.hr)

pročitaj više

Lifestyle

Džinovski „hotel duhova“ u Pjongjangu u kojem niko nikada nije odseo

Objavljeno

-

Propast veka. Tako se naziva jedna od najprepoznatljivijih građevina Pjongjanga, glavnog grada Severne Koreje. U pitanju je hotel Rjugon, koji je ujedno i najviša zgrada Pjongjanga i važi za hotel u kome još niko nije odseo.

Hotel je počeo da se gradi još 1987. godine sa namerom da se otvori dve godine kasnije. Dizajniran u neobičnom piramidalnom obliku i visok je 330 metra sa 105 spratova, a prvobitna zamisao bila je da ima čak 3.000 soba i 5 restorana.

U projekat je uloženo oko 700 miliona evra, ali je izgradnja godinama bila usporena. Zamišljenu visinu dostigao je 1992. ali je ekonomska kriza tih godina u Severnoj Koreji odložila dalje radove. Sablasni kostur građevine stajao je tako punih 16 godina dok novi radovi ponovo nisu započeti.

Za oblaganje hotela metalom i staklom uloženo je novih 170 miliona evra. Nemačka hotelska grupacija Kempinski je 2012. objavila da će uskoro preuzeti upravljanje hotelom, ali je samo par meseci nakon te objave odustala od ideje.

Dalji radovi na hotelu odvijali su se 2018. godine, kada je opremljen led rasvetom.

U kakvom je stanju unutrašnjost hotela i dalje je misterija. I dan danas nije otvoren za posetioce.

(N1)

pročitaj više

U TRENDU