ostanimo u kontaktu

Društvo

Ovo je istina o TikTok-u

Objavljeno

-

Boris Malagurski, aktivista, producent i scenarista, na svom Instagram nalogu, izneo je, kako navodi istinu o društvenoj mreži Tik Tok. Njegovu izjavu vam prenosimo u celosti.

Gotovo niko u Srbiji ne zna da TikTok, društvena mreža za mlade koja je osnovana u Kini — u Kini je zabranjena. Ovih dana su mnogi naši građani prvi put čuli za TikTok kada se pročulo da na ovoj mreži mnogi mladi slave krvavi pir u školi “Vladislav Ribnikar”, veličaju počinioca masovnog ubistva i rugaju se nevinim žrtvama. Ranije smo čuli za opasne TikTok izazove koji su, u nekim slučajevima, imali smrtni ishod.

Vlasnik TikToka je kineska kompanija ByteDance, a pre TikToka je ta kompanija pokrenula Douyin — to je ‘TikTok za Kineze’. Postoji, međutim, mnogo razlika između Douyina i TikToka, a ključna razlika je što je Douyin prilagođen omladini.

Deca ispod 14 godina mogu da koriste aplikaciju maksimalno 40 minuta dnevno i ne mogu uopšte da je koriste od 22h do 6h. Imaju pristup isključivo sadržaju koji je ocenjen kao bezbedan za decu. Pored toga, Kina godinama pokušava da izleči zavisnost mladih od video igrica, između ostalog je i zabranila igranje igrica onlajn za maloletnike tokom radnih dana, a često i tokom vikenda. Kineske kompanije i vlasti nemaju obavezu da brinu o dobrobiti omladine van Kine, ali Srbija i te kako ima obavezu da brine o dobrobiti naše omladine. Bitna razlika između TikToka i drugih popularnih društvenih mreža jeste algoritam koji sam određuje šta će korisnici gledati na osnovu njihovih interakcija sa određenim sadržajem. Što je toksičniji sadržaj, to je gledaniji i kao takav je TikTok doprineo zavisnosti svih vrsta, povećane depresije, pa čak i sociogenih bolesti među decom i mladima. Možda sam nisam dovoljno ozbiljno smatrao opasnosti TikToka, ali u svetlu tragičnih događaja, privremena zabrana TikToka je najmanje što može da se uradi odmah“.

Svet protiv TikTok-a: 7 ključnih razloga zbog kojih je ova mreža pogubna, posebno za mlade

TikTok je nastao „tek“ 2016, dosta kasnije u odnosu na druge popularne društvene mreže, ali je, nažalost, uspeo da unese mnogo nemira u društvu, globalno, i posebno među mladima.

Mlađi, zapravo, i jesu primarna grupa korisnika TikTok-a, platforme osmišljene za druženje i zabavu, koja je skliznula u mesto rizika i opasnosti.

Podsećamo i da je izvršni direktor TikTok-a, Šu Ci Čev, u drugoj polovini marta ove godine saslušan u američkom Kongresu, zbog optužbi da mladima štetan sadržaj – čini dostupnim.

Republikanska poslanica Keti Mekmoris Rodžers rekla je na početku saslušanja u Kongresu da u roku od nekoliko minuta od otvaranja novog naloga na TikToku, algoritam aplikacije promoviše sadržaj sa samopovređivanjem, poremećajima u ishrani, kao i da podstiče opasne “izazove“ koji mogu ugroziti živote dece, preneo je Rojters tada.

Pritom, SAD – iako najglasnije po pitanju zabrane TikTok-a, nisu jedine sa tom idejom. Tamo je “tek” patina korisnika spremna da se odrekne popularne platforme, što je verovatno poražavajući podatak u odnosu na to koliko štete je nastalo usled propagiranja sadržaja sa TikTok-a.

U međuvremenu, Australija je zabranila TikTok na uređajima predstavnika Vlade, i sve više zemalja sledi tu normu: recimo, Upravni odbor Državnog univerziteta Floride zabranio je TikTok na uređajima u vlasništvu univerziteta zbog, kako kažu, „kontinuiranog i rastućeg pejzaža sajber pretnji“.

Iako se najpre mislilo da SAD preteruju u svom nastojanju da „prognaju“ TikTok – pri čemu treba istaći da je to više pitanje nacionalne bezbednosti nego analiziranja društvene slike nacije, ispostavilo se da ima osnova za takav stav.

Sajt makeuseof.com je početkom godine izdvojio 7 ključnih razloga zbog kojih se smatra da je TikTik poguban za svakog svog korisnika. Platforma, inače, broji više od milijardu mesečnih korisnika.

#1 Uticaj matične kompanije

Iako bi bilo nepravedno sve kineske aplikacije staviti u isti „koš“, neosporno je da je TikTok natsprosečno kontroverzan. Jedna od najvećih kontroverzi oko te platforme tiče se uticaja njegove matične kompanije, kineskog tehnološkog giganta „BiteDance“. S obzirom na blizak odnos kineske vlade i preduzeća koja posluju u zemlji, postoji zabrinutost da bi TikTok mogao da se koristi kao „alat“ tamošnje vlade za prikupljanje i eksploataciju podataka korisnika ili širenje propagande. Podsećamo i da je Indija 2020. uvela zabranu TikTok-a.

#2 Opasnost po um čoveka

Prema listu The Indiependent, TikTok format kratkih video snimaka je povezan sa smanjenim rasponom pažnje kada se aplikacija koristi više od 90 minuta dnevno. Problem je postao toliko ozbiljan da je TikTok bio primoran da preduzme nešto po tom pitanju. Kompanija je angažovala influensere, uključujući imena Gabe Erwin, Alan Chikin Chow, James Henry i Cosette Rinab, da zamole korisnike da prave pauze i napravila upozorenja koja iskaču u vidu prozoričića, kako bi podstakla korisnike da prestanu da skroluju unedogled.

Iako korišćenje aplikacije koja šteti mozgu nije dobra ideja ni za koga, problem je posebno izražen kod mladih, odnosno generacije Z: više od 60 posto korisnika TikTok-a ima između 11 i 26 godina — a ljudski mozak nije u potpunosti razvijen sve do 25. godine, navode stručnjaci.

#3 Upitna cenzura

TikTok moderiranje je jedan kompletan nered. Na primer, problem oko uklanjanja tagova doveo je do toga da neke već marginalizovane zajednice postanu još više isključene. Korisnici koji su protestovali protiv rasizma u svojim video snimcima – prijavili su pad popularnosti svog drugog sadržaja. Ne postoji lista zabranjenih reči ili fraza, i nejasno je da li timom za moderiranje sadržaja upravlja veštačka inteligencija ili ljudi. U martu 2020, The Intercept se dočepao nekih internih TikTok dokumenata u kojima se navodi da su moderatori morali da potisnu postove korisnika koji su „previše ružni, siromašni ili nesposobni“.

#4 TikTok izazovi

Izazovi društvenih medija nisu ništa novo. Mnogi od njih su bezopasna zabava i se putem njih često prikuplja novac za neki dobar cilj. Tu se, između ostalog, ističu „ice bucket challenge“ ili „mannequin challenge“.

Međutim, neki od njih zalutaju na opasnu teritoriju i tu stvari postaju zabrinjavajuće. Krenulo je, doduše, od Instagrama i ljudi koji su sebe dovodili u vrlo opasne pozicije, fotografišući se na vrhu nebodera ili na železničkim šinama, samo da bi imali „dobru fotografiju“ za Instagram. A onda je TikTok ideju opasnih izazova doveo do novih ekstrema.

Tako je „penny challenge“ pokrenuo požare u kući, dok izazov „skull breaker challenge“ uključuje namerno saplitanje ljudi, gde su prijavljene teške povrede. Tu je i „devious licks“ izazov, koji podstiče učenike da kradu ili vandalizuju školsku imovinu. Nekoliko učenika je uhapšeno, a škole su prinuđene da skupljaju novac za popravku.

#5 Krajnje zadiranje u privatnost

Možda nisu najsrećniji zbog toga, ali većina korisnika raznih platformi danas nekako po difoltu prihvata činjenicu da ih sve aplikacije na telefonima prate na određeni način. Ali, tehnike prikupljanja podataka od strane TikTok-a su priča za sebe. U svojoj politici privatnosti, TikTok kaže da prikuplja „informacije koje pružate, u kontekstu sastavljanja, slanja ili primanja poruka“. Dakle, TikTok može aktivno da gleda šta pišete u porukama prijateljima, čak i ako nikada ne pritisnete dugme za slanje. Takođe, zahteva pristup modelu vašeg telefona, rezoluciji ekrana, trenutnom operativnom sistemu, broju telefona, adresi e-pošte, lokaciji, pa čak i listama kontakata.

#6 Otkrivanje „slabosti“

TikTok je kritikovan zbog rukovanja korisničkim podacima i privatnosti. Aplikacija prikuplja veliku količinu ličnih podataka od svojih korisnika, uključujući njihovu lokaciju, kontakte i sadržaj poruka. Ovako rasprostranjeno prikupljanje ne samo da zadire u najdublju intimu, već ima implikacije i po bezbednost korisnika. TikTok je, inače, u prošlosti bio meta sajber napada, pri čemu su hakeri pristupali osetljivim korisničkim informacijama kao što su lozinke i brojevi telefona. Mreža je, takođe, kritikovana zbog svojih praksi moderiranja, a neki korisnici su prijavili da dozvoljava širenje govora mržnje, dezinformacija i ekstremističkog sadržaja.

#7 Opasno mesto

Nedostatak istraživanja dokazuje koliko su društveni mediji loši po mentalno zdravlje korisnika, posebno ako se koriste prečesto i u loše svrhe. Udar na mozak, kažu stručnjaci, dolazi u mnogo oblika. Naići ćete na obilje slučajeva uobičajenih pošasti društvenih medija — od uznemiravanja, zlostavljanja i maltretiranja putem interneta, do toga da, na primer, mnogi mlađi korisnici postavljaju seksualno provokativan sadržaj.

U Egiptu je pet žena osuđeno na dve godine zatvora zbog „kršenja javnog morala“, na osnovu onoga što su pokazale u svojim TikTok video zapisima. Nažalost, postoji i neprestani tok antisemitizma, rasizma i ksenofobije. Bilo je čak i slučajeva da ISIS koristi platformu za promovisanje svoje ekstremističke propagande.

Dejan Milutinović: TikTok je pun negativnog sadržaja koji loše utiče na decu

Predsednik Strukovnog udruzenja sektora bezbednosti Dejan Milutinović ocenio je danas da je društvena mreza TikTok, za čiju zabranu u Srbiji je pokrenuta peticija, najlošiji sadržaj na internetu.

„Ona je puna negativnog sadržaja koji je pogotovu poguban za mlade u odrastanju, koji kao sunđer upijaju svaku novu informaciju, a one koje se mogu naći na ovoj društvenoj mreži su veoma loše“, rekao je on za Tanjug.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Društvo

Pripremna nastava na fakultetima BU: Cene do 51.000 dinara, na nekima i besplatna

Objavljeno

-

Više od polovine fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuje pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita. Uglavnom se nastava odvija vikendom, a neki fakulteti pružaju mogućnost praćenja nastave onlajn. Cene nastave variraju od 7.000 dinara do 51.000 dinara u zavisnosti od fakulteta, dok Poljoprivredni i Fakultet za fizičku hemiju nastavu organizuje besplatno.

Univezitet u Beogradu u svom sastavu broji 31 fakultet koji su organizovani u četiri grupacije – društveno humanističke nauke, medicinske nauke, prirodno-matematičke nauke i tehničko-tehnološke nauke. Više od polovine organizuje pripremnu nastavu pred polaganje prijemnog ispita.

Neki fakulteti umesto pripremne nastave nude zbirke testova koje zainteresovani mogu da kupe i na taj način spreme gradivo za prijemni ispit.

Poljoprivredni fakultet organizuje besplatnu pripremnu nastavu koja je organizovana vikendima u aprilu mesecu, a prijave traju do 1. aprila.

Filološki fakultet pripremnu nastavu organizuje onlajn, a pripreme počinju 26. februara. Kako se navodi na sajtu fakulteta, pripremna nastava sadrži testove, lekcije, rečnike i vežbe preko onlajn platforme, ali postoje i konsultacije onima kojima je to potrebno.

Časovi su organizovani svake nedelje. Cena za pripremnu nastavu jednog jezika iznosi 12.000 dinara, dok za dva jezika cena iznosi 18.000 dinara.

Biološki fakultet pripremnu nastavu iz biologije organizuje od decembra prošle godine i ona će trajati sve do juna meseca. Kako ističu na sajtu, pripreme iz biologije pomoći će kandidatima da polože prijemni na ovom fakultetu, ali i na drugim fakultetima gde se polaže ovaj predmet. Nastava je organizovana subotom preko onlajn platforme. Cena nastave iznosi 30.000 dinara.

Geografski fakultet na svom sajtu nudi Zbirku pitanja za prijemni ispit za školsku 2024/25. godinu koja sadrži novih 600 pitanja od kojih će 60 biti na prijemnom ispitu, a koja se može kupiti u prostorijama fakulteta. Cena zbirke iznosi 250 dinara.

Matematički fakultet od januara organizuje pripremnu nastavu koja se odvija uživo u zgradi fakulteta ili preko onlajn platformi. Nastava je subotom, a polaznici će ukupno odslušati 60 časova. Cena pripreme iznosi 40.000 dinara. Kako je naznačeno na sajtu, u cenu pripreme uključen je i probni prijemni na kojem će kandidati moći da provere svoje znanje.

Fakultet za fizičku hemiju organizuje besplatno pripremu, a nastava počinje 24. februara. Nastava je organizovana subotom onlajn, izvode je asistenti i traje po dva sata.

Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača organizuje pripremnu nastavu iz govorne kulture, gramatike i književnosti, a nastava će se odvijati uživo, subotom od 9. marta. Cena pripremne nastave iznosi 19.000 dinara.

Fakultet političkih nauka organizuje pripremnu nastavu u dva termina, najpre u martu u prostorijama fakulteta, a kasnije u junu. Nastava obuhvata pripremu iz predmeta koji se polažu za određene smerove, kao i pripremu za polaganje testa opšte informisanosti. Cena pripremne nastave iznosi 19.000 dinara, s tim da postoji popust na ukupnu cenu ako se uplate izvrše do 24. februara ili ako su polaznici prisustvovali Danu otvorenih vrata. Naknadu za pripremnu nastavu neće plaćati polaznici programa „Pripremi se-upiši se“. Poslednji rok za prijavu je 28. februar, navodi se na sajtu ovog fakulteta.

Fakultet organizacionih nauka realizuje pripremnu nastavu od 40 časova, a cena iznosi 32.000 dinara ukoliko se plaća u dve rate, a ukoliko se plaća u celini, cena iznosi 30.000 dinara. Kako se navodi na sajtu fakulteta, polaznici imaju stalne provere znanja, a nastava se izvodi subotom i nedeljom na fakultetu. Učesnici pripremne nastave imaju popust od 30 odsto za probni prijemni ispit koji se održava nekoliko dana pre samog prijemnog ispita iz matematike, navodi se na sajtu.

Medicinski fakultet onlajn pripremnu nastavu iz hemije i biologije održava subotama od 2. decembra prošle godine do 1. juna 2024. godine. Kandidati koji žele da pohađaju nastavu biraju da li žele da pohađaju nastavu iz hemije i biologije, a cena za 60 časova iznosi 33.000 dinara, navodi se na sajtu.

Fakultet veterinarske medicine objavio je na svom sajtu testove za pripremu prijemnog ispita za upis na ovaj fakultet po ceni od 1.500 dinara.

Pripremna nastava iz hemije i biologije na Stomatološkom fakultetu održava se od 3. februara svake subote. Kandidati biraju koji predmet žele da slušaju, a nastava se odvija uživo. Cena po predmetu iznosi 30.000 dinara.

Farmaceutski fakultet održava onlajn pripremnu nastavu, a cena za 80 časova hemije iznosi 40.000 dinara, za 40 časova matematike 20.000 dinara, dok je za 60 časova biologije nephodno izdvojiti 30.000 dinara.

Građevinski fakultet od početka februara realizuje pripremnu nastavu iz matematike subotom u zgradi fakulteta. Cena nastave iznosi 32.000 ako se plati odjednom ili 34.000 ako se plaća u ratama. Kako se navodi na sajtu, svi polaznici pripremne nastave koji u celosti izmire cenu nastave imaće mogućnost da bez nakanade polažu prijemni ispit na ovom fakultetu koji će biti organizovan u junu.

Elektrotehnički fakultet subotom i nedeljom organizuje pripremnu nastavu u prostorijama ETF-a. Polaznici mogu da se prijave na oba kursa matematike i fizike ili samo za jedan, dok je cena po predmetu 46.000 dinara ako se plaća odjendom, odnosno 51.000 ako se plaća u ratama.

Mašinski fakultet od decembra meseca prošle godine organizuje nastavu za pripremu polaganja prijemnog ispita, a cena nastave iznosi 25.000 dinara. Kako se ističe na sajtu, svi polaznici nastave dobijaju knjigu „Zbirka zadataka za pripremu kvalifikacionog ispita za upis na Mašinski fakultet u Beogradu“.

Saobraćajni fakultet nastavu iz matematike organizuje od februara, vikendima, u zgradi fakulteta, ali kako navode na sajtu, nije isključena mogućnost i organizovanja onlajn nastave. Nastava košta 30.000 dinara, odnosno 34.000 ako se plaća u ratama.

Ekonomski fakultet u tri termina organizije pripremnu nastavu. U januaru, aprilu ili maju i u junu mesecu. Cena pripremne nastave je 7.000 dinara.

Ostali fakulteti ili nisu naveli da organizuju pripremu nastavu ili nisu objavili cene po kojima se nastava odvija.

(N1)

pročitaj više

Društvo

Đukić Dejanović: Od danas na snazi promene protokola u posebnim situacijama u školama

Objavljeno

-

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da promene u postupanju u posebnim situacijama u školama, kao što je nasilje, ali i zemljotresi, požari, lažne dojave o bombama, od danas stupaju na snagu i predviđaju tačno određene obaveze zaposlenih.

Đukić Dejanović je za Radio-televiziju Srbije navela da je obavljena pristojna edukacija zaposlenih u školama o reakcijama u slučaju kriznih situacija koje se ne mogu prevideti.

Prema njenim rečima, onog momenta kada se dogodi krizna situacija, formiraju se timovi kojima će rukovoditi direktor, a u kojima će takođe učestvovati i stručni saradnici i razredne starešine.

„To je obaveza u svakoj školi, to više ne može da se prepušta individualnom pristupu i procenama“, kazala je ministarka.

Ona je navela primer za slučaj požara, gde direktor škole mora odmah da formira tim koji mora da obavesti vatrogasce, roditelje dece koja su u opasnosti, kao i da spreči traume kod dece.

„Dakle, komunikacija tog tima sa centrima za socijalni rad, sa zdravstvenim ustanovama, sa službom unutrašnjih poslova, lokalnom zajednicom, je kontinuirana za slučaj bilo koje krizne situacije, nasilja, neadekvatnog ponašanja“, kazala je Đukić Dejanović.

(Beta, RTS)

pročitaj više

Društvo

Cene školarina na 10 fakulteta više i do 20.000 dinara – neki studenti odustaju od školovanja

Objavljeno

-

N1

Poskupele su školarine na čak 10 beogradskih fakulteta od ukupno 29 za koje Univerzitet u Beogradu (UB) ima u ovom trenutku podatke. Cene će, prema informacijama sa UB, biti više od 3.000 do 20.000 dinara, prenosi reporterka N1. Studenti sa kojima samo razgovarali kažu da ovakvi udari na budžet kod nekih od njih utiču na odluku da odustanu od studija.

Još nije objavljen konačan spisak koliko će biti povećane školarine na ovih 10 fakulteta, ali se za četiri zna koliko će iznositi:

Na Fakultetu organizacionih nauka (FON) školarina se povećava sa 159.000 na 171.000 dinara, na Šumarskom sa 72.000 na 80.000, na Učiteljskom sa 108.000 na 111.000 dinara, a na Ekonomskom između 112.479 i 147.999 dinara.

Studentkinja FPN Milica Kostin izjavila je za N1 da je na tom fakultetu cena školarina između 100.000 i 110.000 dinara, u zavisnosti od smera. Za sada, kako kaže, nema najjasnijih indicija da će se cena školarina povećati, mada, prema izveštajima fakultet u poslednje dve godine beleži budžetski deficit, i nije isključeno da će se to dogoditi.

„Postavlja se pitanje da li uvek kada je državnim fakultetima potreban novac, to mora da bude nadoknađeno od strane studenata ili iz nekih drugih izvora“, navodi Kostin.

Ona je naglasila da će se posle objavljivanja odluke videti kakva će biti reakcija studenata i dodala da oni
na fakultetu već imaju međuprogram koji je između budžetiranja i samofinasiranja – tzv. „sufinansiranje“ i koji podrazumeva da u zavisnosti od toga koji uspeh imate između druge, treće i četvrte godine, imate izvesno smanjenje školarine i ako niste na budžetu.

Ipak, Kostin je u kontaktu sa kolegama sa drugih fakulteta koji su povećali školarine.

„Svakako da me pogađa. Vidim da je to domino efekat – ako se povećaju školarine, kirije su skupe, hrana skupa, postoje knjige i razni materijali koje studenti moraju da pribave i tome dodajete i školarinu. Ako je povećanje od 10.000 dinara u roku od mesec dana morate da odradite 30 dodatnih radnih sati da bi to pribavili“, kaže studentkinja.

Na pitanje da li povećanje školarine utiče na mlade da odustanu od željenih fakulteta, potvrdno odgovara.

„Naravno. Student kada krene mnogo da radi ne može da postigne, zaostaje na fakultetu. A ako radi nije redovan student. Dakle, nemamo pravo na redovno studiranje jer moramo da radimo i studiramo – i još da budemo dobri studenti“, dodaje Kostin.

(N1)

pročitaj više

Društvo

Psiholog ili psihološkinja – odlučiće Ustavni sud: Pašalić najavio pokretanje postupka

Objavljeno

-

N1

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika. Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo bi u celosti da stupi na snagu 1. juna, uključujući i deo koji se odnosi na rodno osetljivi jezik.

Pašalić je u pisanoj izjavi, povodom 21. februara, Međunarodnog dana maternjeg jezika naveo da je u Srbiji pored srpskog jezika u službenoj upotrebi 12 jezika nacionalnih manjina u 42 lokalne samouprave, a da 60.000 dece pohađa nastavu na manjinskim jezicima na svim nivoima.

Naveo je da bez obzira na to da li je neko pripadnik većinskog naroda ili nacionalne manjine, treba da ima pravo da koristi svoj maternji jezik u javnim prilikama, da se obrazuje i informiše, kao i da stvara i neguje kulturu na svom jeziku.

Zaštitnik građana ocenio je da je država sa svojim zakonskim normativima u oblasti zaštite maternjeg jezika i pisma umnogome iznad evropskog standarda, ali da je isto tako važna kontinuirana saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji na unapređenju postojećih prava, kao i u iznalaženju modela nastave za poboljšanje nivoa znanja srpskog jezika dece pripadnika nacionalnih manjina.

Podsetimo, Srpska pravoslavna crkva već duže vreme vodi kamapnju protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti i rodno senzitivnog jezika, ocenjujući da je reč o „nasilnoj primeni tzv. džender ideologije i politike“.

(N1)

pročitaj više

Društvo

Kako zaštititi decu i tinejdžere od popularnih sajber prevara?

Objavljeno

-

Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini.

Ukupan iznos novca koji su tinejdžeri izgubili na onlajn prevarama porastao je za skoro 2.500 odsto između 2017. i 2022. Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini, navodi New York Post.

Edukacija dece i mladih o opasnostima i signalima na koje treba da obrate pažnju je prvi korak u sprečavanju da postanu žrtve.

Najpopularnije prevare usmerene na decu i tinejdžere i taktike koje koriste prevaranti

„Pošalji mi sliku“: Prevare u vezi sa seksualnim iznuđivanjem porasle su za alarmantnih 20 odsto između oktobra 2022. i marta 2023.

Prevaranti su ciljali odrasle, ali tinejdžeri, posebno dečaci, postali su njihov najnoviji fokus.

Uobičajene taktike:

Prevaranti kreiraju lažne naloge na društvenim mrežama i igrama, predstavljajući se kao privlačne mlade devojke.
Počnu da ćaskaju sa tinejdžerom, pošalju mu nekoliko slika, a zatim traže golišave fotografije ili video zapise zauzvrat.

Ako ga žrtva pošalje, prevaranti zahtevaju plaćanje i prete da će objaviti inkriminišuću fotografiju ili video.

Pretnja od izlaganja izaziva veliku paniku i mnoga deca pokušavaju da plate. Nemojte čekati da o tome razgovarate sa svojom decom. Dajte im do znanja da ste tu da im pomognete ako se ovako nešto desi.

„Game over“: Roblok i Fortnite su poznata imena i među decom i među sajber kriminalcima. Obe platforme imaju sopstvenu valutu u igri, što zahteva kreditnu karticu i lične podatke povezane sa nalogom.

Uobičajene taktike:

Aplikacije i veb lokacije mogu obećati da će platiti valutu u igri u zamenu za kliktanje na lažne oglase. Oglasi sadrže malver koji pomaže prevarantima da hakuju vaš nalog.

Lažne veb stranice često tvrde da prodaju valutu u igri. Mnogi izgledaju dovoljno stvarno da zavaraju i decu i odrasle, prenosi Večernji.hr.

Brend banditi: Današnji tinejdžeri vide društvene medije kao potencijalnu karijeru. Ko ne bi želeo da zaradi samo objavljivanjem na mreži?

Uobičajene taktike:

U prevarama sa uticajnim ljudima, prevaranti se predstavljaju kao pravi brendovi i dopiru do tinejdžera obećavajući im novac ili poklone.

Oni će poslati poruku u kojoj tvrde da im se sviđa nalog žrtve i da su odlični za svoj brend – sve dok ne kupe nekoliko stvari unapred. Da, sve je to prevara.

Bezbednost na prvom mestu

Digitalni svet ponekad može biti zastrašujući i naravno želite da se cela vaša porodica njime bezbedno kreće. Ovi saveti će vam pomoći da zaštitite svoju decu od prevaranata:

– Vodite redovne razgovore o opasnostima interneta. Dajte do znanja svojoj deci da vam se uvek mogu obratiti sa sumnjivom situacijom.

– Koristite menadžer lozinki na porodičnim pametnim telefonima i računarima i omogućite dvofaktornu autentifikaciju u aplikacijama koje vaša deca redovno koriste.

– Uverite se da su profili vaše dece na društvenim mrežama privatni. Što više informacija prevaranti imaju, to bolje za njih.

– Neka telefon vašeg tinejdžera bude podešen da blokira nepoznate pozivaoce i/ili ih šalje direktno na govornu poštu.

– Za igre sa valutom, koristite poklon karticu koja se može ponovo napuniti umesto kreditne kartice.

(Večernji.hr, New York Post)

pročitaj više

U TRENDU