ostanimo u kontaktu

Svet

Papa pozvao svet da zaustavi trgovinu ljudima

Objavljeno

-

Papa Franja danas je pozvao međunarodnu zajednicu da učini sve da zaustavi trgovinu ljudima rekavši da su mnogi postali žrtve takve eksploatacije.

Papa je na nedeljnoj molitvi takođe rekao da su potrebni tolerancija i bratstvo protiv mržnje i rata, da bratstvo među ljudima predstavlja ljudsko sidro spasenja, te da život ima ogromnu vrednost, kao i da se moraju prevazići ideološke razlike, prenosi Ansa.

Ovo nije prvi put da se papa dotakao teme trgovine ljudima i prethodine godine je na Svetski dan molitve i razmišljanja o trgovini ljudima koji rimokatolička crkva obeležava u februaru pozvao mlade da se uključe u borbu protiv ovog kriminalnog dela.

Svet

Putin, zadovoljan napretkom ruskih snaga u Ukrajini, danas se obraća naciji

Objavljeno

-

Zadovoljan napretkom ruskih snaga u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin danas će održiti govor naciji, tokom kojeg će, kako navode mediji, pomenuti prioritete zemlje, dve nedelje pre predsedničkih izbora na kojima se očekuje njegova pobeda.

Putin je, kako izgleda, u boljoj formi nego pre godinu dana, kada je njegova vojska bila izložena ponižavajućem povlačenju na jugu i severoistoku Ukrajine, posle neuspelog pokušaja da zauzme Kijev u proleće 2022. godine.

Od tada, ukrajinska vojska nije uspela u svojoj kontraofanzivi pokrenutoj u leto 2023. godine i nalazi se u defanzivi, bez municije zbog nedostatka dogovora u Vašingtonu, suočavajući se sa brojnijim i bolje naoružanim ruskim vojnicima.

Putin je ranije rekao da će u govoru pomenuti predsedničke izbore koji će biti održani od 15. do 17. marta, kao i ciljeve za najmanje šest narednih godina, koliko traje predsednički mandat u Rusiji.

Putin će govoriti u kongresnom centru koji se nalazi u blizini Crvenog trga u Moskvi.

Putin bi mogao da reaguje na izjavu francuskog kolege Emanuela Makrona, koji nije isključio mogućnost slanja zapadnih vojnika u Ukrajinu, kao i na poziv proruskih separatista iz Moldavije koji su u sredu zatražili zaštitu od Rusije.

U svojim obraćanjima naciji, Vladimir Putin tradicionalno uzima u obzir proteklu godinu i postavlja nove strateške pravce, pred političkom i vojnom elitom svoje zemlje.

Govor će biti održan uoči sutrašnje sahrane njegovog glavnog protivnika Alekseja Navaljnog, koji je preminuo 16. februara u zatvoru u nejasnim uslovima.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Zašto je prestupna godina svaka četvrta i zašto ima 366 dana?

Objavljeno

-

Rimski car Julije Cezar je 45. pre Hrista uveo solarni kalendar, zasnovan na kalendaru razvijenom u Egiptu. Svake četiri godine februar dobija dodatni dan da uskladi kalendar sa Zemljinim putovanjem oko Sunca.

Zašto prestupna godina ima 366 dana i šta bi se desilo da ih nemamo?

Možda ste navikli da čujete da je Zemlji potrebno 365 dana da napravi pun krug, ali to putovanje zapravo traje oko 365 i četvrtina dana. Prestupne godine pomažu da se 12-mesečni kalendar uskladi sa kretanjem Zemlje oko Sunca.

Posle četiri godine, ti preostali sati se zbrajaju u ceo dan. U prestupnoj godini, dodajemo ovaj dodatni dan mesecu februaru koji tada čini 29. dan februara umesto uobičajenih 28.

Ideja o godišnjem sustizanju datira još iz starog Rima kada su ljudi imali kalendar sa 355 umesto 365 dana jer se zasnivao na ciklusima i fazama meseca. Tada su primetili da njihov kalendar nije usklađen sa godišnjim dobima, pa su svake dve godine „dodavali“ još jedan mesec, koji su zvali Mercedonius, da nadoknade nedostajuće dane.

Rimski car Julije Cezar je 45. pre Hrista uveo solarni kalendar, zasnovan na kalendaru razvijenom u Egiptu. Svake četiri godine februar dobija dodatni dan da uskladi kalendar sa Zemljinim putovanjem oko Sunca. U čast Cezara, ovaj sistem je još poznat kao Julijanski kalendar.

Ali to nije bilo poslednje prilagođavanje: kako je vreme odmicalo, ljudi su shvatili da Zemljina putanja nije bila baš 365,25 dana – trebalo je 365,24219 dana, oko 11 minuta manje. Dakle, dodavanje celog dana svake četiri godine je zapravo bila malo veća korekcija nego što je to bilo potrebno.

Papa Grgur XIII je 1582. godine potpisao naredbu koja je unela malu ispravku. I dalje bi postojala prestupna godina svake četiri godine, osim u „vekovnim“ godinama — godinama koje su deljive sa 100, kao što su 1700 ili 2100 — osim ako nisu deljive i sa 400. Možda zvuči kao zagonetka, ali ovo prilagođavanje je napravljeno kalendar još precizniji – i od tada je poznat kao gregorijanski kalendar.

Šta da nismo imali prestupne godine?

Da kalendar ne pravi to malo prilagođavanje svake četiri godine, postepeno bi ispao iz sinhronizacije sa godišnjim dobima. Tokom vekova, ovo bi moglo da dovede do toga da se solsticij i ravnodnevica pojave u različito vreme od očekivanog. Zimsko vreme bi moglo da se pretvori u ono što kalendar pokazuje kao leto, a farmeri bi mogli da postanu zbunjeni kada da posade svoje seme.

Drugi kalendari širom sveta imaju svoje načine merenja vremena. Jevrejski kalendar, kojim upravljaju i Mesec i Sunce, je poput velike slagalice sa ciklusom od 19 godina. S vremena na vreme dodaje prestupni mesec kako bi osigurao da se posebne proslave dese u pravo vreme.

Islamski kalendar je još jedinstveniji. Prati faze Meseca i ne dodaje dodatne dane. Pošto lunarna godina traje samo oko 355 dana, ključni datumi u islamskom kalendaru se pomeraju 10 do 11 dana ranije svake solarne kalendarske godine.

Na primer, Ramazan, mesec posta, pada u deveti mesec islamskog kalendara. 2024. trajaće od 11. marta do 9. aprila; 2025. održaće se od 1. do 29. marta; a 2026. godine slaviće se od 18. februara do 19. marta.

Učenje od planeta

Astronomija je nastala kao način razumevanja našeg svakodnevnog života, povezujući događaje oko nas sa nebeskim pojavama. Koncept prestupnih godina pokazuje kako su ljudi od ranih vremena nalazili red u naizgled haotičnim uslovima, piše IFLScience.

Jednostavni, nesofisticirani, ali efikasni alati, nastali iz kreativnih ideja drevnih astronoma i vizionara, pružili su prvi uvid u razumevanje prirode koja nas okružuje. Neke drevne metode, kao što su astrometrija i liste astronomskih objekata, opstaju i danas, otkrivajući bezvremensku suštinu naše potrage za razumevanjem prirode, prenosi N1 Sarajevo. 

(IFL Science, N1 Sarajevo)

pročitaj više

Svet

Hamas: Više od 30.000 Palestinaca ubijeno u izraelskim napadima na Gazu

Objavljeno

-

Ministarstvo zdravlja Gaze, pod upravom Hamasa tvrdi da je više od 30.000 Palestinaca ubijeno u izraelskim napadima na Gazu od 7. oktobra.

Prema pisanju portala Tajms of Izrael ti brojevi koje je saopštio Hamas ne prave razliku između civila i palestinskih boraca.

Sa druge strane, Izrael tvrdi da je u dosadašnjim borbama ubio oko 12.000 pripadnika Hamasa u Gazi.

pročitaj više

Svet

Stano: EU pozdravlja spremnost vlasti u Srbiji za saradnju na primeni preporuka ODIHR

Objavljeno

-

Portparol Evropske unije Peter Stano saopštio je danas da EU pozdravlja izraženu spremnost vlasti u Srbiji da sarađuju sa Kancelarijom OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) na primeni preporuka iz njenog konačnog izveštaja o decembarskim izborima u Srbiji.

“Nema vremena za gubljenje uoči budućih izbora u zemlji“, napisao je Stano na svom nalogu na mreži „Iks“ (bivši Tviter).

On je dodao da tvrdnje o nepravilnostima na izborima treba da se rešavaju na transparentan način, uključujući i one vezane za lokalne izbore.

pročitaj više

Svet

Rusija lansirala iranski istraživački satelit u svemir

Objavljeno

-

Rusija je lansirala u svemir iranski istraživački satelit koji će skenirati iransku topografiju sa visine od 500 kilometara, preneo je danas TASS.

Satelit “Pars 1“ lansiran je na ruskoj raketi Sojuz sa kosmodroma Vostočni, u istočnoj Amurskoj oblasti, teži 134 kilograma i opreljen je sa tri kamere.

“Naše trenutne domaće lansirne baze još uvek nemaju mogućnost da lansiraju satelite na adekvatan način, pa zato koristimo rusku lansirnu bazu“, rekao je iranski ministar informacija i komunikacija Isa Zarepur

pročitaj više

U TRENDU