ostanimo u kontaktu

Svet

Pejpal ulaže milijarde kako bi sačuvao dominaciju

Objavljeno

-

Prošle godine, Pejpal je srezao cene u svom biznisu platnih usluga, a sve kako bi na sigurnoj udaljenosti zadržao holandskog giganta Adien i druge konkurente koji mu se opasno približavaju. Strategija je zasad uspešna, ali po koju cenu?

Potrošači retko kad razmišljaju o tome ko obrađuje njihova plaćanja. Ne zanima ih da li je reč o tradicionalnim bankama ili finansijskim tehnologijama poput Pejpala (PayPal) ili Strajpa (Stripe), dok god je obrada brza i jednostavna. Ipak, u pozadini tog biznisa odvija se žestoka bitka za kontrolu tehnologije brze kupovine.

Prošle godine, prodaja u e-trgovini samo u SAD premašila je bilion dolara, a kompanije koje žele da budu u središtu tih transakcija zaradile su milijarde.

Kada govorimo o kompanijama koje se bave obradom plaćanja, Pejpal je gigant industrije: prošle godine ostvario je prihod od 27,5 milijardi dolara. U septembru je na čelo firme zaseo novi izvršni direktor Aleks Kris (Alex Chriss), čime je ovaj 46-godišnjak nasledio kompaniju koja se odlučila za riskantnu strategiju niskih cena.

Prošle godine firma je krenula sa smanjivanjem troška platnih usluga koje nudi pod brendom Brejntri (Braintree), koji omogućava malim i velikim kompanijama da primaju debitne i kreditne kartice, kao i druge metode plaćanja od strane potrošača.

Brejntri raste brže od drugih delova Pejpala

Firma za istraživanja MofetNejtanson (MoffettNathanson) procenjuje kako su prihodi Brejntrija 2022. skočili na 8,4 milijarde dolara, u poređenju sa 6,2 milijarde godinu ranije, što je nekih 30% ukupnih neto prihoda Pejpala.

Brejntri sada raste brže od drugih delova Pejpala, a nebrendirane transakcije – koje uglavnom prolaze kroz Brejntri – skočile su za 40 odsto prošle godine. Brendirani biznis Pejpala, onaj u kojemu potrošači klikću na žutu oznaku PejPala, porastao je iste godine za tek 5%.

“Pejpal preduzima korake kako bi podstakao taj rast, a verovatno se oni sastoje od odustajanja od promena u cenama”, kaže Kris Donat (Chris Donat), menadžer istraživanja za finansijsku tehnologiju i plaćanja u BVG Stratedžiju (BWG Strategy).

Analitičari kažu kako Pejpal u Severnoj Americi pokušava da preuzme tržište od konkurenata poput holandskog Adiena (Adiena) ili omiljenog Strajpa.

Prednost Pejpala je široki spektar usluga koje nudi, a koje uključuju obradu plaćanja, digitalni novčanik, kao i najpoznatiju uslugu blagajne. Kompanija pokušava da privuče trgovce nudeći niže cene za usluge kroz Brejntri i potom ih grupiše s profitabilnijim stvarima poput brendirane blagajne, kreditnih proizvoda ili Pejpal pejautsa (PayPal Payouts), koji pomaže firmama poput Ubera da plaća vozače.

Bruto profitna marža Brejntrija 2021. je iznosila nekih 28 odsto, ali danas se, zahvaljujući novoj strategiji niskih cena, približila 23%, procenjuje MofetNejtanson.

Tu strategiju uveo je izvršni direktor na odlasku, 65-godišnji Den Šulman (Dan Schulman), koji je preuzeo vođstvo u Pejpalu baš pre nego što se firma 2015. odvojila od iBeja (eBay). Tri godine kasnije, Adien je postao primarna kompanija za obradu plaćanja na iBeju.

Taj potez je u sferi finansijske tehnologije značio praktično objavu rata. Odlučan da proširi prisutnost Pejpala, Šulman je kupio Aj Cetl (iZettle), firmu za mobilna plaćanja, i platio četiri milijarde dolara za platformu Hani (Honey).

Proletos Šulman je počeo da smanjuje cene za usluge Brejntrija. Omogućio je potrošačima da preko Pejpala i Venmoa plaćaju kriptovalutama, a nedavno je pokrenuo i Pejpal stejblkoin. Šulman je odstupio s pozicije izvršnog direktora u septembru, ali još uvek je član uprave.

Novi izvršni direktor Kris pridružio se Pejpalu nakon što je 19 godina radio u Intuitu, gde je predvodio strategiju kojom je firma želela da postane lider na tržištu prodaje proizvoda poput Kvikbuksa (Quickbooks) ogromnoj bazi malih biznisa i samozaposlenih preduzetnika. Pre Intuita, Kris je kao student na Univerzitetu Tafts osnovao Koledž veb (CollegeWeb), koji je prodao na vrhuncu takozvanog dot kom balona 1999.

Biznis obrade plaćanja funkcioniše na malim procentima. Prošle godine, Pejpal je ostvario neto prihode od 27,5 milijardi dolara, ili 2% od ukupnog volumena obrađenih transakcija koji je iznosio 1,36 biliona dolara. Ukupni prihodi uključuju čitav niz usluga koje se naplaćuju.

Pejpalov konkurent Adien ostvario je prihode od 1,4 milijarde dolara, tek 0,17 odsto od ukupno 815 milijardi dolara obrađenih u transakcijama. Prihodi Strajpa iznosili su 3,2 milijarde dolara, odnosno 0,39 odsto od 817 milijardi dolara ukupnog obima transakcija.

Adienovi klijenti uključuju najveće maloprodaje na svetu, kompanije poput Mekdonaldsa (McDonalds) ili Manga. Strajp je u početku sarađivao s malim kompanijama, no u međuvremenu je narastao, dok Pejpal cilja na prodavce srednje veličine poput Kaspera (Casper), Pošmarka (Poshmark) ili Krispi Krima (Krispy Kreme).

Usporavanje e-trgovine nakon pandemije stvorilo je pritisak na sve tri kompanije koje su želele da zadrže rast ostvaren za vreme koronavirusa. Akcije Pejpala 2020. su porasle za 116, a Adiena 173 posto, što je oduševilo investitore. Ove godine, vrednost akcija pala je 19% za Pejpal i čak 47% za Adien.

Bitka između konkurenata zahuktava se, budući da Adien želi da poveća udeo na severnoameričkom tržištu. Snaga holandskog diva je prilagođavanje potrebama i željama različitih finansijskih institucija.

Ogromni maloprodajni lanci često koriste nekoliko procesora – možda se na Adien oslanjaju za međunarodnu obradu plaćanja, a na kombinaciju Brejntrija, Strajpa i drugih za poslovanje u SAD. Adien želi da iskoristi svoju međunarodnu prednost kako bi ojačao te veze i preuzeo veći deo kolača u SAD.

“U početku smo pomagali velikim međunarodnim potrošačima i potrošačima u SAD koji se okreću međunarodnom tržištu. S vremenom smo s njima ostvarili uspeh i kod kuće”, rekao je u septembru finansijski direktor Adiena, Itan Tandovski (Ethan Tandowsky).

Čini se da su niže cene u Brejntriju poremetile ravnotežu ove evropske firme. Prošlog meseca Adien je ostvario slabašnu zaradu, zbog čega se vrednost akcija strovalila za gotovo 40 odsto. Rast prihoda usporio je na 21 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je pad s 37 odsto koliko je iznosio 2022.

Suosnivač i izvršni direktor Piter van der Dos (Pieter van der Does) usporavanje je pripisao višim kamatnim stopama, zbog čega se potrošači okreću jeftinijim alternativama za obradu plaćanja. Dodao je kako kompanija ne planira da menja svoje cene.

“Mogli bismo da se pridružimo borbi cenama, ali ne mislimo da je to ispravna strategija”, rekao je.

Smanjenjem naknada za obradu plaćanja Pejpal rizikuje trku do dna. Ako sve tri kompanije odluče da smanje cene, svima će pasti prihodi, iako bi to moglo manje da utiče na Pejpal nego na ostale, budući da ta kompanija ima čitav niz proizvoda koji se mogu prodavati. Kris takođe rizikuje da će klijenti kupovati isključivo usluge Brejntrija i ignorisati druge Pejpalove proizvode.

“To funkcioniše iz perspektive rasta Brejntrija”, kaže analitičarka Elis. “Ali nismo videli dokaze da se zapravo ubrzava prodaja drugih proizvoda”.

Onlajn platforme kao strateški prioritet za male i srednje biznise

Dodatni pritisak na Pejpal stvara povećanje konkurencije za brendirano plaćanje jednim klikom: tu su sada i opcije odloženog plaćanja, kao i Epl pej (Apple Pay). Epl pej je postao žestoki konkurent: broj njihovih korisnika narastao je s 507 miliona 2020. na više od 700 miliona korisnika u svetu 2022. U aprilu je Pejpal dodao Epl pej kao opciju plaćanja za male i srednje biznise, verovatno se na taj način povlačeći pred potražnjom trgovaca.

Pejpal je već dugo agresivan na polju brendirane odbrane plaćanja u e-trgovini. Grupna tužba u ime potrošača podneta je 5. oktobra i oni tvrde da gigant sprovodi nekonkurentske prakse kako bi sprečio trgovce da potrošače preusmeravaju na potencijalno jeftinije načine plaćanja.

Iako je Pejpal snizio cene obrade za preduzeća, naknade kompanije među najvišima su za brendirano plaćanje jednim klikom, a iznose 3,49 odsto po onlajn transakciji. Internet trgovci uglavnom su spremni da plate pristup Pejpalovoj bazi od 400 miliona klijenata.

Ipak, kako bi dobili pristup Pejpalu, trgovci moraju da potpišu ugovor koji im zabranjuje da nude sniženja za preusmeravanje kupaca na druge načine plaćanja koji bi mogli da budu jeftiniji, stoji u tužbi.

Tužba protiv Pejpala slična je onoj koju je 2010. podnelo američko Ministarstvo pravosuđa protiv Vize i Masterkarda. U sklopu nagodbe, Viza i Masterkard dopustili su trgovcima da nude popuste potrošačima koji koriste jeftinije načine plaćanja.

“Pejpal nastavlja da svoje potrošače stavlja na prvo mesto u svemu što radimo, a tu odgovornost shvatamo ozbiljno”, rekao je portparol kompanije u reakciji na tužbu. “Analiziramo tužbu i zasad nemamo nikakvih drugih informacija.”

Pritisci konkurenata poput Epl peja naterali su Pejpal da se pripremi na rat na dva fronta kako bi zadržali svoju poziciju na vrhu industrije.

Jedna od najžešćih bitaka odvija se između Pejpala, Adiena i Strajpa po pitanju obrade plaćanja na platformama poput Šopifaja (Shopify), iBeja, Etsija (Etsy) ili Tiketmastera (Ticketmaster), koje pomažu manjim biznisima da prodaju svoje proizvode kupcima.

Pejpal svoj proizvod Pejpal komplit pejments (PayPal Complete Payments) za male i srednje biznise i platforme naziva svojim strateškim prioritetom. Adien na sličan način promoviše svoj proizvod Adien for platforms. I Strajp sarađuje s platformama, a među najvećim klijentima im je upravo Šopifaj.

“Ta skupina od doslovno tek nekih 25 klijenata donosi ogromni obim obrade, a sva tri igrača u poslednjih su nekoliko godina odlučili da žele taj kolač”, kaže analitičarka Elis. “Taj konkretni segment neverovatno je konkurentan”.

Emili Mejson, novinarka Forbes

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU