ostanimo u kontaktu

Srbija

Pekarske plate veće od doktorskih: Za koje poslove fale radnici u Srbiji i kolike su zarade

Objavljeno

-

Srbija se poslednjih godina suočava sa manjkom radne snage u pojedinim zanimanjima iz oblasti ugostiteljstva, nastave, transporta i drugih delatnosti, zbog čega su oglasi za ove poslove konstantno i u velikom broju aktuelni.

Kako za Danas kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom cele 2023. godine u našoj zemlji poslodavci su iskazali veći broj potreba za zapošljavanjem programera, mašinskih radnika, elektrotehničara, građevinskih radnika, medicinara i ekonomista.

Kada su u pitanju poslovi za koje je potreban visoki nivo kvalifikacija, najveća potražnja bila je za diplomiranim ekonomistima, pravnicima, inženjerima iz oblasti IT, inženjerima elektrotehnike, mašinskim inženjerima, lekarima sa odgovarajućim specijalizacijama, farmaceutima, stručnjacima za finansije, računovođama.

Srednji nivo kvalifikacija bio je najtraženiji za obavljanje poslova prodavca, šivača, vozača, kurira, magacionera, konobara, kuvara, medicinske sestre, gerontodomaćice, zavarivača, tesara i bravara.

Osvrćući se na profile nižih kvalifikacija, iz NSZ kažu da je primetan trend tražnje u oblasti uslužnih delatnosti, proizvodnje, ugostiteljstva, saobraćaja, trgovine i građevinarstva.

Najplaćeniji poslovi su i dalje u IT industriji i najčešće plate u ovoj oblasti kreću se između 230.000 i 350.000 dinara, a u zavisnosti od radnog iskustva i pozicije, neretko značajno prelaze pomenute iznose.

Kao kadar koji zahteva diplomu visokog obrazovanja, računovođe mesečno u Srbiji mogu zaraditi između 130.000 i 175.000, dok su lekari osetno manje plaćeni i njihove zarade se kreću do 147.000 dinara.

Ako pogledamo oglase za poslove koji zahtevaju srednji nivo kvalifikacija, plate trgovaca kreću se oko 60.000 dinara, pomoćnog kuvara između 70.000 i 100.000, a recimo montažera alu i pvc stolarije i do 150.000 dinara.

Od zanimanja koja iziskuju nizak nivo kvalifikacija, trenutno je najviše aktuelih oglasa za konobare i šankere, i u ovoj delatnosti neto plata iznosi 57.000 i više, a dnevnica oko 2.500 dinara. Takođe, dosta poslodavaca traži kasire i prodavce, čija bi fiksna plata bila između 60.000 i 70.000 dinara.

Sa druge strane, istraživanje Infostuda ukazuje na to da je deficit i dalje najviše uočljiv među zanatskim i niže kvalifikovanim zanimanjima, te da je poslodavcima najteže da nađu radnike za pozicije mesara, mehaničara, frizera, pekara, metalostrugara, stolara i vodointalatera.

Kako pojašnjavaju, do toga dolazi zbog nezainteresovanosti đaka da upišu stučne škole koje bi ih usmerile na pomenuta zanimanja, bez obzira na to što bi mogli biti plaćeniji nego da rade poslove koji zahtevaju fakultetsko obrazovanje.

U prilog tome ide činjenica da  automehaničar može imati platu i do 180.000, varilac do 200.000, burek majstor i preko 200.000, a profesionalni vozač do 300.000 dinara.

Nasuprot tome, diplomirani ekonomisti neretko zarađuju između 70.000 i 150.000, a lekari specijalisti do 147.000 dinara.

To potvrđuje i predstavnik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, koji upozorava da postoji nekoliko razloga zbog kojih u našoj zemlji fali ljudi za ovaj kadar.

„Plate pekara se kreću od 80.000 do 180.000 dinara. Imamo problema sa malim brojem radnika, posebno kada je letnja sezona, jer dosta njih ode u Crnu Goru ili Hrvatsku, zato što su tamo bolje plaćeni. Velike poteškoće stvara i činjenica da se mali broj dece upisuje u stručne škole pekarstva. Pojedine škole već počinju polako da gase odeljenja za te delatnosti, ili spajaju pekare i mesare da sastave razred. Dosta škola i nema potrebnu prateću opremu ne kojoj bi učenici mogli da vežbaju, a mi smo kao udruženje skoro sponzorisali i donirali opremu školama, da bi imali na čemu da uče“, priča Pralica.

Plate pekara i do 200.000 dinara

Naš sagovornik pojašnjava da na visinu plate utiče kvalitet majstora, ali i grupa pekarskih proizvoda koje pravi.

Zato su, kako kaže, najskuplje plaćeni burek majstori, jer je to težak posao koji se mora raditi ručno, i iziskuje dosta pažnje i truda da ne bi došlo do greške, pa neki radnici ostvaruju i više od 200.000 dinara mesečne zarade.

On dodaje da je Unija pekara razmatrala opciju osnivanja pekarske akademije, u kojoj bi stariji majstori obučavali i praktično pripremali nove ljude za ovaj posao.

„To je još uvek na nivou ideje, ne znamo kako bi plaćali starije majstore da drže obuke i predavanja. Opcija bi možda bila i da se mogu upisati đaci po završetku osnovne škole, odnosno osobe sa osnovnim obrazovanjem“, nagoveštava Danasov sagovornik.

Ako prelistamo sajt Infostuda, primetićemo i da stoji otvoren veliki broj oglasa za posao u Sloveniji, gde je predviđena plata za radnika u proizvodnji preko 130.000, električara oko 140.000, za projektanta i preko 200.000 dinara.

S tim u vezi, treba podsetiti da bi uskoro trebao da stupi na snagu Protokol za slobodan pristup tržištu rada između Albanije, Severne Makedonije i Srbije, što domaća stučna javnost vidi kao potencijalo rešenje da se nadomesti nedostatak radnika kod nas, ali i otvoriti mogućnosti za zapošljavanje državljana naše zemlje u okviru Otvorenog Balkana.

Manjak radnika naše kompanije su prošle godine nadoknadile uvozom 52.184 radnika iz inostranstva koji su dobili radne dozvole.

Prema podacima NSZ, najveći broj stranih radnika u 2021.godini došao je iz NR Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije i Ukrajine.

Takođe, u 2022. godini najveći broj radnika došao je iz Kine, Turske, Rusije, Indije, Kube, Makedonije i Ukrajine. I u 2023. godini najveći broj dozvola izdat je državljanima Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije, Kube, Nepala i Šri Lanke.

„Veliki broj stranih radnika u prethodnim godinama angažovan je u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika: zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima.

Pored toga veliki broj dozvola izdat je još i variocima, ali i IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti.

Osim toga stranaci su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, kao i u uslužnim delatnostima, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu“, navodi se u odgovoru NSZ.

(Danas)

Srbija

Zavod za statistiku: Realni rast BDP Srbije u četvrtom kvartalu 2023. bio 3,8 odsto

Objavljeno

-

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 3,8 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal bio je 0,9 odsto.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 7,7 odsto, sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 3,4 odsto i sektoru građevinarstva, 7,4 odsto.

Posmatrano po upotrebi BDP-a u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je u svim segmentima.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava bili su veći 2,5 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) 3,4 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države 5,9 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 5,2 odsto, izvoz robe i usluga 0,3 odsto i uvoz robe i usluga 4,2 odsto.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

RZS: U četvrtom kvartalu 2023. godine stopa nezaposlenosti 9,1 odsto

Objavljeno

-

Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je u četvrtom kvartalu 2023. godine broj zaposlenih iznosio je 2.870.200, a broj nezaposlenih 288.200, dok je stopa zaposlenosti za dati period iznosila je 50,5 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,1 odsto.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine, došlo je do povećanja aktivnosti i smanjenja stanovništva van radne snage.

U četvrtom kvartalu broj zaposlenih iznosio je 2.870.200, što predstavlja rast od 52.100 u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Broj nezaposlenih manji je za 3.600 osoba i iznosio je 288.200, što zajedno sa zaposlenim osobama čini kontingent aktivnog stanovništva od 3.158.300.

Stanovništvo van radne snage smanjeno je za 99.400 osoba i u posmatranom kvartalu činilo ga je njih 2.524.000 van radne snage, navodi RZS i dodaje da je ukupan broj stanovnika starih 15 i više godina iznosio je 5.682.300, što predstavlja smanjenje ukupnog broja za 50.900 osoba.

Stopa zaposlenosti beleži porast od 1,4 procentna poena i beleži vrednost od 50,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1 odsto, što predstavlja pad od 0,3 procentna poena u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine.

Ukupan porast zaposlenosti od 52.100 osoba zabeležen je i u okviru formalne i u okviru neformalne zaposlenosti.

Ukupna formalna zaposlenost porasla je za 32.900 i u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 2.510.700 zaposlenih.

Formalna zaposlenost van poljoprivrede beleži povećanje od 42.600 osoba, dok je formalna zaposlenost u poljoprivredi smanjena za njih 9.700.

Ukupna neformalna zaposlenost iznosila je 359.400 i na međugodišnjem nivou beleži rast od 19.200, od čega njih 14.400 predstavlja povećanje neformalne zaposlenosti van poljoprivrede, a 4.700 u poljoprivredi, dodaje se u saopštenju.

(FoNet)

pročitaj više

Srbija

Zelena energija u Srbiji pre 20 godina bila „misaona imenica“, danas već živimo tada nezamislivu i daleku budućnost

Objavljeno

-

Globalna zelena tranzicija je u toku – gde god mogu, odgovorne zemlje se trude da zagađivače životne sredine zamene zdravijom alternativom.

I Srbija polako postaje „zelena zemlja“, jer procentualno gledano, trošimo više energije iz obnovljivih izvora nego Nemačka, Francuska, Italija i mnoge druge zemlje Evropske unije, navodi sajt Evrostata, a udeo u potrošnji energije iz obnovljivih izvora je u Srbiji porastao za 1,8 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Taj procenat će samo da raste, posebno sada kada je u planu kapitalni projekat, u kom Međunarodna finansijska korporacija (IFC) kreditira kompaniju Drenik ND d.o.o. iz sektora papirne industrije, sa 106 miliona evra da bi izgradila prvo veliko postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije korišćenjem biomase. Ovaj projekat će podstaći proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i pomoći Beogradu da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, navodi IFC, članica grupe Svetske banke.

Za razliku od fosilnih goriva, koja su jedan od glavnih uzročnika zagađenja, bomasa je ekološki skroz prihvatljiva, jer nju čini organska materija biljnog i životinjskog porekla, koja se u prirodnim procesima raspada i emituje gasove ugljenika. Sagorevanjem tih ostataka ne doprinosi se povećanju ukupne količine ugljenika u prirodi jer bi on svakako bio oslobođen u prirodnim procesima raspadanja materije.

Biomasu čine svi biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, otpaci i ostaci biološkog porekla iz poljoprivrede, industrijski i komunalni organski otpad, kao i životinjsko đubrivo.

Biomasa se vekovima koristi za ogrev i kuvanje, naročito u manje razvijenim zemljama, a danas je ovaj energent sve zastupljeniji u razvijenim zemljama jer je obnovljivi izvor energije i samim tim je izuzetno važan za planetu.

Preradom biomase dobijaju se različite vrste goriva koja su ekološka alternativa za zagađivače – fosilna goriva.

Snaga novog postrojenja koje će uskoro biti napravljeno u Srbiji je oko osam megavata za proizvodnju električne energije i 16 t/sat za proizvodnju pare, a omogućiće proizvodnom pogonu u Srbiji da umesto električne energije koristi biomasu i smanji potrošnju prirodnog gasa.

(PR tekst)

pročitaj više

Srbija

NALED: Dostupnost radne snage i inflacija najveći izazovi za privredu Srbije u 2024. godini

Objavljeno

-

Dostupnost radne snage i inflacija najveći su izazovi za privredu Srbije u 2024.godini, pokazala je anketa članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonimski razvoj (NALED) iz privatnog, javnog i civilnog sektora, objavljeno je danas.

Civilni i javni sektor su nešto više zabrinuti zbog rasta tenzija i novih sukoba u Evropi i svetu, dok sami privrednici kao izazov ističu visoko opterećenje zarada porezima i doprinosima.

Unapređenje javnih finansija, borba protiv sive ekonomije i bolji uslovi za preduzetnike i inovacije trebalo bi po oceni učesnika ankete, da budu u vrhu liste prioriteta nadležnih institucija u 2024. godini kako bi se olakšalo poslovanje u Srbiji.

„Privreda ponovo kandiduje sivu ekonomiju kao prioritetan zadatak na kojem bi javna uprava morala da radi u 2024. Zato je važno da se nova vlada formira u što kraćem roku, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem mera iz Programa za suzbijanje sive ekonomije kao što su reforma neporeskih nameta, brži povraćaj PDV-a, regulisanje fleksibilnih oblika rada, jačanje kapaciteta inspekcija i podsticanje bezgotovinskih plaćanja“, rekao je predsednik Skupštine NALED-a i direktor regulatornih poslova u BAT-u Dragan Penezić.

Naveo je da su rezultati istraživanja, sprovedenog u januaru ove godine, pokazali da je 65 odsto anketiranih iz privrede zadovoljno saradnjom sa institucijama u prethodnoj godini. Kao primere najbolje prakse istakli su Ministarstvo finansija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Poresku upravu.

„Kao ključne resore u budućoj vladi privrednici vide ekonomiju, finansije i životnu sredinu, dok civilni sektor uz ekonomiju u prvi plan stavlja obrazovanje, mlade, rudarstvo i energetiku“, rekao je Penezić.

Pozitivnu ocenu poslovnom ambijentu u 2023. godini dalo je 64 odsto ispitanika, dok 36 odsto nije zadovoljno okruženjem. U privatnom sektoru pozitivnu ocenu dalo je čak 72 odsto anketiranih, u javnom 81 odsto, dok je u civilnom taj procenat najniži – 41 odsto.

Kada je reč o očekivanjima u 2024, u privatnom sektoru svaki peti ispitanik (20 odsto) očekuje poboljšanje uslova poslovanja, a većina smatra da neće biti promena. U organizacijama civilnog društva (OCD) samo 10 odsto očekuje poboljšanje, dok je javni sektor najoptimističniji – 57 odsto smatra da će poslovni ambijent biti unapređen.

Iako vide inflaciju kao izazov, 52 odsto ispitanika očekuje njeno usporavanje u 2024,  dok 32 odsto smatra da će ostati na istom nivou kao u prethodnoj godini. Povećanje broja zaposlenih očekuje više od polovine anketiranih.

Većina anketiranih iz sva tri sektora očekuje rast prihoda u 2024, a privreda i državne institucije i više investicija.

Više od 90 odsto privrednika i 70 odsto anketiranih iz redova OCD smatra da će im se povećati prihodi u ovoj godini.

Povećanje investicija privrede očekuje više od polovine predstavnika kompanija i javnog sektora i 30 odsto civilnog. Ulaganje u inovacije očekuje 43 odsto privrednika.

Prema rezultatima istraživanja, srednja vrednost investicija anketiranih kompanija članica NALED-a u 2023. iznosila je milion evra.

Takođe, 53 odsto lokalnih samouprava koje su učestvovale u anketi navelo je da planira da uvede neke od mera podrške privredi, pretežno subvencije, odnosno podizanje zaposlenosti kroz podsticaje. Prosečan budžet anketiranih opština za privredu u 2024. iznosi oko 264 miliona dinara, odnosno 2,2 miliona evra.

U anketi članova, koju je NALED sproveo u januaru 2024. sa ciljem predviđanja trendova u poslovanju i određivanju prioriteta za ovu godinu učestvovale su 103 od 350 organizacija u članstvu NALED-a. Uzorak adekvatno reprezentuje strukturu udruženja: 47% predstavnika privrede, 43% iz javnog sektora (pretežno lokalne samouprave) i 10% iz organizacija civilnog društva.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

ODIHR objavio finalni izveštaj o izborima u Srbiji, pozitivne ocene za RIK

Objavljeno

-

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je  zvanično finalni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kome je pozitivno ocenjen proces glasanja na 93 procenta biračkih mesta od 1.208 posmatranih, kao i transparentan rad Republičke izborne komisije (RIK-a), a u cilju unapređenja izbornog procesa dato 25 preporuke za određene zakonske i proceduralne izmene pre sledećih izbora. 

ODIHR navodi i da je pre izbora, RIK izmenio 10 postojećih uputstava i usvojio dva nova, kao i da su se te izmene delimično odnosile na prethodne preporuke ODIHR-a, uključujući i one koje su usmerene na poboljšanje pristupa osobama sa invaliditetom, rešavanje gužvi i obezbeđenja tajnosti glasanja.

U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno, da je vodila i emitovala onlajn redovne sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače i objavljivala sve svoje odluke u roku od 24 sata na svojoj veb stranici, u skladu sa zakonom. 

pročitaj više

U TRENDU