Francuska je u ponedeljak uputila demarš zemljama članicama Saveta Evrope u kojem se traži odlaganje odluke o prijemu Kosova u Savet Evrope zbog neispunjenja obaveze formiranja Zajednice srpskih opština, objavio je albanski portal Albanian post pozivajući se na diplomatske izvore.

U Strazburu bi danas trebalo da se održi poslednji sastanak ambasadora pre sastanka ministara, koji bi 16. i 17. maja trebalo da donesu konačnu konačna odluka o prijemu Kosova u ovu međunarodnu organizaciju, piše Albanian post. Portal navodi da prema njihovim saznanjima, ambasadori zemalja članica Saveta Evrope pitanje članstva Kosova neće staviti na dnevni red majskog ministarskog sastanka.

Razlog je to što Kosovo nije preduzelo nijedan korak ka formiranju Zajednice srpskih opština.

Agencija Beta je u ponedeljak objavila da iz objavljenog dnevog reda sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope, koji će se održati 16. i 17. maja, proizilazi da se neće odlučivati o Kosovu.

„Iako nemački stav do sada nije bio jasan, sada se čini jasnim da i Nemačka zauzima stav da Kurtijeva vlada mora da preduzme konkretne korake po pitanju Asocijacije da bi dobila članstvo u Savetu Evrope. Francuska, Nemačka i Italija već su na stanovištu da se članstvo Kosova u Savetu Evrope može odložiti do trenutka kada Vlada Kosova dokaže svoju posvećenost sprovođenju Asocijacije slanjem nacrta Ustavnom sudu“, objavio je Albanian post.

Portal dodaje da ovakav pristup nije podržala Velika Britanija, koja smatra da pitanje Zajednice srpskih opština ne treba mešati sa članstvom u Savetu Evrope.

„Uprkos epilogu sastanka, postoji tehnička mogućnost da se Kosovo nađe na dnevnom redu nekoliko dana pre ministarskog sastanka. Jasno je, međutim, da se to neće desiti u nedostatku vidljivog napretka ka implementaciji Asocijacije od strane Kurtija“, zaključuje albanski portal.

Francuski predsednik Emanuel Makron i kosovski premijer Aljbin Kurti razgovarali su telefonom 23. aprila. Kako je saopšteno iz Makronovog kabineta, francuski predsednik je pozvao Kurtija na punu primenu sporazuma iz Brisela i Ohrida.

„Međutim, takođe u kontekstu zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope, on je podvukao značaj koji Francuska pridaje brzom i nepovratnom napretku u implementaciji Zajednice opština sa srpskom većinom“, objavilo je francusko predsedništvo u saopštenju.

(N1)

Bivši predsednik Slovenije Borut Pahor najavio je da će njegova kancelarija i Ministarstvo spoljnih poslova najverovatnije naredne nedelje Briselu proslediti njegovu kandidaturu za mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine.

Pahor je u intervjuu za RTV Slovenije rekao da ima niz ideja kako da se osveži ili oživi dijalog između Beograda i Prištine koji je trenutno u zastoju. Smatra da Slovenija, kao i on sam, imaju status „jednog poštenog posrednika“.

Pahor je rekao da se za moguću funkciju priprema „veoma pažljivo i odgovorno“ i dodao da mu podrška koju uživa u Sloveniji mnogo znači.

Bivši predsednik Slovenije je tokom međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu prošlog meseca ponovo izrazio želju da stupi na ovu poziciju, a podržao ga je i premijer Robert Golob.

Nedavno je najavio da radi na nacrtu za nastavak dijaloga i u cilju koordiniracije sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom, državama članicama EU i zemljama Kvinte, uključujući SAD, Britaniju, Francusku, Italiju i Nemačku.

Specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine imenuje visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, ali konačnu odluku donose lideri EU

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je danas da mu već godinu dana prištinski režim na čelu sa privremenim premijerom Aljbinom Kurtijem sprečava da poseti prostor KiM protivno svim sporazumima, a posebno sporazumu o zvaničnim posetama.

„Ja sam svoju posetu najavio na vreme, u skladu sa svim procedurama, iako smo nedavno u Briselu ponovo pokrenuli to pitanje. Zaista je neodrživo da na takav način Kurti krši sporazum o zvaničnim posetama. Ponovo su se oglušili o sve dogovore i na jedan odvratni način mi ponovo zabranili ulazak na prostor KiM“, rekao je Petković za TV Pink povodom zabrane da za Vaskrs prisustvuje ponoćnoj liturgiji u manastiru Visoki Dečani.

Dodao je nije dobio nikakvo obrazloženje za zabranu i da je mejl sadržao samo jednu rečenicu u kojoj je navedeno da mu je zabranjena poseta.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je, govoreći o zabrani Prištine da na Uskrs ide na Kosovo, da se radilo o poseti za praznik „koji sam po sebi nosi poruke mira, ljubavi i razumevanja, među ljudima dobre volje, bez obzira na veru ili naciju“.

„I upravo te poruke sam želeo, zajedno sa našim narodom, da uputim iz Visokih Dečana“, naveo je Petković u saopštenju i dodao da mu je „bezumna politika Prištine to onemogućila“.

Petković je čestitao Uskrs svim pravoslavnim vernicima, posebno srpskom narodu na Kosovu, uz poruku da se svi okrenu miru, zajedništvu i čovekoljublju i učine sve da „praznična radost bude čista i potpuna, kako bi istinski svedočili Hristovom Vaskrsenju“

„A Kosovo i Metohija, doveka kao deo Srbije, ostaje naše pamćenje, naše saborno odredište, gde čuvajući naša ognjišta i naše svetinje mi danas temeljimo našu budućnost“, naveo je on.

Dodao je da poruke Uskrsa podsećaju da je „u dubokim istorijskim brazdama srpskog imena, kroz našu vekovnu istoriju, zapisano suprotstavljanje nepravdi i nasilju, koje se sprovodilo, a sprovodi se i danas, nad našim nacionalnim identitetom, imenom, i našom svetom prvoslavnom verom“.

„Na našoj svetoj kosmetskoj zemlji danas je ugroženo sve što je srpsko, ali upravo tu, na tim prostorima, začet je i iznedren neprolazni plod našeg večnog nacionalnog i državnog dostojanstva i naše nepokolebljive odlučnosti da sve što je naše branimo i sačuvamo mirnim putem, oslanjajući se na snagu zajedništva i odlučnosti da se suočimo sa svim savremenim i budućim izazovima“, ocenio je Petković.

(Beta)

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurtiimaju mandate za donošenje teških odluka u sklopu dijaloga.

„Vučić i Kurti imaju mandate za donošenje teških odluka… EU je uradila sve što je mogla, ali ne možemo da želimo normalizaciju više od Kosova i Srbije“, rekao je Lajčak u intervjuu za list Nova i dodao da je sveobuhvatni sporazum ključan za pridruživanje EU.

Prema njegovim rečima, sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa je cilj dijaloga i ključni deo njegovog mandata.

„To je takođe ključni uslov za dve strane da se na kraju pridruže EU. Moja želja je bila da idemo do kraja i završimo proces sveobuhvatnim pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji. To nije bilo moguće, ali takođe želim da podvučem da smo prešli dalek put“, rekao je Lajčak, koji 31. avgusta završava mandat kao specijalni izaslanik EU za dijalog.

Lajčak je rekao od Beograda i Prištini zavisi postizanje dogovora o konačnom sporazumu.

„Proces je u njihovom vlasništvu i govorimo o njihovoj budućnosti. Obe strane imaju evropske integracije kao strateški prioritet i napredak u normalizaciji njihovih odnosa je od suštinskog značaja za napredak ka EU“, rekao je on i dodao da i Srbija i Kosovo znaju da moraju postići sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji.

Prema njegovim rečima, Kosovo i Srbija moraju da ulože dodatni napor i dovedu proces do kraja.

„Mi možemo savetovati, predlagati i pomoći na svakom koraku na tom putu i ​​to i radimo. Ipak, na kraju, dve strane su te koje treba da normalizuju svoje odnose“, dodao je Lajčak.

Prema njegovim rečima, odgovornosti strana su jasne.

„Na Kosovu je da pokrene proceduru za osnivanje Zajednice srpskih opština i prihvati evropski nacrt statuta, a na Srbiji je da paralelno ispunjava svoje brojne obaveze, počevši od priznavanja simbola Kosova, dokumenata i institucija, što je predviđeno planom redosleda poteza primene sporazuma“, rekao je specijalni izaslanik.

Prema njegovim rečima, obe strane i njihova konstruktivnost će se meriti isključivo na osnovu napretka, a ne na osnovu postupaka ili javnih izjava druge strane.

„Lopta je u dvorištu Srbije i Kosova, a mi čekamo da počnu da ispunjavaju dogovoreno“, dodao je Lajčak.

On je rekao da mu je želja da Zapadni Balkan uspe i konačno postane deo EU, jer region tu pripada – geografski, ekonomski, kulturno.

Prema njegovim rečima, novi fond za rast Zapadnog Balkana takođe je jasan signal posvećenosti EU da integriše region u EU.

„Ne govorimo samo o šest milijardi evra novca poreskih obveznika EU, već i o postepenom pristupanju EU“, dodao je Lajčak, koji je imenovan za ambasadora EU u Švajcarskoj i stupa na tu dužnost 1. septembra.

Ime naslednika Lajčaka na mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine neće se znati pre formiranja Evropske Komisije posle izbora za Evropski parlament u junu. Jedan od kandidata je bivši predsednik Slovenije Borut Pahor.

(Beta, Novine “Nova”)