Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)