ostanimo u kontaktu

Region

Plenković: Vukovar mora biti mesto zajedništva, a ne podela

Objavljeno

-

Premijer Hrvatske i predsednik vladajuće Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković izjavio je danas na obeležavanju Dana sećanja na žrtvu Vukovara 1991, da taj grad mora da bude mesto zajedništva a ne podela, kao i da su u Koloni sećanja kojom se obeležava stradanje grada svi dobrodošli.

„I svi su u koloni dobrodošli, kao što su dobrodošli svih ovih godina“, rekao je Plenković povodom odluke gradonačelnika Vukovara Ivana Penave iz desničarskog Domovinskog pokreta da ove godine kolonu predvode pripadnici „Hrvatskih odbrambenih snaga“ (HOS), paravojne jedinice iz rata devedesetih koja u svom grbu ima ustaški pozdrav „Za dom spremni“.

Na pitanje novinara smeta li mu taj ustaški pozdrav na amblemu HOS, Plenković je odgovorio je ta tema „apsolvirana“ ;i da su oznaku „limitirali na ono što je bilo 1991, a one druge konotacije su neprihvatljive i štetne za Hrvatsku“, prenela je agencija Hina.

„Ja se nadam da velika većina hrvatskih građana to zna i shvata“, rekao je premijer.

Na pitanje o odluci predstavnika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), koja je deo vladajuće koalicije, da ne dođe na komemoraciju u Vukovaru, Plenković je rekao da je to njihova odluka.

„Predstavnici SDSS-a su više puta bili u Koloni“, rekao je Plenković dodavši da ne vidi šta se to promenilo.

U Vukovaru je danas kompletan državni vrh na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem, premijerom Andrej Plenkovićem i predsednikom Sabora Gordanom Jandrokovićem.

Centralni program obeležavanja održan je u dvorištu vukovarske bolnice, a potom je usledila Kolona sećanja koja prolazi centralnim gradskim ulicama do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata.

Prema izveštajima medija, u Vukovaru su se okupile na desetine hiljada građana iz cele zemlje.

Portal Indeks preneo je da je manji deo okupljenih uzvikivao „Za dom spremni“ i to tokom prolaska pripadnika HOS-a koji su nosili zastave svoje ratne jedinice na kojima je taj ustaški pozdrav.

Uoči Dana sećanja na žrtvu Vukovara političke tenzije izazvale su najave Domovinskog pokreta da će živim zidom sprečiti SDSS da polaganjem venca u Dunav, 17. novembra, dan uoči Dana sećanja, oda počast svim žrtvama, ali i Penavina najava da će ove godine Kolonu sećanja u Vukovaru predvoditi pripadnici HOS, što su kritkovale vladajuće stranke i opozicija smatrajući da koristi Vukovar u predizborne svrhe.

Opozicione stranke levog centra posebno su problematizovala ustaški pozdrav u oznakama te ratne jedinice.

SDSS, koja je deo vladajuće koalicije, juče je saopštila da ove godine neće polagati vence u Dunav u Vukovaru, ali ni učestvovati u kolonama sećanja u Vukovaru i Škabrnji.

U Hrvatskoj se 18. novembra obeleževa Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan.

Dan sećanja na žrtvu Vukovara obeležava se na dan kada su, posle tromesečne opsade, u taj gotovo razrušen hrvatski grad ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

Vukovar je 1991, od avgusta do 18. novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija. Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još se oko 300 osoba vode kao nestale.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, medju kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih oko 70.

Dan sećanja obeležava se i u Škabrnji kod Zadra, gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubile 43 meštana i 15 pripadnika oružanih snaga. Ubistva su nastavljena I narednih dana, a u susednom Nadinu ubijeno je 14 civila. Prema podacima nevladinih organizacija, do akcije „Oluja“ 1995. u Škabrnji je ubijeno 86 osoba.

(Beta)

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU