ostanimo u kontaktu

Srbija

Po 205.000 evra iz budžeta za izborne kampanje: Svaki osvojeni mandat donosi još 23.000 evra!

Objavljeno

-

Izbori su u prvom redu trka za glasove, ali kada se pogledaju finansijske projekcije izborne kampanje i budžeti parlamentarnih stranaka može se reći da su izbori i trka za novcem. Prema projekcijama, svaka proglašena izborna lista može u kampanji da raspolaže sa oko 205.000 evra iz budžeta i kasnije da dobije još 23.000 po osvojenom poslaničkom mandatu. Ne treba zaboraviti da je u poslednjem sazivu 12 parlamentarnih lista delilo skoro milion evra mesečno iz budžeta.

Koliko državnog novca će izborne liste imati na raspolaganju u izbornoj kampanji zavisi pre svega od toga koliko će Republička izborna komisija proglasiti izbornih lista. Rok za prijavu izbornih lista ističe 25. novembra u ponoć.

Za izbornu kampanju svaka lista po 205.000 evra?

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbije“, ističe za „Blic“ da je ta organizacija pravila projekcije na osnovu broja izbornih lista na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima.

– Ukoliko ove godine na izborima bude učestvovalo 19 izbornih lista (kao prošle godine) i ako sve one polože izborno jemstvo dobiće pred izbore 24 miliona dinara, odnosno oko 205.000 evra. Ako je suditi po izveštajima koje su stranke podnele prošle godine, ovo neće biti ni približno dovoljno za vođenje kampanje, jer su 2022. godine, kada se objedinjeno posmatraju i parlamentarni i predsednički izbori, stranke sadašnje opozicije prijavile troškove između 72 i 164 miliona dinara, SPS 236 miliona, a SNS više od milijardu dinara – kaže Nenadić.

Neophodno jemstvo za budžetski novac

Nenadić kaže da je veliki problem za većinu stranaka to što „avans iz budžeta, namenjen finansiranju kampanje, dobijaju tek desetak dana pred izbore“.

– Sve pre toga moraju da finansiraju iz drugih izvora ili da ugovore odloženo plaćanje. Pritom oni u stvari ne znaju pouzdano na koliko novca polažu pravo, jer to zavisi od konačnog broja izbornih lista i broja onih koji su spremni da polože izborno jemstvo – objašnjava Nenadić.

Da bi dobile novac za izbornu kampanju iz budžeta, izborne liste moraju da polože jemstvo: novac, bankarske garancije ili hipoteku na imovinu.

„Parlamentarne stranke privilegovane“

Nenadić smatra ovaj sistem raspodele novca iz budžeta stavlja u privilegovan položaj parlamentarne stranke, „naročito one sa većim brojem poslanika“.

– Parlamentarne stranke po tom osnovu već dobijaju veoma značajna budžetska sredstva i mogu da ih iskoriste za početak kampanje. Stranke koje ne osvoje 1 odsto glasova (ili 0,2% za manjinske liste) moraju da vrate ovaj budžetski avans, ili će im biti naplaćen iz položenog jemstva. U takvoj situaciji je, recimo, prošle godine bila albanska Alternativa za promene – kaže Nenadić.

Podsećanja radi, 12 izbornih lista koje su prošle godine osvojile mandate u Narodnoj skupštini imale su na raspolaganju ukupno 115.316.250 dinara na mesečnom nivou, ili blizu milion evra.

Zanimljivo je da je parlamentarnim listama iz poslednjeg saziva Narodne skupštine dozvoljeno i da budžetski novac namenjen za redovan rad koriste i u izbornoj kampanji.

Za svaki osvojeni mandat po 23.000 evra iz budžeta

Nenadić kaže da se 60 odsto budžetskog novca deli tek naknadno, na osnovu izbornog uspeha.

– Prošle godine su stranke bile u problemu jer je taj novac isplaćen tek tri meseca posle izbora, iako je ponavljanje izbora uticalo na raspodelu samo jednog mandata. Inače, na izborima ove godine će svaka stranka koja pređe cenzus dobiti 2.742.600 dinara (oko 23.000 evra) za svaki osvojeni mandat. Tako bi lista koja bude tik iznad 3 odsto mogla da računa na oko 46 miliona dinara (manje od 400.000 evra), a ona koja dobije 50 mandata na 162 miliona dinara (1.370.000 evra) – kaže Nenadić.

Donacije građana ili firmi ograničene

Stranke mogu da finansiraju izbornu kampanju i iz drugih izvora kao što su, na primer, krediti, zajmovi ili donacije, ali i tu postoje zakonska ograničenja. Maksimalni iznos donacije jednog građanina političkoj stranci je 10 prosečnih plata, dok firme izbornim listama mogu da doniraju najviše 30 prosečnih mesečnih plata.

– Pošto u Srbiji još ne postoji ograničenje troškova kampanje, glavni razlog za sakrivanje izvora prihoda i troškova je to što bi oni inače bili zabranjeni. Na primer, ako neka firma pruža bez naknade usluge stranci to neće biti prikazano i ako je vrednost tih usluga preko zakonskog maksimuma (30 prosečnih zarada). Ako su neki troškovi plaćeni u kešu, to takođe neće biti vidljivo u izveštajima jer se oni moraju plaćati sa računa. Van finansijskih izveštaja će ostati i sve što predstavlja krivično delo, poput podmićivanja birača – kaže Nenadić.

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU