ostanimo u kontaktu

Društvo

Počeli konkursi za prijavu dece za vrtiće na portalu eUprava

Objavljeno

-

Počeli su konkursi za prijavu dece u predškolske ustanove širom Srbije za školsku 2024/2025. godinu i to elektronskim putem na Portalu eUprava, izjavila je danas pomoćnica direktora Kancelarije za IT i eUpravu Biljana Marić.

„Usluga eVrtić je trenutno dostupna, odnosno svoja vrata za upis u predškolske ustanove, otvorile su ustanove u Nišu, Somboru, Vranju, Boru, Zaječaru i Užicu, a u februaru očekujemo da taj broj bude 30 predškolskih ustanova“, rekla je Marić za Tanjug.

Ona je izjavila da je prošle godine podneto 76.400 zahteva a ukupno, od kako je usluga pokrenuta 2016. godine putem Portala eUprava podneto je 344.500 zahteva.

Društvo

Kako zaštititi decu i tinejdžere od popularnih sajber prevara?

Objavljeno

-

Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini.

Ukupan iznos novca koji su tinejdžeri izgubili na onlajn prevarama porastao je za skoro 2.500 odsto između 2017. i 2022. Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini, navodi New York Post.

Edukacija dece i mladih o opasnostima i signalima na koje treba da obrate pažnju je prvi korak u sprečavanju da postanu žrtve.

Najpopularnije prevare usmerene na decu i tinejdžere i taktike koje koriste prevaranti

„Pošalji mi sliku“: Prevare u vezi sa seksualnim iznuđivanjem porasle su za alarmantnih 20 odsto između oktobra 2022. i marta 2023.

Prevaranti su ciljali odrasle, ali tinejdžeri, posebno dečaci, postali su njihov najnoviji fokus.

Uobičajene taktike:

Prevaranti kreiraju lažne naloge na društvenim mrežama i igrama, predstavljajući se kao privlačne mlade devojke.
Počnu da ćaskaju sa tinejdžerom, pošalju mu nekoliko slika, a zatim traže golišave fotografije ili video zapise zauzvrat.

Ako ga žrtva pošalje, prevaranti zahtevaju plaćanje i prete da će objaviti inkriminišuću fotografiju ili video.

Pretnja od izlaganja izaziva veliku paniku i mnoga deca pokušavaju da plate. Nemojte čekati da o tome razgovarate sa svojom decom. Dajte im do znanja da ste tu da im pomognete ako se ovako nešto desi.

„Game over“: Roblok i Fortnite su poznata imena i među decom i među sajber kriminalcima. Obe platforme imaju sopstvenu valutu u igri, što zahteva kreditnu karticu i lične podatke povezane sa nalogom.

Uobičajene taktike:

Aplikacije i veb lokacije mogu obećati da će platiti valutu u igri u zamenu za kliktanje na lažne oglase. Oglasi sadrže malver koji pomaže prevarantima da hakuju vaš nalog.

Lažne veb stranice često tvrde da prodaju valutu u igri. Mnogi izgledaju dovoljno stvarno da zavaraju i decu i odrasle, prenosi Večernji.hr.

Brend banditi: Današnji tinejdžeri vide društvene medije kao potencijalnu karijeru. Ko ne bi želeo da zaradi samo objavljivanjem na mreži?

Uobičajene taktike:

U prevarama sa uticajnim ljudima, prevaranti se predstavljaju kao pravi brendovi i dopiru do tinejdžera obećavajući im novac ili poklone.

Oni će poslati poruku u kojoj tvrde da im se sviđa nalog žrtve i da su odlični za svoj brend – sve dok ne kupe nekoliko stvari unapred. Da, sve je to prevara.

Bezbednost na prvom mestu

Digitalni svet ponekad može biti zastrašujući i naravno želite da se cela vaša porodica njime bezbedno kreće. Ovi saveti će vam pomoći da zaštitite svoju decu od prevaranata:

– Vodite redovne razgovore o opasnostima interneta. Dajte do znanja svojoj deci da vam se uvek mogu obratiti sa sumnjivom situacijom.

– Koristite menadžer lozinki na porodičnim pametnim telefonima i računarima i omogućite dvofaktornu autentifikaciju u aplikacijama koje vaša deca redovno koriste.

– Uverite se da su profili vaše dece na društvenim mrežama privatni. Što više informacija prevaranti imaju, to bolje za njih.

– Neka telefon vašeg tinejdžera bude podešen da blokira nepoznate pozivaoce i/ili ih šalje direktno na govornu poštu.

– Za igre sa valutom, koristite poklon karticu koja se može ponovo napuniti umesto kreditne kartice.

(Večernji.hr, New York Post)

pročitaj više

Društvo

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila pozive za teže zapošljive, žene i osobe sa invaliditetom

Objavljeno

-

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) objavila je javne pozive za realizaciju paketa mera namenjenih dugoročno nezaposlenima u okviru projekta „Implementacija inovativnih mera aktivnog zapošljavanja i pristupa za povećanje integracije dugoročno nezaposlenih, mladih, žena, osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih grupa na tržištu rada “ – IPA 2020, objavila je NSZ.

Ove mere se sprovode u četiri filijale NSZ i to u Pančevu, Požarevcu, Jagodini i Prokuplju, a projekat finansira Evropska unija, kao vid podrške merama aktivne politike zapošljavanja.

Paket mera za dugoročno nezaposlene će se sprovoditi kroz četiri javna poziva i to za realizaciju obuka na radnom mestu uz subvenciju za zapošljavanje, zatim za subvenciju zarade za dugoročno nezaposlene osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, dodelu subvencije za samozapošljavanje, te javni poziv poslodavcima za subvenciju zarade za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih.

pročitaj više

Društvo

Kisić: Od 2016. godine stopa fertiliteta u Srbiji raste, prirodni priraštaj je povoljniji

Objavljeno

-

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić rekla je danas da stopa fertiliteta koja računa broj novorođene dece u odnosu na ukupan broj žena u fertilnom periodu u Srbiji raste, pogotovu od 2016. godine kada je država spremno ušla u izazov borbe sa demografskim promenama.

„Iako praktično svi demografi, sve procene kažu da za procenu prvih efekata je potrebna makar jedna decenija, mi smo jako srećni što su prvi efekti počeli da se vide već u kraćem vremenskom periodu koji se pre svega ogledaju u porastu stope fertiliteta“, navela je Kisić.

Kisić je za TV Prva izjavila da ako se gleda stopa nataliteta, koja predstavlja broj rođene dece na ukupan broj stanovnika, ona je veća u odnosu na 2011. godinu.

pročitaj više

Društvo

Rekordno mali broj dece usvojen u Srbiji prošle godine: Koje su prepreke?

Objavljeno

-

U Srbiji trenutno 306 dece čeka na usvajanje. Potencijalnih usvojitelja, tj. onih koji žele da usvoje dete, ima duplo više. Uprkos tome, prošle godine je usvojeno najmanje dece u proteklih 10 godina. Traže se podobni roditelji za određeno dete, a ne obrnuto, kaže direktorka Кomore socijalne zaštite Sandra Perić i objašnjava kako teče procedura usvajanja.

Za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. – skoro 200, ali je zato u 2023. usvojeno najmanje dece u poslednjoj deceniji – 62, piše RTS

Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, dakle onih koji bi usvojili dete, ima 726, tj. duplo više.

Direktorka Кomore socijalne zaštite Sandra Perić kaže za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje.

“Usvojenje je najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu“, rekla je Sandra Perić.

Koji su razlozi?

Кomentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama.

“Od svega po malo… Ne bih rekla da su procedure komplikovane. Zaista imamo iskustva da često potencijalni usvojitelji čekaju i do godinu dana od podnošenja zahteva“, kaže Perić.

„Traži se usvojitelj za dete, ne obrnuto“

Ne traži se dete za usvojitelja, već usvojitelj za dete Direktorka Кomore socijalne zaštite ističe da je u procesu usvajanja fokus uvek na detetu.

„Traže se podobni usvojitelji za konkretno dete, ne dete za određenog usvojitelja“, kaže Perić.

Napominje da je usvojenje ozbiljan i zahtevan institut, koji proizvodi krucijalne posledice za život deteta, te da je zato važno da se, pri određivanju usvojitelja, obrati pažnja na sve aspekte njihovog života.

Šta je potrebno da bi se bio usvojitelj?

“Od one opšte podobnosti – prvenstveno da je državljanin naše zemlje, da nije lišen roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i neke druge stvari. Naravno da se gleda i materijalni status, zaposlenje i tako dalje, ali to nije presudno. Gleda se da li je osoba psihofizički zdrava, da li ima neke bolesti, zavisnosti koje štetno mogu da utiču na rast, razvoj, podizanje, vaspitanje deteta i tako dalje“, kaže Perić.

Pri proceni podobnosti gleda se i motivacija para da se odluči na taj korak, koji je izuzetno izazovan.

“To nisu obični roditelji, da kažemo, kao svi ostali. Jako je važno kakav odnos usvojitelji imaju prema porodici porekla usvojenika, da oni vrlo moraju da budu svesni da ta deca potiču iz različitih porodica, iz različitih okruženja, da dolaze sa raznim traumatičnim iskustvima; kakav je njihov odnos prema tome, kako će se nositi sa nekim izazovima i tako dalje. Tako da to je zaista procedura koja sve obuhvata i zbog toga procenu vrši čitav tim stručnjaka u centrima za socijalni rad“, objašnjava Sandra Perić.

Obuka za buduće roditelje

Pre nego što dođe do usvajanja, neophodno je da budući roditelji prođu obuku, na kojoj uče kako da izađu na kraj sa različitim izazovima sa kojima će se suočiti.

“Tek tada dobiju pogodnost da budu usvojitelji“, kaže Perić.

Кako teče proces Nakon što par prođe obuku, dete odlazi u porodicu na prilagođavanje.

“Nakon toga usvojiteljima se savetuje da dolaze u bračno-porodično savetovalište, gde mogu da se obrate za različite probleme ili izazove“, rekla je Sandra Perić.

Stručni tim sve prati

Naglašava da stručni tim prati taj proces prilagođavanja – koliko je dete razvilo separacione kapacitete, kako se integrisalo u porodicu, koliko se ta porodica prilagodila novom članu, koliko su se porodični odnosi i dinamika promenili, kako oni prepoznaju potrebe deteta, itd.

“Mnoga iskustva su vrlo lepa i uvek ste srećni u toj situaciji. To je jedan od najlepših delova našeg posla. Mi za usvojenje kažemo da je to jedan vrlo svečani čin, jer vi nekako menjate sudbinu jednog deteta na bolje, a samim tim menjate i sudbinu cele te porodice“, ističe Perić.

Nisu svi podobni da budu usvojitelji Govoreći o razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji retko odlučuju za usvajanje, Perić kaže da su predrasude jedan od razloga, ali ističe i da nisu svi podobni za to.

“Neko ko nema jasne motive, ko nije raščistio sa sobom granice do kojih može da ide… i šta može zaista da pruži tom detetu, način na koji može da prevaziđe određene barijere, jer to ipak nisu njihova biološka deca. Možda je zaista bolje da još malo razmisli pre nego što se odluči na taj korak“, kaže Perić.

Šta da rade oni koji bi želeli da postanu usvojitelji?

One koji razmišljaju o tome da usvoje dete, ohrabruje da se obrate stručnjacima sa kojima bi mogli da popričaju o tome i saznaju nešto više.

“Da odu da se informišu u Centru za socijalni rad o celoj proceduri, kako to funkcioniše, kako izgleda, koje su sve mogućnosti, koje su posledice toga. To je zaista nešto što treba da se podstiče“, ističe Sandra Perić.

Nema zvaničnih podataka koliko je u Srbiji punoletnih osoba koje nemaju decu. Podaci Zavoda statistiku pokazuju da, među osobama starijih od 15 godina, decu nema nešto više od 30 odsto.

Oko 18 odsto građana Srbije ima jedno dete.

Broj onih koji se bore sa takozvanim sekundarnim sterilitetom, odnosno, ne mogu da dobiju drugo dete, nije poznat.

(RTS)

pročitaj više

Društvo

Brankica Janković: Bivšim osuđenicima omogućiti resocijalizaciju bez diskriminacije

Objavljeno

-

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozdravila je odluku Ministarstva za brigu o selu da prihvati inicijativu Poverenika i izmeni uredbu o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, tako da je sada izbrisan uslov koji se odnosi na to da li je protiv lica pokrenut krivični postupak ili je ono bilo osuđivano.

Janković je u izjavi za Tanhjug rekla da je na ovaj način obezbeđeno da na javnom konkursu učestvuju svi građani i građanke, ravnopravno i bez diskriminacije.

„Taj uslov je bio bespotrebno ograničavajući za jedan broj naših građana i dodatno je otežavao njihov položaj“, kazala je poverenica.

pročitaj više

U TRENDU