ostanimo u kontaktu

Svet

Počeli razgovori o uvođenju globalnog poreza za milijardere

Objavljeno

-

Finansijski zvaničnici iz najvećih svetskih ekonomija počeli su ove nedelje razgovore o uvođenju globalnog minimalnog poreza za milijardere, dve godine pošto je značajan sporazum pokazao da svet može da deluje zajedno u određivanju minimalne poreske stope od 15 odsto za multinacionalne kompanije.

Prema Poreskoj opservatoriji EU, superbogati u velikim zemljama plaćaju daleko manji porez na prihode od običnih ljudi, a njihovo bogatstvo jedva da se i oporezuje sa maksimalno 0,5 odsto, prenosi CNN.

Prakse koje se kreću od ilegalne utaje poreza do iskorišćavanja rupa u poreskim sistemima ili jednostavnog preseljenja u zemlje sa nižim poreskim stopama lišavaju vlade očajnički potrebnog prihoda u vreme rastućih dugova.

„Progresivno oporezivanje je ključni stub demokratskih društava“, rekao je direktor istraživačke grupe koju podržava EU Gabrijel Zucman liderima na samitu i ukazao da poreske vlasti u svetu ne uspevaju „da pravilno oporezuje pojedince sa najvećom sposobnošću da plate poreze“.

I u prošlomesečnom izveštaju Oksfama se navodi da „u najvećim zemljama, uključujući Brazil, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju i SAD, superbogati plaćaju efektivnu poresku stopu nižu od prosečnog radnika“.

Prema podacima Oksfama, skoro 80 odsto svetskih milijardera živi u članicama Grupe 20.

Poreska opservatorija EU je predložila da se utvrdi minimalni globalni porez od dva procenta na neto bogatstvo milijardera, što je vrednost njihove imovine kada se oduzmu njihovi dugovi, a procenjuje se da bi to moglo da generiše godišnji prihod od 250 milijardi dolara.

To je ekvivalentno polovini sredstava potrebnih afričkim zemljama svake godine za prelazak na čistije izvore energije.

Postizanje takvog sporazuma u Grupi 20, koja između ostalih uključuje Sjedinjene Države, Evropsku uniju, Kinu, Indiju, Brazil, Saudijsku Arabiju i Argentinu, biće teško i moglo bi da potraje veoma dugo, navodi CNN.

„Ovo je tek početak puta. Pregovori o minimalnom porezu za korporacije trajali su godinama. I on je na početku izgledao utopijski, a sada ga imamo“, rekao je za CNN viši politički savetnik u Poreskoj opservatoriji EU Kventin Parinelo.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Vorviku Arun Advani kaže, međutim, da bi globalni minimalni porez za milijardere bilo komplikovanije implementirati od onog koji je uveden za korporacije.

Prema njegovim rečima, multinacionalne kompanije imaju sedište u više zemalja, što olakšava posao da se odredi koje vlade treba da zahtevaju plaćanje poreza, a nasuprot tome, milijarderi su mobilniji, što čini manje jasnim koje vlasti bi trebalo da oporezuju njihovo bogatstvo.

(FoNet)

Svet

CNN: Izrael izveo napad na Iran

Objavljeno

-

 Izrael je jutros izveo napad na teritoriju Irana, rekao je neimenovani američki zvaničnik za CNN.

Meta nije nuklearna, prema tvrdnjama ovog zvaničnika.

Opseg ciljeva nije preciziran, ali „nuklearne i civilne lokacije očigledno nisu bile u toj kategoriji“, dodao je drugi zvaničnik, navodi američka televizija.

pročitaj više

Svet

SAD stavile veto na prijem države Palestine u UN

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države su stavile veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da “država Palestina bude primljena u članstvo u Ujedinjenim nacijama“.

Britanija i Švajcarska bile su uzdržane, a preostalih 12 članica Saveta bezbednosti – Slovenija, Sijera Leone, Rusija, Južna Koreja, Mozambik, Malta, Japan, Francuska, Gvajana, Ekvador, Kina i Alžir – glasalo je “za“.

Za usvajanje rezolucije potrebno je devet glasova za, uz uslov da nijedna od pet stalnih članica (SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina) ne glasa protiv.

pročitaj više

Svet

Donald Tramp: Opstanak Ukrajine u interesu SAD

Objavljeno

-

Bivši predsednik SAD Donald Tramp poručio je danas da je opstanak Ukrajine u interesu Amerike, nekoliko dana pre glasanja Predstavničkog doma predvođenog republikancima o paketu pomoći za Kijev od 61 milijardu dolara.

Rojters navodi da su pojedini republikanci protumačili komentare bivšeg predsednika kao signal da se protivi novoj američkoj rundi pomoći za Ukrajinu, kao i da je bivši predsednik prošle godine odbio da odgovori na pitanje da li želi da Kijev pobedi u sukobu sa Rusijom.

“Zašto Evropa ne može da izjednači novac koji su uložile Sjedinjene Američke Države kako bi se pomoglo zemlji kojoj je pomoć očajnički potrebna? Kao što se svi slažu, ukrajinski opstanak i snaga treba biti mnogo važniji Evropi nego nama, ali takođe jeste važno za i nas! Pokreni se, Evropo“, rekao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.

pročitaj više

Svet

Ilon Mask najavio finansiranje kampanje za prikupljanje podrške slobodi govora

Objavljeno

-

Američki milijarder Ilon Mask izjavio je da će finansirati nacionalnu kampanju za prikupljanje potpisa za odbranu slobode govora.

„S obzirom na tekuće napade na slobodu govora, finansiraću nacionalnu kampanju za prikupljanje potpisa za podršku Prvom amandmanu (koji garantuje slobodu govora)“, napisao je Mask na društvenoj mreži Iks.

Mask je prošle nedelje ocenio da će biti pojačana cenzura u Sjedinjenim Američkim Državama ako društvena mreža TikTok bude zabranjena u toj zemlji.

pročitaj više

Svet

Otkrivene tajne Titanika: Zašto je broj čamaca za spasavanje smanjen?

Objavljeno

-

Pre 112 godina, 15. aprila, luksuzni prekookeanski brod Titanik sa sobom je odneo 1.500 života, a njegova olupina i dalje leži na dnu ledenog Atlantika.

Američki animator Džered Oven je pre godinu dana na Jutjub platformi postavio digitalnu predstavu broda iz svih uglova, tačno onako kako je izgledao pre nego što je isplovio iz Sautemptona pre 112 godina. Ovaj video je otkrio mnoge do sada nepoznate detalje.

„Ovo je sve dizajnirano ručno, za mene je to neverovatno inženjerstvo i umeće“, rekao je Oven. Prilikom kreiranja prikaza, Oven je koristio brojne izvore, uključujući National Geographic, „Titanic“‘ izdanje serije knjiga Haines Manual , a zatim se oslanjao na program za kreiranje 3D sadržaja kako bi sve prikupljene informacije oživeo.

Razlog manjka čamaca za spasavanje

Njegov video prikazuje svih 10 paluba Titanika, uključujući palubu za čamce na samom vrhu. Deo razloga za nedostatak čamaca za spasavanje bio je i taj što dizajneri nisu želeli da prenatrpaju palubu broda i tako zakrče pogled na Atlantik putnicima prve klase.

Poznato je da Titanik nije imao dovoljno čamaca za spasavanje koji bi mogli da spasu 2.224 duše na brodu. Da jeste, moglo bi biti spaseno mnogo više stotina – ako ne i svi – živoia koji su izgubljeni te noći, piše Daily Mail.

Titanik je imao ukupno 20 čamaca za spasavanje, koji su zajedno mogli da prime 1.178 ljudi, nešto više od polovine ukupnog broja putnika (iako dva od ovih čamaca nisu bila iskorišćena kada je brod potonuo).

Posmatrajući plan Titanika, čamci za spasavanje su se uglavnom držali na oficirskom šetalištu prema prednjem i šetalištu druge klase.

U međuvremenu, šetalište prve klase bilo je skoro potpuno oslobođeno od čamaca za spasavanje, što znači da su putnici prve klase mogli da šetaju i dive se čistom pogledu na Atlantik sa obe strane.

Iako se sada čini nezamislivim, polazna tačka Titanika je očigledno bila njegova veličina i luksuz, a ne sigurnost.

Još jedna zanimljiva činjenica je da su na Titaniku zapravo postojala dva velika stepeništa, oba ograničena samo na putnike prve klase. Daleko veličanstvenije bilo je prednje veliko stepenište, koje je bilo ukrašeno rezbarenom hrastovom zidnom pločom sa satom u sredini – mesto gde se Džek i Rouz susreću u hit filmu Džejmsa Kamerona iz 1997. godine.

Ovaj brod je krasio luksuz, kao što su teretana, tereni za skvoš, tursko kupatilo, teretana i prvi bazen na brodu. Titanik je bio „kraljevski parobrod“, što znači da mu je britanska monarhija legalno naručila da nosi pisma i pakete.

Prema podacima Nacionalnog poštanskog muzeja Smitsonijan, na brodu se nalazilo između šest i devet miliona predmeta namenjenih za Njujork. Sva Titanikova pošta je izgubljena kada je brod potonuo oko 2:20 ujutro, dva sata i 40 minuta nakon što je udario u ledeni breg.

Video bi mogao da bude koristan australijskom milijarderu Klajvu Palmeru, koji je obećao da će rekonstruisati čuveni brod po procenjenoj ceni od milijardu funti. Titanik II, koji treba da bude spreman za plovidbu do 2027. godine, oponašaće specifikacije originalnog broda, uključujući moderne navigacione i bezbednosne sisteme, prenosi Klix.

Ostaci Titanika sada leže na dnu okeana oko 350 nautičkih milja od obale Njufaundlenda u Kanadi. Međutim, stanje ove osetljive olupine se tako brzo pogoršava pod vodom da bi mogla potpuno nestati u narednih 40 godina.

(klix.ba, Daily Mail, N1 Beograd)

pročitaj više

U TRENDU