ostanimo u kontaktu

Srbija

Pokret „Meri“: Zbog čega dolazi do propusta u radu Hitne pomoći

Objavljeno

-

Zbog nepostojanja jedinstvenih protokola i pravilnika o radu hitne medicinske pomoći, često dolazi do propusta u radu i zloupotreba, tako da je pacijentima neretko uskraćena pomoć, rekao je FoNetu predsednik pokreta “Pravo na život Meri”, Dejan Zejnula.

Ne postoji nijedan zakon koji bi objedinio sve zakonske i podzakonske akte koji regulišu hitnu medicinsku pomoć, već su oni “razbacani” po različitim pravilnicima, uredbama i zakonima, ukazao je Zejnula u serijalu razgovora Stigma.

Umesto pravilnika, kako je napomenuo, postupa se u skladu sa dobrom lekarskom praksom, što često može biti predmet manipulacije i različitog tumačenja.

Kada građanin pozove hitnu pomoć, prva pitanja su kojih je godina pacijent i koje simptome ima, posle čega medicinski radnici odlučuju o stepenu hitnosti i da li će pre otići i ukazati pomoć tom ili nekom drugom pacijentu, objašnjava Zejnula.

On tvrdi da je pitanje o starosti pacijenta opravdano, jer se po pravilu pomoć pre ukazuje mlađem pacijentu.

Česte su, međutim, zloupotrebe te informacije, pa pacijenti ostanu bez ukazane pomoći, što nekada može biti i kobno, upozorio je Zejnula.

Prema njegovim rečima, takvoj praksi može da se stane na put donošenjem zakona koji bi jasno definisao i objedinio sve “razbacane” članove koji definišu rad hitne pomoći.

Kako je naglasio, potrebno je donošenje protokola i procedura koje bi bile jednistvene na nivou cele Srbije.

“Nedopustivo je da će za isto navedene simptome u jednom gradu poslati ekipu po prvom redu hitnosti, dok u nekom drugom neće uopšte poslati ekipu”, naglasio je Zejnula.

Podsetio je na slučaj kada je pacijentkinja preminula, nakon što je hitna pomoć odbila da dođe.

Posle tog slučaja, njegov pokret je sproveo situaciono istraživanje sa ciljem da se utvrdi koliko je objektivna lekarska praksa.

“Uz odobrenje etičkih odbora i direktora domova zdravlja širom Srbije otišli smo i uradili situaciono istraživanje, koje je podrazumevalo da pozovemo službu hitne pomoći i navedemo potpuno iste simptome”, precizirao je Zejnula.

Kako je istakao, u svim situacijama je poziv svrstan u prvi red hitnosti.

On se osvrnuo na žalbe pacijenata na neizlazak ekipa hitne pomoći po pozivu, ukazavši na podatak da u Beogradu u proseku hitna pomoć primi oko 1.600 poziva dnevno, ali da obavi svega 250 izlazaka na teren.

Zejnula je podsetio na to da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u članu 62. propisana dužnost zdravstvene ustanove da ukaže hitnu medicinsku pomoć.

“U Zakonu o zdravstvenom osiguranju imamo i navedenu definiciju hitne medicinske pomoći, koja glasi da je to trenutna neposredna pomoć koja se pruža licu da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost”, rekao je Zejnula.

Naglasio je da zdravstveni radnici zaposleni u hitnoj pomoći često savetuju pacijente da pozovu službu kućne nege, što, kako je ocenio, po definiciji nije hitna medicinska pomoć.

S obzirom na to da ima dosta poziva koji nisu hitni, Zejnula je podsetio da u jednom pravilniku o načinu ostvarivanja prava iz zdravstenog osiguranja postoji član koji kaže da će troškove neopravdanog zahteva i transporta kolima hitne pomoći snositi osigurano lice.

“Ne može se nauštrb pacijenata koji su zaista životno ugroženi uskraćivati pravo na hitnu medicinsku pomoć zbog sumnje da li je to urgentno stanje, kad već nemamo te jedinstvene protokole po kojima bi se radilo”, kazao je Zejnula.

Prema njegovom mišljenju, kada dođe do takve situacije prvo izađe unutrašnja ili spoljna kontrola, koja procenjuje da li je neko sve uradio u skladu sa dobrom lekarskom praksom, koja je veoma sklona manipulaciji.

Predsednik pokreta “Pravo na život Meri” rekao je da mu se čini da se u manjim gradovima, gde postoji jedna ili eventualno dve ekipe, medicinski radnici zaista trude da izađu na svaki poziv, te da se ne može baš reći da je problem nedostatak broja ekipa.

“Problem je nedovoljna svest građana o tome šta je urgentno stanje, koji pozivaju za najmanju stvar”, ocenio je Zejnula, dodajući da ipak građani kao medicinski neobrazovani ne znaju i nije na njima da znaju da li je nešto urgentno stanje ili ne.

Situacija se pogoršava time što se u pojedinim zavodima ekipe, kadar i resursi iz redovnog rada angažuju u komercijalne svrhe, zbog čega se smanjuje broj ljudi koji su na raspolaganju za izlazak na teren po pozivu, naveo je Zejnula.

Podsetio je na to da je Republički fond za zdravstveno osiguranje utvrdio nenamensko trošenje budžetskih sredstava zato što su lekari, koji treba da birnu o građanima i izlaze na teren po pozivu, upućivani da dežuraju u komercijalne svrhe, na fudbalske utakmice, maraton, Adu Ciganliju…

“Niko ne spori da na Adi zaista treba da budu dežurne lekarske ekipe, ali te ekipe ne mogu biti iz redovnog rada”, poručio je Zejnula.

On smatra i da bi podnošenje prekršajnih prijava poboljšalo situaciju.

“Kada bi zdravstvene ustanove počele da plaćaju za svaki neizlazak u situacijama kada je bilo urgentno stanje, mislim da bi stvari mogle dosta da se promene”, uveren je Zejnula.

On je pozvao građane iz čitave Srbije, koji su imali negativna iskustva prilikom pozivanja hitne medicinske pomoći, da se jave pokretu “Pravo na život Meri” da bi im bila pružena pomoć i podrška.

(FoNet)

Srbija

Gradska izborna komisija odredila 1.265 biračkih mesta na izborima u Beogradu, 85 više nego na izborima 2023.

Objavljeno

-

Gradska izborna komisija usvojila je na sednici Odluku o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada raspisanim za 2. jun, prema kojoj je utvrđen broj od 1.265 biračkih mesta, što je uvećanje od 85 izbornih mesta, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.

Kako je saopštio gradski Sekretarijat za informisanje, prilikom sačinjavanja predloga odluke striktno se vodilo računa o preporukama iz Izveštaja ODIHR/OEBS, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Gradske izborne komisije, da se postojeća biračka mesta sa više od 1.800 birača podele na adekvatan način kako bi se navedena preporuka ispunila i unapredio izborni proces.

Navedena odluka je sačinjena na osnovu predloga opštinskih uprava gradskih opština Grada Beograda, navedeno je u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Obolelima od retkih bolesti dostupna pomoć države u iznosu od 110 hiljada dinara

Objavljeno

-

Pored sveobuhvatne podrške, kada su u pitanju lečenje, inovativne terapije i celokupna zdravstvena nega, od januara ove godine, obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama dostupna je finansijska podrška u vidu isplate jednokratne pomoći u iznosu od 25.000 dinara, kao i vaučeri za lekove i medicinska sredstva u iznosu od 35.000 dinara i vaučeri za rehabilitaciju u iznosu od 50.000 dinara, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Na ovaj način oboleli i njihove porodice mogu da dobiju najmanje 110.000 dinara. Ovakav vid podrške obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama omogućen je od kraja januara, kada je počela isplata jednokratne finansijske pomoći i dodela vaučera, kažu iz Ministarstva.

Svesna značaja podrške koju pruža obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama, država će i dalje nastaviti da radi na jačanju te pomoći, kako bi oboleli i porodice imali još kvalitetnije uslove za život, što je i osnovni cilj Grupe za podršku porodicama s decom koja su obolela od retkih bolesti i ostalima koji su oboleli od retkih bolesti, koja je nedavno formirana u okviru Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kaže se u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Profesor koji je napisao „Slučaj Vinča“ o ozračenim atomistima, spekulacijama i velikoj tajni

Objavljeno

-

N1

Šestoro jugoslovenskih atomista je ozračeno, a jedan od njih je preminuo u akcidentu koji se 1958. godine dogodio u Institutu Vinča, u tadašnjoj SFRJ. Profesor dr Goran Milašinović napisao je o tom incidentu roman „Slučaj Vinča“, prema kojem je i snimljen film „Čuvari formule“, a kako kaže za N1, bilo bi nezahvalno povezivati nuklearnu katastrofu u Černobilju koja se dogodila tri decenije kasnije, sa akcidentom u bivšoj Jugoslaviji.

„Mislim da je to poređenje preterano, možda bi poveznica mogla da bude ta što je u oba slučaja bio presudan ljudski faktor, odnosno ljudska greška. I drugo, došlo je do skrivanja događa od javnosti, najpre da se spreči panika, ali i da se ne prizna greška ljudska koja se dogodila, i u Sovjetskom Savezu, i u Jugoslaviji“, navodi profesor Milašinović.

U to vreme, to je bila velika tajna. Ipak, zanimljivo je da se o akcidentu u Vinči nije govorilo ni kada se SFRJ raspala, kada je prestao monopol Komunističke partije, a upravo su čelnici te partije u vreme nastajanja Instituta u Vinči igrali važnu ulogu.

„Spekulisalo se da je Jugoslavija želela da napravi atomsku bombu. Pošto je Vinča bila u to vreme jedini nuklearni naučni institut, to je jedino tamo bilo moguće. Moja saznanja dok sam pisao roman, govore suprotno, odnosno da se 1958. godine nije puno razmišljalo o bombi. Postoje razgovori između Rankovića, Đilasa, Pavla Savića, rukovodećih ljudi u to vreme, ali 1951. i 1952. godine o tome da Jugoslavija treba da ima atomsku bombu i da eventualno rezerve uranijuma koje postoje na Staroj planini mogu da posluže tome. Pavle Savić je bio protiv, i to je bio jedan od razloga zašto je smenjen. Od tada, dok reaktor nije pušten u rad, juna 1958. godine, samo četiri meseca pre akcidenta, ideja o atomskoj bombi značajno se značajno izmenila u Jugoslaviji. Josip Broz Tito je ušao u kurs Nesvrstanima. Niste mogli da idete u politiku Nesvrstanih i da pravite atomsku bombu u svom dvorištu. Mislim da, posebno kada je reč o akcidentu, mislim da nije bilo reč o atomskoj bombi“, ističe sagovornik N1.

Svi su imali posledice zračenja

U akcidentu je te 1958. godine ozračeno šestoro atomista. Jedan je preminuo, dok je njih petoro preživelo. Danas niko od njih više nije među nama.

„Poslednji je umro za vreme kovida, doživeo je 80 godina, takođe i ženska osoba iz tog perioda dočekala je relativnu starost. Ostali su umrli mladi, i to bi se moglo povezati sa ozračivanjem. Svi su imali posledice zračenja, a one se, nažalost, prenose s generacije na generaciju“, navodi profesor.

Doktor Milašinović nalazi se na čelu državne komisije za saradnju sa UNESCO, a kako kaže, oni se ne mešaju u to da li će neka država da pravi neku nuklearku ili neće.

„UNESCO se ne meša u to, svestan je da za osam milijardi ljudi nema dovoljno energije i hrane. Hrane i energije ima za milijardu ljudi. I čim smo ušli u taj broj, mi uništavamo prirodu, a ne možemo da se vratimo u kameno doba, da bismo živeli kao nekad. Međutim, UNESCO upozorava, sarađuje sa ministarstvima svih država, u smislu zaštite životne prirode, i to je jedna od tačaka koje su stalno u fokusu. Ali ne samo suve prirode, nego i okeana, koji se značajno zagađuju“, objašnjava doktor Goran Milašinović.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Mali najavio: Pripremni radovi za beogradski metro biće završeni tokom leta

Objavljeno

-

Nova.rs

Pripremni radovi na izgradnji metroa u Beogradu na Makiškom polju, gde će biti izgrađen depo, biće završeni tokom leta, što je pre roka koji je bio planiran za decembar ove godine, izjavio je ministar finansija Srbije Siniša Mali posle obilaska radova na posipanju terena zajedno sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem.

Mali je podsetio da su radovi počeli krajem 2021. godine i naveo da je dosta toga urađeno na toj lokaciji od 72 hektara, kao i da se pripremni radovi privode kraju pre roka, budući da je rok bio decembar ove godine, objavilo je ministarstvo.

„Već je gotovo 96 odsto nasipanja peska. Nasuto je više od milion kubika peska i počelo se sa nasipanjem drobljenog kamena“, rekao je Mali.

On je naveo i da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić potpisao aneks sporazuma za radove na projektovanju i izgradnji depoa Makiš, na Makiškom polju, u okviru gradnje beogradskog metroa, sa vršiocem dužnosti sekretara za javni prevoz Grada Beograda Radovanom Кremićem i predstavnikom kompanije „Power China“ Jang Fanom, objavilo je Ministarstvo finansija.

„Današnjim aneksom ugovora pokreću se aktivnosti na projektu depoa koji će biti izgrađen na ovoj lokaciji“, rekao je Mali.

Istakao je da će prva linija metroa imati 21 stanicu, dužinu 21 kilometar, dok će druga imati 24 stanice i dužinu 24 kilometra.

„Već naredne godine očekujemo početak velikih radova na celoj trasi prve linije metroa, kada su stanice u pitanju“, poručio je Mali i najavio kupovinu dve mašine koje će započeti iskopavanja na prvoj liniji, kako je rekao, jedna sa Makiškog polja, druga iz Mirijeva.

Do kraja 2028. završetak prve linije

Naveo je da radovi teku po planu i da će do 2028, najkasnije do 2029. godine prva linija biti završena.

Prema njegovim rečima, uveliko se radi na projektovanju druge linije metroa što bi značilo da se naredne godine može krenuti i sa radovima na toj liniji.

„Napravićemo i jedan veliki bulevar kroz samo Makiško polje. Polako ali sigurno, ova lokacija postaje jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, osim lokacije gde gradimo EКSPO i novi Nacionalni stadion. To su dve tačke koje se potpuno menjaju, koje doprinose rastu našeg BDP-a i menjaju izgled Srbije i Beograda“, rekao je Mali.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je radove po celom Beogradu sledeće godine, posebno istakavši prvi deo beogradskog gradskog voza, koji će sa metroom omogućiti da najveći deo gradskog prevoza, možda i 80 odsto, već 2030. godine bude šinski.

To znači, kako je Vesić objasnio, da će građani Beograda moći lakše i brže da se prevoze iz jednog dela grada u drugi.

„Već ove godine počinjemo da, u okviru međunarodne izložbe EXPO 2027, spajamo prvi deo našeg gradskog Beovoza od Zemun polja do Aerodroma ‘Nikola Tesla’ i EXPA, Surčina, kasnije i do Obrenovca“, rekao je Vesić.

On je najavio i proširenje beogradskog železničkog čvora, te istakao da će izgradnjom brze pruge i prema Subotici i prema Nišu biti više vozova.Predstavnik kompanije „Power China“ Liu Šakuan naveo je da se radovi na Makiškom polju u ovom trenutku obavljaju šest meseci pre roka, objavilo je ministarstvo finansija.

Beta

pročitaj više

Srbija

Objavljen prvi tender za projekat EXPO 2027

Objavljeno

-

Prvi tender za projekat EXPO 2027, za stambeni kompleks u blizini budućeg Nacionalnog stadiona, objavljen je danas na Portalu javnih nabavki. Iako je ovo javni poziv za podnošenje ponuda, procenjena vrednost javne nabavke nije objavljena, navodi Nova ekonomija.

Naručilac potražuje usluge izrade tehničke dokumentacije, kataloga, 3D modela i projekta opremanja stambenog kompleksa u Surčinu, koji će se protezati na više parcela, ukupne površine preko devet hektara, piše Nova ekonomija.

Na tom mestu, kako se vidi iz tenderske dokumentacije, planira se izgradnja stambenih zgrada sa podrumom, podzemnim garažama, prizemljem, visine (do) sedam spratova. Ukupna planirana građevinska površina je oko 160.000 kvadratnih metara.

U delu prizemlja planirani su poslovni prostori, a u okviru stambenog kompleksa oko 1.500 stanova.

Kako je navedeno, poželjna prosečna površina stana je oko 55 metara kvadratnih, a sve stanove od prvog sprata treba projektovati sa terasama.

Stambeni kompleks bi trebalo da se izgradi za potrebe održavanja specijalne Međunarodne izložbe EXPO 2027, a javna nabavka je objavljena na Portalu u okviru posebne sekcije za EXPO koja je počela sa radom juče.

Naručilac posla je za potrebe EXPO 2027 izložbe osnovano preduzeće SPV Galovica 1 d.o.o., a rok za podnošenje ponuda je 26. april ove godine.

(Nova ekonomija)

pročitaj više

U TRENDU