ostanimo u kontaktu

Društvo

Porast broja osoba koji su u situaciji beskućništva, sve više i korisnika Solidarnih kuhinja

Objavljeno

-

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji se beleži porast broja osoba koji su u situaciji beskućništva. O njima brine nekoliko organizacija iz kojih poručuju da je problem kod nas to što se uglavnom bavimo saniranjem štete, ali ne i rešavanjem posledica.

Iz Organizacije ADRA, koja je u protekle tri godine radila sa 4.000 lica koja su u situaciji beskućništva, navode da tačan broj ovih osoba nije poznat, ali da u prethodne dve godine beleže porast od oko 20 ljudi koje pronađu ili koje im se jave na mesečnom nivou.

„To nisu lica iz nehigijenskih naselja, ne računamo uopšte tu grupu ljudi. Govorimo o ljudima koji su u napuštenim objektima, zgradama, gradilištima, u tuđim podrumima… To je ogroman broj i raste“, kaže za N1 Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA.

On ističe da je beskućništvo uvek posledica sticaja okolnosti i slabe države, a ne ličnog izbora.

„Među osobama koje su u situaciji beskućništva najviše je muškaraca između 45 i 55 godina, dok je po 20 odsto mladih i žena. Ta grupa je veoma heterogena, što otežava napore da im se pruži podrška zato što je potreban individualan pristup“, kaže Mitrović.

U poslednjih 10 godina u Evropi je 70 odsto više ljudi koji su u situaciji beskućništva, a Mitrović ističe da postoje dva glavna razloga koja su dovela do toga.

„To su ekonomska kriza koja se i tamo dešavala i migracije sa Bliskog istoka i Afrike. Kod nas drugog nema, a prvo je dramatičnije nego tamo. Ove brojke koje mi imamo su ko zna od kad, možda od ratova ’90-ih, samo što se niko nije bavio tim poslom. Naši problemi su tipični za zapadnobalkanski kontekst prvo ratova, a onda neuspešne tranzicije i slabe države da dočeka fenomen beskućništva koji pre ratova nismo imali“, objašnjava on.

Sve ih više u solidarnim kuhinjama, nevidljivi za sistem…

Povećan broj osoba u situaciji beskućništva kojima je potrebna pomoć beleži i Solidarna kuhinja, koja u Beogradu najavljuje pojačan rad zbog dolaska zime i hladnog vremena. Ova organizacija svake subote, nedelje i srede deli besplatne obroke ovim ljudima. Na punktovima kod Vukovog spomenika i danas će u 16 sati deliti hranu svima onima koji su bez doma ili su socijalno ugroženi.

Katarina Marinković iz Solidarne kuhinje za N1 kaže da se zbog inflacije broj ljudi koji traže pomoć od početka ove godine sve veći broj ljudi odlučuje da potraži pomoć. Najveći problem za ove ljude je, kako ističe, to što su za sistem nevidljivi.

„Sistem je tako koncipiran da krivi njih za poziciju u kojoj su se našli bez neke šire slike o tome šta se dešava u društvu. I od strane društva takođe, ljudi ne obraćaju pažnju iz straha da i sami možda ne završe u toj situaciji i osuđuju ih“, navodi ona.

Dupliran broj korisnika u odnosu na pre dve godine imaju i u Solidarnoj kuhinji u Novom Sadu.

„Trenutno imamo oko 220 korisnika. Činjenica je da se taj broj povećava. Imamo duplo više korisnika nego pre dve godine, a i naši troškovi su veći za preko 130 odsto“, navodi Ivan Arsenov iz Solidarne kuhinje u Novom Sadu.

Potrebna prevencija umesto saniranja posledica

Problem sve većeg broja ljudi u situaciji beskućništva su, pre svega, kako kažu, nedostatak prave prevencije, već rešavanje posledica.

„Sistemsko rešavanje se svodi na to da postoje određena svratišta koja primaju ograničen broj ljudi. Nema prave prevencije. Sam uzrok se ne rešava, nema stambene politike…“, ističe Arsenov.

Ipak, kako navodi, sa nekim državnim institucijama postoji saradnja, poput Centra za socijalni rad koji im, kako kaže, povremeno šalje korisnike.

Sagovornici N1 slažu se da potrebno više raditi na prevenciji problema, nego na saniranju posledica. U tom smislu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pokrenulo je društveni dijalog pod nazivom „Lica u situaciji beskućništva zaboravljeni i na margini društva“ u okviru programa obeležavanja 75 godina od donošenja univerzalne Deklaracija o ljudskim pravima UN. Početkom ove godine formiran je i radni tim za beskućništvo.

Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA, kaže da mu pristup i posvećenost ovog Ministarstva da se ova tema otvori i da se okupe svi nadležni da se definišu problemi beskućništva budi nadu.

„Radni tim pri Ministarstvu, oformljen početkom ove godine, pokušava da reši kako da se ubrzaju postupci odbravanja prebivališta i ličnih karti, kako da zdravstvene i socijalne usluge budu dostupnije ovim ljudima. Takođe treba da definišemo beskućništvo kako bi trebalo, i četvrto – stambena politika koja ne rešava goruće pitanje najugroženijih“, zaključuje Arsenov.

(N1)

Društvo

Objavljen konkurs za upis brucoša, profesori savetuju – treba se dobro informisati

Objavljeno

-

N1

Univerzitet u Beogradu je na svom sajtu objavio konkurs za upis brucoša. Preuzeće ga i svi fakulteti, a biće objavljen i u medijima. Budući akademci na raspolaganju imaju 101 studijski program i 14.222 mesta.

Nedoumice i predrasude treba ostaviti po strani kažu profesori, jer na fakultetima ima novih studijskih programa. Zato se pre upisa treba dobro informisati. Predložen broj budžetskim mesta će se korigovati u skladu sa odlukom Vlade, piše RTS.

Nedoumice i predrasude treba ostaviti po strani kažu profesori, jer na fakultetima ima novih studijskih programa. Zato se pre upisa treba dobro informisati. Predložen broj budžetskim mesta će se korigovati u skladu sa odlukom Vlade.

„Imamo lepezu fakulteta u četiri grupacije, u medicinskoj grupaciji, u prirodnim naukama, u inženjerskim naukama, u društveno-humanističkim nauka, tako da ima mesta za sve, ima različitih programa, zato želim svima da poručim da se što pre opredele i da se pripreme za prijemne ispite“, kaže prof. Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.

Profesor Dejan Filipović, prorektor Univerziteta u Beogradu, rekao je da je u poslednjih godinu dana nekoliko fakulteta uradilo akreditaciju ili reakreditaciju, tako da je formirano nekoliko novih studijskih programa koji su potpuno usaglašeni i sa Bolonjskom deklaracijom i sa potrebama tržišta.

Na sva tri nivoa studija Univerzitet u Beogradu ima 369 studijskih programa, a prvu godinu studija moći će da upiše 26 438 studenata. Dve trećine je za studije o trošku države. Izuzetno je važno i dovođenje stranih studenata, kojih je za sada veoma malo.

„Postoje neki objektivni razlozi za koje smo mi krivi kao univerzitet, a to su neadekvatni studijski programi koji nisu na engleskom jeziku, koji nisu usavršeni, nisu inovirani, a sa druge strane postoje problemi koji su vezani za određene tehničke mogućnosti studiranja kod nas kao što su vize, boravak, određene dozvole koje treba da se dobiju, učenje jezika, tako da ćemo nastojati da se u budućem periodu poveća taj broj studenata“, rekao je rektor.

Prvi upisni rok počinje 19. juna, a završava se 12. jula.

(RTS)

pročitaj više

Društvo

Kako bi roditelji trebalo da pripreme decu za polazak u prvi razred?

Objavljeno

-

Da li deca treba da znaju da čitaju, pišu ili računaju na testiranju za školu? Kako izgleda sam proces i na koji način roditelji mogu da pomognu?

Pedagoškinje Dijana Radojković i Jelena Ivančević Petrović za portal Zadovoljna.rs. otkrivaju ključne greške koje mame i tate prave tokom predškolskog uzrasta, ali i na šta treba najviše da obrate pažnju.

Testiranja za upis u prvi razred su uveliko u toku, a stručnjaci kažu da je ovo još jedna godina u kojoj su ostali zatečeni manjkom koncentracije koju deca imaju, kao i činjenicom da većina njih ne zna da veže pertle ili zakopča jaknu, kao i mnoge druge radnje koje ukazuju da je samostalnost skoro potpuno oduzeta od mališana

Čini se da smo pogrešno shvatili šta deca treba da znaju kada krenu u prvi razred.

Dijana Radojković, pedagoškinja i međunarodno sertifikovana edukatorka za roditelje u oblasti Pozitivne discipline, sa dugogodišnjim iskustvom na poziciji stručne saradnice pedagoškinje u predškolskoj ustanovi, kao i Jelena Ivančević Petrović, školska pedagoškinja koja sprovodi testiranja, otkrivaju za naš portal kako izgleda testiranje za polazak u školu, šta bi deca trebalo da znaju, ali i na koji način ih od najranijeg uzrasta spremamo za školske klupe.

Dijana se na samom početku osvrnula na greške koje primećuje kod roditelja još tokom predškolskog uzrasta mališana.

„U svom pedagoškom radu primećujem stavove koji dominiraji među roditeljima, a tiču se predviđanja budućeg uspeha njihove dece u školi. Smatra se da će dete dobro pripremiti za školu, ukoliko ga nauče da piše, čita i računa pre upisa u prvi razred. Tako, u najboljoj nameri, može da se desi da dete dođe na testiranje uplašeno, pod pritiskom roditeljskih očekivanja. Deca osećaju šta njegovi roditelji očekuju od njega, čak iako to njemu nisu rekli. Upravo, ovo je jedan od mojih zadataka u predškolskoj ustanovi – da objasnim i ohrabrim roditelje u tome da razumeju da nije potrebno, pa i da je štetno unapred učiti dete školskim znanjima. Može da se desi da je dete zainteresovano da nauči slova ili brojeve, ali i tada je potrebno pružati mu znanja u obimu koji dete traži, a ne više od toga“, priča ona.

Šta zapravo predstavlja testiranje, kako izgleda sam proces i kako spremiti dete?

„Sam proces testiranjaja je prilagođen deci predškolskog uzrasta, gde se procenjuje spremnost, odnosno gotovost deteta za polazak u školu. Test je standardizovan i primenjuje se na teritoriji Republike Srbije. Svrha testiranja je utvrđivanje predznanja sa kojim deca stižu u školu, socio-emocionalne zrelosti, kao i intelektualne i jezičke sposobnosti, a na osnovu kojih se formiraju i ujednačavaju buduća odeljenja“, objašnjava Jelena, pa dodaje:

„Na testiranje budući đak prvak dolazi u pratnji roditelja i svi zajedno ulaze kod pedagoga/psihologa. Dok se uzimaju osnovni podaci o porodici i detetu, kroz jedan opušten razgovor, dete se ohrabruje da samo odgovara na uopštena i poznata pitanja, kako bi se oslobodilo treme i uspostavilo komunikaciju sa pedagogom. Kada se proceni da se dete opustilo i da je spremno za testiranje, roditelji se upute kod Sekretara škole da završe formalnosti za upis“.

Ne šaljite decu na pripreme za testiranje

„Sam proces prolaženja kroz test pitanja, davanja uputstava i zadataka detetu zapravo otkriva koliko je dete spremno da se snađe u novoj situaciji sa nepoznatom osobom, u novom okruženju, da saluša i shvati šta je zadatak, da ga reši, da mirno sedi više od pola sata, bude koncentrisano i završi testiranje je zapravo najbitniji pokazatelj detetove spremnosti, odnosto gotovosti za polazak u školu. Često se dešava da su roditelji u zabludi, misleći da dete treba da ide na pripreme kako bi što bolje prošlo na testiranju za polazak u prvi razred. Takav pristup samo otežava detetu, jer se boji da će nešto pogrešiti, pa se ne dobiju realni kapaciteti deteta na testiranju. U praksi je to veoma vidljivo jer deca posle svakog odgovora pitaju da li su tačno odgovorili ili kažu „nije mi to mama rekla pa ne znam“, „ne mogu da se setim“, priča Jelena.

U tim trenucima pristup stručnog kadra je od ključnog značaja.

„Naravno i sam pristup pedagoga/psihologa na testiranju je značajan, jer vodi dete kroz test pitanja i kvalitetnom podrškom, hrabrenjem deteta i osmehom dobije najkvalitetnije mogućnosti deteta, koje po samom završetku testa treba da se oseća srećno, uspešno i zadovoljno, da se oseća dobrodošlo u školu i da mu taj prvi zvaničan kontakt sa školom ostane u lepoj uspomeni“, ističe ona.

Jedna od stavki koje se procenjuju tokom testiranja su i porodični odnosi.

„Svaka škola ima formulare koje roditelji popunjavaju pred samo testiranje deteta, u kojima se vidi da li dete dolazi iz potpune ili nepotpune porodice, broj članova u porodici, uslovi stanovanja… Svakako, tokom osmogodišnjeg školovanja može doći do promena u porodičnim odnosima usled raznih faktora (smrt ili teži vid bolesti roditelja, razvod, gubitak posla, selidba, prinova u porodici…) To se naravno prati i ukoliko postoji potreba, pruža se podrška učeniku“, navodi Jelena.

Kako okruženje utiče na detetovu spremnost za polazak u prvi razred?

„Šestogodišnje dete ima uzrasne karakteristike koje odgovaraju zahtevima uključivanja u školu. Naravno, svako dete ima specifične osobine koje su kombinacija naslednih osobina, stečenih navika, veština, znanja i socijalnoemocionalnog statusa, koji su sabrana iskustva iz porodičnog života, iskustva koje je dete sticalo boravkom u vrtiću i širem okruženju – šira porodica, vršnjaci, kontekst u kome je odrastalo. Na primer, ukoliko je porodica deteta na prihvatajući način predstavljala i pripremala dete za polazak u školu, kao nešto što je očekujuće, nešto što je pripremljeno za svako dete njegovog uzrasta u kome će se snaći i gde će imati podršku porodice, dete će pristupiti toj situaciji testiranja bez teškoće. Ipak, ima slučajeva gde roditelji, ne znajući, naprave greške zbog kojih dete oseti nelagodnost ili anksioznost prilikom dolaska u školu na testiranje i u susretu sa nepoznatom osobom, koja stupa u kontakt sa njim sa određenim zahtevima. U tom slučaju, dete će imati teškoću pri susretu sa pedagogom ili psihologom škole, imaće otpor u testovnoj situaciji i neće uspeti da završi zadatak koji se od njega traži. Ipak, moguće je prevazići tu teškoću, u saradnji sa roditeljem koji je u pratnji deteta“, podvlači Dijana.

Kako roditelj treba da pripremi decu za testiranje

„Priprema za testiranje treba da se sastoji u tome da roditelj objasni detetu gde idu, šta će tamo da pričaju i šta će tražiti od njega da uradi. U pripremu za testiranje ne spadaju informacije o pitanjima koja će biti postavljana, a koja nisu poznata roditeljima, i ne treba ih prepričavati kao što se dešava među roditeljima. Pitanja i zadaci na testiranju nisu uvek ista, ali su standardizovani. Ukoliko se pokušava „učiti unapred“, veoma je verovatno da će se dete zbuniti i uplašiti i time će se postići suprotan efekat. Drugim rečima, dete treba da bude opušteno i sigurno pred testiranje, a ne uplašeno. Isto tako, celokupna atmosfera kao i porodična klima utiču na detetov način snalaženja u toj, za njega nepoznatoj situaciji. Ukoliko se dete vaspitava preterano strogo, i prisutne su kazne, dete će takođe biti uplašeno i neće moći da ispolji svoje kapacitete“, akcentuje ona.

Stvari koje dete treba da zna na testiranju

Dijanu smo zamolili i da izdvoji nekoliko saveta za sve roditelje budućih prvaka, a ona navodi vrlo jednostavne preporuke i podatke koje bi roditelji trebalo da pomognu deci da usvoje.

Svoje ime i prezime i koliko ima godina, adresa stanovanja

Ime i prezime mame i tate

Da se obuče i svuče, samostalno jede i pije, služi se priborom za jelo, zna da seče nožem mekano meso, jede viljuškom i kašikom, zna da postavi sto.

Da se samo istušira, opere zube, obuče pidžamu, namesti krevet, skloni svoje stvari na mesto.

Da delimično ili potpuno savlada vezivanje pertli, zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi.

Da govori maternji jezik.

Da učestvuje u kupovini pribora za školu (školska tašna, sveske, knjige, pribor za crtanje i pisanje)

Da učestvuje u pripremi prostora za školski rad kod kuće

Da broji do 10 i nazad

Glasovna analiza reči – da razlaže jednostavne reči na glasove, najmanje do 6 glasova.

Šta dete ne mora da zna na testiranju?

Na pitanja šta roditelji misle da bi deca trebalo da znaju, a nije neophodno i zašto, Dijana odgovara:

„Nije potrebno da deca pre škole znaju da čitaju, pišu i računaju. To su znanja koja su predviđena školskim programom prvog razreda osnovne škole, pre toga mnoga deca nisu spremna da ih nauče. Nije potrebna određena količina pesmica, priča i slično. Ta znanja deca stiču u vrtiću, ali koliko i koje je veoma individualno, u vrtiću znaju da odrede koja literarna dela su prilagođena tom uzrastu. Nije potrebno da se obraćaju odraslim osobama sa „Vi“, pre nego što krenu u prvi razred. To će tamo naučiti. Uobičajeno je da se deca obraćaju svima sa „ti“ u predškolskom uzrastu“.

„Sve u svemu, priprema za školu nije učenje unapred. Učenje određenih znanja i veština pre nego što je određeno dete spremno za to može naneti štetu detetovom razvoju samopouzdanja i slici o sebi“, zaključuje Dijana.

(zadovoljna.rs)

pročitaj više

Društvo

Pašalić: Građani se najčešće žale na zlostavljanje i nezakonite otkaze

Objavljeno

-

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas da se građani najčešće pritužuju zbog zlostavljanja na radu, nezakonitog prestanka radnog odnosa, neplaćenog prekovremenog rada, uskraćivanja prava na plaćeni godišnji odmor, kao i neisplaćivanja doprinosa za socijalno osiguranje.

On je povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada istakao da zapošljavanje, bezbednost i zdravlje na radu, pravo na stručno usavršavanje, pravo na rad ranjivih grupa, kao i izjednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada moraju da budu prioriteti države u unapređenju oblasti rada.

Dodao je da je neophodna efikasnija saradnja nadležnih organa i da preduzimaju adekvatne mere prema poslodavcima koji krše prava zaposlenih.

pročitaj više

Društvo

Kada se i u kojim situacijama deca trajno oduzimaju roditeljima

Objavljeno

-

Zbog snimka koji se pojavio na Tik-toku na kome majka iz Kaluđerice šamara dete i to prenosi uživo, morala je da reaguje policija. U medijima su se pojavile informacije da bi posle istrage ovo dete moglo da bude vraćeno majci. U kojim se situacijama deca trajno oduzimaju od roditelja?

Porodični zakon kaže da se dete oduzima od onih roditelja koji grubo zanemaruju dete, piše rts.rs.

„Od fizičkog zlostavljanja, navikavanja ili učenja određenim štetnim radnjama, nedavanje drugom roditelju da viđa dete ili neviđanje deteta, nestvaranje uslova za zajednički život sa detetom..“, kaže Dragan Vulević, ekspert za socijalnu zaštitu.

Prema njegovim rečima, zakonodavac je naveo i neke druge slučajeve po proceni, jer pravna norma ne može uvek da pokrije sve životne situacije.

U Centru za socijalni rad smatraju da je za dete najvažnije da živi u porodici i zato kada se razmatra mera izmeštanja, prvo se procenjuje da li je moguć smeštaj kod drugog roditelja, baka i deka, odnosno kod nekoga ko je detetu poznat.

Ukoliko to nije moguće, traži se hraniteljska porodica, ali se u nekim slučajevima deca smeštaju i u prihvatilišta. Za 40 odsto dece stvore se uslovi da se vrate u biološku porodicu.

“U ovom konkretnom slučaju prvo medijski se to zavrtelo i dobilo određeni broj praćenja u javnosti, pa je policija intervenisala i službeno reagovala obaveštavajući centar, naravno centar donosi odluku kojom privremeno oduzima dete dok se utvrde okolnosti slučaja“, rekao je advokat Simić.

Građane je uznemirila vest da beba iz Kaluđerice može biti vraćena majci. Iz Drugog osnovnog suda su odgovorili da je okrivljenoj M. M određen smeštaj u zdravstvenu ustanovu, Kliniku za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarevic“radi medicinskog veštačenja. U toku je i ispitivanje od strane nadležnih službi policoije, tužilaštva…

„Ukoliko nema slučaja, ako je to neko fingiranje i predstava koja nije realan životni događaj dete se vraća roditelju. Ako to nije slučaj poverava ga sa privremenog onog poverevanja u hraniteljsku porodicu ili instituciju, u trajni smeštaj se to prevodi, pod uslovom da nema drugog roditelja koji je funkcionalan i spreman da preuzme obaveze i brigu o detetu“, kaže Željko Simić, advokat.

Roditelj može i krivično da odgovara za nasilje u porodici i zanemarivanje deteta. Čak i ako je osuđen ne mora da znači da će i automatski biti lišen roditeljskog staranja.

Zakon kaže i da roditelji koji su lišeni roditeljskog staranja imaju obavezu izdržavanja deteta.

(RTS)

pročitaj više

Društvo

Biljana Marić: Skoro 39.000 elektronskih prijava dece za upis u predškolske ustanove

Objavljeno

-

Pomoćnica direktora kancelarije za IT Biljana Marić izjavila je da je od 8. aprila, kada je počelo elektronsko prijavljivanje dece za upis dece u predškolske ustanove, do juče podneto 38.900 prijava preko portala eUprava, od kojih je 11.100 za grad Beograd.

Marić je istakla da, kada je reč o podnošenju zahteva za upis dece u predškolske ustanove, roditelji nisu u obavezi da pribavljaju niti da dostavljaju ni jedan dokument u papirnom formatu.

„Dovoljno je elektronskim putem da podnesu zahtev da popune formu sa osnovnim informacijama o sebi i o detetu, da odaberu predškolsku ustanovu u koju žele da upišu dete. Napominjem da mogu da se izjasne za više predškolskih ustanova, nisu u obavezi da se u ovom momentu opredele samo za jednu ustanovu, a ustanove po službenoj dužnosti pribavljaju svu potrebnu dokumentaciju koja im je neophodna za odlučivanje“, rekla je Marić Tanjugu.

pročitaj više

U TRENDU