ostanimo u kontaktu

Društvo

Porast broja osoba koji su u situaciji beskućništva, sve više i korisnika Solidarnih kuhinja

Objavljeno

-

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji se beleži porast broja osoba koji su u situaciji beskućništva. O njima brine nekoliko organizacija iz kojih poručuju da je problem kod nas to što se uglavnom bavimo saniranjem štete, ali ne i rešavanjem posledica.

Iz Organizacije ADRA, koja je u protekle tri godine radila sa 4.000 lica koja su u situaciji beskućništva, navode da tačan broj ovih osoba nije poznat, ali da u prethodne dve godine beleže porast od oko 20 ljudi koje pronađu ili koje im se jave na mesečnom nivou.

„To nisu lica iz nehigijenskih naselja, ne računamo uopšte tu grupu ljudi. Govorimo o ljudima koji su u napuštenim objektima, zgradama, gradilištima, u tuđim podrumima… To je ogroman broj i raste“, kaže za N1 Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA.

On ističe da je beskućništvo uvek posledica sticaja okolnosti i slabe države, a ne ličnog izbora.

„Među osobama koje su u situaciji beskućništva najviše je muškaraca između 45 i 55 godina, dok je po 20 odsto mladih i žena. Ta grupa je veoma heterogena, što otežava napore da im se pruži podrška zato što je potreban individualan pristup“, kaže Mitrović.

U poslednjih 10 godina u Evropi je 70 odsto više ljudi koji su u situaciji beskućništva, a Mitrović ističe da postoje dva glavna razloga koja su dovela do toga.

„To su ekonomska kriza koja se i tamo dešavala i migracije sa Bliskog istoka i Afrike. Kod nas drugog nema, a prvo je dramatičnije nego tamo. Ove brojke koje mi imamo su ko zna od kad, možda od ratova ’90-ih, samo što se niko nije bavio tim poslom. Naši problemi su tipični za zapadnobalkanski kontekst prvo ratova, a onda neuspešne tranzicije i slabe države da dočeka fenomen beskućništva koji pre ratova nismo imali“, objašnjava on.

Sve ih više u solidarnim kuhinjama, nevidljivi za sistem…

Povećan broj osoba u situaciji beskućništva kojima je potrebna pomoć beleži i Solidarna kuhinja, koja u Beogradu najavljuje pojačan rad zbog dolaska zime i hladnog vremena. Ova organizacija svake subote, nedelje i srede deli besplatne obroke ovim ljudima. Na punktovima kod Vukovog spomenika i danas će u 16 sati deliti hranu svima onima koji su bez doma ili su socijalno ugroženi.

Katarina Marinković iz Solidarne kuhinje za N1 kaže da se zbog inflacije broj ljudi koji traže pomoć od početka ove godine sve veći broj ljudi odlučuje da potraži pomoć. Najveći problem za ove ljude je, kako ističe, to što su za sistem nevidljivi.

„Sistem je tako koncipiran da krivi njih za poziciju u kojoj su se našli bez neke šire slike o tome šta se dešava u društvu. I od strane društva takođe, ljudi ne obraćaju pažnju iz straha da i sami možda ne završe u toj situaciji i osuđuju ih“, navodi ona.

Dupliran broj korisnika u odnosu na pre dve godine imaju i u Solidarnoj kuhinji u Novom Sadu.

„Trenutno imamo oko 220 korisnika. Činjenica je da se taj broj povećava. Imamo duplo više korisnika nego pre dve godine, a i naši troškovi su veći za preko 130 odsto“, navodi Ivan Arsenov iz Solidarne kuhinje u Novom Sadu.

Potrebna prevencija umesto saniranja posledica

Problem sve većeg broja ljudi u situaciji beskućništva su, pre svega, kako kažu, nedostatak prave prevencije, već rešavanje posledica.

„Sistemsko rešavanje se svodi na to da postoje određena svratišta koja primaju ograničen broj ljudi. Nema prave prevencije. Sam uzrok se ne rešava, nema stambene politike…“, ističe Arsenov.

Ipak, kako navodi, sa nekim državnim institucijama postoji saradnja, poput Centra za socijalni rad koji im, kako kaže, povremeno šalje korisnike.

Sagovornici N1 slažu se da potrebno više raditi na prevenciji problema, nego na saniranju posledica. U tom smislu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pokrenulo je društveni dijalog pod nazivom „Lica u situaciji beskućništva zaboravljeni i na margini društva“ u okviru programa obeležavanja 75 godina od donošenja univerzalne Deklaracija o ljudskim pravima UN. Početkom ove godine formiran je i radni tim za beskućništvo.

Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA, kaže da mu pristup i posvećenost ovog Ministarstva da se ova tema otvori i da se okupe svi nadležni da se definišu problemi beskućništva budi nadu.

„Radni tim pri Ministarstvu, oformljen početkom ove godine, pokušava da reši kako da se ubrzaju postupci odbravanja prebivališta i ličnih karti, kako da zdravstvene i socijalne usluge budu dostupnije ovim ljudima. Takođe treba da definišemo beskućništvo kako bi trebalo, i četvrto – stambena politika koja ne rešava goruće pitanje najugroženijih“, zaključuje Arsenov.

(N1)

Društvo

Otvoreno prvo Savetovalište za usvajanje dece u Beogradu

Objavljeno

-

N1

U Beogradu je danas počelo sa radom Savetovalište za usvajanje dece, namenjeno je svima koji žele kroz usvajanje da prošire svoju porodicu i postanu roditelji, saopštilo je udruženja Šansa za roditeljstvo.

Ono se nalazi se, kako je navedeno, u prostorijama udruženja, na adresi Kneza Miloša 6 u Beogradu i dodeljen mu je nacionalni broj 0800 300 038 koji svi iz Srbije mogu potpuno besplatno da pozovu.

„Veoma je bitno pružiti podršku ljudima koji u sebi imaju ideju i motivaciju da budu roditelji usvojenog deteta i da pruže porodičnu toplinu nekome koje je ona zaista potrebna. Podrška u svim fazama postupka usvajanja je potrebna i upravo to Savetovalište pruža“, rekla je Dragana Krstić iz udruženja Šansa za roditeljstvo.

(Beta)

pročitaj više

Društvo

Konkurs za 2.672 nastavnika u školama u Srbiji: Kreće nova faza zapošljavanja na nedoređeno

Objavljeno

-

Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović najavila je da će osnovne i srednje škole u narednom periodu raspisati konkurse za prijem u radni odnos u ustanovama obrazovanja za 2672 osobe, čime će početi nova, sedma faza zapošljavanja na neodređeno vreme u prosveti.

“Od početka 2020. godine, Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije, u saradnji i dogovoru sa sindikatima, omogućavaju zapošljavanje na neodređeno u prosvetnom sistemu. Na taj način je, računajući i poslednju, sedmu fazu zapošljavanja, rešen radno pravni status za oko 20.000 zaposlenih u prosveti”, rekla je ministarka Đukić Dejanović.

Ministarka je istakla da je ovo jedan od načina na koji se Vlada Srbije zalaže i pokazuje brigu o obrazovnom sistemu i prosvetnim radnicima.

Na predlog Ministarstva prosvete, Komisija Vlade Srbije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, dala je saglasnost za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za još 2672 prosvetna radnika i druge zaposlene u ustanovama obrazovanja.

U skladu sa ovom odlukom osnovne i srednje škole u narednom periodu raspisaće konkurse za prijem u radni odnos za radna mesta sa normom od 50 do 100 odsto, koja su ostala slobodna zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, dok se saglasnost za konkurse za radna mesta sa normom od 30 do 50 odsto priprema u saradnji sa sindikatima i biće uskoro upućena Komisiji Vlade na odobrenje.

Zahtev za raspisivanje konkursa u osnovnim i srednjim školama odnosi se na radna mesta koja nisu mogla da se popune raspoređivanjem tehnoloških viškova.

(Telegraf.rs)

pročitaj više

Društvo

U Beogradu 870 dece sa smetnjama u razvoju ima ličnog pratioca: Kako se oni biraju i ko kontroliše njihov rad? 

Objavljeno

-

Vest da je uhapšena žena u Beogradu koja se sumnjiči da je zlostavljala i mučila dete sa smetnjama u razvoju, čiji je bila lični pratilac, uznemirila je javnost. To je navelo mnoge da se zapitaju kako se biraju i ko kontroliše rad ličnih pratilaca koji prate decu u školu. Stručnjaci napominju da je usluga ličnog pratioca veoma dobra i važna za Srbiju, a oni koji pružaju te usluge ističu da pratioci imaju mentore sa kojima komuniciraju na dnevnom nivou.

Usluga ličnog pratioca se organizuje na nivou lokalnih samouprava i uglavnom je imaju veći gradovi poput Beograda, Niša, Novog Sada, Subotice. Finansira je lokalna samouprava. U Beogradu je ovlašćeni prižalac usluge već osam godina Humanitarna organizacija “Dečje srce”.

Sašenka Mirković iz te organizacije kaže za Euronews Srbija da je žena koja je optužena bila lični pratilac deteta u školi, ali da je majka angažovala privatno i za čuvanje deteta kod kuće.

“Kada se to desilo žena nije obavljala posao ličnog pratioca deteta, već je to bio privatni angažman majke da joj čuva dete kod kuće. To nema nikakve veze sa uslugom lični pratilac. Usluga se isključivo pruža u vaspitno-obrazovnoj ustanovi koju dete pohađa, na tom mestu se i realizuje”, rekla je Mirković.

Humanitarna organizacija “Dečje Srce” od 2015. godine dobila je licencu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Sekretarijata za socijalnu zaštitu za pružanje usluge lični pratilac i od tada Grad finansira ovu uslugu putem javne nabavke, a ne projektno kao do tada.

Koje uslove ispunjavaju pratioci

Prve godine je ličnog pratioca dobilo 140 dece sa smetnjama u razvoju, da bi danas tu uslugu u Beogradu koristilo 870 dece.

Pravilnik o uslovima koje kandidat za ličnog pratioca mora da ispunjava kaže da kandidat mora da prođe odgovarajuću obuku, da ima najmanje četvrti stepen srednje stručne spreme, da nije osuđivana, da se protiv njega ne vodi istraga i da se ne vodi krivični postupak, da ima lekarsko uverenje o psihičkoj, fizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti za rad sa decom.

Mirković navodi da je usluga ličnog pratioca bezbedna, ali da oni ne mogu da utiču na privatni angažman roditelja za čuvanje dece kod kuće.

“Svi pratioci imaju svoje mentore, sa kojima kominiciraju na dnevnom nivou. To ima jasan ritam koji funkcioniše već osam punih godina. Krenulo sa 140 pratilaca – 2015. godine, danas smo na 870 pratilaca. Sama brojnost govori o značaju usluge. Postoji i dalje potreba i broj korisnika se kontinuirano povećava”, rekla je Mirković.

Upitana da li je bilo do sada sličnih problema, ona kaže da nije, da je bilo poteškoća koje se prevazilaze na dnevnom nivou.

“Normalno je da kada radite sa ovolikim brojem dece i porodica da su tu svakodnevni izazovi koji se prevazilaze na brz, efikasan način, bez bilo kavih posledica po dete i po sve ostale”, rekla je ona.

Nadležnost lokalnih samouprava

Dragan Vulević, stručnjak za socijalno pravo objašnjava da je usluga u nadležnosti lokalne samouprave, te da bi kontrola rada ličnog pratioca bila u nadležnosti Sekretarijata za socijalnu zatitu.

“Kontrala bi trebala da bude u okviru gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu. To je njihova usluga i oni bi morali da obavljaju nadzor nad stručnim radom i na razvijanju funkcionalnih i strukturnih standarda za pružanje usluga”, rekao je on.

Napominje da je to relativo nova usluga, da je prvi put počela da se koristi pre osam godina. 

“Ta usluga je dobra i vrlo važna za Srbiju. Ponosni smo što je Srbija ima, jer mnoge zemlje u okruženju i u EU to ne mogu da razviju, niti razvijaju”, zaključio je on.

Od gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu nismo dobili odgovor da li i koliko često kontrolišu rad ličnih pratioca, kao i da li je bilo sličnih incidenata u prethodnom periodu od kada je usluga uvedena.

(Euronews.rs)

pročitaj više

Društvo

Više javno tužilaštvo u Beogradu: Od početka godine u 137 slučajeva pružena podrška žrtvama nasilja

Objavljeno

-

Povodom obeležavanja “16 dana aktivizma“ – dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji traju od 25. novembra do 10. decembra, na 13. godišnjoj konferenciji Viktimološkog društva Srbije saopšteno je da je na području grada Beograda ženama, deci i starima pružena podrška u 137 slučajeva od 1. januara do 30. septembra ove godine.

U saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu navode da je najviše bilo mladih žrtava ispod 24 godine – njih 36. U dobi između 24 i 35 godina bilo je njih 21, u dobi između 35 i 44 godina 27 žrtava, u dobi između 45 i 54 godine 19 žrtava, a u dobi od preko 55 godina njih ukupno 34.

Kada je reč o polnoj strukturi žrtava rodno zasnovanog nasilja, njih 109 je bilo ženskog, a 28 muškog pola.

pročitaj više

Društvo

Nove mere protiv nasilnih đaka, ali I roditelja: Kazna sa 10.000 povećana na 100.000 dinara i to je samo jedna od osam ključnih novina

Objavljeno

-

Izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sada su povećane obaveze i kazne za nasilne učenike, ali i roditelji nasilne dece će loše ponašanje svoje dece morati mnogo više da plate – umesto dosadašnjih 10.000 do čak 100.000 dinara. I ne samo to, moraće i mnogo više da se uključe u rešavanje problema. Ovo je osam najznačajnijih promena koje donosi novi zakon kada su u pitanju nasilni đaci.

1. Ne može da promeni školu dok se ne završi vaspitno-disciplinski postupak

Nakon što se desi slučaj nasilja u školi, roditelji uglavnom smatraju da je nasilni đak taj koji treba da pređe u novu školu. Međutim, u tom slučaju stara škola obustavlja disciplinski postupak, a nova nema osnova da ga pokrene, i tako nasilna deca uglavnom prolaze bez ikakvih posledica.

Sada se to menja, u smislu da će primenom novog zakona biti nemoguće da do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka nasilnik promeni školu. Dakle, sada nasilnik ostaje u staroj školi i duže nego pre. Roditelji zameraju upravo to što se nasilnik ne premešta u drugu školu jer ga tako i žrtva viđa, što dodatno otežava celu situaciju, ali će, primenom novog zakona, barem postupak protiv nasilnika morati da bude završen, a kazna izrečena.

U Zakonu se navodi i da učenik ili roditelj na to nemaju pravo žalbe, ali da imaju pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

– Škola će doneti rešenje kojim se izdavanje ispisnice odlaže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka – piše u izmenama Zakona.

Ukoliko dete koje je tokom školovanja imalo izrečene vaspitne i vaspitno-disciplinske merama, one moraju biti unete u ispisnice prilikom upisivanja u drugu školu u toku školske godine.

2. Bahato ponašanje – udaljavanje iz škole i onlajn nastava 5 dana, roditelj dužan da prati proces

Udaljavanje učenika sa nastave mnogi su videli kao konačno rešenje za đake koji se bahato ponašaju u školi, maltretiraju drugu decu, ali i nastavnike, uništavaju školsku imovinu ili imovinu drugih đaka. Rešenje o udaljavanju učenika sa nastave donosi direktor škole i on prelazi na onlajn nastavu pet dana.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov smatra da bi najveći strah suspendovanom učeniku trebalo da bude činjenica bi sledeća mera nakon suspenzije, mogla biti isključenje.

– Učenik ima 5 dana da razmisli i da shvati da škola može da funkcioniše i bez njega, da vidi da može biti vrlo lako isključen. Ovo se njemu računa kao opravdani izostanak, ali na osnovu njih se on izvodi na razredni ispit – pojasnio je on u razgovoru za “Blic”.

Tokom isključenja dobija materijale za učenje, “ali na njemu je da li će da uči ili ne”. Bitna izmena u ovom članu Zakona je što je roditelj “dužan da se informiše o toku nastavnog procesa”.

Dakle, nasilni učenik ne da dobije pet dana odmara, već da uči od kuće, a i roditelji će morati da se uključi u ceo taj proces.

3. Ako se roditelj ne odazove, direktor postavlja psihologa da zastupa učenika

Ukoliko se pokrene vaspitno-disciplinski postupak, učenik, roditelj, učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu.

Ukoliko se roditelj ne odazove tom postupku, direktor škole postavlja odmah, a najkasnije narednog radnog dana, psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u tom postupku zastupa interese učenika, o čemu odmah obaveštava centar za socijalni rad.

4. Ocena iz vladanja ulazi u prosek

Još jedna velika novina jeste da se ocenjuje i vladanje učenika, i da za učenike od drugog razreda osnovne škole i svih razreda srednje škole utiče i na opšti uspeh, te da se ocenjuje brojčano u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta. Dakle ulazi u prosek!

Za učenike prvog razreda vladanje se ocenjuje u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta opisnom ocenom koja ne utiče na opšti uspeh učenika.

5. Ako donese alkohol, cigarete ili drogu u školu sledi suspenzija

Iako se donekle podrazumevalo da u školu ne treba donositi alkohol, oružje, cigarete ili psihoaktivne supstance, izmenama Zakona to sada spada u teže povrede obaveza učenika.

Osim toga što ne sme da uništi ili ukrade imovinu škole ili svojim ponašanjem ugrozi svoju ili tuđu bezbednost, učenik može zbog posedovanja, korišćenja i davanja psihoaktivnih supstanci, alkohola i cigareta biti udaljen sa nastave minimum pet dana, a maksimum do okončanja disciplinskog postupka.

Takođe, u teže povrede spada i upotreba mobilnog telefona u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja. Škola je dužna da opštim aktom propiše upotrebu elektronskih uređaja.

6. Ako se nasilje desi van škole pojačava se vaspitni rad

Nakon što je učenicu 7. razreda novobeogradske osnovne škole “Jovan Dučić” drug iz razreda šutnuo u glavu i polomio nos, ima strah od povratka u učionicu. Slučaj komplikuje činjenica da se nasilje desilo nedaleko od škole, pa to umanjuje ingerencije škole u vidu kažnjavanja učenika.

Iz škole su se na pitanje da li je dečak kažnjen, pozvali na izmene Zakona koje i dalje ne propisuju obaveze škole da reaguje u većoj meri od toga da pojača vaspitni rad sa nasilnim detetom.

Kako su saopštili, “on će razgovarati sa odeljenskim starešinom, pedagogom i psihologom škole. Učenik će uraditi i prezentaciju vezanu za toleranciju koju će predstaviti drugovima i drugaricama svog odeljenja, a roditelji učenika će dolaziti na razgovore kod odeljenskog starešine i stručne službe”.

Sa učenikom koji van prostora škole, odnosno drugog prostora u kome škola ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, učini povredu zabrane iz čl. 110–112. ovog zakona (nasilje, diskriminacija, vređanje ugleda i dostojanstva… prim. nov.), škola u skladu sa izveštajem spoljašnje mreže zaštite pojačava vaspitni rad, uz preduzimanje drugih aktivnosti u skladu sa propisima kojima se uređuju: kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije, postupanje ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminativnog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, kao i protokola postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje”, navodi se u Izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

7. Pojačane odgovornosti roditelja

U odnosu prema vršnjacima i nadređenima, odgovornost nije samo na učenicima, već i roditeljima. Njihovo učestvovanje u procesu školovanja je od velikog značaja, a sada su njihove obaveze povećane, ali sa tim i kazne za nepoštovanje.

Jedna od njih je da roditelj na poziv škole uzme aktivno učešće u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom (u realizaciji operativnog plana zaštite i plana pojačanog vaspitnog rada)

Takođe, treba da učestvuje u predlaganju sadržaja vannastavnih aktivnosti i programa na nivou ustanove.

U izmenama Zakona je propisano da učestvuje u postupku izbora udžbenika, u skladu sa zakonom kojim se uređuju udžbenici.

8. Kazne za roditelje do 100.000 dinara

Osim odgovornosti, povećanje su i kazne za nepoštovanje određenih odredaba Zakona, a koje idu i do 100.000 dinara!

Neke od njihovih odgovornosti su i da dete redovno pohađa nastavu, informiše školu ukoliko je sprečeno da dođe, pravda izostanke…

Novina je da su kazne predodređene i ukoliko na poziv škole ipak ne učestvuje u realizaciji operativnog plana zaštite i plana pojačanog vaspitnog rada. Kaznu može platiti zbog težih povreda obaveza učenika.

Za povredu ovih propisa kazna ide od 10.000 do 100.000 dinara.

Kazne od 40.000 do 100.000 dinara sleduju roditeljima ukoliko učenik vrši fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje. Тakođe, kazniće se i zbog ponašanja deteta koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo.

(Blic)

pročitaj više

U TRENDU