ostanimo u kontaktu

Srbija

Portparol EU o planu za Kosovo: „Ni Beogradu, ni Prištini ne diktiramo šta da rade“

Objavljeno

-

Portparol za spoljnu politiku Evropske unije Peter Stano je danas izjavio da cilj evropskog dogovora o kojem su juče razgovarali predsednik Aleksandar Vučić i premijer prištinskih privremenih institucija Aljbin Kurti nije priznavanje nego normalizaciju odnosa izmedju Kosova i Srbije.

Na pitanje slovenačkog novinara da li ovaj dogovor vodi međusobnom priznavanju Srbije i Kosova, Stano kaže da je odgovor ne.

“Cilj dogovora nije priznavanje nego normalizacija odnosa, a sadržina normalizacije treba da bude definisana između dve strane i to oni treba da urade. EU olakšava dijalog. Mi im ne diktiramo šta da urade, mi pomažemo u duhu evropske zrelosti i kompromisa, ali cilj i mandat Unije je da im pomogne da stignu do finalnog sveobuhvatnog, pravno obavezujuceg dogovoru o normalizaciji odnosa”, naglasio je Stano.

Srbija

Vrtoglavica od cena zakupa stanova u Beogradu – garsonjera na Altini 300, stanovi i kuće i 10.000 evra

Objavljeno

-

Cene zakupa stanova u Beogradu konstantno su visoke. Trenutno stanje na tržištu pokazuje da je za garsonjeru u naselju Altina ili stan od 30 kvadarata u naselju Ledine, i to u suterenu, potrebno izdvojiti 300 evra mesečno. Za veće kvadrature, u popularnijim delovima grada, svima koji žive od prosečne plate još nestvarniji podaci – ako hoćete da stanujete u Beogradu na vodi ili na Dedinju, platićete i do 10.000 evra za svaki mesec tog zadovoljstva.

Garsonjera od 20 metara kvadratnih u Žarkovu spada u najjeftinije koje smo pretragom ponuda nekoliko agencija u Beogradu uspeli da pronađemo – cena iznajmljivanja ove nameštene garsonjere iznosi 250 evra. Mesečni najam garsonjere u Kneza Višeslava, u opštini Rakovica takođe od 20m² iznosi 280 evra, dok se za garsonjeru iste kvadrature, kod Starog sajmišta, traži 299 evra.

Malo veću kvadraturu dobićete ako se odlučite za zemunsko naselje Altina gde ćete u 28 kvadrata moći da „uživate“ za 300 evra mesečno.

Problem nastaje ako pripadate višečlanoj porodici i ne možete da se „spakujete“ u 20 kvadrata.

Najveći komfor koji ćete u tom slučaju moći sebi da priuštite za „pristojnu“ cenu je jednosoban ili jednoiposoban stan i to naravno – ni blizu centra grada.

Tako je za dvoiposoban stan od 45 metara kvadratnih u Malom Mokrom Lugu, potrebno mesečno izdvojiti 350 evra.

Za jednosoban stan od 31 metar kvadratni na Banovom brdu – traže mesečnu najamninu od 450 evra.

U oglasima smo pronašli i jednoiposoban stan od 33m² u Ulici Marka Šagala, na Ledinama, i to u suterenu za 300 evra mesečno.

U ponudi najviše dvosobnih i trosobnih stanova

Na specijalizovanom sajtu za oglašavanje nekretnina 4zida ima 9.500 aktivnih oglasa za izdavanje stanova u Srbiji od čega je više od polovine oglašeno u Beogradu. U ponudi ima najviše stanova veće strukture – dvosobnih i trosobnih, kažu sa tog sajta za N1.

Trenutno prosečno oglašene cene stanova za izdavanje na nivou Beograda po strukturi su sledeće: garsonjera 296 evra, jednosoban stan 388 evra, jednoiposoban stan 466 evra, dvosoban 693 evra, a za stanove još veće kvadrature je potrebno mesečno izdvojiti u proseku od 950 pa do 2.150 evra, kažu iz 4zida.

Najviše cene su u centralnim opštinama, pa se tako u Starom gradu garsonjere izdaju po ceni od 436 evra, na Vračaru 412 evra i Savskom vencu 590 evra, dok se u Mirijevu ili na Karaburmi garsonjere mogu iznajmiti u proseku za oko 250 evra u zavisnosti od opremljenosti, spratnosti i stanja nekretnine.

Na Novom Beogradu je prosečna cena garsonjere 350 evra, dvosobnog stana 760, a ukoliko neko želi da živi u trosobnom stanu biće potrebno da izdvoji oko 1.000 evra mesečno.

Ali, sudeći po podacima portala, situacija koja nam se trenutno dešava, nije najgora. Ako uporedimo cene izdavanja stanova u Beogradu u prethodnim godinama najveći rast je zabeležen u drugoj polovini 2022. godine i tada je recimo za garsonjeru u Beogradu bilo potrebno mesečno izdvojiti između 400 i 500 evra. Prethodna godina beleži pad cena i stagnaciju i tada se garsonjera izdavala za oko 350 evra.

„Od 2022. ništa nije išlo ispod 200 evra, najskuplje 10.000“

Milan Đokić, biznis development menadžer iz agencije City expert za N1 kaže da je situacija na tržištu zaista takva kakvu smo zatekli u oglasima i da u ponudi nemaju nijedan stan koji se može iznajmiti za cifru manju od 250 evra. Ispod tog iznosa u ponudi imaju, kaže, samo lokal od šest metara kvadratnih.

„Od 2022. godine pa do sada ništa od stanova nije išlo ispod 200 evra“, navodi Đokić.

On prenosi i da je najskuplja nekretnina koja je posredstvom City experta izdata – kuća na Dedinju za koju strani diplomata plaća 10.000 evra mesečno, a od naših državljana, najskuplje je prošao muškarac koji radi kao IT stručnjak za stranu kompaniju i plaća stan mesečno 2.500 evra.

I od skupog ima skuplje

Pretragom oglasa na 4zida.rs i agenciji City expert kao najskuplji pronašli smo šestosoban stan za izdavanje, u Hercegovačkoj, u Beogradu na vodi, od 352m² koji košta 9.000 evra. I da – oglašeni najskuplji stan je nenamešten, pa biste u njega morali da uložite još koju „hiljadarku“.

Ali, „nešto povoljniji“ je trosoban stan za izdavanje, takođe u Beogradu na vodi, koji polunamešten košta 7.700 evra, ali i kvadratura je mnogo manja – iznosi 90m².

Za one koji vole „stari šmek“ mondenskog Beograda u ponudi je četvorosoban stan na Dedinju od 232 kvadratna metra koji namešten košta 6.000 evra mesečno.

U istom delu grada, u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, četvorosobni stan od 215 metara kvadratnih iznosi 5.500 evra.

U starom jezgru Beograda, u Balkanskoj ulici, za trosoban sređeni stan od 72 metra kvadratna, potrebno je platiti mesečno 1.700 evra.

Stan iste strukture, ali veće kvadrature, od 96 metara kvadratnih, na istoj lokaciji, potrebno je mesečno platiti 2.500 evra.

Za uživanje u trosobnom stanu kod Hrama Svetog Save, koji je i dalje jedna od najpopularnijih lokacija,  od 102 metara kvadratna, potrebno je mesečno platiti najamninu od 1.700 evra. U pitanju je sređeni, namešten stan u novogradnji.

Iznenadio nas je i podatak da se za dvoiposoban stan, od 82 kvadrata u Višnjičkoj ulici, na Karaburmi, traži mesečna najamnina od 1.100 evra, ali i da je za dvosoban stan kod Tošinog bunara u novoj zgradi na Novom Beogradu od 57 metara kvadratnih potrebno mesečno izdvojiti 900 evra.

U tekstu koji će biti objavljen u nedelju čitajte zbog čega su toliko skupe najamnine u Beogradu.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Koliko košta izdavanje pasoša po redovnoj, a koliko po hitnoj proceduri

Objavljeno

-

Za izdavanje pasoša u redovnoj proceduri potrebno je sedam dana, ali moguće je putnu ispravu dobiti i u roku od 48 sati ukoliko postoje opravdani razlozi za ubrzani postupak, ili uz novčanu naknadu, ukoliko ne posedujete dokaze o hitnosti.

S obzirom na predstojeće praznike – uskršnji i prvomajski koji su ove godine spojeni, očekivano je da ljudi planiraju putovanja. Međutim, kao i svake godine, pred praznike i godišnje odmore termini za zakazivanje se brzo popune.

Kako su nam rekli u MUP-u, osnovna naknada za obrazac pasoša u redovnom postupku izdavanja iznosi 3.600 dinara.

Izuzetno, u hitnim slučajevima kao što su potreba za hitnim lečenjem u inostranstvu, obaveštenje o smrti ili teškoj bolesti člana uže porodice, neodložan službeni put, ili iz drugih opravdanih razloga, ako su uz zahtev priloženi dokazi koji potvrđuju razloge hitnosti, nadležni organ dužan je da putnu ispravu izda najkasnije u roku od 48 sati od trenutka podnošenja zahteva, objašnjeno je u MUP.

U tom slučaju, plaća se osnovna naknada za obrazac pasoša.

Uredbom o vrstama usluga koje pruža MUP i visini takse za pružene usluge propisano je da se za podnošenje zahteva po prioritetu i izdavanje pasoša u Srbiji po ubrzanoj proceduri, takođe u roku od 48 sati od trenutka podnošenja, a bez priloženog dokaza o hitnosti, uz osnovnu naknadu za izdavanje pasoša plaća i taksa koja iznosi 5.000 dinara.

Dakle, po ubrzanoj proceduri i bez dokaza o opravdanosti, izrada pasoša koštaće ukupno 8.600 dinara.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Zlatko Belencan: Pojačana kontrola saobraćaja od 25. aprila do 1. maja

Objavljeno

-

Pukovnik Zlatko Belencan iz Uprave saobraćajne policije najavio je da će saobraćajna policija u periodu od 25. aprila do 1. maja sprovesti mere pojačane kontrole saobraćaja, a 1. maja brzina će se meriti neprekidno, 24 sata, sa ciljem prevencije stradanja u saobraćaju.

Nakon što radar izmeri brzinu i ona bude nepropisna, objasnio je Belencan za Tanjug, na adresu vlasnika vozila stići će poziv da se izjasni ko je upravljao vozilom u datom trenutku, a ukoliko vlasnik to ne učini snosiće zakonske posledice.

„U narednom periodu imamo dve aktivnosti – prvo nedelja prevencije stradanja u saobraćajnim nezgodama i međunarodna akcija koja će se sprovoditi od 25. aprila do 1. maja s tim da treba reći da će se 1. maja sprovesti taj maraton – brzina kretanja bez zaustavljanja, i radiće se 24 časa, što znači da će se maksimalno korisititi svi merni uređaji u ovom periodu“, rekao je Belencan.

pročitaj više

Srbija

Svaki treći dinar ode u tanjir, a više damo na alkohol i cigarete nego na zdravlje: Navike ili potreba

Objavljeno

-

Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.

Za ekonomiste činjenica da na hranu dajemo najviše nije iznenađenje. Jedni objašnjavaju da je to tipično za zemlje na sličnom nivou razvoja, drugi da je to dokaz niskog standarda, a jedan udeo u priči može da bude i činjenica da dosta hrane u Srbiji završi u – đubretu.

Gde smo mi, a gde Evropa

Podaci evropske statistike iz 2020. godine pokazuju da je pri vrhu zemalja u kojima se mnogo troši na hranu Crna Gora. Ova stavka tamo je odnosila 30,7 odsto kućnog budžeta. Srbija je odmah ispod, jer je tadašnja procena bila da na ishranu dajemo 28,8 odsto.

Usled pandemije korone, Republički zavod za statistiku prekinuo je tada sprovođenje istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, tako da su evropski podaci nešto drugačiji od naših nacionalnih tih godina.

Po Eurostatu, Rumunija je odmah ispod Srbije sa učešćem hrane od 27,6 odsto i Bugarska sa udelom od 24,7 odsto. Najmanji deo zarade na hranu daju u Luksemburgu, ni desetinu – 9,7 odsto. Sledi Nemačka sa udelom od 11,2 i Holandija sa 11,6 odsto.

Podaci naše statistike za 2022. godinu govore da je hrana trošila 36 odsto prihoda, a u 2021. godini – nešto manje od 35 odsto. Deceniju i po ranije, 2005. godine, Evropljani su u proseku davali 16,8 odsto zarada na namirnice, a građani Srbije čak 41,2 odsto.

Štedi se na većini stvari

„Što je društvo siromašnije, to se veći udeo prihoda troši na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. To su hrana i stanovanje“, pojašnjava nam ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Strateo. „Kada na hranu dodamo troškove grejanja, struje, vode, gasa, to premašuje polovinu prihoda, a reč je o najosnovnijim ljudskim potrebama. Kod nas je uticaj imala i inflacija koja je prošle godine bila visoka. I ona najviše pogađa najosetljivije kategorije. To što više dajemo na te potrebe, a manje za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, govori da je niska kupovna moć stanovništva“.

Kako su troškovi nešto veći od prihoda, mnogima je potreban dodatan rad i za podmirivanje osnovnih zahteva.

„S obzirom na to da su troškovi hrane i stanovanja tako visoki, građani onda štede na drugim stvarima“, dodaje Đogović. „Štedi se na zdravstvu i obrazovanju, a oni su stubovi razvoja zemlje. Vidi se i uticaj 90-tih godina prošlog veka, tranzicije, privatizacije. Kod nas se na alkohol i cigarete troši više nego na zdravstvo. Na prvo 4,5 odsto, a na drugo 4,2 odsto prihoda. Živimo u turbulentnim vremenima. Zatim je i sistem vrednosti osiromašen, promovišu se potpuno pogrešni uzori“.

Koliko hrane bacimo

Srbija je danas, prema podacima koje je objavio UNEP u Izveštaju o bacanju hrane za ovu godinu, dospela skoro na sam vrh lestvice najvećih „bacača“ hrane u Evropi i to zato što svaki naš sugrađanin godišnje baci čak 108 kilograma hrane.

„Ima možda malo uticaja i toga, mada za našu kategoriju zemalja, a tretiramo se kao novorastuće ekonomije u industrijalizaciji, potrošnja na hranu nije prevelika“, kaže za Forbes Srbija Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. „Naša potrošnja je oko 36 odsto i slično je i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Jeste činjenica da mi imamo naviku da trošimo više hrane nego što nam je neophodno i bacamo neiskorišćeno. To je u vezi sa većom kupovinom hrane. To je dug našim navikama. U neposrednoj istoriji smo preživeli ratove i sankcije, gladne godine, a narod koji je zapadao u nemaštinu ima naviku da troši više nego što mu treba. To nije mereno statistički, to je zaključak iz ličnog posmatranja“.

U Srbiji se, ipak, sprovode istraživanja koja pokušavaju da tačno izmere koliko hrane propadne. Cilj je pre svega zaštita životne sredine, jer hrana tokom raspadanja ispušta opasan metan. Jedno takvo istraživanje je sprovedeno u toku septembra i oktobra 2021. godine, i to u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za merenje globalnog indeksa bacanja hrane.

„Na osnovu objavljenih podataka, Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja po količini otpada od hrane. Od nas jedino više hrane bacaju Portugalci, Švajcarci i Maltežani. Ovde je potrebno naglasiti da se količina otpada od hrane odnosi i na jestive i nejestive delove hrane“, ističe Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

U kanti ostaci ručka

Ova organizacija je sprovela i društveno istraživanje Zašto i kako pravimo otpad od hrane. Samo anketiranje je urađeno u junu 2021. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.003 ispitanika.

„Na osnovu dobijenih rezultata, u čak 46,5% domaćinstava, hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci“, kaže Ivana Jovčić. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se hrana pokvarila – 44,6%, i zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala – 40,2%. Samo još jedna okolnost koja dovodi do bacanja hrane premašuje 15%, a to je zaboravljanje da ima hrane u frižideru i zamrzivaču – 17,3%“.

Ivana skreće pažnju i na istraživanje Potrošnja energije u domaćinstvima u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

„U ovom istraživanju je navedeno da više od 50% domaćinstava ima frižidere koji su starije od devet godina. Imajući u vidu da su stari frižideri manje efikasni, i da se u njima češće kvari hrana, nego u novim uređajima, možemo zaključiti da je i ovo jedan od uzroka zašto se u Srbiji bacaju velike količine hrane. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da udeo troška za hranu u Srbiji jeste veći i zbog činjenice što se velike količine hrane bacaju“, zaključuje Ivana Jovčić.

Tu je i doživljaj samih građana da zarađuju neuporedivo manje od, na primer zaposlenih u Luksemburgu i Nemačkoj, a pojedine prehrambene artikle plaćaju isto.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Srbija

Grujičić: Neophodne nenajavljene kontrole da vidimo ko i kako leči ljude

Objavljeno

-

Nova.rs

Nakon hapšenja lekara i kozmetičara „Beomedikusa“ zbog sumnje da su nestručno izveli intervenciju na pacijentkinji, zbog kojeg je došlo do deformiteta njenog stopala, ministarka zdravlja Danica Grujičić poručuje da je neophodno da se sprovode nenajavljene kontrole, kako bi se sagledala prava slika o tome ko i kako radi i u privatnom i u državnom sektoru.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je za RTS rekla da je zbog neadekvatnog lečenja u privatnom sektoru i ranije bilo hapšenja, čak i ljudi koji nemaju medicinsku diplomu.

“Šta je u ovom poslednjem slučaju kolega ili koleginica opšte prakse, šta su radili sa stopalom, pogotovo ako je bila potrebna hirurška intervencija? S druge strane, kozmetičari takođe moraju da dobiju dozvolu Ministarstva zdravlja da mogu da obavljaju određene poslove. Međutim, u Ministarstvu zdravlja nemate sektor za edukaciju i zato imate problem i sa prekvalifikacijama i sada da se pojedini ljudi jednostavno bave onim stvarima za koje nisu nadležni“, kaže ministarka.

Napominje da slučaj hapšenja u „Beomedikusu“ treba da procenjuje Republička stručna komisija za plastičnu hirurgiju i da je neophodno da postoji redovni nadzor i državnih i privatnih ustanova.

“Mislim da ti nadzori treba da budu nenajavljeni i da onda možete da dobijete pravu sliku“, ističe ministarka.

U tome, dodaje, može da pomogne i digitalizacija, jer se uz pomoć nje u svakom trenutku može videti šta je urađeno, ko je i kako uradio.

“I da za nedelju dana vidite da li je taj isti pacijent hospitalizovan. To su stvari na kojima intenzivno radimo. Ministarstvo zdravlja je već radilo ove godine, ali to nije dovoljno, moramo da nastavimo sa tim. Prvo da sredimo državni sistem, a onda moramo uvući privatnike u taj sektor“, rekla je ministarka.

Navela je i da Ministarstvo zdravlja mora da odredi minimalnu i maksimalnu cenu usluga, u koju će ući ruke i hirurga, i anesteziologa, i instrumentarki, dakle svih oni koji učestvuju u intervenciji, ali isto tako i struja i voda koja se potroši, itd.

Napominje da će od 1. januara postojati elektronski karton, gde će specijalista imati uvid u kompletnu anamnezu pacijenta.

(RTS)

pročitaj više

U TRENDU