ostanimo u kontaktu

Svet

Portparol Huta: Obustavićemo operacije kada Izrael prekine napade i opsadu Gaze

Objavljeno

-

Portparol jemenskih pobunjenika Huta, Mohamed Abdulsalam izjavio je danas da će operacije te grupe protiv trgovačkih brodova u Crvenom moru biti obustavljene tek kada Izrael prekine napade i ukine opsadu Pojasa Gaze.

Abdulsalam je rekao za Rojters da će Huti preispitati napade kada Izrael prekine opsadu i omogući slobodan ulazak humanitarne pomoći u Pojas Gaze.

Huti od novembra napadaju trgovačke brodove u Crvenom moru kao, kako su naveli, znak solidarnosti sa Palestincima u Pojasu Gaze, zbog čega je EU poslala svoju misiju na to područje.

Misija će, kako je najavljeno, imati defanzivan karakter.

Rojters: Palestinci žele primirje, ali strahuju da će ono biti samo privremeno

Palestinci u Pojasu Gaze očajnički žele trajni prekid vatre, međutim pojedini među njima strahuju da bi potencijalno primirje predstavljalo samo pauzu u sukobima, a ne i okončanje rata, piše Rojters.

„Nadamo se da će to biti trajni prekid vatre. Ne želimo da se vraćamo u rat jer nas je rat nakon prvog primirja uništio i uništio naše kuće“, rekla je Rehab Redvan, žena koja je pobegla iz Kan Junisa i trenutno živi u šatoru.

Ona je dodala da ne postoje osnovni uslovi za život.

Palestinac Faradž Bakrun koji je pobegao u Rafu rekao je da mu najavljeni uslovi za predloženo primirje nemaju smisla.

Hiljade umetnika traži od Venecijanskog bijenala da isključi Izrael

Oko 9.000 ljudi, uključujući umetnike, kustose i direktore muzeja, potpisali su onlajn peticiju da Izrael bude isključen iz učešća na ovogodišnjem bijenalu u Veneciji zbog optužbi za „genocid“ nad Palestincima u Pojasu Gaze.

Peticiju je pokrenula grupa Art Not Genocide Alliance (ANGA), navodeći da bi svako zvanično predstavljanje Izraela na međunarodnoj kulturnoj pozornici značilo potvrdu izraelske politike i „genocida“ u Pojasu Gaze, preneo je Rojters.

ANGA podseća da je Venecijansko bijenale ranije zabranilo učešće Južne

Afrike zbog njene politike aparthejda, kao i Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu.

Bajden: Izrael će izgubiti međunarodnu podršku ako ne ublaži stav o Gazi

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je danas da će izraelska vlada izgubiti međunarodnu podršku ukoliko ne ublaži stav o ratu u Gazi.

„Izrael je imao ogromnu podršku velike većine država. Ako nastavi sa ovom neverovatno konzervativnom vladom koju imaju, izgubiće podršku iz celog sveta, a to nije u interesu Izraela“, rekao je Bajden u gostovanju na američkoj televiziji NBC.

Bajden je prethodno rekao da se nada da će prekid vatre između Izraela i Hamasa biti postignut do sledećeg ponedeljka.

„Moj savetnik za nacionalnu bezbednost mi kaže da smo blizu, ali pregovori još nisu završeni. Nadam se da ćemo sledećeg ponedeljka imati primirje“, rekao je Bajden tokom posete Njujorku.

Oksfam: Izrael ograničava ulazak pomoći u Gazu,raste rizik od genocida na severu

Britanska humanitarna organizacija Oksfam saopštila je danas da Izrael ozbiljno ograničava ulazak humanitarne pomoći u Pojas Gaze, što je u suprotnosti sa privremenim merama Međunarodnog suda pravde.

Dodaje se da izraelske vlasti svojim akcijama, istovremeno, uzrokuju pad poljoprivredne proizvodnje u palestinskoj enklavi što dovodi do gladovanja, prenosi Al Džazira.

„Rizik od genocida u severnoj Gazi raste zato što Vlada Izraela ignoriše jednu od ključnih mera Međunarodnog suda pravde – da obezbedi hitno potrebne osnovne usluge i humanitarnu pomoć“, navodi se u saopštenju.

Prema procenama Palestinskog udruženja za poljoprivredni razvoj (PARC), izraelske snage su potpuno uništile skoro četvrtinu farmi u severnom delu Gaze.

Jordanski kralj:Udvostručiti pomoć Gazi da bi se sprečilo pogoršanje krize gladi

Jordanski kralj Abdulah izjavio je danas da mora da se udvostruči humanitarna pomoć Gazi kako bi se sprečilo pogoršanje krize gladi koja pogađa više od dva miliona ljudi u palestinskoj enklavi.

On je šefici USAID-a Samanti Pauer, koja je u poseti Jordanu, rekao da je međunarodna zajednica morala da izvrši veći pritisak na Izrael da ublaži ograničenja na dotok hrane u Pojas Gaze, javljaju lokalni mediji, prenosi Rojters.

Jordanski monarh je nakon toga posetio vojnu vazdušnu bazu gde je nadgledao odlazak sedam vojnih transportnih aviona C-130 koji će ispuštati pakete hrane duž obale Gaze.

Tri aviona su jordanska, dok su ostali iz Egipta, Katara, Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Evrostat: Građani Evropske unije svoje zadovoljstvo životom ocenili ocenom 7,1

Objavljeno

-

Građani Evropske unije su u 2022. godini svoje zadovoljstvo životom ocenili u proseku ocenom 7,1, na skali od 0 (uopšte nisam zadovoljan) do 10 (potpuno sam zadovoljan), pokazuje istraživanje koje je danas objavio Evrostat.

Ocena je slabija od ocenu 7,3, koliko je bila u 2018. godini i sada je približno ista kao u 2013. godini, kada su građani EU svoje životno zadovoljstvo ocenili sa 7,0.

Ljudi su generalno više zadovoljni ličnim odnosima koje u proseku ocenjuju sa 7,8 nego stanjem svojih finansija koje ocenjuju sa 6,6.

pročitaj više

Svet

Sergej Šojgu: Gubici ukrajinskih snaga od početka specijalne operacije skoro 500.000 vojnika

Objavljeno

-

Gubici Oružanih snaga Ukrajine od početka specijalne operacije iznose skoro 500.000 vojnika, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sednici Odbora Ministarstva odbrane.

„Ukupno, od početka specijalne vojne operacije, gubici Oružanih snaga Ukrajine iznose skoro pola miliona vojnog osoblja“, rekao je Šojgu, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, kijevski režim nije uspeo da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi koju su pripremili instruktori NATO.

pročitaj više

Svet

UN: Britanska vlada da ponovo razmotri plan za deportaciju migranata

Objavljeno

-

Ujedinjene nacije su apelovale na britansku vladu da ponovo razmotri svoj plan za deportaciju migranata u Ruandu koji, kako navode, „stvara opasan presedan u svetu“.

Visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk i visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi pozvali su britansku vladu „da preduzme praktične mere za borbu protiv neregularnih tokova izbeglica i migranata, na osnovu međunarodne saradnje i poštovanja ljudskih prava“.

Britanski parlament odobrio je noćas predlog zakona kojim se dozvoljava da tražioci azila koji su ilegalno ušli u Britaniju budu deportovani u Ruandu.

„Novi zakon ozbiljno podriva vladavinu prava u Velikoj Britaniji i postavlja opasan presedan širom sveta“, naveo je Tirk.

„Zaštita izbeglica zahteva od svih zemalja, ne samo od suseda kriznih područja, da poštuju svoje obaveze. Cilj (zakona) je da se prebaci odgovornost za zaštitu izbeglica, čime se podriva međunarodna saradnja i postavlja zabrinjavajući globalni presedan“, naveo je Grandi, u zajedničkom saopštenju.

Novi zakon je treći u nizu sve restriktivnijih britanskih zakona koji su ugrozili pristup zaštiti izbeglicama od 2022. godine, uključujući zabranu pristupa azilu ili drugim oblicima dozvole boravka za osobe koje neregularno stižu u Britaniju preko treće zemlje.

(Beta)

pročitaj više

Svet

SAD počele pregovore o povlačenju 1.000 američkih vojnika iz Nigera

Objavljeno

-

Vlasti SAD počele su pregovore sa vlastima Nigera o povlačenju američkih vojnika iz te zemlje na zapadu Afrike, saopštio je Pentagon.Te trupe služe za borbu protiv džihadističkih ekstremista u regionu Sahel kojem pripada Niger.

Vlada Nigera, koja je nastala kao rezultat državnog udara prošlog jula, odlučila je prošlog meseca da raskine ugovor o vojnoj saradnji sa SAD, i saopštila da je prisustvo američkih vojnika u Nigeru sada „ilegalno“.

Vašington je prošle nedelje konačno pristao da povuče više od 1.000 vojnika iz te zemlje i najavio slanje delegacije u Nijamej radi dogovora o detaljima povlačenja.

„Možemo da potvrdimo početak razgovora između Sjedinjenih Država i Nigera o urednom povlačenju američkih snaga“, rekao je portparol Pentagona Pat Rajder.

U razgovorima učestvuje „mala delegacija Pentagona i američke vojne komande za Afriku“, a SAD će „nastaviti da istražuju moguće opcije kako bi obezbedile da uvek budu u mogućnosti da se suoče sa potencijalnim terorističkim pretnjama“, dodao je Rajder.

U Nijameju, nigerijski ministar spoljnih poslova Bakari Jau Sangare je saopštio da je u danas imao „razgovore“ sa ambasadorkom SAD u Nijameju Ketlin Ficgibon o „pitanju odlaska vojnih trupa iz Nigera“.

Razgovor se odvijao u prisustvu Marije Baron, direktorke Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Nijameju, koja je iznela uverenje da će ta agencija „nastaviti bilateralnu saradnju“ sa Nigerom, i najavila „novi sporazum radi zamene postojećeg, koji ističe u septembru 2024.“, navodi se u saopštenju.

U Nigeru, SAD imaju veliku bazu dronova u blizini Agadeza. Njena izgradnja je koštala oko 100 miliona dolara.

Nakon državnog udara u kojem je svrgnut izabrani predsednik Mohamed Bazum, novi vojni režim je brzo zatražio odlazak vojnika iz Francuske.

Vojna hunta se politički približila Rusiji, kao i Mali i Burkina Faso, zemlje u kojima takođe vladaju vojni pučisti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Prvi rudnik Ziđin Majning Grupe danas ima 70 električnih vozila

Objavljeno

-

U Ziđinšanu, najstarijem rudniku bakra i zlata Ziđin Majning Grupe, koja je strateški partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, od ukupno 100 vozila, koliko rudnik poseduje, 70 je na električni pogon.

Ekipa Tanjuga posetila je ovaj rudnik koji se nalazi na jugoistoku Kine, u Šanghangu.

Kompanija Ziđin Majning Grupa strateški je partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, kao i prvog borskog zelenog rudnika Čukaru Peki.

Rudnik Ziđinšan otvoren je 1993. godine, mada je rudarenje na ovim prostorima počelo još pre 1.000 godina.

Mesečna proizvodnja bakra je oko 7.000 tona u koncentratu, dok se na godišnjem niovu proizvodi do 80.000 tona bakra u koncentratu.

Uz proizvodnju bakra, na godišnjem nivou dobija se i jedna tona zlata.

Na površinskom kopu trenutno radi 1.000 radnika, a ukupno na površinskom kopu i u eksploataciji radi 4.000 radnika.

Očekuje se da radni vek rudnika traje još 15 godina, a nakon toga planira se da rudnik postane turistička atrakcija ili da bude jalovište za manji rudnik koji se nalazi u blizini.

U zaštiti životne sredine rudnik koristi tri metode ozelenjavanja: sređivanje kosina, postavljanje mreža i hidrosetva.

Lajčang: Proizvodnja u Boru čini 24 odsto ukupne proizvodnje Ziđin Majning Grupe

Predsednik korporacije Ziđin Majning Grupa Zou Lajčang izjavio je danas da udeo rudnika u Boru, sa proizvodnjom od 240.000 tona bakra godišnje, iznosi 24 odsto u ukupnoj proizvodnji ove korporacije.

„Prošle godine proizveli smo više od milion tona bakra i 68 tona zlata. Mi smo prvi po proizvodnji bakra i zlata u Kini. U Boru imamo dva ogranka i oni su doprineli proizvodnji sa 240.000 tona bakra, čiji je udeo u našoj korporaciji 24 odsto“, rekao je Lajčang.

On je, tokom sedmodnevne posete novinarskih ekipa iz Srbije Kini, čiji je cilj upoznavanje modernog i zelenog rudarstva Ziđin Majning Grupe, istakao da su cene ove kompanije na berzi rasle od 12 do gotovo 20 kineskih juana.

„Trenutno smo u formiranju naših petogodišnjih planova i naravno Bor je deo tih planova. Mi ćemo u oblasti količine proizvodnje uraditi mnoge promene i neke ciljeve koje smo planirali za 2033. ostvarićemo ranije, 2028. godine“, proučio je Lajčang.

Kako je naveo, svaki od ukupno 34 rudnika koliko imaju u svetu, rade u skladu sa ekološkim standardima. „Prenosimo ekološku izgradnju u svaki rudnik koji razvijamo po najvišim standardima“, naglasio je Lajčang.

Prema njegovim rečima, rudnik u Boru je bogat resursima i još uvek se nalazi u početnoj fazi.

„Verujem da će taj rudnik imati dug životni vek, uradili smo dosta bušenja i geoloških istraživanja. Sve više resursa je pronađeno tokom istraživanja, što će produžiti njegov životni vek“, kazao je Lajčang.

Dodao je da kineska kompanija obećava zelene rudnike i na teritoriji Srbije, kao i da je sa tim već počela u rudniku Čukaru Peki.

Na pitanje koliko su zadovoljni radom tog rudnika, s obzirom da je u pitanju prvi zeleni rudnik u Srbiji, Lajčang je rekao da oni u svim rudnicima prate najviše standarde kako bi obezbedili zeleno rudarstvo.

„Verujem da ima još prostora za napredak kada je u pitanju taj rudnik“, kazao je Lajčang.

Generalni menadžer Ziđin Koper Čen Janjin rekao je da tehnologija koja se koristi u topionici u Boru identična tehnologiji koju koriste ovde u Kini.

„Na osnovu nedavne rekonstrukcija u Boru smatram da je najbitnija stvar, kad je u pitanju metalurgija bakra, da se stabilizuje ono što je novoizgrađeno“, poručio je Janjin.

Naglasio je da topionica u Kini koristi solarnu energiju i energiju vetra.

„Potrudili smo se da najsavremenijim tehnologijama smanjimo emisiju štetnih gasova i po tome smo daleko iznad nacionalnih standarda“, kazao je Janjin. Ši Longsjan zaposlio se u Ziđin Koper, pre 12 godina, nakon završetka osnovnih studija naučne metalurgije i inženjeringa.

„Šljaka se topi na 1.300 stepeni, a bakar do 1.600 stepeni. Imamo veoma jak sistem rashlađivanja, pa radnici rade na temperaturi koja je ispod 30 stepeni“, kazao je Longsjan.

Naglasio je da zaposleni imaju beneficirani radni staž, koji im omogućava odlazak u penziju pet godina ranije, ali i da nemaju tradicionalni rudarski pozdrav kao kolege u Srbiji.

Ziđin Majning Grupa ima više od 30 projekata u 16 zemlja, uključujući Srbiju, sa rudnicima u Boru i Majdanpeku. Korporacija je u odnosu na 2022. godinu imala rast profita od pet odsto.

pročitaj više

U TRENDU