Nivo obrazovanosti radne snage, njihova znanja i veštine, odavno su jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja u svakoj zemlji, a sa snažnim migracijama poslednjih decenija i odlaskom kvalitetnih i visokoobrazovanih kadrova koje je teško nadomestiti, sigurno postaje i najvažnije.
Posle šest godina, Republički zavod za statistiku Srbije sproveo je novu anketu o obrazovanju odraslih, a do kraja godine podatke za članice Evropske unije i zemlje kandidate za članstvo objaviće i evropska statistička agencija Eurostat. Ipak, već sada podaci sugerišu da će ovo biti još jedna od oblasti u kojima Srbija značajno zaostaje za evropskim prosekom.
Anketom su obuhvaćene osobe od 25 do 69 godina što je najveći deo radno sposobne populacije i podaci za našu zemlju pokazuju da 19,9% odnosno svaki peti građanin učestvuje u nekom vidu formalnog i neformalnog obrazovanja i obuka. Nešto više je učešće žena (21,3%) u odnosu na muškarce (18,4%).
Posmatrano po stručnoj spremi, najviše se edukuju oni sa srednjim obrazovanjem (56,2%) među kojima dominiraju muškarci spram žena. Slede visokoobrazovani (31,8%) gde su žene nešto aktivnije od muškaraca, a na začelju su osobe sa osnovnim obrazovanjem.
Uzimajući u obzir radni status, zaposleni su ti koji „u klupama“ dominiraju nad nezaposlenima i neaktivnima. Svaki drugi zaposleni (52,3%) učestvuje u nekom vidu formalnog ili neformalnog obrazovanja i obuka. Iako bi se možda očekivalo da nezaposleni najviše „grizu“ za sticanjem novih znanja i veština, tek svaki četvrti se edukuje, isto koliko i neaktivni na tržištu rada.
Neformalno obrazovanje
Kada se formalno i neformalno obrazovanje razdvoje, vidi se da svega 3,7% posmatranog stanovništva učestvuje u formalnom obrazovanju što je i razumljivo nizak procenat imajući u vidu da su najvećim delom završili s pohađanjem škola ili fakulteta.
U neformalnom obrazovanju, koje je metodologijom definisano kao obrazovanje u institucijama, ali nije deo sistema formalnog obrazovanja, učestvuje 17,4% populacije Srbije i ponovo su žene nešto zastupljenije od muškaraca.
Slika je nešto drugačija u odnosu na ukupno stanovništvo jer se u najvećoj meri neformalno obrazuju visokoobrazovani (32,6%), a značajno manje oni koji imaju srednju školu (11,7%) i oni koji su završili osnovno obrazovanje (4%).
U neformalnom obrazovanju, mladi od 25 do 34 godine su nešto više zastupljeni od osoba između 35 i 54 (25,8% naspram 20,1% populacije) dok je najmanje onih najstarijih (9,1%).
Dodatnu edukaciju najmanje praktikuju neaktivni na tržištu rada (4,3%) i nezaposleni (9,5%) dok su najviše zainteresovani zaposleni (27%). Među njima, veća je razlika u korist žena jer svaka treća pohađa neku vrstu obuka (33,4%) dok je na ovom planu aktivan tek svaki peti muškarac (21,9%).
Glavne prepreke usavršavanju
Gotovo dve petine stanovništva želelo je da učestvuje u nekom vidu obrazovanja, ali ističu da su bili sprečeni. Tri najčešća razloga su porodične obaveze, poklapanje obuke s radnim vremenom i to što je obuka bila u udaljenom mestu.
Ono što je pozitivno jeste da je većina učesnika u anketi učestvovala u informalnom obrazovanju koje se od neformalnog razlikuje po tome što se ne odvija u institucionalnom sistemu već kod kuće, na radnom mestu ili na drugi način. Za informalno učenje, građani Srbije najčešće koriste kompjuter, dok su na drugom i trećem mestu sticanje znanja od člana porodice, prijatelja i kolege, kao i učenje iz štampanih materijala.
Šta se promenilo od 2016.
Kada je reč o Srbiji gotovo da nije došlo do bitnijih promena u poslednjih šest godina. U anketi sprovedenoj 2016, u formalnom i neformalnom obrazovanju i obukama učestvovalo je 19,8% što predstavlja promenu od samo 0,1%.
Primetno je da je prethodna anketa nudila mnogo više podataka pa se može videti da su među zaposlenim licima, u formalnom i neformalnom obrazovanju i obukama najviše učestvovali menadžeri, profesionalci, tehničari i saradnici (više od 50%), a značajno manje pomoćno osoblje, radnici u uslugama i prodaji i obučeni fizički radnici (ispod 20 procenata).
Prethodna anketa pokazala je i da je najveći deo neformalnog obrazovanja u kojem su građani učestvovali bilo u vezi sa poslom odnosno mogućnošću zapošljavanja, napredovanja u poslu, zadržavanja postojećeg radnog mesta i sl.
Dominirale su instruktaže na poslu (67,4%), radionice i seminari (24,3%), a na začelju su bili kursevi (8,2%) i privatni časovi (0,1%).
Ono što se bitnije promenilo jeste da je pre šest godina dominantna prepreka bila cena obuka što sugeriše da je veća dostupnost sadržaja doprinela i većoj pristupačnosti usavršavanja za sve građane. Takođe, TV i radio su nekada imali značajnu ulogu u obrazovanju, a sada ove godine nisu čak ni uvršteni u anketi.
S obzirom na to da bi Eurostat svoju anketu tek trebalo da objavi, moguće je uporediti samo podatke iz 2016. ali imajući u vidu da se u ovom razdoblju u Srbiji gotovo ništa nije promenilo, lako je zaključiti da verovatno nismo smanjili zaostatak.
A zaostatak je značajan jer je u 2016. u formalnom i neformalnom obrazovanju i obukama u Evropskoj uniji učestvovalo čak 43,7% stanovništva između 25 i 69 godina (u neformalnom čak 41,4%).
To nam ukazuje da je zaostatak više nego dvostruko veći i da je potrebno raditi na usavršavanju veština naših građana.
Čak i kada se uporedimo sa susednim zemljama vidimo da bi trebalo nešto menjati. U 2016. u Sloveniji je 43,6% stanovništva učestvovalo u neformalnom obrazovanju i dodatno se usavršavalo. U Hrvatskoj je taj procenat bio 29,8%, Mađarskoj čak 52,5% i Bugarskoj 22,5% (najbolja u EU u ovom segmentu bila je Holandija sa gotovo dve trećine građana koji unapređuju svoja znanja kroz neformalno obrazovanje, a na nivou Evrope Švajcarska sa 67,5%).
Ipak, da nismo na začelju postarali su se Severna Makedonija gde se neformalno obrazuje 10,4% građana, Albanija (8,2%), BiH (6,9%) i Rumunija (samo 5,6%).
(Forbes Srbija)
