ostanimo u kontaktu

Srbija

Potrošnja domaćinstava u Srbiji veća od prihoda – i dalje najviše trošimo na hranu

Objavljeno

-

Domaćinstva u Srbiji u proseku mesečno troše po 88.244 dinara, dok su im prihodi manji od toga – u proseku iznose 87.973 dinara, u novcu i naturi zajedno. Najveći trošak i dalje je hrana, na koju domaćinstvo potroši više od trećine mesečnih prihoda, odnosno u proseku – 32.416 dinara.

U 2023. godini, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu (sva domaćinstva) iznosili su 87.973 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava (sva domaćinstva) iznosili su 88.244 dinara, saopštio je RZS.

Na nivou cele države domaćinstva na hranu u proseku troše 36,8 odsto, odnosno 32.416 dinara.

Posmatrano po regionima, situacija je bolja od proseka samo u Beogradskom regionu, gde se na hranu troši 34,5 odsto prihoda domaćinstva. Razlog je što su u tom regionu i prihodi domaćinstva veći od proseka zemlje (100.061 dinara).

U svim drugim regionima na hranu se troši više od 37 odsto prihoda domaćinstva: u Vojvodini su prihodi domaćinstva 82.138 dinara, a na hranu se troši 37,5 odsto tog iznosa; u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prosečan prihod domaćinstva je 79.286 dinara, a na hranu se troši 37,5 odsto; dok su u regionu Južne i Istočne Srbije prosečni prihodi domaćinstva 78.347 dinra, a na hranu se troši 37,9 odsto tog iznosa mesečno.

U odnosu na 2022. godinu, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi viši su za 12,2 odsto, ali su i izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava viši takođe u istom procentu – za 12,2%, nominalno, navodi zvanična statistika.

„Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 89.568 dinara (viši su za 11 % nominalno, u odnosu na 2022), a kod domaćinstava u ostalim područjima iznosili su 85.046 dinara (viši su za 13,9%  odsto nominalno, u odnosu na 2022)“, navodi RZS.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 89.931 dinar (viši su za 10,9% nominalno, u odnosu na 2022), dok su kod domaćinstava u ostalim područjima iznosili 85.118 dinara (viši su za 13,9% nominalno, u odnosu na 2022).

Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi (sva domaćinstva) imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 52,5%, penzije – 30,9%, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova – 4%, naturalna potrošnja – 2,6%, prihodi van redovnog radnog odnosa – 2,4%, primanja od socijalnog osiguranja – 2,4% . Preostalih 5,2% čine prihodi iz ostalih izvora.

„Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava (sva domaćinstva) čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 36,8 odsto i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,4 odsto“, navodi RZS.

Slede (posmatrano na nivou cele zemlje) izdaci za transport – 8,7%, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9%, za komunikacije – 5,3%, za rekreaciju i kulturu – 5,1%, za odeću i obuću – 4,7%, za alkoholna pića i duvan – 4,5%, za zdravlje – 4,2% i 8,4% čine izdaci za ostale grupe lične potrošnje.

Prema objašnjenju RZS, „prihodi u naturi na ime zarada obuhvataju hranu, odeću, obuću, plaćene račune domaćinstvu za struju, telefon, registraciju, benzin i dr, od strane poslodavca i slično“.

(N1)

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU