ostanimo u kontaktu

Srbija

Potvrđeno pisanje Forbes da je Smederevo prodalo udeo u Lasti: Tajni kupac došao do 16,5 odsto vlasništva

Objavljeno

-

Državne i lokalne institucije polako nestaju sa spiska vlasnika saobraćajnog preduzeća Lasta. Prošlonedeljna informacija Forbes Srbija je sada potvrđena – Grad Smederevo je prodao svoj udeo od 0,67 odsto u ovom prevozniku. Sada je promena zvanična, jer ga više nema među vlasnicima akcija u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ko je kupac, međutim i dalje formalno ne znamo.

Formalno je nepoznat, ali reklo bi se da ne odustaje od nauma. I prvog dana nove nedelje nastavljeno je, doduše ne tako značajno, trgovanje hartijama od vrednosti Laste. Juče su na Beogradskoj berzi prodate 134 akcije i to po ceni od 580 dinara.

Posle prošlonedeljnee transakcije porastao je udeo skrivenog vlasnika koji stoji iza zbirnog računa Erste banke. Njegov udeo sada se popeo na 16,5 odsto, ali javnost ko drži te akcije.

Postavllja se pitanje je li korišćenje kastodi računa, čemu je kupac u ovom slučaju pribegao, zapravo izvrdavanje zakona.

Zakon o tržištu kapitala, u 80. članu, propisuje obavezu vlasnika akcija, odnosno prava galsa, da kada preskoče određene pragove o tome obaveste nadležne.

„Kada fizičko ili pravno lice dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 50% i 75% prava glasa u jednom akcionarskom društvu čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP, dužno je da o tome obavesti izdavaoca, Komisiju i regulisano tržište, koje je predmetne akcije uključilo u trgovanje“, predviđa zakon.

Moguće je da povod za izbegavanje ove obaveze kupci koji se kriju iza zbirnih računa nalaze u delu člana 87 istog propisa, koji precizira izuzetke od pravila.

„Odredbe članova 80. i 85. ovog zakona ne primenjuju se na pravo glasa koje kastodi banke mogu da ostvaruju isključivo prema uputstvima dobijenim od klijenata pismenim putem ili u elektronskom obliku“, stoji u Zakonu o tržištu kapitala.

Nema opravdanja za skrivanje

Oni koji svakodnevno rade na tržištu kapitala, međutim, sasvim su uvereni da je sa jasnim razlogom određeno pravilo o izveštavanju o sticanju značajnog učešća i da nema izgovora za nepoštovanje ovog pravila.

„Legitimno je pravo akcionara da koristi kastodi ili zbirne račune. I to nije sporno, štaviše, globalnim investitorima olakšava funkcionisanje na tržištima širom sveta”, kaže Nenad Gujaničić, broker kuće Momentum, za Forbes Srbija. „Ali ono što predviđa naš Zakon o tržištu kapitala jeste da akcionari objavljuju izveštaj kada pređu značajne vlasničke pragove kao što su 5, 10, 15, 20 procenata… I to nije slučajno predviđeno zakonom, već da svi investitori budu informisani o značajnim pomeranjima u vlasničkoj strukturi. Iako to nije decidno navedeno u zakonu, nema nikakvog opravdanja da se izveštavanje po ovim članovima zakona sprovodi na način da je moguće da akcionar bude skriven iza kastodi računa. Dakle, to je izigravanje zakona i zato postoje institucije koje bi trebalo da obezbede njegovu valjanu primenu”.

Pojašnjenje smo tražili od Komisije za hartije od vrednosti, ali odgovori nisu stigli. A Komisija je prva na spisku institucija koja bi trebalo da garantuje poštovanje zakona.

Izgleda da je sasvim moguć scenario da, iako učešće u još većinski državnoj firmi raste, javnost ostane bez odgovora ko to preuzima Lastu. Sledeći prag na kome bi mogao da se otkrije tajni partner je momenat kada postane vlasnik četvrtine firme. Tada je dužan da da ponudu za preuzimanje ostatka akcija.

Prodaje na kašičicu

Brzina kojom zbirni račun Erste banke kupuje akcija Laste nagoveštava da taj momenat i nije tako daleko. Javnosti je promakao trenutak kada je postao jedan od suvlasnika poznatog prevoznika. Na sebe je skrenuo pažnju tek kupovinom paketa koji je bio u vlasništvu Beograda.

Prestonica je na Beogradskoj berzi 26. februara prodala 11,4 odsto akcija Laste. Do tada je zbirni račun Erste banke posedovao oko 4,3 odsto ove firme. Iz istorijskih podataka se vidi da je u avgustu prošle godine prodato skoro 70.000 akcija ovog preduzeća, a 6. oktobra još skoro 10.000. Bilo je prodaja, znatno manjih, i između ova dva datuma, kao i na početku 2023.

Pre preuzimanja beogradskih akcija, tajni partner je imao 99.808 Lastinih vrednosnih papira. Posle preuzimanja udela Beograda, Smedereva i još izvesnog broja manjih paketa, nepoznati vlasnik je sabrao 380.896 akcija Laste.

Privatizovanje prevoznika preko tržišta kapitala u ovom slučaju je sasvim verovatno smanjilo potencijalnu cenu firme. Najveći akcionar je i dalje Akcionarski fond sa udelom od 29,7 odsto, ali je Republika Srbija pala ispod kastodi računa sa udelom od 13,7 odsto.

U teoriji može i pranje

Kastodi račun je ovog puta najverovatnije samo paravan kako kupac ne bi privlačio pažnju na sebe, jer je sva prilika da se radi o konkurentu – Streli. Teorijski, ovakav način kupovine Uprava za sprečavanje pranja novca prepoznaje kao jedan od načina „legalizovanja prljavog“ novca. Na to se pre svega sumnja kada iza njega stoji strani zbirni račun.

„Jedan od vidova veštog i skrivenog pranja novca koji će i dalje ostati aktuelan je slučaj kada se aktivno trguje hartijama od vrednosti preko kastodi računa, sa posebnim akcentom na grupu klijenata koji stoje iza računa kod stranih kastodi banaka u kojima se primenjuje načelo stroge poslovne tajne“, navodi se u brošuri „Tipologija pranja novca u Republici Srbiji“. „Takođe se može očekivati da će se i dalje koristiti razne tehnike manipulacija na tržištu kapitala, koje imaju za cilj da se aktivira „prljavi“ kapital, kao što su na primer povezana delovanja više investitora u cilju sticanja ili otuđenja određenih ciljnih akcija ili na primer lažna fiktivna trgovanja akcijama sa ciljem da se „razigra tržište“.

Dosadašnje akcionarstvo u Srbiji je pokazalo da su manjinski vlasnici skoro po pravilu u nezavidnoj situaciji. Na spisku suvlasnika Laste ih je nekoliko desetina.

„Najčešći slučajevi kršenja prava manjinskih akcionara su trgovina između povezanih lica bez davanja ponude za preuzimanje, fiktivno trgovanje na berzi kako bi se konsolidovalo vlasništvo po nižoj ceni, svesno nedonošenje odluke o raspodeli dobiti ili ukidanje dividende, fiktivne dokapitalizacije kako bi se dilutirali manjinski akcionari“, ističe Nenad Gujaničić.

Među manjinskim državnim vlasnicima su još opštine Stara Pazova i Inđija, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond PIO. Svi su potencijalni kandidati za sledećeg prodavca.

(Forbes Srbija)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Gradska izborna komisija odredila 1.265 biračkih mesta na izborima u Beogradu, 85 više nego na izborima 2023.

Objavljeno

-

Gradska izborna komisija usvojila je na sednici Odluku o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada raspisanim za 2. jun, prema kojoj je utvrđen broj od 1.265 biračkih mesta, što je uvećanje od 85 izbornih mesta, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.

Kako je saopštio gradski Sekretarijat za informisanje, prilikom sačinjavanja predloga odluke striktno se vodilo računa o preporukama iz Izveštaja ODIHR/OEBS, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Gradske izborne komisije, da se postojeća biračka mesta sa više od 1.800 birača podele na adekvatan način kako bi se navedena preporuka ispunila i unapredio izborni proces.

Navedena odluka je sačinjena na osnovu predloga opštinskih uprava gradskih opština Grada Beograda, navedeno je u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Obolelima od retkih bolesti dostupna pomoć države u iznosu od 110 hiljada dinara

Objavljeno

-

Pored sveobuhvatne podrške, kada su u pitanju lečenje, inovativne terapije i celokupna zdravstvena nega, od januara ove godine, obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama dostupna je finansijska podrška u vidu isplate jednokratne pomoći u iznosu od 25.000 dinara, kao i vaučeri za lekove i medicinska sredstva u iznosu od 35.000 dinara i vaučeri za rehabilitaciju u iznosu od 50.000 dinara, saopštilo je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

Na ovaj način oboleli i njihove porodice mogu da dobiju najmanje 110.000 dinara. Ovakav vid podrške obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama omogućen je od kraja januara, kada je počela isplata jednokratne finansijske pomoći i dodela vaučera, kažu iz Ministarstva.

Svesna značaja podrške koju pruža obolelima od retkih bolesti i njihovim porodicama, država će i dalje nastaviti da radi na jačanju te pomoći, kako bi oboleli i porodice imali još kvalitetnije uslove za život, što je i osnovni cilj Grupe za podršku porodicama s decom koja su obolela od retkih bolesti i ostalima koji su oboleli od retkih bolesti, koja je nedavno formirana u okviru Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kaže se u saopštenju.

pročitaj više

Srbija

Profesor koji je napisao „Slučaj Vinča“ o ozračenim atomistima, spekulacijama i velikoj tajni

Objavljeno

-

N1

Šestoro jugoslovenskih atomista je ozračeno, a jedan od njih je preminuo u akcidentu koji se 1958. godine dogodio u Institutu Vinča, u tadašnjoj SFRJ. Profesor dr Goran Milašinović napisao je o tom incidentu roman „Slučaj Vinča“, prema kojem je i snimljen film „Čuvari formule“, a kako kaže za N1, bilo bi nezahvalno povezivati nuklearnu katastrofu u Černobilju koja se dogodila tri decenije kasnije, sa akcidentom u bivšoj Jugoslaviji.

„Mislim da je to poređenje preterano, možda bi poveznica mogla da bude ta što je u oba slučaja bio presudan ljudski faktor, odnosno ljudska greška. I drugo, došlo je do skrivanja događa od javnosti, najpre da se spreči panika, ali i da se ne prizna greška ljudska koja se dogodila, i u Sovjetskom Savezu, i u Jugoslaviji“, navodi profesor Milašinović.

U to vreme, to je bila velika tajna. Ipak, zanimljivo je da se o akcidentu u Vinči nije govorilo ni kada se SFRJ raspala, kada je prestao monopol Komunističke partije, a upravo su čelnici te partije u vreme nastajanja Instituta u Vinči igrali važnu ulogu.

„Spekulisalo se da je Jugoslavija želela da napravi atomsku bombu. Pošto je Vinča bila u to vreme jedini nuklearni naučni institut, to je jedino tamo bilo moguće. Moja saznanja dok sam pisao roman, govore suprotno, odnosno da se 1958. godine nije puno razmišljalo o bombi. Postoje razgovori između Rankovića, Đilasa, Pavla Savića, rukovodećih ljudi u to vreme, ali 1951. i 1952. godine o tome da Jugoslavija treba da ima atomsku bombu i da eventualno rezerve uranijuma koje postoje na Staroj planini mogu da posluže tome. Pavle Savić je bio protiv, i to je bio jedan od razloga zašto je smenjen. Od tada, dok reaktor nije pušten u rad, juna 1958. godine, samo četiri meseca pre akcidenta, ideja o atomskoj bombi značajno se značajno izmenila u Jugoslaviji. Josip Broz Tito je ušao u kurs Nesvrstanima. Niste mogli da idete u politiku Nesvrstanih i da pravite atomsku bombu u svom dvorištu. Mislim da, posebno kada je reč o akcidentu, mislim da nije bilo reč o atomskoj bombi“, ističe sagovornik N1.

Svi su imali posledice zračenja

U akcidentu je te 1958. godine ozračeno šestoro atomista. Jedan je preminuo, dok je njih petoro preživelo. Danas niko od njih više nije među nama.

„Poslednji je umro za vreme kovida, doživeo je 80 godina, takođe i ženska osoba iz tog perioda dočekala je relativnu starost. Ostali su umrli mladi, i to bi se moglo povezati sa ozračivanjem. Svi su imali posledice zračenja, a one se, nažalost, prenose s generacije na generaciju“, navodi profesor.

Doktor Milašinović nalazi se na čelu državne komisije za saradnju sa UNESCO, a kako kaže, oni se ne mešaju u to da li će neka država da pravi neku nuklearku ili neće.

„UNESCO se ne meša u to, svestan je da za osam milijardi ljudi nema dovoljno energije i hrane. Hrane i energije ima za milijardu ljudi. I čim smo ušli u taj broj, mi uništavamo prirodu, a ne možemo da se vratimo u kameno doba, da bismo živeli kao nekad. Međutim, UNESCO upozorava, sarađuje sa ministarstvima svih država, u smislu zaštite životne prirode, i to je jedna od tačaka koje su stalno u fokusu. Ali ne samo suve prirode, nego i okeana, koji se značajno zagađuju“, objašnjava doktor Goran Milašinović.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Mali najavio: Pripremni radovi za beogradski metro biće završeni tokom leta

Objavljeno

-

Nova.rs

Pripremni radovi na izgradnji metroa u Beogradu na Makiškom polju, gde će biti izgrađen depo, biće završeni tokom leta, što je pre roka koji je bio planiran za decembar ove godine, izjavio je ministar finansija Srbije Siniša Mali posle obilaska radova na posipanju terena zajedno sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem.

Mali je podsetio da su radovi počeli krajem 2021. godine i naveo da je dosta toga urađeno na toj lokaciji od 72 hektara, kao i da se pripremni radovi privode kraju pre roka, budući da je rok bio decembar ove godine, objavilo je ministarstvo.

„Već je gotovo 96 odsto nasipanja peska. Nasuto je više od milion kubika peska i počelo se sa nasipanjem drobljenog kamena“, rekao je Mali.

On je naveo i da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić potpisao aneks sporazuma za radove na projektovanju i izgradnji depoa Makiš, na Makiškom polju, u okviru gradnje beogradskog metroa, sa vršiocem dužnosti sekretara za javni prevoz Grada Beograda Radovanom Кremićem i predstavnikom kompanije „Power China“ Jang Fanom, objavilo je Ministarstvo finansija.

„Današnjim aneksom ugovora pokreću se aktivnosti na projektu depoa koji će biti izgrađen na ovoj lokaciji“, rekao je Mali.

Istakao je da će prva linija metroa imati 21 stanicu, dužinu 21 kilometar, dok će druga imati 24 stanice i dužinu 24 kilometra.

„Već naredne godine očekujemo početak velikih radova na celoj trasi prve linije metroa, kada su stanice u pitanju“, poručio je Mali i najavio kupovinu dve mašine koje će započeti iskopavanja na prvoj liniji, kako je rekao, jedna sa Makiškog polja, druga iz Mirijeva.

Do kraja 2028. završetak prve linije

Naveo je da radovi teku po planu i da će do 2028, najkasnije do 2029. godine prva linija biti završena.

Prema njegovim rečima, uveliko se radi na projektovanju druge linije metroa što bi značilo da se naredne godine može krenuti i sa radovima na toj liniji.

„Napravićemo i jedan veliki bulevar kroz samo Makiško polje. Polako ali sigurno, ova lokacija postaje jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, osim lokacije gde gradimo EКSPO i novi Nacionalni stadion. To su dve tačke koje se potpuno menjaju, koje doprinose rastu našeg BDP-a i menjaju izgled Srbije i Beograda“, rekao je Mali.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je radove po celom Beogradu sledeće godine, posebno istakavši prvi deo beogradskog gradskog voza, koji će sa metroom omogućiti da najveći deo gradskog prevoza, možda i 80 odsto, već 2030. godine bude šinski.

To znači, kako je Vesić objasnio, da će građani Beograda moći lakše i brže da se prevoze iz jednog dela grada u drugi.

„Već ove godine počinjemo da, u okviru međunarodne izložbe EXPO 2027, spajamo prvi deo našeg gradskog Beovoza od Zemun polja do Aerodroma ‘Nikola Tesla’ i EXPA, Surčina, kasnije i do Obrenovca“, rekao je Vesić.

On je najavio i proširenje beogradskog železničkog čvora, te istakao da će izgradnjom brze pruge i prema Subotici i prema Nišu biti više vozova.Predstavnik kompanije „Power China“ Liu Šakuan naveo je da se radovi na Makiškom polju u ovom trenutku obavljaju šest meseci pre roka, objavilo je ministarstvo finansija.

Beta

pročitaj više

Srbija

Objavljen prvi tender za projekat EXPO 2027

Objavljeno

-

Prvi tender za projekat EXPO 2027, za stambeni kompleks u blizini budućeg Nacionalnog stadiona, objavljen je danas na Portalu javnih nabavki. Iako je ovo javni poziv za podnošenje ponuda, procenjena vrednost javne nabavke nije objavljena, navodi Nova ekonomija.

Naručilac potražuje usluge izrade tehničke dokumentacije, kataloga, 3D modela i projekta opremanja stambenog kompleksa u Surčinu, koji će se protezati na više parcela, ukupne površine preko devet hektara, piše Nova ekonomija.

Na tom mestu, kako se vidi iz tenderske dokumentacije, planira se izgradnja stambenih zgrada sa podrumom, podzemnim garažama, prizemljem, visine (do) sedam spratova. Ukupna planirana građevinska površina je oko 160.000 kvadratnih metara.

U delu prizemlja planirani su poslovni prostori, a u okviru stambenog kompleksa oko 1.500 stanova.

Kako je navedeno, poželjna prosečna površina stana je oko 55 metara kvadratnih, a sve stanove od prvog sprata treba projektovati sa terasama.

Stambeni kompleks bi trebalo da se izgradi za potrebe održavanja specijalne Međunarodne izložbe EXPO 2027, a javna nabavka je objavljena na Portalu u okviru posebne sekcije za EXPO koja je počela sa radom juče.

Naručilac posla je za potrebe EXPO 2027 izložbe osnovano preduzeće SPV Galovica 1 d.o.o., a rok za podnošenje ponuda je 26. april ove godine.

(Nova ekonomija)

pročitaj više

U TRENDU