ostanimo u kontaktu

Srbija

Potvrđeno pisanje Forbes da je Smederevo prodalo udeo u Lasti: Tajni kupac došao do 16,5 odsto vlasništva

Objavljeno

-

Državne i lokalne institucije polako nestaju sa spiska vlasnika saobraćajnog preduzeća Lasta. Prošlonedeljna informacija Forbes Srbija je sada potvrđena – Grad Smederevo je prodao svoj udeo od 0,67 odsto u ovom prevozniku. Sada je promena zvanična, jer ga više nema među vlasnicima akcija u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ko je kupac, međutim i dalje formalno ne znamo.

Formalno je nepoznat, ali reklo bi se da ne odustaje od nauma. I prvog dana nove nedelje nastavljeno je, doduše ne tako značajno, trgovanje hartijama od vrednosti Laste. Juče su na Beogradskoj berzi prodate 134 akcije i to po ceni od 580 dinara.

Posle prošlonedeljnee transakcije porastao je udeo skrivenog vlasnika koji stoji iza zbirnog računa Erste banke. Njegov udeo sada se popeo na 16,5 odsto, ali javnost ko drži te akcije.

Postavllja se pitanje je li korišćenje kastodi računa, čemu je kupac u ovom slučaju pribegao, zapravo izvrdavanje zakona.

Zakon o tržištu kapitala, u 80. članu, propisuje obavezu vlasnika akcija, odnosno prava galsa, da kada preskoče određene pragove o tome obaveste nadležne.

„Kada fizičko ili pravno lice dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 50% i 75% prava glasa u jednom akcionarskom društvu čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP, dužno je da o tome obavesti izdavaoca, Komisiju i regulisano tržište, koje je predmetne akcije uključilo u trgovanje“, predviđa zakon.

Moguće je da povod za izbegavanje ove obaveze kupci koji se kriju iza zbirnih računa nalaze u delu člana 87 istog propisa, koji precizira izuzetke od pravila.

„Odredbe članova 80. i 85. ovog zakona ne primenjuju se na pravo glasa koje kastodi banke mogu da ostvaruju isključivo prema uputstvima dobijenim od klijenata pismenim putem ili u elektronskom obliku“, stoji u Zakonu o tržištu kapitala.

Nema opravdanja za skrivanje

Oni koji svakodnevno rade na tržištu kapitala, međutim, sasvim su uvereni da je sa jasnim razlogom određeno pravilo o izveštavanju o sticanju značajnog učešća i da nema izgovora za nepoštovanje ovog pravila.

„Legitimno je pravo akcionara da koristi kastodi ili zbirne račune. I to nije sporno, štaviše, globalnim investitorima olakšava funkcionisanje na tržištima širom sveta”, kaže Nenad Gujaničić, broker kuće Momentum, za Forbes Srbija. „Ali ono što predviđa naš Zakon o tržištu kapitala jeste da akcionari objavljuju izveštaj kada pređu značajne vlasničke pragove kao što su 5, 10, 15, 20 procenata… I to nije slučajno predviđeno zakonom, već da svi investitori budu informisani o značajnim pomeranjima u vlasničkoj strukturi. Iako to nije decidno navedeno u zakonu, nema nikakvog opravdanja da se izveštavanje po ovim članovima zakona sprovodi na način da je moguće da akcionar bude skriven iza kastodi računa. Dakle, to je izigravanje zakona i zato postoje institucije koje bi trebalo da obezbede njegovu valjanu primenu”.

Pojašnjenje smo tražili od Komisije za hartije od vrednosti, ali odgovori nisu stigli. A Komisija je prva na spisku institucija koja bi trebalo da garantuje poštovanje zakona.

Izgleda da je sasvim moguć scenario da, iako učešće u još većinski državnoj firmi raste, javnost ostane bez odgovora ko to preuzima Lastu. Sledeći prag na kome bi mogao da se otkrije tajni partner je momenat kada postane vlasnik četvrtine firme. Tada je dužan da da ponudu za preuzimanje ostatka akcija.

Prodaje na kašičicu

Brzina kojom zbirni račun Erste banke kupuje akcija Laste nagoveštava da taj momenat i nije tako daleko. Javnosti je promakao trenutak kada je postao jedan od suvlasnika poznatog prevoznika. Na sebe je skrenuo pažnju tek kupovinom paketa koji je bio u vlasništvu Beograda.

Prestonica je na Beogradskoj berzi 26. februara prodala 11,4 odsto akcija Laste. Do tada je zbirni račun Erste banke posedovao oko 4,3 odsto ove firme. Iz istorijskih podataka se vidi da je u avgustu prošle godine prodato skoro 70.000 akcija ovog preduzeća, a 6. oktobra još skoro 10.000. Bilo je prodaja, znatno manjih, i između ova dva datuma, kao i na početku 2023.

Pre preuzimanja beogradskih akcija, tajni partner je imao 99.808 Lastinih vrednosnih papira. Posle preuzimanja udela Beograda, Smedereva i još izvesnog broja manjih paketa, nepoznati vlasnik je sabrao 380.896 akcija Laste.

Privatizovanje prevoznika preko tržišta kapitala u ovom slučaju je sasvim verovatno smanjilo potencijalnu cenu firme. Najveći akcionar je i dalje Akcionarski fond sa udelom od 29,7 odsto, ali je Republika Srbija pala ispod kastodi računa sa udelom od 13,7 odsto.

U teoriji može i pranje

Kastodi račun je ovog puta najverovatnije samo paravan kako kupac ne bi privlačio pažnju na sebe, jer je sva prilika da se radi o konkurentu – Streli. Teorijski, ovakav način kupovine Uprava za sprečavanje pranja novca prepoznaje kao jedan od načina „legalizovanja prljavog“ novca. Na to se pre svega sumnja kada iza njega stoji strani zbirni račun.

„Jedan od vidova veštog i skrivenog pranja novca koji će i dalje ostati aktuelan je slučaj kada se aktivno trguje hartijama od vrednosti preko kastodi računa, sa posebnim akcentom na grupu klijenata koji stoje iza računa kod stranih kastodi banaka u kojima se primenjuje načelo stroge poslovne tajne“, navodi se u brošuri „Tipologija pranja novca u Republici Srbiji“. „Takođe se može očekivati da će se i dalje koristiti razne tehnike manipulacija na tržištu kapitala, koje imaju za cilj da se aktivira „prljavi“ kapital, kao što su na primer povezana delovanja više investitora u cilju sticanja ili otuđenja određenih ciljnih akcija ili na primer lažna fiktivna trgovanja akcijama sa ciljem da se „razigra tržište“.

Dosadašnje akcionarstvo u Srbiji je pokazalo da su manjinski vlasnici skoro po pravilu u nezavidnoj situaciji. Na spisku suvlasnika Laste ih je nekoliko desetina.

„Najčešći slučajevi kršenja prava manjinskih akcionara su trgovina između povezanih lica bez davanja ponude za preuzimanje, fiktivno trgovanje na berzi kako bi se konsolidovalo vlasništvo po nižoj ceni, svesno nedonošenje odluke o raspodeli dobiti ili ukidanje dividende, fiktivne dokapitalizacije kako bi se dilutirali manjinski akcionari“, ističe Nenad Gujaničić.

Među manjinskim državnim vlasnicima su još opštine Stara Pazova i Inđija, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond PIO. Svi su potencijalni kandidati za sledećeg prodavca.

(Forbes Srbija)

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU