Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas, povodom 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava, da se ljudska prava ne mogu posmatrati po jedinstvenom obrascu koji je isti na svim prostorima, već u skladu sa specifičnostima okruženja u kojem taj pojedinac živi.

“Postoje univerzalna ljudska prava ali se ta prava uvek moraju posmatrati sa aspekta tradicije, istorijskog nasleđa, ekonomskog statusa i mentaliteta jednog naroda, pa i našeg”, istakao je Pašalić u saopštenju.

Ukazao je da se neke stvari koje se, kako je naveo, u određenim društvima mogu tolerisati kod nas ne smeju tolerisati, kao što su govor mržnje ili anonimni istupi na društvenim mrežama koji imaju za cilj samo da povrede i uvrede drugoga.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozvala je građane, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, da prijave povrede prava na ravnopravnost, odnosno kada smatraju da su diskriminisani nejednakim tretmanom na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

„Poštovanje ljudskih prava je temelj svakog demokratskog društva i podrazumeva stalno unapređivanje njihove zaštite i prijavljivanje njihovog kršenja“, navela je Janković u pisanoj izjavi i dodala da je postupak pred Poverenikom besplatan i da ne zahteva nikakvu drugu vrstu pravne pomoći, već je dovoljno podneti pritužbu.

Janković je kazala da se građani obraćaju Povereniku zbog diskriminacije po različitim osnovama, ali najčešće zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba, zdravstvenog stanja, invaliditeta, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, bračnog i porodičnog statusa, kao i da je i ove godine zabeležen povećan broj pritužbi zbog diskriminatornog govora u javnom prostoru, na društvenim mrežama i u medijima.

„Brojne krize izazvane ratovima, migracijama, ekonomskim potresima i promenama na tržištu rada utiču na život običnog čoveka i dovode do toga da se na globalnom nivou podele po različitim osnovima sve više produbljuju“, ocenila je ona.

Od početka godine u Srbiji je usvojeno 55 dece, a više od 700 parova čeka da i oni na taj način postanu roditelji. Procedura je zahtevna i dugotrajna, pa se desi da neki od te borbe odustanu ili jednostavno pređu dozvoljenu starosnu granicu. Odgovore na pitanja i nedoumice koje ih muče odnedavno, pruža Savetovalište za usvajanje, koje dnevno beleži 20 poziva.

Ana i Radoje Simonović pre četiri godine postali su roditelji dečaka od 10 i 12 godina. Od želje da usvoje decu do prvog zagrljaja i zajedničkog života, čekali su 7 godina. Najzahtevnije je, kažu, bilo prikupiti sve papire.

“Ja sam to shvatila kao put ka nečemu mnogo lepom, ka nečemu što će usrećiti i supruga i mene, nije mi bilo teško, jeste ponekad malo. Ide se iz jedne ustanove u drugu, treću, ali sve to jako bitno proveriti, pogledati jer je bitna stvar u pitanju. Nama se predaje život deteta, dece o kome treba da brinemo”, kaže Ana Simonović za RTS.

Nakon predaje dokumentacije, sledi provera podobnosti roditelja. To može da potraje pola godine, pa i duže. U Savetovalištu za usvajanje kažu da budući usvojitelji o samom procesu imaju malo informacija. Za desetak dana postojanja, telefon u Savetovalištu zazvonio je oko 200 puta.

“Pitanja su brojna, počev od dokumentacije, koraka procedure, šta ona sadrži, zašto nas procenjuju. Tako da videli smo sada, sve ove informacije koje smo pripremili, čitav taj program, jeste zapravo bio vrlo potreban. Vi danas kad spomenete usvajanje bilo kome, svi uglavnom pomisle nikad nećeš to završiti, to će da traje, razumete, prosto te predrasude o postupku koji se nikad neće završiti prilično su snažne, generalno se boje ljudi”, kaže Dragana Krstić iz Savetovališta za usvajanje dece.

Predrasude su, kaže, često osnovane. Navodi primer para koji je pre 11 godina procenjen kao podoban, ali još nije usvojio dete. Procedura jeste složena i spora, potvrđuju nadležni i dodaju brže ne može. Kao jedan od uzroka vide i mali broj zaposlenih u centrima za socijalni rad ključne institucije za usvojenje.

“Često parovi koji kažu da su dugo čekali su bili pozvani nekoliko puta da vide neko dete, ali se na kraju došlo do zaključka, odnosno njihovog zaključka da im takvo dete ne odgovara, ta procedura ne može da se skrati jer je usvojenje celoživotna odluka i Centri za socijalni rad imaju obavezu da biraju najbolji mogući par za odgovarajuće dete”, istakao je Stevan Popović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

U registru za usvojenje trenutno je 300 mališana, više od polovine sa smetnjama u razvoju. Jedina šansa da dobiju roditelje, kažu u Ministarstvu, neretko je usvajanje u inostranstvu. Takvu sudbinu od početka godine imalo je 13 dece.

U 73 lokalne samouprave u Srbiji unapređeni su kapaciteti za ostvarivanja prava deteta i osposobljeno je ukupno 118 rukovodilaca i zaposlenih, rečeno je danas na završnoj konferenciji projekta „Unapređenje kapaciteta lokalne samouprave za ostvarivanje prava deteta“.

Kako je saopštila Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) koja konferenciju organizuje u saradnji sa UNICEF-om projekt je realizovan u okviru program „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu”, koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

Zamenik generalnog sekretara SKGO Ivan Milivojević je istakao da je višegodišnja saradnja na osnaživanju lokalnih samouprava za sprovođenje nadležnosti koje se odnose na ostvarivanje prava deteta, rezultirala njihovim povećanim interesovanjem za planiranje, budžetiranje i sprovođenje lokalnih mera i jačanje intersektorske saradnje između relevantnih lokalnih aktera.

Oko 80 odsto osoba koje koriste drogu u Srbiji doživelo je neki oblik nasilja, a 43,9 odsto njih kaže da ih je policija zlostavljala, izjavio je danas izvršni direktor organizacije Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi Milutin Milošević.

Na konferenciji u Palati Srbija, Milošević je ocenio da postoji stigma u društvu o ljudima koji koriste drogu i da ih članovi porodice često odbacuju.

„Naše istraživanje je pokazalo da je 26 odsto ispitanika doživelo nasilje od strane nekoga iz porodice“, naveo je Milošević.

Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivana Joksimović je ocenila da društvo nema razumevanja za ljude koji imaju bolest zavisnosti.

„Uglavnom ljudi imaju empatiju prema deci i osobama sa invaliditetom, ali nije tako kada je reč o ljudima koji imaju bolest zavisnosti. Često vlada mišljenje da je neko sam kriv što pati od bolesti zavisnosti“, rekla je Joksimović.

Predsednik Mreže za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi Nebojša Đurasović rekao je da su žene koje pružaju seksualne usluge često zavisne od opijata i izložene nasilju.

„Mi smo prikupili iskaze tih žena i objavili ih u jednoj publikaciji. One kažu da koriste drogu kako bi lakše izdržale taj posao. Korisnici njihovih usluga često ih zlostavljaju“, kazao je Đurasović.

On je naveo da je veliki broj tih žena nevidljiv za sistem pošto nemaju lična dokumenta.

Konferencija o nasilju nad osobama koje koriste drogu sprovedena je u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

(Beta)