ostanimo u kontaktu

Srbija

Požari i spaljivanje otpada: Koliko nas truje sagorevanje plastike i zašto ga ne merimo

N1

Objavljeno

-

Izuzetno toksična jedinjenja koja se oslobađaju sagorevanjem plastike i koja mogu biti veoma opasna po život, u Srbiji se ne mere.

Samo u proteklih nekoliko dana u Beogradu su zabeležena dva akcidenta koje sagovornici N1 nazivaju izuzetno opasnim, jer su se u njima oslobađali najtoksičniji i najkancerogeniji organski polutanti.

Dva skorašnja požara u kojoj su izgoreli „kineski“ tržni centar i skladište plastične robe poreklom iz Kine, podsetila su da u Srbiji ne postoji adekvatan i pravovremen sistem koji bi detektovao kakva jedinjenja sagorevaju i koliko su štetna.

„Oba ova požara su vrlo kritična i mogu se svrstati u kategoriju jakih ekoloških akcidenata“, kaže za N1 Branimir Jovančićević, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu na kome predaje hemiju životne sredine.

On podseća da je plastika polimer i sagorevanjem jednog takvog proizvoda mogu da se oslobađaju vrlo opasni toksični organski polutanti. U konkretnom – dioksini i furani, koji su izuzetno toksični u dozama koje se dobijaju prilikom požara.

Nivo toksičnosti zavisi od temperature sagorevanja

Jovančićević kaže da nivo toksičnosti zavisi i od temperature na kojoj gori plastika.

„Ako bi se takvi procesi odigravali na temperaturi od 1200 ili 1400 stepeni Celzijusa ne bi bilo bojazni, jer bi ta plastična masa sagorela do ne toliko opasnih ugljen dioksida i vode. Međutim, u ovakvim požarima postoje različite temperature u različitim delovima požara… Možda u središnjim delovima požara i imate toliko visoke temperature, dok se u perifernim delovima temperatura kreće od 300 do 500 stepeni. Čime se stvaraju izvanredni uslovi za nepotpuno sagorevanje“, ističe Jovančićević.

On kaže da su među njima i mnogo hlorovanih jedinjenja i to hlora vezanog za benzen, odnosno dugotrajne organske zagađujuće supstance, a među njima se ističu dioksini i furani.

Kancer, anemija, leukemija…

Pulmolog Dejan Žujović za N1 kaže da su u pitanju jedinjenja koja kad uđu u telo, ne izlaze.

„Vezuju se za masne ćeije i ostaju. Kancerogeni su, uništavaju genetski materijal domaćina i mogu da počnu da proizvode kancerogene ćelije. To se ne dešava preko noći, ali za tri do pet godina može da dođe do kancera, a onda se ljudi pitaju kako se desilo jer nije bilo povoda, jer se čovek primera radi hranio zdravo, bavio sportom“, ističe Žujović i navodi da osim kancera, posledice mogu da budu anemija, leukemija, usporeni rast…

„Imamo ogroman porast raka mokraćne bešike jer ono što izlazi od štetnih materija to radi najčešće kroz bešiku“, dodaje.

Žujović smatra da je osim požara koji su ređa pojava, daleko veći problem spaljivanje sekundarnog otpada.

„Ljudi masovno kupuju džakove sa polovnom odećom koja u sebi sadrži plastiku i koriste je za loženje, jer je znatno jeftinija od peleta. Time ubijaju i sebe i komšije, a u Srbiji nema zvaničnih merenja zagađenja dioksinima i ugljovodonicima“, navodi Žujović.

Jovančićević kaže da se oni svrstavaju u kategoriju najtoksičnijih i najkancerogenijih organskih polutanata.

„Najgora kombinacija sa aspekta toksičnosti jeste hlor na benzenom“, naglašava profesor.

O tome koliko je opasan deo ovih jedinjenja govori i podatak da je na Hemijskom fakultetu u laboratorijama zabranjeno da se koristi benzen, „a kamoli hlorovani benzen“.

Profesor kaže da je potrebno da imamo brze rezultate kod situacija poput velikih požara. U Srbiji tako nešto radi samo Institut u Vinči, ali za rezultate je potrebno čekati po tri četiri meseca.

„Nama je potreban brzi rezultat, u roku od pola sata, sat ili dva. Bruka je i sramota za Srbiju da mi zapravo nemamo metode na rutinskom nivou za analizu organskih polutanata“, naglašava.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da bi za brzu reakciju trebalo da budu zadužene eko-toksikološke jedinice koje su okviru Ministarstva zdravlja.

„Postojalo je 13-14 jedinica do 2013. godine, a onda je 2014. godine većina ukinuta, odnosno ostale su samo dve, u Beogradu i Ćupriji. Ne znam da li su operativne. Osim njih, prvi na teren izlazi Sektor za vanredne situacije MUP“, kaže Lekić.

On ističe da bi oni trebalo da ispitaju i na blagovremen i potpun način da obaveste javnost, u skladu sa članom 74 Ustava Srbije gde piše:

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu“.

U tim situacijima meriti PM čestice je deplasirano

Posle požara Tržnog centra u Bloku 70 na Novom Beogradu javnosti je saopšteno da nivo PM čestica nije previše visok, što naši sagovornici smatraju deplasiranim, jer se one ne stvaraju tada, već nastaju ka posledica emisije sumpor dioksida.

„Tu sumpornih jednjenja jednostavno nema ili su tu sasvim slučajno. Sumpor nije taj koji dominara u prozvodima tog tipa. U pitanju je zamajavanje javnosti jer nije bilo ni uslova za njihovo stvaranje, već za jedinjenja koja su daleko opasnija. Ta žuta boja na Novom Beogradu koju viđamo, nije od PM čestica, već od skrivenih organskih zagađivača koje mi uopšte ne detektujemo“, objašnjava prof. Jovančićević.

Žujović kaže da je problem koji onemogućava da sagledamo pravu sliku i taj što se ne ukrštaju podaci.

„Koliko u periodima ekstremne zagađenosti ma kog uzroka imamo više prijema zbog infrakta, registrovanih plućnih bolesti, moždanog udara, smrti. Kod nas se nažalost statistika pre koristi za muljanje podacima“, ocenjuje dr Žujović.

Zakoni se ne poštuju, ministarstvo ćuti

Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo, Bor, Kosjerić, Beočin, Novi Pazar su gradovi za najvećom zagađenjem vazduha u Srbiji.

Najveći zagađivači u Srbiji su sistemi za daljinsko grejanje. Od osam najvećih zagađivača šest pripadaju Elektroprivredi Srbije, a dva Naftnoj industriji Srbije.

Neretko se dešava da se Zakonom propisane granice zagađenja na godišnjem nivou premaše za manje od dva meseca.

Osim što se ne mere sva zagađenja, dodatni problem je što Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) redovno kasni sa analizom kvaliteta vazduha, pa je tako tek u oktobru 2023. objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2022.

Da se zakon ne poštuje jasno je iz podatka da od 220 preduzeća koja su registrovana kao veliki zagađivači u Srbiji, samo njih 53 ima integrisane dozvole, koliko ih je izdato u proteklih 17 godina i koje garantuju da posluju u skladu sa očuvanjem životne sredine i zdravlja ljudi. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne odgovara na pitanja zašto se zakoni ne poštuju.

Prema Programu zaštite vazduha do 2030. godine, Srbija do 2030. godine treba da smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92 odsto, azotnih oksida (NOx) za 60,6 odsto, PM 10 čestica za 50,9, a PM 2,5 za 58,3 odsto, lako isparljiva organska jedinjenja (VOC) za 28,3 odsto i amonijaka (NH3) za 20,5 odsto.

(N1)

Društvo

Pripremna nastava na fakultetima BU: Cene do 51.000 dinara, na nekima i besplatna

Objavljeno

-

Više od polovine fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuje pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita. Uglavnom se nastava odvija vikendom, a neki fakulteti pružaju mogućnost praćenja nastave onlajn. Cene nastave variraju od 7.000 dinara do 51.000 dinara u zavisnosti od fakulteta, dok Poljoprivredni i Fakultet za fizičku hemiju nastavu organizuje besplatno.

Univezitet u Beogradu u svom sastavu broji 31 fakultet koji su organizovani u četiri grupacije – društveno humanističke nauke, medicinske nauke, prirodno-matematičke nauke i tehničko-tehnološke nauke. Više od polovine organizuje pripremnu nastavu pred polaganje prijemnog ispita.

Neki fakulteti umesto pripremne nastave nude zbirke testova koje zainteresovani mogu da kupe i na taj način spreme gradivo za prijemni ispit.

Poljoprivredni fakultet organizuje besplatnu pripremnu nastavu koja je organizovana vikendima u aprilu mesecu, a prijave traju do 1. aprila.

Filološki fakultet pripremnu nastavu organizuje onlajn, a pripreme počinju 26. februara. Kako se navodi na sajtu fakulteta, pripremna nastava sadrži testove, lekcije, rečnike i vežbe preko onlajn platforme, ali postoje i konsultacije onima kojima je to potrebno.

Časovi su organizovani svake nedelje. Cena za pripremnu nastavu jednog jezika iznosi 12.000 dinara, dok za dva jezika cena iznosi 18.000 dinara.

Biološki fakultet pripremnu nastavu iz biologije organizuje od decembra prošle godine i ona će trajati sve do juna meseca. Kako ističu na sajtu, pripreme iz biologije pomoći će kandidatima da polože prijemni na ovom fakultetu, ali i na drugim fakultetima gde se polaže ovaj predmet. Nastava je organizovana subotom preko onlajn platforme. Cena nastave iznosi 30.000 dinara.

Geografski fakultet na svom sajtu nudi Zbirku pitanja za prijemni ispit za školsku 2024/25. godinu koja sadrži novih 600 pitanja od kojih će 60 biti na prijemnom ispitu, a koja se može kupiti u prostorijama fakulteta. Cena zbirke iznosi 250 dinara.

Matematički fakultet od januara organizuje pripremnu nastavu koja se odvija uživo u zgradi fakulteta ili preko onlajn platformi. Nastava je subotom, a polaznici će ukupno odslušati 60 časova. Cena pripreme iznosi 40.000 dinara. Kako je naznačeno na sajtu, u cenu pripreme uključen je i probni prijemni na kojem će kandidati moći da provere svoje znanje.

Fakultet za fizičku hemiju organizuje besplatno pripremu, a nastava počinje 24. februara. Nastava je organizovana subotom onlajn, izvode je asistenti i traje po dva sata.

Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača organizuje pripremnu nastavu iz govorne kulture, gramatike i književnosti, a nastava će se odvijati uživo, subotom od 9. marta. Cena pripremne nastave iznosi 19.000 dinara.

Fakultet političkih nauka organizuje pripremnu nastavu u dva termina, najpre u martu u prostorijama fakulteta, a kasnije u junu. Nastava obuhvata pripremu iz predmeta koji se polažu za određene smerove, kao i pripremu za polaganje testa opšte informisanosti. Cena pripremne nastave iznosi 19.000 dinara, s tim da postoji popust na ukupnu cenu ako se uplate izvrše do 24. februara ili ako su polaznici prisustvovali Danu otvorenih vrata. Naknadu za pripremnu nastavu neće plaćati polaznici programa „Pripremi se-upiši se“. Poslednji rok za prijavu je 28. februar, navodi se na sajtu ovog fakulteta.

Fakultet organizacionih nauka realizuje pripremnu nastavu od 40 časova, a cena iznosi 32.000 dinara ukoliko se plaća u dve rate, a ukoliko se plaća u celini, cena iznosi 30.000 dinara. Kako se navodi na sajtu fakulteta, polaznici imaju stalne provere znanja, a nastava se izvodi subotom i nedeljom na fakultetu. Učesnici pripremne nastave imaju popust od 30 odsto za probni prijemni ispit koji se održava nekoliko dana pre samog prijemnog ispita iz matematike, navodi se na sajtu.

Medicinski fakultet onlajn pripremnu nastavu iz hemije i biologije održava subotama od 2. decembra prošle godine do 1. juna 2024. godine. Kandidati koji žele da pohađaju nastavu biraju da li žele da pohađaju nastavu iz hemije i biologije, a cena za 60 časova iznosi 33.000 dinara, navodi se na sajtu.

Fakultet veterinarske medicine objavio je na svom sajtu testove za pripremu prijemnog ispita za upis na ovaj fakultet po ceni od 1.500 dinara.

Pripremna nastava iz hemije i biologije na Stomatološkom fakultetu održava se od 3. februara svake subote. Kandidati biraju koji predmet žele da slušaju, a nastava se odvija uživo. Cena po predmetu iznosi 30.000 dinara.

Farmaceutski fakultet održava onlajn pripremnu nastavu, a cena za 80 časova hemije iznosi 40.000 dinara, za 40 časova matematike 20.000 dinara, dok je za 60 časova biologije nephodno izdvojiti 30.000 dinara.

Građevinski fakultet od početka februara realizuje pripremnu nastavu iz matematike subotom u zgradi fakulteta. Cena nastave iznosi 32.000 ako se plati odjednom ili 34.000 ako se plaća u ratama. Kako se navodi na sajtu, svi polaznici pripremne nastave koji u celosti izmire cenu nastave imaće mogućnost da bez nakanade polažu prijemni ispit na ovom fakultetu koji će biti organizovan u junu.

Elektrotehnički fakultet subotom i nedeljom organizuje pripremnu nastavu u prostorijama ETF-a. Polaznici mogu da se prijave na oba kursa matematike i fizike ili samo za jedan, dok je cena po predmetu 46.000 dinara ako se plaća odjendom, odnosno 51.000 ako se plaća u ratama.

Mašinski fakultet od decembra meseca prošle godine organizuje nastavu za pripremu polaganja prijemnog ispita, a cena nastave iznosi 25.000 dinara. Kako se ističe na sajtu, svi polaznici nastave dobijaju knjigu „Zbirka zadataka za pripremu kvalifikacionog ispita za upis na Mašinski fakultet u Beogradu“.

Saobraćajni fakultet nastavu iz matematike organizuje od februara, vikendima, u zgradi fakulteta, ali kako navode na sajtu, nije isključena mogućnost i organizovanja onlajn nastave. Nastava košta 30.000 dinara, odnosno 34.000 ako se plaća u ratama.

Ekonomski fakultet u tri termina organizije pripremnu nastavu. U januaru, aprilu ili maju i u junu mesecu. Cena pripremne nastave je 7.000 dinara.

Ostali fakulteti ili nisu naveli da organizuju pripremu nastavu ili nisu objavili cene po kojima se nastava odvija.

(N1)

pročitaj više

Srbija

RHMZ: I narednih meseci nastavlja se vreme toplije od uobičajenog

Objavljeno

-

Prema sezonskoj prognozi vremena Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), temperature vazduha će i narednih meseci biti iznad višegodišnjeg proseka, pa će tako u martu srednja minimalna temperatura biti veća za oko 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na taj prosek.

Prognozira se da će mart u većem delu zemlje biti topliji i prosečno vlažan i da su mogući slabi ili umereni jutarnji mrazevi.

Što se padavina tiče, njihova količina biće u granicama višegodišnjeg proseka, a u Vojvodini i Timočkoj Krajini iznad proseka.

U aprilu će takođe biti toplije nego što je uobičajeno, a srednja minimalna temperatura biće veća za oko jedan stepen od višegodišnjeg proseka.

Vlažnost će u ovom mesecu biti prosečna, a u prvoj dekadi biće moguća pojava slabog ili umerenog jutarnjeg mraza.

Maj je jedini od narednih šest meseci za koji se ne prognoziraju temperature veće od uobičajenih, već će one biti u granicama višegodišnjeg proseka.

U većem delu zemlje maj će biti prosečno topao i prosečno vlažan, a u jugoistočnoj Srbiji prosečno topao i vlažniji nego inače.

Srednja minimalna temperatura vazduha, navodi RHMZ, biće u granicama višegodišnjeg proseka, a njena vrednost će u proseku biti veća za oko 0,4 stepena Celzijusa u odnosu na višegodišnji prosek.

Jun će u većem delu Srbije biti topliji i prosečno vlažan, a u Vojvodini topliji i malo suvlji.

Srednja minimalna temperatura vazduha biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti veća za oko 0,6 stepeni Celzijusa u odnosu na višegodišnji prosek.

Niz meseci toplijih od uobičajenih za to doba godine nastavlja se sa julom, za kada prognostičari RHMZ predviđaju srednju minimalnu temperaturu iznad višegodišnjeg proseka, a njena prosečna vrednost biće za oko 0,7 stepeni veća od tog proseka.

Osim što će biti topliji, jul će biti prosečno suv, a moguća je pojava toplotnih talasa.

I avgust će u većem delu zemlje biti topliji i suvlji, u Vojvodini i zapadnoj Srbiji topliji i prosečno vlažan, a u zemlji se očekuju i toplotni talasi.

Srednja minimalna temperatura vazduha biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti veća za oko jedan stepen od tog proseka.

pročitaj više

Srbija

Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu: Čine se maksimalni napori da se poboljša položaj zaposlenih

Objavljeno

-

Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu saopštila je danas da je potpuno svesna svih problema i da sa Ministarstvom kulture maksimalno čini korake da unapredi radne okolnosti i položaj zaposlenih.

„Uvereni smo da će naši zajednički napori doneti rezultate koji će na obostrano zadovoljstvo omogućiti još bolje uslove za sve zaposlene“, navela je Uprava Narodnog pozorišta.

Iz Narodnog pozorišta su priznali da je „činjenica da zarade zaposlenih u pozorištu već duže vreme zaostaju za primanjima ostalih zaposlenih u javnom sektoru“.

pročitaj više

Srbija

MUP obeležava 220 godina od bitke kod Drlupe, od kada i datiraju koreni srpske policije

Objavljeno

-

inistarstvo unutrašnjih poslova danas će Svečanom akademijom obeležiti 220 godina bitke kod Drlupe, vođene u Prvom srpskom ustanku, od kada i datiraju koreni policije u Srbiji.

Događaju u Centru za kulturu Sopot, sa početkom u 12 časova, prisustvovaće ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, saopštio je MUP.

pročitaj više

Srbija

Autonomni ženski front: Ombudsman produbljuje neravnopravnost umesto da stane u zaštitu žena

Objavljeno

-

Autonomni ženski front, koji deluje unutar Zeleno-levog fronta, optužio je danas zaštitnika građana Zorana Pašalića da „produbljuje neravnopravnost“ odlukom o pokretanju postupka o oceni ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje propisuju upotrebu rodno senzitivnog jezika.

U saopštenju su ocenili da to „nije prvi put“ da Pašalić iznosi stavove koji su „u direktnoj suprotnosti sa njegovom ulogom kao zaštitnika građana“.

„Nedopustivo je da javni funkcioneri daju ovakve izjave, naročito kada je njihova primarna uloga i odgovornost zaštita prava svih građana. Umesto da u osetljivom trenutku kada su sve vrste nasilja prema ženama i mizoginija u porastu bude saveznik, stane u zaštitu žena u Srbiji i afirmiše njihove nemerljive doprinose društvu, Zoran Pašalić produbljuje neravnopravnost“, navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da je upotreba rodno senzitivnog jezika „od velike važnosti kao jedan od prvih koraka za pravednije i ravnopravnije društvo u kome su građanke vidljive, a njihov doprinos prepoznat i uvažen“.

„Ove odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti služe da bi se u društvu razvila svest o jednakosti žena kako u socijalnom, tako i u radnom aspektu života, i zato moramo stati na put postupcima koji usporavaju i nipodaštavaju ovaj proces“, saopštio je Autonomni ženski front.

Zaštitnik građana najavio je ranije da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo bi u celosti da stupi na snagu 1. juna, uključujući i deo koji se odnosi na rodno osetljivi jezik.

(Beta)

pročitaj više

U TRENDU