Na današnji dan, pre mesec dana, Srbiju je zadesila tragedija koja nas je zauvek promenila. Roditelji su tog 3. maja ispratili svoju decu u školu, pozdravili se, a možda neki od njih, zbog obaveza, nisu ni stigli da se pozdrave. Nisu znali da je to poslednji put da vide svoje dete. Nakon toga, deset porodica je ostalo bez svojih najbližih – roditelji dece koja su pohađala OŠ “Vladislav Ribnikar” više nikada neće videti svoje ćerke i sinove. Deca koja idu u školu sa Vračara više nikada neće ugledati svoje vršnjake, kao ni njihovog čuvara i heroja – čika Dragana. Srbija od tada više nije ista, teško se diše, a tuga se oseća i u vazduhu. Dokle smo stigli i šta smo naučili iz najveće tragedije do sada?

Učenik sedmog razreda (13) to jutro je uoči prvog zvona za kraj časa ušetao u školu sa očevim pištoljima. Sa vrata je upucao čuvara škole Dragana V., koji je bio poznat i kao “čika Dragan” – omiljen među decom, koji je vodio računa o mališanima.

Dečak ga je hladnokrvno upucao, a zatim se ustremio i na dežurne učenice. Svoj krvavi pohod je nastavio ka kabinetu za istoriju, kada je na hodniku ubio još jednu devojčicu, a zatim je ispalio hice u samoj učionici. Ubio je petoro dece. a ranio šestoro i nastavnicu. Nakon borbe za život, jedna ranjena devojčica je preminula u bolnici nakon dve nedelje od masakra. Broj žrtava je porastao na devet vršnjaka i njihovog čuvara.

Kako i zbog čega – pitanja su koja su se prolamala kroz izbezumljene misli svih građana koji ni danas ne mogu da razumeju, niti da prihvate šta se zapravo dogodilo. Nakon mesec dana, izdvajamo šta se sve dogodilo u okviru istrage, ali i u školi, koja danas naizgled neometano radi, dok dvorište okružuje cveće, slike, crteži i sveće – u znak sećanja na prerano izgubljene vršnjake i njihovog heroja čika Dragana.

Trenuci nakon masakra

Dečak je sam pozvao policiju. On ih je mirno dočekao, a tako je i izveden.

On je sakrivenog lica sproveden u policijski auto i odvezen. Istovremeno, roditelji su u suzama u gužvi tragali za svojom decom, unezvereno su zvali policiju i išli u stanicu kako bi saznali odgovor na pitanje – “Da li je moje dete živo?”

Dečak nije odavao znake kajanja, niti uznemirenosti, on je potpuno smiren sačekao nadležne organe i išetao iz škole.

Ubrzo je sazvana vanredna konferencija MUP-a, u kojoj su obelodanjeni jezivi detalji slučaja.

– On je duži period planirao ovo. On je izabrao današnji datum zato što je učionica istorije bila blizu izlaza iz škole. U torbi je imao četiri Molotovljeva koktela, iz ranca je odmah po dolasku u školu upucao čuvara. Sa vrata učionice je pucao u učiteljicu, a potom i u učenike. Nakon masakra, izlazi napolje i puca u ostale. Sam je priznao da je planirao ovo, a imamo i spisak dece koju je planirao da likvidira. Sam je radio plan ulaza u školu, izlaza i odredio je prioritetne mete. Planirao je tačno kako će koje dete da likvidira – rekao je tada načelnik beogradske policije Veselin Milić.

Dok su ispred škole bila uplakana deca, roditelji, brojni domaći i svetski mediji, nekoliko ulica dalje, policija je hapsila oca dečaka-ubice.

Hapšenje oca – učio dečaka da puca?

Jedno od brojnih pitanja jeste i to kako je moguće da je trinaestogodišnjak tako dobro baratao oružjem, a zatim je ubrzo usledio i odgovor. Istog dana, dok su se ispred Ribnikara odvijale potresne scene, u toku je bilo hapšenje oca deteta ubice.

Kako je naknadno saopšteno, ocu se na teret stavlja krivično delo protiv opšte sigurnosti, a sumnja se da je on učio dete da barata oružjem, kao i da ga je vodio u streljanu da puca! Takođe, on se sumnjiči da oružje nije držao u skladu sa propisima zakona o čuvanju oružja.

Otac je saslušan u prostorijama tužilaštva, nakon čega je njegova advokatica Irina Borović saopštila da je on tek tada saznao razmere tragedije.

Informacija da je otac dečaka vodio u streljanu je dodatno uznemirila već potrešenu javnost. Otac istaknuti radiolog, škola koja slovi za “elitnu” i nudi niz mogućnosti deci, dete koje je bilo odličan đak, pohađalo i muzičku školu, prema priči komšija, porodica je bila gotovo “savršena”.

Ništa drugačije informacije nisu rekli ni učenici OŠ “Vladislav Ribnikar”, koji su od samog početka tvrdili da dečak nije bio maltretiran, kao i da su se sa njim družili. Na kraju, stigle su i zvanične informacije – utvrđeno je da dečak nije trpeo vršnjačko nasilje.

Škola počela sa radom

Samo 19 dana nakon masakra, školska zvona u OŠ “Vladislav Ribnikar” su se ponovo čula i deca su se u klupe vratila 22. maja. Sa druge strane, grupa roditelja dala je podršku inicijativi da odmah bude obustavljeno izvođenje nastave u postojećoj zgradi te škole i da se radna školska godina okonča sa 3. majem.

Ipak, škola je nastavila sa radom, a učenicima su ponudili više mogućnosti, i za onu decu koja ne žele da se vrate u školu.

Đaci iz OŠ “Vladislav Ribnikar”, koji ne idu u školu su na vannastavnim aktivnostima u ustanovama kulture. Jedna od lokacija je pozorište “Dadov”, gde će se pružati psihosocijalna pomoć deci, roditeljima, nastavnicima koji su pogođeni tragedijama koje su se dogodile početkom maja.

Mišljenja u samoj školi su bila podeljena, a na samom kraju, odlučeno je da ova škola, koja je pretrpela tragediju neviđenih razmera, nastavi sa radom do kraja školske godine.

– Najnovije izjašnjavanje Saveta roditelja, našeg reprezentativnog tela koje predstavlja decu i roditelje, u ponedeljak veče rezultiralo je tome da je 95 odsto roditelja glasalo za to da se školska godina ne skraćuje, da deca do kraja školske godine idu redovno na nastavu i to jeste nešto što je želja dece. U ovom trenutku više od 85 odsto dece pohađa redovnu nastavu u školi – rekao je za Tanjug Dejan Ristić, član Saveta roditelja.

Smena direktorke Ribnikara?

Branko Ružić je dao ostavku na mestu ministra prosvete, nakon tragedije koja je se dogodila u beogradskoj osnovnoj školi. Kako je obrazložio, to je bio lični, ali i politički čin. Sa druge strane, direktorka škole se nije oglašavala od trenutka tragedije, pa do danas.

Iako se ona nije oglašavala, Ministarstvo prosvete jeste, nakon završenog inspekcijskog nadzora škole. Rezultat nadzora je predlog za razrešenje direktorke Snežane Knežević i formiranje privremenog organa upravljanja ovom školom.

Zapisnikom se dodatno nalaže sprovođenje disciplinskog postupka prema pedagogu i psihologu škole, koji će biti suspendovani do okončanja pomenutog postupka.

Dečak ubica se pita: “Kada ću na slobodu?”

I dok građani Srbije oplakuju prerano izgubljene živote, dok je istraga masakra u punom jeku, dečak je u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Doktori ga opserviraju, a dosadašnje ponašanje ovog trinaestogodišnjaka dodatno unosi jezu i uznemirenost.

Dete nije zahtevalo da vidi roditelje, niti ikoga drugog, već samo postavlja pitanja – “Kada izlazim?”, kao i “Kakve su reakcije napolju?”

Baš kao i nakon sprovođenja, dečak nastavlja sa hladnokrvnim ponašanjem, bez pokazivanja trunke savesti i kajanja. Sudbina ovog dečaka, koji se upisao u istoriji najokrutnije dece ubica, još uvek nije poznata. On ne može da ide u maloletnički zatvor, niti da snosi ikakvu krivičnu odgovornost. Bilo je reči o izmena Krivičnog zakona, kao i o pomeranju starosne granice za krivičnu odgovornost, ali odgovore na ta pitanja još uvek nemamo.

Uloga majke dečaka-ubice

Dok je otac dečaka od samog početka u žiži pažnje javnosti, o majci nije bilo toliko reči. Sve do 22. maja, kada je tužilaštvo formiralo predmet kako bi se utvrdilo da li se kod majke dečaka stiču elementi krivičnog dela zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Kako je “Blic” objavio, prilikom saslušanja, majka je otkrila nove detalje o ponašanju dečaka uoči masakra u školi. Ona je do detalja ispričala šta je dete radilo u danima pre tragedije, ali i tog kobnog jutra.

Majka je ispričala da je kobnog 3. maja ustala prva kako bi napravila doručak za dečaka i njegovu sestru. Njen muž je otišao na posao, posle čega je probudila decu. Tvrdi da čak ni tada nije primetila nešto čudno u ponašanju sina, osim što je tokom doručka i spremanja bio usporen. – Dečak je majci navodno rekao da ne brine, jer nastavnica ume da zakasni. Majka tvrdi da je zatim otišla da odveze ćerku u školu, a dečak je ostao kod kuće i sam se spremao – kaže izvor “Blica” upoznat sa slučajem.

Kako “Blic” saznaje, dečakova majka je kroz suze opisala kao bolešljivog i pametnog, te istakla da joj ništa nije ukazivalo na to da bi mogao da postane masovni ubica. Sada je na tužilaštvu da u nastavku istrage otkrije koliko ima istine u njenim rečima.

Saslušanja porodice dečaka-ubice

U toku istrage masovne pucnjave u Ribnikaru, prema nezvaničnim informacijama “Blica” očekuje se da bude ispitana cela porodica dečaka. Do sada, osim roditelja, ispitani su psiholog i pedagog škole, kao i dadilja koja je vodila računa o dečaku.

Između ostalog, očekuje se da bude saslušana i mlađa sestra (10) dečaka, koja bi mogla da otkrije neke od ključnih detalja koji bi objasnili dečakovo ponašanje, ali i motiv za ovaj krvavi pir.

Desetogodišnja devojčica delila je sobu sa bratom, dok je on pravio spisak i “mete za odstrel”, ona je bila u istom domu. Devojčica bi mogla da otkrije kako se dečak ponašao, šta je pričao, gledao, čitao, kao i radio uoči samog masakra.

Policajci u školama, akcija predaje oružja

Nakon mesec dana od tragedije, dve akcije su odmah započete – angažovani su policajci u svim školama, a pokrenuta je i akcija predaje nelegalnog oružja.

U svakoj školi je prisutan policajac, koji vodi računa o bezbednosti i sigurnosti dece. Istovremeno, MUP je pokrenuo akciju dobrovoljne predaje oružja. Od 8. maja, pa sve do 8. juna svi građani koji poseduju neregistrovano oružje treba da ga predaju u bilo kojoj policijskoj stanici u Srbiji. Građani mogu da predaju oružje i bez davanja ličnih podataka. Samo do polovine maja je predato više od 17.000 komada oružja.

Potresne reči roditelja stradale dece

I dok Srbija plače za deset tragično izgubljenih života, nameću se brojna pitanja,poput onog – “Šta dalje?”

Šta ćemo kao društvo uraditi kako bi ovu tragediju zajedno prebrodili, ali i kako bi se potrudili da se ona više nikada ne ponovi?

Bol koju roditelji proživljavaju ne možemo ni da zamislimo, a reči nekih od njih ostale su urezane u misli svih građana. Nina Kobiljski, majka jedne od devojčica koja je ubijena, se obratila javnosti i postavila niz pitanja, pod naslovom “Poruka roditeljima nelečenog dečaka”.

– Misli koje će nas doživotno moriti su: Zašto mu niste pomogli?! Zašto ste ga obučavali u streljani i kod njega razvijali i gajili tako jezive veštine pucanja i ubijanja, dok smo mi našu decu vodili na časove umetnosti i sporta?! Ako niste bili svesni svoje uloge u nezapamćenoj tragediji od 3. maja 2023. godine, onda biste se morali osvestiti i shvatiti da se nažalost ovde suočavamo sa tragedijom nakon tragedije koja poprima svetske razmere. Jasno nam je da javno mnjenje traži neki smisao – razlog sa ciljem da se ovakav zločin na neki način obrazloži i shvati kako je do njega došlo – navela je majka u svojoj objavi.

Ona je otkrila i neke od detalja o ponašanju dečaka, koje javnosti nisu bile poznate, a koje su ukazivale da je tom trinaestogodišnjaku bila potrebna pomoć.

Nakon toga, Slobodan Negić, otac devojčice koja je ubijena, je gostovao u emisiji “Utisak nedelje”, a njegove reči su slomile sve nas.

– Danas sam u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakog gledajući u oči se zahvalim i blago naklonim. I onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije – rekao je Negić i pozvao sve prisutne u studiju da se pogledaju jer su svima išle suze.

– Ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, o nama ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija, kako joj i ime kaže, mudro naučila tome – rekao je Negić.

(Blic)