Evropska unija predložila je da države članice koje ne žele da prime određeni broj tražilaca azila, onako kako je već dogovoreno u zajedničkoj evropskoj podeli, moraju na druge načine da doprinesu fondu solidarnosti, po principu – primite ili platite, preneo je španski “Pais”.

Kako navodi madridski list, doprinos može biti ekonomski ili, povremeni, kroz kvantitativne tehničke ili logističke načine za kontrolu migracije, prema nacrtu nove evropske uredbe o azilu, koju je predstavilo dežurno švedsko predsedništvo, a o kojoj sada pregovara 27 članica.

Evropska komisija će, u kasnijem koraku, staviti brojke u ovaj obavezan fond solildarnosti.

Moguće je da doprinos bude između 10.000 i 22.000 evra po osobi koja nije dobrodošla, iako se o cifri i dalje priča, naveli su neimenovani izvori.

Regulacija azila, koja uključuje i upravljanje aplikacijama na granici, jedna je od nerešenih tačaka EU migracionog pakta.

Sa sadašnjim pravilima, koja su pokrenuta u migrantskoj krizi 2015, a podstaknutoj, pre svega, ratom u Siriji, kada je desetine hiljada migranata stigle u EU, zemlje na prvoj liniji suočavaju se sa najvećim teretom odgovornosti, a to su Grčka, Španija i Malta.

EU sada želi da uspostavi novi sistem “obavezne, ali fleksibilne solidarnosti”, kažu izvori.

“Sporazumom svi pobeđujemo, uključujući i migrante, jer kada radimo zajedno možemo da dočekamo migrante i izbeglice na uređeniji način i bez rizika po njihove živote”, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

U 2022. godini u EU je registrovano oko 330.000 neregularnih dolazaka iz svih pravaca, što je najveći broj od 2016. godine. U međuvremenu, organizacije za ljudska prava kritikovale su duh uredbe, za koju kažu da nastoji da “EU pretvori u tvrđavu”.

“Predlozi neće popraviti hronične nedostatke u sistemu azila, već će pre signalizirati želju EU da se zaštiti i blokira podnosioce zahteva”, rekla je ekspert za migracije međunarodne humanitarne organizacije Oksfam, Stefani Poup.

(Telegraf.rs)

Arktik bi mogao da ostane bez morskog leda desetak godina ranije nego što se prethodno predviđalo, navodi se u istraživanju koje je objavljeno u časopisu “Nature Communications”.

Kako se navodi, arktički morski led bi mogao već 2030-ih da potpuno nestane tokom septembra, prenosi CNN.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste stav stručnjaka da bi Arktik do 2050-ih mogao da izgubi led tokom letnjih meseci, čak i ukoliko se značajno smanji emisija sa gasova sa efektom staklene bašte.

(Tanjug)

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je pucanje brane Kahovka na jugu Ukrajine “ekološka bomba masovnog uništenja”.

On je dodao da jedino oslobođenje cele zemlje od okupatora može biti garancija protiv novih “terorističkih” akata, prenosi Rojters.

“Takva namerna uništavanja brane i ostalih objekata hidroelektrane od strane ruskih okupatora su ekološka bomba za masovno uništenje”, rekao je Zelenski u svom video obraćanju.

(Tanjug)

Spasioci u Novoj Kahovki tragaju za najmanje sedam osoba nakon što je to područje poplavljeno usled uništenja infrastrukture hidroelektrane Kahovka, izjavio je načelnik gradskog okruga Vladimir Leontjev, prenosi Interfaks.

Brana Kahovka na jugu Ukrajine uništena je u utorak, a voda iz akumulacije se izlila i poplavila okolno područje.

U Novoj Kahovki proglašena je vanredna situacija, a stanovništvo se evakuiše.

(Tanjug)

Proruske vlasti su proglasile vanredno stanje u delu Hersonske oblasti u Ukrajini koja je pod kontrolom Moskve, zbog urušavanja brane hidroelektrane Kahovka, prenosi TASS.

Ranije je u okrugu Nova Kahovka, koji je Rusija zauzela još na početku napada na Ukrajinu, proglašeno vanredno stanje.

Nivo vode u Novoj Kahovki opao je jutros za pola metra u odnosu na vrhunac kada je premašio 11 metara, saopštio je gradonačelnik Vladimir Leontjev .

(Tanjug)