ostanimo u kontaktu

Svet

Princeza od Velsa Kejt Midlton saopštila da ima rak i da je na preventivnoj hemioterapiji

Objavljeno

-

Princeza od Velsa Kejt Midlton (42) saopštila je u video poruci da joj je dijagnostikovan rak dok je bila podvrgnuta velikoj operaciji abdomena na londonskoj klinici početkom godine.

Ona je navela da se trenutno oporavlja od operacije, nakon čega će, kako kaže, biti podvrgnuta „preventivnoj hemioterapiji“, po savetu njenog medicinskog tima, prenosi Independent.

Ova vest predstavlja veliki šok za kraljevsku porodicu jer se kralj Čarls i buduća kraljica sada bore protiv raka u isto vreme, navodi britanski list.

Nakon medijskih spekulacija prethodnih nedelja o zdravstvenom stanju princeze, uz brojne glasine i divlje teorije zavere na mreži.

Noseći džemper na plavo-bele pruge sa plavim pantalonama i sedeći na baštenskoj klupi, Kejt je rekla da joj je trebalo vremena da se pomiri sa vestima i kaže svojoj deci princu Džordžu (10), princezi Šarlot (8) i princu Luiju (5), pre nego što obavesti svet, napominjući da ima fantastičan medicinski tim koji brine o njoj.

„U januaru sam bila podvrgnuta operaciji abdomena u Londonu, a tada se mislilo da je moje stanje nekancerogeno. Operacija je bila uspešna. Međutim, testovi posle operacije otkrili su da je rak bio prisutan. Moj medicinski tim zbog toga mi je savetovao da se podvrgnem preventivnoj hemioterapiji i sada sam u ranoj fazi tog tretmana“, navela je princeza Kejt.

Ona je dodala da joj je suprug izvor podrške i utehe.

“Ovo je, naravno, bio veliki šok, a Vilijam i ja smo činili sve što možemo da to držimo u privatnosti zbog naše porodice. Trebalo mi je vremena da se oporavim od velike operacije da bih započela lečenje. Ali, što je najvažnije, trebalo nam je vremena da sve objasnimo Džordžu, Šarlot i Luisu na način koji im odgovara i da ih uverimo da ću biti dobro“, rekla je Kejt.

Emotivni video je snimljen u Vindzoru, a objavljen je na dan kada je troje dece Vilijama i Kejt započelo uskršnje školske praznike, kako bi ih zaštitili od medijskog izveštavanja o zdravlju njihove majke.

Kejt je poslednji put viđena na zvaničnoj kraljevskoj službi za Božić, kada je sa ostatkom porodice išla u crkvu u Sandringemu.

U januaru je primljena u bolnicu na dve nedelje i očekivalo se da će se oporavljati nekoliko meseci, i da će se vratiti na službene dužnosti tek posle Uskrsa.

Princeza nije otkrivala svoje zdravstveno stanje, za razliku od kralja koji je bio otvoren u vezi sa dijagnozom raka nakon što je otišao na lečenje prostate.

Njen nestanak iz javnosti podstakao je glasine o njenom zdravlju, koje su se samo pogoršale kada je objavila porodičnu sliku povodom Dana majki, gde je Kejt sedela okružena sa troje dece.

Nakon što se pokazalo da je slika digitalno izmenjena, Kejt se lično izvinila zbog uređivanja slike, ali originalna fotografija nikada nije objavljena.

Ona i Vilijam su tada primećeni u radnji na farmi u Vindzoru, što je izazvalo neobične spekulacije da ju je zamenio dvojnik.
Princeza je istakla da je dobro, da je svaki dan sve jača i da se fokusira na stvari koje će joj pomoći da se izleči, zatraživši privatnost kako bi omogućila porodici da se nosi sa njenim stanjem.

„Nadamo se da ćete razumeti da nam, kao porodici, sada treba malo vremena, prostora i privatnosti dok završim svoj tretman. Moj rad mi je uvek donosio osećaj ispunjenosti i radujem se što ću se vratiti kada budem mogla, ali za sada moram da se fokusiram na potpuni oporavak”, rekla je Kejt.

Ona je poručila obolelima od raka da ne gube nadu jer nisu sami. 

Kako se vest o princezinoj dijagnozi proširila svetom, usledile su brojne poruke podrške, a premijer Riši Sunak je rekao da Kejt ima „ljubav i podršku cele zemlje“.
 

Svet

Tekst Rezolucije o Srebrenici: Šta se proglašava, a šta se osuđuje

Objavljeno

-

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani saopštio je u Skoplju da je ta zemlja jedan od kosponzora rezolucije UN kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrnici 1995. i pozvao zemlje članice UN, a posebno Srbiju da je podrže.

Osmani je na konferenciji za novinare u Skoplju pročitao tekst rezolucije koju je, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju, do sada podržalo više od 17 zemalja, među kojima su Slovenija, Italija, Lihtenštajn, Irska, Finska, Holandija, Albanija, Turska, Jordan, Malezija, Čile, Novi Zeland i druge.

Rezolucija pod nazivom „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“ treba da bude predstavljena Generalnoj skupštini UN 17. aprila, a o njoj će se glasati 2. maja.

Tekst rezolucije glasi:

Odlučuje se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava.

Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.

Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici.

Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.

Poziva se generalni sekretar UN da uspostavi informativni program UN „Genocid u Srebrenici i UN“ započinanjem aktivnosti u sklopu priprema za obeležavanje 30. godišnjice, 2025, i dalje zahteva od generalnog sekretara da skrene pažnju na rezoluciju svim državama članicama UN, organizacijama iz sistema UN i organizacijama civilnog društva.

Pozivaju se sve države članice UN , organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući komemoracije i aktivnosti, posebne memorijale i odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Svetska banka: Raste jaz između bogatih i siromašnih zemalja

Objavljeno

-

U više od polovine od 75 najsiromašnijih zemalja sveta, uprkos njihovom važnom potencijalu u sirovinama i aktivnoj mladoj populaciji, BDP po stanovniku 2023/2024. godine raste sporije nego u bogatim zemljama što povećava nejednakost – saopštila je Svetska banka.

Za trećinu tih zemalja, BDP po stanovniku je sada niži nego pre pandemije kovida-19, piše u izveštaju koji je Svetska banka objavila danas o zemljama koje bi mogle da imaju koristi od poklona ili zajmova Međunarodne razvojne asocijacije (IDA) – ogranka Svetske banke, pod povoljnim uslovima.

„Dobrobit tih zemalja je neophodna za dugoročni prosperitet sveta. Tri današnje ekonomske sile – Kina, Indija i Južna Koreja bile su zemlje koje su profitirale od zajmova IDA“ – podsetio je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil u saopštenju.

On je rekao da su sve tri zemlje prosperirale, učinile su da nestane ekstremno siromaštvo i poboljšale su slove života.

Zemlje koje finansira IDA danas imaju uz međunarodnu pomoć potencijal da učine isto, dodao je on.

U nekim zemljama situacija je još kritičnija sa stepenom ekstremnog siromaštva osam puta većeg od svetskog proseka. Gotovo 25 odsto stanovništva u tim zemljama živi sa manje od 2,15 dolara na dan, a 90 odsto ljudi suočenih sa glađu ili neuhranjenošću u svetu, koncentrisano je u tim zemljama koje se uglavnom nalaze u podsaharskoj Africi, kao i u istočnoj ili južnoj Aziji.

U izveštaju se predlaže da se pojača doprinos međunarodnih finansijskih institucija da im pomogne i saradnja u vezi s glavnim svetskim pitanjima kao što su klimatsko zagrevanje koje posebno pogađa te zemlje, kao i znatno povećanje finansijske podrške.

Pomoć zemljama u razvoju, posebno onim koji su trenutno u dužničkoj krizi ili rizikuju da zapadnu u nju, biće ove nedelje u Vašingtonu među glavnim temama godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Beta

pročitaj više

Svet

Vojska SAD presrela 80 dronova i šest raketa lansiranih iz Irana i Jemena na Izrael

Objavljeno

-

Američke snage uz podršku razarača Evropske komande SAD uništile su više od 80 dronova i najmanje šest balističkih projektila usmerenih na Izrael iz Irana i Jemena u noći između subote i nedelje, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM).

CENTCOM je u objavi na mreži X ponovio podršku Izraelu u odbrani od „opasnih akcija Irana“.

„Nastavićemo da radimo sa svim našim regionalnim partnerima na povećanju regionalne bezbednosti“, saopštila je američka vojska.

Osamdeset bespilotnih letelica čini skoro polovinu od 170 dronova za koje Izraelske odbrambene snage tvrde da ih je Iran ispalio na Izrael.

pročitaj više

Svet

Kompanija Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage

Objavljeno

-

Američki proizvođač električnih vozila (EV) Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage, navedeno je u internom dopisu kompanije u koji je Rojters imao uvid.

„Dok pripremamo kompaniju za našu sledeću fazu rasta, izuzetno je važno da sagledamo svaki aspekt kompanije radi smanjenja troškova i povećanja produktivnosti“, naveo je u dopisu izvršni direktor Tesle Ilon Mask.

On je istakao da je Tesla nakon analize troškova donela „tešku odluku“ da smanji broj svojih radnika na celom svetu za više od 10 odsto.

pročitaj više

Svet

Les: Pitanje Srebrenice koriste kao pritisak na Srbe, može imati suprotan efekat

Objavljeno

-

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les ocenio je da nastojanja da se bosanski Srbi definišu kao genocidni narod u ovom trenutku dolaze kao odgovor na njihovo protivljenje zakonu o državnoj imovini i raznim drugim izazovima cilju Zapada o centralizaciji bosanske države.

„Može se raspravljati o ispravnim i pogrešnim stvarima takve politike, ali krajnja mera da li je dobra zavisi od toga da li je efikasna. Ono što znamo jeste da poslednji put kada je to pokušano 2015. godine, taj pokušaj je propao kada je Rusija stavila veto na nacrt rezolucije Britanaca. Ovoga puta zapadne vlade pokušavaju da zaobiđu ruski (i kineski) veto podnošenjem rezolucije Generalnoj skupštini UN. Ostaje da se vidi da li imaju brojke, s obzirom na sve veće protivljenje globalnog juga“, rekao je Les za Tanjug na pitanje kako vidi nametanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

On je ocenio i da je „pitanje Srebrenice dugo korišćeno kao političko oružje kako bi se opravdala nastojanja da se bosanski Srbi potisnu u sadašnjosti tako što će se delegitimizovati njihova težnja za nezavisnošću, na osnovu zločina koji su tamo počinjeni pre 30 godina“.

pročitaj više

U TRENDU