ostanimo u kontaktu

Biznis

Prioritetna akcija, a drugorazredna cena: Da li su mali akcionari NLB Komercijalne banke bliži pravdi

Nova.rs

Objavljeno

-

Tokom tri dana aprila manjinski akcionari NLB Komercijalne banke, oni koji su posedovali prioritetne akcije, nastaviće pred Privrednim sudom u Beogradu vanparnični postupak u kom pokušavaju da dokažu da im je većinski akcionar, slovenački NLB, u prinudnom otkupu – potcenio vrednost udela.

Dok je vlasnicima običnih akcija pripalo po 4.532,2 dinara za svaku, za prioritetne hartije je kupac izdvojio po 1.000 dinara. NLB Komercijalna banka odgovara da je sve rađeno po važećim zakonima.

Nova Ljubljanska banka je iskoristila pravo da, pošto je prešla 90 odsto učešća u NLB Komercijalnoj banci, prinudno otkupi i ostatak (u leto 2022. godine). Tada počinje, očigledno duga, borba manjinskih suvlasnika da dokažu da su oštećeni.

Ključna razlika između običnih i prioritetnih akcija je to što vlasnici ovih drugih ne učestvuju u odlučivanju.

„Cena po kojoj će akcije biti otkupljene utvrđena je u skladu sa članom 475. Zakona o privrednim društvima i Izveštajem ovlašćenog revizora BDO doo Beograd od 30.05.2022. godine i predstavlja najvišu utvrđenu vrednost obične i preferencijalne akcije”, stoji u obaveštenju koje je IO NLB Komercijalne banke uputio akcionarima.

Manja cena za 636 akcionara

U roku od dva dana od objavljivanja obaveštenja i podnošenja zahteva Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, kako je najavljeno, obavljen je prenos akcija. Među njima su bile i prioritene akcije koje je posedovao Dragomir Ostojić.

„Ovo je jedan od najdrastičnijih primera kršenja prava manjinskih akcionara na tržištu kapitala u Srbiji”, uveren je Ostojić. „Broj oštećenih akcionara, vlasnika prioritetnih akcija, je 636. Oni su u svom vlasništvu imali ukupno 316.260 akcija. Umesto po knjigovodstvenoj ceni od 4.532 dinara po akciji, nama je isplaćeno 1.000 dinara. To znači da smo oštećeni za ukupno blizu 10 miliona evra. Svoje prve prioritetne akcije kupio sam 2014. godine, ali neki akcionari su i mnogo ranije sticali ove akcije”.

Tržište je regulisano tako da manjinski akcionari, koji veruju da su oštećeni, pravdu mogu da traže samo u vanparničnom postupku. Na ovo se, ipak, odlučila manjina. I to zbog cene i vremena.

„U vanparničnom postupku, saglasno Zakonu o privrednim društvima ja sam podneo predlog za utvrđivanje vrednosti akcija zajedno sa još 62 akcionara”, dodaje Dragomir Ostojić. „Akcionari sa manjim brojem akcija nisu se priključili zbog velikih troškova. Više od 10 advokata i veštaka je uključeno u ovaj postupak na strani oštećenih. Do sada je sud odredio veštaka koji je završio veštačenje sa kojim su svi predlagači nezadovoljni pre svega jer se nije izjasnio u vezi glavnog pitanja, da li je knjigovodstvena vrednost običnih i prioritetnih akcija identična, već je naveo da je to pravno pitanje, a ne ekonomsko”.

U knjigama pisali drugačije

Spor je nastao oko činjenice da je u prinudnom otkupu, NLB kao knjigovodstvenu vrednost označio nominalnu vrednost akcija. Oštećeni ponavljaju da je to suprotno propisima, korporativnoj praksi, pa i podacima koje je godinama banka navodila u zvaničnim dokumentima.

„To znači da Skupština akcionara, na kojoj većinu ima upravo NLB i na kojoj vlasnici prioritetnih akcija nemaju pravo glasa, donosi takvu jednu odluku na našu štetu i u njihovu korist. Centralni registar hartija od vrednosti sprovodi takvu odluku i mi tu ne možemo ništa učiniti osim da povedemo ovaj skup i dugotrajni vanparnični postupak”, podvlači Ostojić.

Od NLB Komercijalne banke nismo dobili detaljniji odgovor zašto su u prinudnom otkupu akcije otkupljivane po različitim cenama.

„U procesu prinudnog otkupa akcija od manjinskih akcionara, isplaćena je cena akcija utvrđena u skladu sa važećim propisima”, kažu u NLB Komercijalnoj banci za Forbes Srbija. „Manjinski akcionari, nezadovoljni utvrđenom vrednošću akcija, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, inicirali su vanparnični postupak radi utvrđenja vrednosti akcija. Taj postupak je u toku. Banka nije u mogućnosti da komentariše navode manjinskih akcionara do okončanja navedenog vanparničnog postupka koji sprovodi Privredni sud u Beogradu”.

Nenad Gujaničić, broker kuće Momentum, objašnjava da naš zakon predviđa da se prinudni otkup akcija, u slučaju da se njima slabo trguje, obavi po većoj ceni od procenjene ili knjigovodstvene. Potez kojim je razdvojena cena prioritetnih od običnih akcija, međutim, sasvim je neuobičajen.

„NLB je redovne akcije Komercijalne banke u prinudnom otkupu platio po knjigovodstvenoj vrednosti od 4.532,2 dinara akciji, dok je knjigovodstvenu vrednost prioritetnih akcija proglasio njihovom nominalnom vrednošću od 1.000 dinara”, napominje Gujaničić. „NLB se pozvao na analizu koju im je pripremio njihov finansijski konsultant koji je knjigovodstvenu i procenjenu vrednost prioritetnih akcija razdvojio od običnih akcija što je nonsens u korporativnoj praksi i u principima akcionarstva. Štaviše, sama banka je u zvaničnim dokumentima imala identičnu knjigovodstvenu vrednost i običnih i prioritetnih akcija, jer drugačije jednostavno i ne može da stoji”.

Evo u čemu se razlikuju ove dve vrste akcija. Prioritetne akcije nekog emitenta, kako objašnjava Gujaničić, predstavljaju klasu akcija koja ima drugačija prava pre svega kada je u pitanju upravljanje odnosno pravo glasa.

„Prioritetne akcije generalno nemaju pravo upravljanja, glasa, ali imaju prednost prilikom isplate dividende i često je ovaj iznos zagarantovan statutom kompanije”, ističe Gujaničić. „Ima nemali broj primera kompanija koje imaju različite klase akcija kako kod nas, na primer Filip Moris iz Niša, tako i u svetu: Folksvagen, BMW, Henkel… Ovo je jedan od poslednjih slučajeva drastičnog kršenja prava manjinskih akcionara, a svakako bi ih bilo manje da je regulator efikasniji, a sudstvo funkcionisalo kako treba”.

Poslednje ročište u ovom postupku je odloženo. Nova tri termina su tri dana aprila – 10. 11. i 12. Ukoliko bi oštećeni akcionari dokazali da su “zakinuti”, da imaju pravo na tu veću cenu, na nju će imati pravo i akcionari koji nisu pokrenuli postupak.

(Forbes Srbija)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Evropski investicioni fond zaključio ugovore sa bankama, 250 miliona evra za Srbiju

Objavljeno

-

Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupacije EIB, zaključio je ugovore o portfolio garancijama sa 11 banaka i finansijskih posrednika u privredama Zapadnog Balkana i garancije EU će omogućiti mobilizaciju oko 750 miliona evra za male biznise na ZB i 250 miliona evra za Srbiju.

Ovi ugovori finansirani u okviru inicijative Evropske unije WB EDIF „Garancije za otpornost MSP“ omogućiće lokalnim bankama i finansijskim institucijama da sačine portfolio kredita za MSP u vrednosti preko 750 miliona evra, uključujući i one koji će tek biti potpisani u prvoj polovini 2024. godine, saopštila je danas Delegacija EU u Srbiji.

Ta sredstva olakšaće pristup finansijama za male biznise i poboljšati njihovu otpornost na aktuelne ekonomske poteškoće, omogućujući proširenje poslovanja, zapošljavanje i razvoj inovacija.

pročitaj više

Biznis

Kako je Beograd na vodi poslovao u 2023: Nebo je granica s ovakvom zaradom

Objavljeno

-

Verovatno osokoljen dobrim poslovnim rezultatima, Beograd na vodi se oseća spremnim da zagrize još veći zalogaj i možda baš zato ne mora da čudi da je doneta odluka kojom se ovom grandioznom građevinskom projektu omogućava širenje na tri puta veću površinu nego što sada pokriva.

Kompanija Beograd na vodi doo iza sebe ima još jednu veoma profitabilnu godinu. Prema podacima novog finansijskog izveštaja za 2023. neto dobitak preduzeća koje gradi najveći stambeno-poslovni kompleks u glavnom gradu iznosio je 5,23 milijardi dinara ili gotovo 45 miliona evra.

Istina, reč je o osetnom padu profitabilnosti imajući u vidu da su u 2022. zaradili 6,97 milijardi dinara (oko 60 miliona evra), ali je i dalje veoma značajno ostvarenje. Trebalo bi imati u vidu i da je 2022. bila jedna od boljih godina za tržište nekretnina, između ostalog, zbog rata u Ukrajini.

Ako se posmatra još duži vremenski horizont, može se videti da je Beograd na vodi za poslednjih pet godina zaradio više od 145 miliona evra i upravo su prethodne dve godine ključne za ovakav rezultat.

Slabija prodaja – samo 220 miliona evra

Ukupni prihodi kompanije nisu se mnogo povećali tokom godinu dana – sa 32 na 32,7 milijardi dinara – dok su rashodi uvećani sa 23,8 na 26,5 miljardi dinara.

Najveći deo prihoda ostvaren je prodajom stanova i drugih nepokretnosti. Doduše, ta prodaja je bila manja za oko pet milijardi dinara u odnosu na 2022. ali je ipak prodato stanova i drugih nepokretnosti za 25,9 milijardi dinara (više od 220 miliona evra).

Ipak, treba imati u vidu da ova cifra sadrži vrednost prodatih nekretnina koje su završene i predate dok su na drugoj stavci evidentirani stanovi prodati u još nezavršenim objektima. Tu je slika još povoljnija. Avansi za unapred prodate stanove su prošle godine dostigli 41,7 milijardi dinara ili gotovo 360 miliona evra (značajno bolje nego u 2022. kada su primljeni avansi u iznosu od 30 milijardi).

Iz dokumentacije koja čini finansijski izveštaj može se videti i da je prošle godine Beograd na vodi povećao ulaganja u izgradnju, sa 20,1 na 22,3 milijardi dinara dok je završio nekretnine u vrednosti od 16,8 milijardi dinara.

Čime raspolaže Beograd na vodi

Ukupna imovina kojom ovaj investitor raspolaže je zabeležila osetan skok i povećana je sa 68,1 na 89,8 milijardi dinara (gotovo 770 miliona evra).

Najveći deo imovine čini obrtna imovina, posebno zalihe (ukupno 57 milijardi dinara). Najvećim delom reč je o ulaganjima u građevinske objekte namenjene prodaji koji su u fazi izgradnje (28 milijardi dinara) i avansi dati izvođačima radova od gotovo 7,5 milijardi dinara.

Najznačajniju imovinu u ovom delu zatvara gotovina. Beograd na vodi je ima u iznosu od 14,8 milijardi dinara ili 126,5 miliona evra.

Sledi stalna imovina vredna 32,5 milijardi dinara (uvećanje oko šest milijardi za godinu dana) gde je značajno izdvojiti nekretnine.

Poslednjeg dana prošle godine vrednost nekretnina u pripremi iznosila je 5,28 milijardi dinara od čega se 2,22 milijarde odnose na zemljište u pripremi, a takođe vrednost investicionih nekretnina bila je 1,42 milijarde dinara odnosno zajedno više od 6,7 milijardi (oko 57,4 miliona evra).


S druge strane, mnogo veći udeo u stalnoj imovini imaju dugoročni plasmani i potraživanja kompanije odnosno novac koji je u vidu pozajmica dat najvećim delom povezanim licima.

Ovde je pre svega reč o povezanim firmama BW Galerija i BW Kula kojima je plasirano 10 milijardi dinara. Pozajmice ovim dvema firmama u prošloj godini povećane su za gotovo tri milijarde dinara.

Od povezanih lica potražuje 7,6 milijardi dinara, a kada se tome doda i potraživanje od 7,9 milijardi dinara po osnovu finansiranja nedostajuće infrastrukture, Beograd na vodi na ovoj stavci ukupno računa na 25,6 milijardi dinara (gotovo 220 miliona evra).

Kratkoročna potraživanja su manja, ali ne i zanemarljiva – 5,68 milijardi dinara.

Dugovanja

Druga strana bilansa Beograda na vodi, ona gde se zbrajaju obaveze, možda je još interesantnija.

Na stavci dugoročna rezervisanja i obaveze stoji da Beograd na vodi duguje 14,8 milijardi dinara ili oko 126 miliona evra. I to ne bi bilo ništa neobično za jednog investitora, pogotovo u nekretnine, da zapravo ovde nije reč o dugovima za kredite.

Praktično ceo ovaj iznos je knjižen na stavci „Ostale dugoročne obaveze“, a iz dokumentacije se može saznati da se od tog iznosa 14,7 milijardi dinara odnosi na dug za obračunati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta tj. dug koji investitor ima prema Gradu Beogradu.

Nije neobičan samo visok iznos duga već i činjenica da je u odnosu na prethodnu godinu stavka „ostale dugoročne obaveze“ – duplirana.

Kada je reč o kratkoročnim obavezama (do godinu dana), uočava se da su one značajno veće – 55 milijardi dinara – ali su najveći deo toga već pomenuti avansi od 41,7 milijardi dinara primljeni od kupaca stanova.

Od preostalog iznosa ističe se dugovanje ka dobavljaču iz inostranstva koji je povezano lice, a prema kojem obaveza iznosi 4,1 milijardi dinara i obaveze po osnovu kredita prema povezanom licu u inostranstvu od 2,9 milijardi dinara.

Obaveze prema dobavljačima u zemlji koji nisu povezani sa Beogradom na vodi su „samo“ 400 miliona dinara, a prema dobavljačima u inostranstvu tek 6,9 miliona.

Poslovanje s povezanim licima

U svom poslovanju, Beograd na vodi pruža usluge povezanim preduzećima i istovremeno je korisnik njihovih usluga, navodi se u dokumentaciji i dodaje da su ti odnosi regulisani ugovorima, po tržišnim uslovima.

Firme kojima pruža usluge su BW Galerija i BW Kula dok je korisnik usluga razvoja projekta koje mu pruža firma Eagle Hills Properties LLC iz Abu Dabija.

Kakvi su rezultati tog odnosa? Od pružanja usluga firmama Galerija i Kula, Beograd na vodi je prošle godine imao prihode od 401,1 milion dinara dok je na poslovanju sa Eagle Hills Properties, ali i sa majkom firmom Eagle Hills Waterfront Investment imao rashode malo veće od jedne milijarde dinara tako da je iz ovih odnosa izašao s minusom od 614,9 miliona dinara.

Što dugoročno, što kratkoročno, Beograd na vodi od Galerije i Kule potražuje čak 22 milijarde dinara dok su obaveze prema Eagle Hills 8,13 milijardi dinara.

Ovde su uračunate i obaveze prema firmi Eagle Hills Properties, ali i prema firmi Eagle Hills Waterfront Investment koja je većinski vlasnik Beograda na vodi. Iz podataka se može videti da Beograd na vodi svojoj majci firmi duguje 2,9 milijardi dinara po osnovu dugoročnog zajma koji je uzet, a koji dospeva na kraju ove godine.

Šta je dobila država

Kako je država Srbija vlasnik trećine firme Beograd na vodi, učestvuje i u raspodeli dobiti. Tako su dva partnera u 2022. podelili 1,18 milijardi dinara dobiti u odnosu dva prema jedan tako da je državi pripala trećina ovog iznosa odnosno oko 3,3 miliona evra.

I prošle godine isplaćen je isti iznos tako da praktično država od projekta Beograd na vodi ima direktnu korist za budžet u vidu dividende od 3,3 miliona evra godišnje.

Drugi benefiti su prihodi od poreza, kao i od pratećih dažbina u procesu gradnje. Od poreza na dodatu vrednost prošle godine dobijeno je 271,9 miliona dinara (2,3 miliona evra) i taj prihod je gotovo upola manji nego u 2022. kada je iznosio 508,9 miliona.

Po osnovu poreza na dobitak knjižena je obaveza od 961,3 miliona dinara ili 8,2 miliona evra, ali je i ovaj prihod manji u odnosu na godinu pre kada je iznosi 1,24 milijardi dinara.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

NBS: Bruto devizne rezerve na kraju marta 24,94 milijarde evra

Objavljeno

-

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije bile su na kraju marta na nivou od 24.942,1 milion evra (24,94 milijarde), što je u odnosu na kraj prethodnog meseca smanjenje za 89,3 miliona evra, objavila je centralna banka.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 171,1 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) iznosile su 20.679,0 miliona evra, i u odnosu na kraj februara smanjene su za 127,2 miliona evra.

pročitaj više

Biznis

Šefica MMF-a predviđa jači globalni ekonomski rast u 2024. od oko tri odsto

Objavljeno

-

Predviđanja su da će snažna ekonomska aktivnost u Sjedinjenim Američkim Državama i na tržištima u razvoju pomoći pokretanju globalnog ekonomskog rasta za oko tri odsto ove godine, rekla je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.

Ona je napomenula da su, prema prethodnim merenjima, ekonomske aktivnosti u svetu slabe, kao i da dug raste, što predstavlja velike izazove za javne finansije u mnogim delovima sveta, preneo je AP.

Najavljujući ekonomsku projekciju i dugoročne izglede, Georgijeva je istakla da će se, bez korekcije kursa, situacija kretati ka „mlakoj, sporoj i razočaravajućoj deceniji“.

pročitaj više

Biznis

Čadež: Industrija auto-delova i komponenti je jedan od naših najvećih izvoznika

Objavljeno

-

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da su od 20 najvećih izvoznika iz Srbije gotovo polovina proizvođači auto-delova i komponenti, kao i da 50 odsto srpskog plasmana u Nemačku, kao našu prvu izvoznu destinaciju u svetu, čini izvoz proizvoda iz sektora mobilnosti.

„U srpskoj industriji auto-delova danas posluje i snabdeva kupce u inostranstvu više od 200 kompanija, koje zapošljavaju oko 100.000 ljudi. Proizvođači automobila planiraju da u narednih nekoliko godina povećaju svoje digitalne investicije, ulaganja u softverska rešenja čak i do 25 odsto“, rekao je on otvaranju „Digital AutoTech Foruma“ događaju održanom u PKS, a posvećenom istraživanju inovacija u automobilskoj industriji.

Čadež je rekao i da veliki broj domaćih firmi već je u dobavljačkim lancima međunarodnih automobilskih kompanija, a prioritet PKS je da ih bude još više.

pročitaj više

U TRENDU