ostanimo u kontaktu

Srbija

Profit NIS-a više nego prepolovljen, brojke za Telekom još nisu javne: Šta se desilo sa Top 10 kompanija po dobiti

Objavljeno

-

Ukupan rezultat srpske privrede u 2023. godni tek će se sabrati. Finansijski izveštaji koji se uveliko objavljuju daju nagoveštaj. Na prvi pogled, onima koji su se poslovanjem u 2022. probili na sam vrh dobitnika – prošla godina nije bila podjednako dobra.

Forbes Srbija je proverio bilanse uspeha kompanija koje su bile prve po dobitku iz 2022. godine. Za dve od 10 kompanija sa liste dobitnika Agencije za prviredne registre, finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu javno dostupni. Reč je o Telekomu i MK grupi.

Sudeći po brojkama, vrlo je izvesno da se, kada APR bude sumirao rezultate za 2023. godinu, neke od ovih kompanija neće ponovo naći u samom vrhu.

Pad prihoda od prodaje derivata u Srbiji za 80 milijardi

Neto dobit prvog sa liste, Naftne indsutrije Srbije, lane se više nego prepolovila. Dok su 2022. završili sa profitom od 93,4 milijarde dinara, lane su zaradili 41,9 milijardi dinara.

To je posledica pada ukupnih prihoda za više od 100 milijardi dinara, sa 506,5 na 402,7 milijardi, a lošiji rezultat ublažilo je smanjenje ukupnih rashoda za više od 40 milijardi (sa 395,7 na 352,9 milijardi).

Neto prihodi od prodaje su im se lane smanjili za blizu 96 milijardi dinara – sa 486,9 na 391 milijardi dinara. Najviše je trpela domaća prodaja derivata nafte, gde je prihod bio manji za blizu 80 milijardi dinara. S druge strane, prodali su više električne energije – 15,4 milijarde dinara, a godinu pre 9,4 milijarde dinara. Na stranom tržištu su ostvarili prihode oko 23 milijarde dinara manje nego godinu pre.

Stručnjaci objašnjavaju da je niz faktora verovatno uticao na ovakav rezultat NIS-a.

„Najpre, treba znati da se rezultati onih kriznih godina neće ponoviti. Tada su energetske firme imale rekordne godine“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku. „Moraju da uvoze naftu. U našem uvoznom miksu nikada nije dominirala ruska nafta, već kazahstanska i iračka. Pitanje je kako se sada dovijaju zbog sankcija. Cene nafte na svetskom tržištu su prošle godine bile dosta niže“.

Deo objašnjenja daje sama Naftna industrija Srbije u Napomenama uz finansijski izveštaj. Pozivaju se na pogoršanu geopolitičku situaciju, kao posledicu događaja u Ukrajini, što je doprinelo promenjivim cenama.

„Prosečna cena nafte u 2023. godini je 82,62 dolara za barel, odnosno 18% manje nego u istom periodu 2022. godine, što je uslovilo da Vlada Republike Srbije uvede kratkoročna ograničenja na prodajne cene naftnih derivata“, navodi NIS. „Nemoguće je utvrditi koliko će dugo trajati ova pojačana volatilnost. Najavljene su brojne sankcije kako bi se ograničilo poslovanje ruskih subjekata, a u takvoj situaciji, to bi moglo dodatno da utiče na poslovanje Društva“.

Zlato donelo dobar rezultat

Srbija Ziđin majning je u 2022. godini ostvario neto dobit vrednu 75 milijardi dinara. Lane su bili još bolji. Zaradili su neto 82,3 milijarde dinara. Ukupni prihodi brže su rasli od rashoda tako da su povećani sa 122 na 136,1 milijardi dinara dok su rashodi bili veći za šest milijardi.

Ovo preduzeće se bavi pre svega prodajom koncentrata bakra sa sadržajem zlata. Reklo bi se da se na njihovo poslovanje preslikala sudbina zlata.

Od prodaje proizvoda i usluga su naplatili 129,5 milijardi dinara. Njihov glavni priliv je od prodaje proizvoda i usluga zavisnim preduzećima i povezanim licima u inostranstvu – 109,4 milijarde dinara (oko 5,5 milijardi dinara manje nego godinu pre). Porastao im je, međutim, prihod od prodaje na inostranom tržištu, očigledno nepovezanim kupcima. Dostigao je 20 milijardi dinara, dok je godinu pre iznosio 4,1 milijardu dinara.

Lane su povećali i broj radnika. Došli su do ukupno 1.127 zaposlenih, a bilo ih je 846.

„Zlato je berzanska roba kojoj je cena u usponu konstantno od 2014. godine“, pojašnjava Miloš Zdravković. „Cena je rasla, nije bilo oscilacija. Nije ni stagnirala. Zlato je manje osetljivo na oscilacije. Verovatno u tome leži rezultat ove kompanije“.

Drugi Ziđin manje uspešan

Ziđin koper, s druge strane, i dalje ima značajnu dobit, ali je manja nego što je bila. Lane su ostvarili profit od 19,2 milijarde dinara, a godinu pre – 35 milijardi dinara.

Za razliku od Majninga, ovde je kretanje ukupnih prihoda i rashoda išlo drugačijom dinamikom. Rashodi su skočili za više od 30 milijardi, sa 75,3 na 108,2 milijarde dok su prihodi rasli upola brže – samo 15 milijardi.

Poslovni prihodi su im porasli 17 milijardi dinara i dostigli 119 milijardi dinara, iako su prihodi od prodaje proizvoda i usluga – pali. Računovodstveno ih je nadomestilo povećanje zaliha – za 17 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje na domaćem tržištu su iznosili 22,8 milijardi i bili su 4,8 milijardi dinara veći. Prodaja na stranim tržištima je, međutim, pala sa 98 na 77 milijardi dinara.

Najviše novca im donosi bakar – 66,7 milijardi dinara. Godinu pre taj prihod je bio čak 40 milijardi manji. Od zlata je stiglo 10 milijardi, tri više nego u 2022. S druge strane, značajno je pala prodaja koncentrata bakra – slilo se 21,8 milijardi dinara, a godinu pre – 80 milijardi dinara.

„Cena bakra je mnogo promenjivija od zlata“, dodaje Zdravković. „To je ruda koja se koristi u industriji, građevinarstvu i zavisi od ponude i potražnje. Čim je recesija, pada mu vrednost“.

Struja u Srbiji i dalje dobar posao za Rumune

U 2022. godini su bili pravo iznenađenje u privredi Srbije. SCM Power, ćerka firma rumunske kompanije Energy Distribution Services, iako novajlija, ušla je u TOP 5 po neto dobitku. Registrovani su kao snadbevači strujom, prirodnim gasom i klimatizacijom i tada su za nepunih pola godine rada uspeli da dođu do profita od skoro 11 milijardi dinara.

I dalje imaju dvoje zaposlenih, ali su uspeli da povećaju dobit. U 2023. godini su zaradili 12,2 milijarde dinara.

Ono što je ove godine nedostajalo SCM-u je novac na stavci „ostali prihodi“. Godinu pre tu je bilo gotovo tri milijarde dinara, a prošle ništa, pa je ukupan rezultat „zavisio“ isključivo od poslovnih prihoda.

Prihodi od prodaje roba i usluga su ukupno iznosili 42,2 milijarde dinara, od čega je 35 milijardi dinara od prodaje matičnom preduzeću. Na domaćem tržištu su ostvarili prihod od 5,2 milijarde dinara. Na stranom tržištu, mimo matične firme, prodali su struju za dve milijarde dinara.

Graditelji u blagom padu

Behtel Enka ogranku Beograd je i prošla godina bila uspešna, ali značajno manje od 2022. Završili su je sa neto dobitkom 3,2 milijarde dinara, dok su godinu pre zaradili 8,9 milijardi dinara.

Društvo je angažovano na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta u dužini od 112 kilometara, na relaciji Pojate-Preljina. U prošloj godini su imali 2.801 zaposlenog radnika, a u 2022. – 2.432 zaposlena.

Finansijski izveštaj pokazuje da su im ukupni rashodi porasli nešto brže od prihoda. Dok je priliv pao sa 44,4 na 42,1 milijardi dinara, rashodi su skočili sa 33,8 na 38,2 milijarde dinara.

Stabilan energetski sistem, manja zarada

Tigar tajers je godinu završio sa profitom od 5,2 milijardi dinara, dok je godinu pre zarada bila 8,84 milijardi veća. Prihodi su im bili za šest milijardi dinara manji, ali su uspeli da smanje i rashode za skoro 3,5 milijarde dinara. Smanjen je malo i broj radnika. Lane ih je bilo 3.512, što je za 83 manje nego u 2022.

Kada je reč o telekomunikacijama, tu je zarada veća od prethodne. Jetel je dostigao neto dobitak od devet milijardi dinara, a godinu pre je iznosio 8,4 milijarde.

Zarada Elektromreže Srbije je manje nego u 2022. godini i to pre svega zahvaljujući stabilnosti sistema. U 2023. su dostigli neto dobit od tri milijarde dinara, a godinu pre – 8,1 milijardu dinara.

Prihodi kompanije su pali za više od 15 milijardi dinara (sa 58,8 na 43,1 milijardi) dok su oboreni i rashodi ali za 10 milijardi dinara.

U prihode od prodaje EMS-a najvećim delom ulaze prihodi od balansnog mehanizma i balansne odgovornosti. Iznosili su ukupno 11,3 milijardi dinara, a godinu pre 26,3 milijardi dinara. Prihodi od balansne odgovornosti zavise koliko su učesnici na tržištu bili u debalansu i svake godine se menjaju, vidi se iz pojašnjenja uz finansijski izveštaj.

(Forbes Srbija)

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU