U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd danas, do 18 časova, svi zainteresovani građani mogu besplatno da se savetuju i testiraju na HIV povodom Svetskog dana borbe protiv HIV-a.

“Građanima nije potreban ni lični dokument, ni uput. Mogu potpuno anonimno da se testiraju. Pre samog vađenja krvi se obavlja razgovor, dužina trajanja je individualna – koliko je svakoj osobi potrebno i već ćemo danas svakome ko dođe do 12 časova moći da izdamo rezultat”, rekla je za Tanjug Biljana Begović Vuksanović, epidemiolog i šef odseka Gradskog zavoda za javno zdravlje za HIV i polno prenosive bolesti.

Ona je napomenula da sa HIV infekcijom može da se živi dugo i kvalitetno, ukoliko se infekcija otkrije na vreme i pacijent dosledno uzima svoju terapiju.

U Srbiji je 124 novodijagnostikovanih sa HIV infekcijom. Ovaj broj zabeležen je u periodu od januara do 27. novembra, manje nego u istom periodu prošle godine, kada ih je bilo 152. Do kraja prošle godine, dakle sa preostalih par dana u novembru i decembrom, ukupno je bilo 164 zaraženih. Iako ove brojke sugerišu pad broja zaraženih, u zemlji je oko 550 do 1.100 osoba koje ne znaju da su inficirane, istakla je procene u razgovoru za Telegraf dr Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Ona je na danas održanoj konferenciji, upriličenoj uoči Svetskog dana borbe protiv side, navela da je broj novodijagnostikovanih 2023. manji i u odnosu na 2019. godinu, kada je bilo 175 pozitivnih, takođe za period januar-novembar.

“Od 124 kojima je novodijagnsotikovana HIV infekcija u ovoj godini, polovina je iz Beograda, trećina iz Vojvodine, što je razumljivo, zato što se u Beogradu i Vojvodini najveći broj ljudi testira. Jedanaest puta je više muškaraca, to je trend koji pratimo i koji se održava. To su mladi ljudi, 80 odsto njih je uzrasta 20-49 godina, svaka četvrta osoba bila je uzrasta 20-29 godina“, iznosi podatke “Batuta”.

“Kada gledamo raspon uzrasta, najmlađa osoba kojoj je dijagnostikovana HIV infekcija u ovoj godini imala je samo 17 godina, a najstarija 74. Seksualni put je apsolutno dominantan način prenošenja, čak 98 odsto”, dodaje.

Među umrlima ove godine, četiri osobe je sa teritorije Beograda, četiri iz Vojvodine, jedna iz Nišavskog i Zlatiborskog okruga.

“Ima deset umrlih. To je ono što ne želimo da beležimo i negde je strateški cilj manje od deset umrlih do kraja 2025. godine, jer od side se ne mora umreti. Najmlađa osoba je imala 28 godina, a najstarija čak 84 godine. Vidimo da su svi u riziku. Nama akcenat jeste na mladima, jer možemo pretpostaviti da je više rizičnog ponašanja u toj populaciji”, kaže Simić uz napomenu da eventualne posledice svakog rizičnog ponašanja treba da budu proverene testiranjem.

“Apel je – što pre, to bolje. Mislim da bi svako od nas trebalo da se testira, makar jednom u životu”, opominje.

“Neka vode zajednice”

Ovogodišnja konferencija obeležena je pod sloganom “neka vode zajednice”, što su prisutni posebno pozdravili.

“Možemo i moramo da okončamo epidemiju HIV-a do 2030. godine. To možemo samo udruženi, ako uključimo i zajednice i sve aktere koji rade na polju prevencije i podrške osobama koje žive sa HIV-om. Moramo da uđemo u zajednicu, da vršimo testiranje u zajednici”, kazao je direktor TOC – Asocijacija za razvoj održivih zajednica Goran Radisavljević navodeći da je svako društvo sastavljeno od brojnih zajednica, te da jedna osoba može biti deo više zajednica.

“Možemo da imamo lokalnu, mesnu… Zajednica je i opština, može da bude romska zajednica, može da bude LGBT, pa i u toj zajednici imamo zajednicu gejeva ili MSM (men sex with men) muškaraca koji su i gejevi i biseksualci. Eto, to su zajednice”, objašnjava u izjavi za Telegraf.

Posebno ga brine što stigma i dalje postoji.

“Ogromna je, ne samo kod opšte populacije, već i u zdravstvenom sistemu, gde se dešava da HIV pozitivni budu diskriminisani od strane kolega lekara. Prošle godine u Zaječaru pet devojaka je targetirano kao HIV pozitivno. Nisu, negativne su, sve su ispod 20 godina. I danas smo posle godinu dana vođenja sudskog procesa i dalje na sudu”, navodi primere.

 Navodi i podatak da Srbija ima i veći broj inficiranih od regiona, ali i veći broj predstavnika zajednica.

“Želimo da dosegnemo 95 – 95 – 95, odnosno da 95 odsto od broja HIV pozitivnih zna status, da je 95 odsto od 95 odsto na terapiji i da kod tih 95 odsto od 95 odsto ne može da se detektuje HIV u organizmu. Moguće je. London je na 98 – 98 – 98. A jedan Zimbabve koji ima ogroman broj inficiranih HIV-om dosegao je tri 95-ice, ali samo zajedničkim radom i decentralizacijom usluga”, predstavlja ciljeve.

“Ono što ćemo se truditi i što će biti jedna od glavnih aktivnosti TOC-a u narednom periodu, to je da prep bude dostupan i besplatan”, dodaje uz objašnjenje da je reč o preventivnom korišćenju terapije kod osoba negativnih na HIV.

Dodaje i napomenu.

“Kultura uzimanja prepa povlači redovan odlazak kod lekara. Ne znači: ‘Uzeo sam prep, mogu da skinem kondom'”, kaže ističući da situcaija nije jednoslojna.

“Pojavi se sifilis. Možemo da napravimo epidemiju drugih bolesti”, govori o najgorem mogućem scenariju.

Ideja je da smanjenjem troškova za lečenje side otvore prostor u budžetu za prevenciju.

Inače, prvi slučaj HIV-a u Srbiji otkriven je 1985. godine. Od tada do danas  dijagnostikovano i prijavljeno 4.729 osoba inficiranih HIV-om.

Na konferenciji su prisustvovali i predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva turizma i omladine i Svetske zdravstvene organizacije.

(Telegraf.rs)

Prema “Huawei smartwatches Health Survey 2023”, Turska je na prvom mestu, sa 60% ispitanika koji su zadovoljni svojim fizičkim i mentalnim zdravljem, iako 38% ispitanika ima problema sa snom. Najlošiji kvalitet sna imaju Britanci – 39% ispitanika izjasnilo se da pati od nekog od poremećaja sna, dok najmirnije spavaju Poljaci – 70% ispitanika nije prijavilo nikakve probleme ove vrste.

Problem sa snom i stres dva najveća problema

Pod najvećim stresom su Rumuni, što je potvrdilo 39% ispitanika, dok rezultati pokazuju da su najopušteniji Nemci, među kojima je 22% ispitanika navelo da doživljava stres. Kada je reč o ishrani, istraživanje je pokazalo da među ispitanicima iz mediteranskih zemalja postoji znatno niži procenat gojaznih, što se može objasniti mediteranskom ishranom baziranoj na voću, povrću i morskim plodovima.

Polovina Evropljana ne ide na redovne medicinske preglede

Kada je reč o proaktivnom odnosu prema ličnom zdravlju, rezultati su zabrinjavajući bez obzira na državu – polovina Evropljana ne ide na redovne medicinske preglede, dok 84% ispitanika ima minimum jedan zdravstveni problem.

Huawei Health istraživanje je došlo i do nekih ohrabrujućih rezultata – većina ispitanika saglasna je da zdrav životni stil doprinosi dobrom zdravlju, sprečava bolesti i unapređuje kvalitet života. Čak 91% ispitanika izrazilo je želju da želi da unapredi najmanje jedan aspekt svog životnog stila po pitanju zdravlja – na prvom mestu je održavanje optimalne kilaže, zatim zdravija ishrana, kvalitetan san i redovna fizička aktivnost. Takođe, 72% Evropljana priznaje da im je potrebna dodatna motivacija da bi održali zdrave životne navike.

Iako 90% ispitanika poseduje barem osnovno znanje o svakom važnom zdravstvenom parametru, istraživanje je pokazalo da među ispitanicima postoji nizak stepen znanja o normalnim vrednostima brojnih indikatora kao što su telesna temperatura, pritisak i holesterol.

Da li pametni sat može da promeni način života?

Gotovo polovina ispitanika (49%) poseduje nosivi uređaj, dok 36% ima pametni sat. Među vlasnicima pametnih satova najveći je procenat Španaca, zatim Italijana, Poljaka i ispitanika iz Turske, a kao glavni razlog za kupovinu ovog uređaja ističu se funkcije za praćenje zdravlja, što je potvrdilo 84% ispitanika. Čak dve trećine ispitanika koji ne poseduju pametni sat zainteresovano je za njihove funkcije praćenja zdravlja.

Što se tiče vlasnika pametnih satova, 9 od 10 redovno koristi funkcije za praćenje zdravlja, a čak 95% to čini povremeno. Velika većina (81%) slaže se da su informacije, analize i sugestije koje im uređaj pruža jasne i transparentne, kao i da ima poverenja u njih.

Korisnici pametnih satova su bolje upoznati sa optimalnim vrednostima zdravstvenih indikatora kao što su dnevni unos kalorija i procenat masti u organizmu. Čak tri četvrtine ispitanih korisnika obratilo se lekaru nakon što ih je uređaj obavestio o određenim nepravilnostima, što potvrđuje da korisnici generalno imaju poverenja u pametne satove.

U prilog tezi da pametni satovi mogu iz korena da promene naš odnos prema zdravim navikama najbolje govori podatak da je čak 87% korisnika zahvaljujući informacijama i savetima koje obezbeđuju pametni satovi usvojilo minimum jednu novu zdravu naviku.

Uzorak N=8019/2010

Baza: svi ispitanici/korisnici pametnog sata

Huawei istraživanje o zdravlju, stavovima i navikama radio je Ipsos na reprezentativnom uzorku od više od 8.000 ispitanika godina od 18 do 64 godine u periodu od 12. do 28. septembra ove godine.

Za više informacija, molimo vas da posetite: consumer.huawei.com/rs/.

Epidemiolog Biljana Begović Vuksanović izjavila je da danas osoba obolela od HIV-a, uz besplatnu savremenu terapiju koja je započeta odmah po dijagnostikovanju infekcije i ukoliko je infekcija otkrivena relativno na vreme, već za par meseci postaje nezarazna za svoje okruženje, i može da živi dug i kvalitetan život.

Ona je za Tanjug, povodom Svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a 1. decembra, rekla da je Srbiji od 1996. godine, kada je uvedena nova savremena antiretrovirusna terapija, došlo do pada kako u registraciji obolelih, tako i broju umrlih, ali dodala da se sve vreme registruje blagi trend porasta u broju novih slučajeva HIV infekcije.

“Za sada do ovog perioda koliko je prijavljeno slučajeva HIV infekcije, manje je nego u istom periodu prethodne godine, mada još taj izveštajni period nije završen. Neke prijave stižu i početkom sledeće godine za prethodnu godinu, tako da su to za Srbiju podaci koji se kreću između 120 do 180 novodijagnostikovanih slučajeva HIV infekcije. Beograd prednjači, oko 60 odsto tih brojeva koji se odnosi na Srbiju, se odnosi na Beograd”, navela je ona.

SZO prema poslednjim dostupnim podacima, navodi da je 1.3 miliona zaraženo HIV-om u 2022. 630 je umrlo od oboljenja povezanih sa HIV. Godine 1996. bio je preko tri miliona, a nešto kasnijih godina preko dva. To je pokazatelj da se brojevi lagano spuštaju, i obolelih i umrlih, naveo je dr Nebojša Bohucki, epidemiolog ZZJZ Subotica dalje govorimo o HIV pandemiji, povodom 1. decembra.

“Ovo je dokaz da pandemija može da traje i nekoliko decenija. Najznačajniji korak je testirati se na HIV infekciju. U 2023. godini, u Severno-bačkom okrugu otkrivene su dve HIV pozitivne, a od početka pandemije, 77 osoba”, rekao je .

“U Srbiji oko 3.500 hiljade ljudi živi sa HIV virusom, a procenjuje se da oko 500 živi sa ovim virusom, a da to ne zna, jer nisu testirani. Globalni cilj je da se do 2030. u svetu potpuno zaustavi širenje HIV infekcije, kao i umiranje od bolesti povezanih sa ovim virusom i AIDS-om”, istakao je Vladimir Antić, ispred udruženja „STAV plus“ i dodao koliko je značajno da se pruži podrška obolelima od ove bolesti i zaustavi diskriminacija svih koji su oboleli od HIV-a i AIDS-a.

Boris Kovačić, predsednik Udruženja „Stav plus“ istakao je da je ovo udruženje uvelo brzo testiranje HIV-a. Kovačić je rekao kako se u poslednjih 15 godina nije mnogo promenilo kada je u pitanju diskriminacija, dok je, što se terapije u Srbiji tiče, situacija zadovoljavajuća:

“Paleta lekova se širi, i ove godine brzim testiranjem smo odradili 169 ljudi, od kojih nijedan rezultat nije bio sumljiv. Ovi testovi daju siguran negativan rezultat, a ukoliko je nešto sumljivo, osoba ide na dalja testiranja u ZZJZ.

Danas je žalosno ako neko uđe u fazu AIDS-a, jer postoje dobri testovi i terapija. Ljudi koji žive sa HIV-om, a uzimaju terapiju nisu zarazni ni u kom obliku. Još uvek imamo diskriminaciju, čak tamo gde to ne bi trebalo da se dešava. Problem je i smeštaj socijalne zaštite gde osobe sa HIV-om ne mogu da se smeste iako po zakonu imaju to pravo”, istakao je Boris Kovačić.

U planu je otvaranje centra gde bi se građani mogli testirati na HIV, sifilis, hepatitic C, ali je potrebna finansijska pomoć svih instanci.

U subotu, 2. decembra će na glavnom trgu, kod Narodnog pozorišta biti organizovano besplatno, dobrovoljno, anonimno testiranje na HIV u mobilnoj jedinici USOP-a i Ministarstva zdravlja, dok će, u okviru obeležavanja Svetskog dana borbe protiv HIV-a i AIDS-a slično testiranje biti održano u prostorijama UG „Stav plus“ , ispod tribina Stadiona malih sportova, 1. decemrba od 19 do 22 časa.

“30. novembra u prostorijama Crvenog Krsta biće održana vršnjačka edukacija, sa projekcijom petnaestominutnog filma „Dečko koji se stideo”, a sve u cilju prevencije i sprečavanja širenja pandemije HIV-a. Crveni Krst vrši edukacije, podelu materijala, ali i razgovore na ovu ozbiljnu temu“, rekao je Zoran Milanović, isped ove organizacije.

Najsigurnija zaštita protiv širenja ove infekcije je kondom, ali se poslednjih godina pojavio još jedan vid zaštite-PREP, terapija koja pomaže pri rizičnom sekusalnom odnosu i uzima se pre stupanja u isti:

“I pored upotrebe kondoma, brojevi zaraženih su rasli. Pojavom prvih antiviralnih lekova došlo se na ideju da se slična terapija uzme pre odnosa. Kada se ta terapija, koja je u osnovi lek, koristi nije potreba upotreba kondoma i pokazalo se da daje odlične rezultate”, istakao je dr Nebojša Bohucki, epidemiolog.

(Telegraf.rs)