ostanimo u kontaktu

Biznis

Prošle godine ugašeno 8.500 kompanija: Četiri načina kako likvidirati preduzeće

Objavljeno

-

Niškom preduzeću za trgovinu na veliko Reks komerc račun je blokiran pune dve decenije. Prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa 29. februarom, ovo preduzeće je sa 7.406 dana neprekidne blokade prvo po „stažu“ na spisku 100 pravnih lica sa najvećim iznosima blokade koji objavljuje NBS. U proseku, broj dana u blokadi tih 100 firmi je 2.839.

Pomenuto preduzeće i dalje je vidljivo u registru Agencije za privredne registre. Njegov status je „u likvidaciji“, a zanimljivo je i što je oglas za likvidaciju objavljen još februara 2006.

Drugim rečima, ni nakon dve decenije neprekidne blokade i posle 18 godina od početka procesa likvidacije, Reks komerc nije ugašen, odnosno obrisan iz registra APR-a.

Forbes Srbija istraživao je zbog čega je to tako, odnosno zbog čega se preduzeća koja po više godina, čak i decenija, praktično ne posluju, vode kao aktivna.

Pravila za likvidaciju

Propisi koji uređuju ovu oblast kažu da se brisanje iz registra privrednih subjekata može izvršiti po četiri osnova:

  • nakon sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
  • nakon zaključenog stečajnog postupka
  • odlukom o prestanka postojanja osnivača predstavnika ili ogranka strane firme
  • usled statusne promene koja ima za posledicu brisanje iz registra

Likvidacija nekog preduzeća sprovodi se u situaciji kada ta firma ima dovoljno sredstava da izmiri sve obaveze. Drugim rečima, nakon što je namirilo obaveze prema zaposlenima i državi, odnosno zarade, poreze i doprinose, kao i kada nema nikakvog dugovanja prema svojim dobavljačima i poslovnim partnerima.

Kako piše na sajtu APR-a da bi preduzeće bilo izbrisano iz registra, ono mora, između ostalog, dostaviti i odluku skupštine tog privrednog društva o okončanju postupka likvidacije, izveštaj likvidacionog upravnika o postupku likvidacije, dokaz iz Poreske uprave ne stariji od pet dana da nema dugovanja za poreze, izjavu likvidacionog upravnika da su sve obaveze izmirene, kao i da se protiv preduzeća ne vode nikakvi postupci.

„Društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih obaveza. Po okončanju likvidacije društvo se briše iz Registra privrednih subjekata“, piše na sajtu APR.

Likvidacija se pokreće odlukom skupštine preduzeća, odnosno odlukom vlasnika ili suvlasnika i započinje danom objavljivanja oglasa o pokretanju likvidacije. U preduzeću se imenuje likvidacioni upravnik, a ono je dužno i da poverioce obavesti o pokretanju postupka likvidacije.

U postupku likvidacije, ova odluka može biti i obustavljena, odnosno preduzeće može nastaviti sa normalnim poslovanjem, ali samo u slučaju da je prethodno namirilo sve poverioce, odnosno da nije tokom procesa likvidacije otkazalo nijedan ugovor o radu sa zaposlenima niti je otpočelo sa isplatom članovima preduzeća.

Statistika

Prema podacima APR-a, u 2023. godini je iz registra privrednih subjekata izbrisano 8.476 privrednih društava. Njih 1.862 izbrisano je nakon sprovedene likvidacije, a 5.896 nakon prinudne likvidacije, kažu za Forbes Srbija u ovoj instituciji. Takođe, 414 je ugašeno nakon sprovedenog stečajnog postupka, a 304 nakon registrovane statusne promene društva.

Iz zakonskih propisa jasno je da preduzeća sa spiska NBS godinama prolongiraju status „u likvidaciji“, jer ne izmiruju dugove koje su napravili tokom poslovanja, zbog čega je i okončanje njihove likvidacije i brisanje iz registra nemoguće, bez obzira na to što je jasno da ne posluju niti imaju nameru da namire svoje poverioce.

Likvidacija pod prinudom

Osim što sama preduzeća mogu pokrenuti postupak likvidacije, od 2017. godine, a na osnovu mišljenja Ministarstva privrede, to može uraditi i Agencija za privredne registre.

Reč je o institutu prinudne likvidacije, a ona se može pokrenuti u više od desetak slučajeva, a neki od njih su: pravosnažna odluka kojom je izrečena mera zabrane obavljanja određene delatnosti, ostanak bez zakonskog ili likvidacionog zastupnika duže od propisanog roka ili kad preduzeće ne dostavi APR-u finansijske izveštaje o poslovanju u prethodne dve godine.

Kako stoji na sajtu APR-a, pre pokretanja prinudne likvidacije, oni na svojoj internet stranici objavljuju obaveštenje o privrednom društvu u kojem su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju sa pozivom toj firmi da u roku od 90 dana od tog dana otkloni razloge koje je moguće otkloniti i registruje promene podataka u skladu sa Zakonom o registraciji.

„Nakon isteka roka od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa Zakonom o registraciji”.

Okončanje stečaja nije uslov za brisanje

U registru APR-a svakom preduzeću nad kojim je pokrenut stečaj po službenoj dužnosti se evidentira ova promena, odnosno naznačava se promena njegovog statusa.

Takođe, kada se preduzeće u stečaju proda kao pravno lice, odnosno kada se zbog toga obustavi stečajni postupak, taj prodati privredni subjekat ima pravo da zadrži pravni subjektivitet, odnosno da zadrži ime, ali dolazi do promene vlasnika, odnosno osnivača. U registru se, dakle, to preduzeće ne briše, nego se upisuje novi vlasnik.

„U slučaju prodaje strečajnog dužnika kao pravnog lica, obaveza registracije promene podataka o privrednom subjektu po ovom osnovu je na kupcu stečajnog dužnika“, piše na sajtu APR-a.

Razlozi za brisanje mogu biti i prestanak sa radom osnivača predstavništva ili organka strane firme registrovanog u Srbiji i to ukoliko je sam osnivač prestao da radi, ali i ukoliko je odlučio da ugasi predstavništvo. Uslov za brisanje iz registra APR-a je odluka o brisanju predstavništva ili odluka o prestanku postojanja osnivača, kao i dokaz iz Poreske uprave o prestajanju poreskih obaveza ne stariji od pet dana.

Preduzeće se može brisati iz registra i usled statusne promene.

Na kraju, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje da APR ne može izvršiti brisanje iz registra u periodu od dobijanja obaveštenje Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, uključujući i rad poreske policije na otkrivanju poreskih krivičnih dela. Isto važi i za period kada je privrednom subjektu oduzet PIB pa do dobijanja obaveštenja da je tom subjektu vraćen PIB.

„Nakon što Poreska uprava obavesti APR da je u privrednom subjektu završena kontrola ili vraćen privremeno oduzeti PIB, može se pokrenuti procedura brisanja”, piše na sajtu APR-a.

(Forbes Srbija)

Biznis

Svetska banka: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 milijardi dolara u narednih 10 godina

Objavljeno

-

Svetska banka objavila je, na prolećnom zasedanju MMF i SB koje se danas završava u Vašingtonu, da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, SAD, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

„Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi“, rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

pročitaj više

Biznis

Amerika signalizira da se bližimo kraju rasta cena nafte i goriva

Objavljeno

-

Cene nafte su kratkotrajno skočile u petak ujutro nakon što je Izrael navodno izveo vazdušne udare na Iran, da bi zatim brzo pale pošto su iranski državni mediji umanjili njihov značaj, ali sukobi na Bliskom istoku nastavljaju da ostavljaju posledice na već rastuće cene nafte i benzina.

Sirovi Brent, kao međunarodni indikator, skočio je skoro 2% u petak ujutru na malo ispod 88 dolara po barelu, ali je pao na oko 87,50 dolara, što predstavlja marginalno povećanje od 0,5% za jedan dan.

Nacionalni indikator West Texas Intermediate takođe je porastao oko 2% u petak ujutru, nakon izveštaja o izraelskom vazdušnom udaru, iako je kao i Brent, WTI takođe opao, dostigavši malo iznad 83,50 dolara po barelu.

Portparol Američke automobilske asocijacije Endrju Gros ocenio je da međunarodni sukobi mogu dovesti do nestabilnosti na naftnom tržištu, izjavivši u četvrtak da „situacija sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini drži naftno tržište na ivici“.

Iako povećanja cena nafte obično dovode do povećanja cena na pumpama, analitičari očekuju da će ti efekti na cene benzina biti odloženi, a više faktora moglo bi pomoći da cena benzina padne sa nivoa od 3,69 dolara, nacionalnog proseka ove nedelje – najviše cene od oktobra, prema GasBuddy-u.

Patrik De Han, glavni analitičar za naftu u GasBuddy-u, rekao je da očekuje da će cene benzina dostići 3,70 dolara po galonu u bliskoj budućnosti, iako dodaje da sa povratkom američkih rafinerija nafte sa redovnog održavanja i umanjivanjem efekta izraelskog napada, postoji „potencijal da se približavamo kraju“ rasta cena na pumpi.

Još jedan pozitivan znak za cene benzina bio je porast zaliha sirove nafte, koje su ove nedelje uvećane za 2,7 miliona barela, na oko 460 miliona barela, iako su i dalje šest miliona barela ispod nivoa u isto vreme prošle godine, prema Upravi za energetske informacije.

Endrju Gros takođe je procenio da bi cene benzina mogle stagnirati jer američka potražnja padne na tipično niske nivoe pred Dan sećanja. Potražnja za benzinom u SAD-u smanjila se blago sa 8,84 miliona barela u nedelji koja se završila 5. aprila na 8,81 milion barela prošle nedelje, prema podacima EIA-e, i malo je ispod nivoa na kojem je bila prošlog aprila. Gros očekuje da će nacionalna prosečna cena benzina „možda oscilirati s malim povećanjima, sa nekoliko dana bez promena, pa čak i sa nekim danima gde će doći do pada cena“ kao rezultat.

Izraelska vojska navodno je rano u petak izvela ograničene vazdušne udare u Iranu, rekli su neimenovani zvaničnici. Prijavljeni udari došli su nekoliko dana nakon što se Iran odlučio na nezapamćeni napad dronovima i balističkim raketama na Izrael nekoliko dana ranije, a za koje su izraelski zvaničnici rekli da su prouzrokovali samo manju štetu. Napad Irana bio je odmazda za izraelski vazdušni udar ranije ovog meseca na iransku ambasadu u Siriji, u kojem je poginulo najmanje 16 osoba, uključujući dva visoka vojna lidera.

Iranska državna televizija jučerašnji udar nazvala je „izraelskom i američkom medijskom propagandom.“ Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za bilo kakve udare na Iran. Tenzije između Irana i Izraela eskalirale su poslednjih meseci zbog raznih incidenata, uključujući vazdušne udare i napade, izazivajući zabrinutost svetskih lidera za deeskalaciju.

Brajan Bušard, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

Stelantisov novi električni model na fabričkim trakama u Kragujevcu već od oktobra?

Objavljeno

-

Srbija bi uskoro trebalo da se svrsta u red zemalja u kojima se proizvode električni automobili s obzirom na najavu da će do kraja tekuće godine u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu početi izrada novog modela tog tipa vozila.

Stručna javnost ističe da je svakako reč o dobroj vesti ali da treba biti oprezan u procenama, kada će zaista do toga doći, jer je reč o poduhvatu koji je još uvek pionirski ne samo na našem području već i u celom svetu, piše Demostat.

Kompanija Stelantis, koja je nastala 2021. godine spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, prema pisanju srpskih medija ovog meseca je u fabrici u Kragujevcu, čiji je vlasnik, počela probnu proizvodnju automobila na električni pogon a očekuje se da bi serijska proizvodnja, u punom kapacitetu u dve smene mogla da startuje u oktobru.

Prema navodima medija prvi modeli električnog automobila u Kragujevcu su već proizvedeni a reč je o primercima koji su namenjeni za takozvane “kreš” testove i ostala potrebna ispitivanja. Takođe, počelo je i njihovo testiranje na ulicama tog šumadijskog grada s obzirom na to da Stelantisova fabrika poseduje pistu za probu novih modela automobila, a glavna sigurnosna ispitivanja se obavljaju u inostranstvu. Spekuliše se da će se prvi električni automobil proizveden testirati i na ulicama Kragujevca, kako je to uobičajeno prilikom takvih provera, zaštićen u maskirnoj foliji.

Svaki model mora da prođe opsežna testiranja, kao što su sigurnosna ispitivanja, bočne udare i tako dalje. Probni model treba na ispitivanjima da dobije određeni broj zvezdica kako bi se utvrdilo da je u potpunosti siguran.

Kako je izjavio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Saša Đorđević radnici kragujevačke fabrike automobila koji su bili na obukama u inostranstvu vratili su se u zemlju u nekoliko faza i odmah po povratku su uključeni u poslove vezane za proizvodnju novog elektičnog vozila.

Prema njegovim rečima, planirano je i otvaranje konkursa za prijem novih radnika koji će takođe proći neophodne obuke.

U ovom trenutku nije poznat taćan datum kada će prvi električni automobil proizveden u Srbiji biti predstavljen javnosti, kao ni gde će se to zbiti. Ono što treba napomenuti da će to ujedno biti i prvi električni automobil proizveden na Balkanu.

Tvrdi se da je nekoliko datuma predstavljanja javnosti tog automobila u opticaju kao i da će gotovo izvesno biti predstavljen na leto.

Podsećanja radi, moglo se čuti da će novi električni automobil u stvari biti restilizovani model Fijatovog automobila “panda” međutim kompanija Stelantis niti je to potvrdila niti je dosad obelodanila naziv novog modela.

Krajem prošle godine pojavile su se informacije da će se novo vozilo zvati “pandlina” da će se prodavati na svim kontinentima i da će imati i veći broj personalizacija za određena tržišta. Nova električna vozila proizvedena u Kragujevcu trebalo bi da koštaju oko 20.000 evra.

Inače, paralelno sa planiranim procesom proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji, republička Vlada je 1. februara na svojoj sednici usvojila uredbu o subvencionisanju kupovine električnih automobila.

Za tu meru država je izdvojila 170 miliona dinara.

Pravo na subvencionisanu kupovinu tih automobila imaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra ove godine.

Subvencije predviđene za kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla iznose 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, električnog motocikla, motocikla sa bočnim sedištem, teškog tricikla, lakog i teškog četvorocikala 500 evra, dok je najveći iznos predvi|en za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone i iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prijavljivanje zainteresovanih za subvencije države za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra počelo je 12.aprila i trajaće do 31.oktobra.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i kompanije, a cilj subvencije je unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.

– Reč je o velikom projektu i relativno novoj stvari u automobilskoj industriji ne samo kod nas nego bilo gde u svetu. To je i jedan od razloga zbog čega država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Međutim, te subvencije svakako nisu dovoljne da bi se vozači motivisali da kupe baš ta vozila. Bez obzira što će se u Srbiji proizvoditi jeftiniji modeli električnih automobila njihova cena je još uvek prilično visoka za naše uslove, čak i sa subv encijama. Osnovni problem je taj što kod nas ne postoji infrastruktura za električne automobile, odnosno nema dovoljno instaliranih punjača baterija. To posebno odbija potencijalne kupce od namere da pazare električne automobile – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima za Stelantis bi bilo znatno isplativije da električne automobile proizvedene u Srbiji prodaje u inostranstvu gde je infrastruktura potrebna za njihovu vožnju znatno razvijenija i shodno tome postoji veće interesovanje za kupovinu takvih vozila.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da će se samo manji broj električnih automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati u Srbiji i da ta cifra neće biti veća od nekoliko hiljada.

– Problem je što kod nas nema infrastrukture koja bi tako nešto podržala i ne postoje uslovi za masovnu prodaju. Subvencije u tom segmentu ne mogu značajnije da doprinesu upravo zbog nedostatka punjača za baterije električnih vozila ali i zbog toga što je reč o automobilima koji su i dalje skupi. To je i razlog što se kupovina takvih vozila subvencioniše i u razvijenim zemljama. Da bi Stelantis uspeo da u određenoj meri povati uložena sredstva u izradu električnih automobila u Kragujevcu potpuno je izvesno da će ih uglavnom plasirati na strano tržište – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u datom trenutku nadležni u Srbiji ne mogu da učine gotovo ništa da pospeše prodaju električnih automobila na tržištu jer tehnologija proizvodnje takva da to još uvek nije automobili za “svačiji džep”.

(Demostat)

pročitaj više

Biznis

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala 175 miliona evra

Objavljeno

-

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra ili za 117 odsto više nego godinu dana ranije, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju najnovijeg izveštaja o toj industriji.

Kako je kazala izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) i urednica izveštaja Kristina Janković-Obućina, taj prihod je u 2023. ostvarilo 15 gejming kompanija u Srbiji od kojih je 57 odsto razvilo originalne proizvode.

Prema njenim rečima, najznačajnija promena prošle u odnosu na 2022. godinu u gejming industriji Srbije je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što dovodi do procene da 4.300 gejming profesionalaca radi u toj industriji u našoj zemlji.

pročitaj više

Biznis

Zakerberg prestigao Maska na Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto

Objavljeno

-

Osnivač kompanije Meta Mark Zakerberg je prestigao vlasnika Tesle Ilona Maska na aktuelnoj Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto.

Zakerbergovo bogatstvo poraslo je preko noći za 2,6 milijardi dolara na 178 milijardi dolara nakon što je Meta juče predstavila svoj novi model veštačke inteligencije Llama 3, kao i ažuriranu verzuju četbota Meta AI.

Vrednost imovine Ilona Maska je istovremeno pala za skoro četiri milijarde dolara na 170 milijardi dolara, čime je vlasnik Tesle pao na četvrtu poziciju, prenosi Blumberg.

pročitaj više

U TRENDU