ostanimo u kontaktu

Region

Protest novinara u Zagrebu: „Zakon opasnih namera“ ukida pravo javnosti da zna

N1 Zagreb

Objavljeno

-

Hrvatsko novinarsko društvo (HND) organizovalo je u sredu proteste u Zagrebu i Splitu protiv, kako navode, „Zakona opasnih namera“. Reč je o trenutnom predlogu izmena Krivičnog zakona, prema kojima neovlašćeno otkrivanje sadržaja istražne ili dokazne radnje u fazi istražnog postupka, postaje krivično delo.

Protesti su počeli u 11 sati, a među demonstrantima u Splitu je i gradonačelnik Ivica Puljak i njegov zamenik Bojan Ivošević, dok u Zagrebu podršku novinarima pružaju saborski poslanici.

“Ovakav zakon, čak i njegova ublažena verzija nije zadovoljavajuća. Zahtevamo da taj član bude potpuno uklonjen iz Krivičnog zakona”, rekao je novinar Damir Petranović.

On smatra da se ovakvim zakonom pokazuju totalitarne tendencije koje ukidaju pravo javnosti da zna i pravo slobode govora.

“Sama najava i predlog ovakvog zakona je izrazito zabrinjavajući. Mi novinari ćemo ga otvoreno kršiti i pozivamo sve da nas podrže”, poručio je Petranović.

“Šta se menja u Krivičnom zakonu?

Članak 307.a novog zakona glasi:

“(1) Pravosudni zvaničnik ili državni službenik u pravosudnom telu, policijski službenik ili zvaničnik, okrivljenik, advokat, advokatski pomoćnik, svedok, veštak, prevodilac ili tumač koji tokom prethodnog krivičnog postupka koji se na osnovu zakona smatra nejavnim, neovlašćeno otkrije sadržaj istražne ili dokazne radnje, s ciljem da ga učini javno dostupnim kazniće se kaznom zatvora do 3 godine.

(2) Počinjenje, pomaganje ili podsticanje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ne može ostvariti onaj ko obavlja novinarski posao.”

Šta to znači?

To znači da će svi koji bi potencijalno mogli da upozore na nepravilnosti u istragama krivičnih dela, na primer na pokušaj zataškavanja koruptivnih radnji vladajućih, biti kažnjeni ako o tome obaveste javnost, odnosno novinari.

Novinari koji objave takve informacije za to neće krivično odgovarati, ali će se široko otvoriti vrata policiji ili DORH-u da im pretražuju mobilne telefone, računare, e-mejlove… ne bi li saznali odakle im informacija.

Koje su posledice ovih izmena?

Ako se ovakav zakon donese, građani godinama neće dobijati informacije o krivičnim postupcima od javnog interesa kao što su dokazi da su državni zvaničnici, osobe na visokim političkim funkcijama, počinili koruptivno delo ili zloupotrebu položaja. Time će biti sprečena rasprava o ključnim pitanjima za predstojeće izbore i Hrvatska će postati deklarativna demokratija, upozorava HND.

„Ako se ućutkaju zviždači, građani za neka kriminalna dela nikada neće saznati“, poručili su novinari.

Kako je do ovakvog predloga došlo?

Nakon što su se početkom 2023. godine u istrazi protiv bivše ministarke Gabrijele Žalac u jednoj prepisci pojavili inicijali AP, a mediji to objavili, javnost je posumnjala da je reč o inicijalima predsednika Vlade. Nakon toga je premijer Andrej Plenković izjavio:

“Promenićemo Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon i ovakve situacije da nam stvari iz spisa nekontrolisano, namerno, politički, selektovano, aranžirano izlaze van i čine političke probleme, to se više neće događati jer će to biti krivično delo.”

Izmene KZ-a nakon toga su u javnosti nazvane “Lex AP”.

Hrvatsko novinarsko društvo nazvalo ga je “zakonom opasnih namera” jer smatra da je direktno usmeren na zaštitu zloupotreba u politici, a protiv javnog interesa i slobode medija.

(N1 Zagreb)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU