ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Prva žena se vanklinički porodila nakon transplantacije materice: Šta to znači za budućnost plodnosti?

Objavljeno

-

Žena u Alabami je upravo dobila prvu bebu rođenu iz transplantirane materice van kliničkog ispitivanja.

Malori (čije prezime je zaštićeno iz privatnih razloga)  rođena je bez materice – stanje koje je poznato kao Majer-Rokitanski-Kuster-Hauserov sindrom – i verovala je da nikada neće moći da zatrudni.

– Pomirila sam se sa time da neću moći da nosim svoju decu, ali mi je uvek to nedostajalo – rekla je u izjavi.

Njena sestra je bila surogat za prvo Melorino prvo dete, ali nije mogla da iznese i drugu trudnoću iz zdravstvenih razloga. U međuvremenu je otkrila da Univerzitet u Alabami u Birminghamskom programu ima i transplantaciju materica, što je svega jedan od četiri u celim Sjedinjenim Državama i prvi koji je otvoren za pacijente van kliničkih ispitivanja. Prijavila se i dobila matericu od preminulog donatora. Od transplantacije do rođenja njenog drugog deteta prošlo je 18 meseci.

– Pored svih mogućih komplikacija, prihvatila sam trudnoću jer sam znala da će to biti jedini put da ću tako nešto moći da uradim. Imala sam mnogo sreće da sam to mogla da doživim. Podeliti takvo putovanje sa našom ćerkom bilo je takođe posebno, jer je mogla da oseti moj stomak. Toliko sam zahvalna što sam ovo doživela – ispričala je Malori, kako prenosi Yahoo Life.

Prva uspešna vanklinička trudnoća sa presađenom matericom

Prva beba nakon transplantacije materice rođena je 2014. godine u Švedskoj, a od tada je nekoliko medicinskih centara širom sveta pomagalo ženama da se porode zahvaljujući transplataciji. Prvobitna transplantacija obavljena je korišćenjem materice donora od živih rođaka, ali se polje proširilo na korišćenje materica od preminulih donora.

U 2017. godini, na Univerzitetu Bejlor u Dalasu, majka sa transplantacijom materice rodila je prvu bebu u SAD i od tada je nekoliko velikih medicinskih centara proučavalo proceduru. Međutim, sve te trudnoće i porođaji prošli su kroz klinička ispitivanja, što često može da bude veoma rigorozno iskustvo. Zato je porođaj nakon transplantacije materice van kliničkih ispitivanja veliki korak.

– To pokazuje da čak i van centara za proučavanje sa rigidnim smernicama, sada postoji opcija koja može da se ponudi u drugim bolnicama i koja će da omogući većem broju žena rešenje – kaže Džesika Šepard, ginekolog iz Teksasa.

Ovo je veliki napredak u svetu plodnosti – nadovezuje se Dr Aleks Robles, reproduktivni endokrinolog u Centru za plodnost Univerziteta Kolumbij: – To otvara mogućnost da pacijentkinje koje ranije nisu mogle da nose trudnoću zbog faktora materice sada mogu da budu trudne. Više pojedinačnih slučajeva će verovatno rezultirati nakon ovog slučaja.

Transplantacije materice su novija specijalnost u medicini i neki medicinski centri marljivo rade na uspostavljanju protokola. Činjenica da je usvojena u kliničkoj upotrebi van kliničkog ispitivanja sugeriše da je tehnika dovoljno rafinirana da bi imala prihvatljive rezultate i određeni stepen sigurnosti – ističe dr Džonatan Šafir, ginekolog na Veksner medicinskom centru Univerziteta Ohajo.

Šta je transplantacija materice?

Svaki medicinski centar pristupa ovome malo drugačije. Međutim, transplantacija materice je ono što se dešava kada se materica donora – bilo od živog ili umrlog donora – hirurški implantira u ženu.

U principu,  žena mora da se prijavi za transplantaciju i da bude pregledana za proceduru. Ako je odabrana za to, ona mora da se podvrgne vantelesnoj oplodnji, koja kada uspe stvalja se u matericu donatora i dodeljuje ženu, i potom hirurški implantira u njeno telo. Žena uzima imunosupresivne lekove dok je materica na mestu.

– Kao i kod svake transplantacije, primalac treba da uzima lekove da potisne svoj imuni sistem kako bi sprečio odbacivanje novog organa, koji imuni sistem može da napadne i da „uništi“ strano tkivo“ – kaže Šafir: – Nakon što se trudnoća završi, transplantirana materica se uklonja tako da rizik od odbacivanja ne postoji.

Embrion se implantira od šest do 12 meseci nakon transplantacije, a ako dođe do trudnoće, beba se rodi carskim rezom između 37. i 39. nedelje. Kada završi sa decom (većina centara dozvoljava jednu ili dve trudnoće), materica se uklanja.

Međutim, transplantacija materice može da bude i rizična, jer je uključeno više operacija i povećan rizik od infekcija i komplikacija u trudnoći.

– Ovo je takođe osmišljeno da pomogne samo maloj grupi žena. Iako je važno da postoji nova opcija da se ponudi ženama sa ovim posebnim stanjem, to ne predstavlja revoluciju u lečenju neplodnosti– ističe Šafir: – Ova specifična podskupina pacijenata za koje bi procedura mogla biti primenljiva je veoma mali deo neplodne populacije. Takođe je dostupno „malo podataka“ o stopi uspeha s obzirom na to da su ove transplantacije bile retke.

(Ona.rs)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lifestyle

„Nema više prekomernog turizma“: Amsterdam neće dozvoliti izgradnju novih hotela

Objavljeno

-

Amsterdam neće ubuduće dozvoliti izgradnju novih hotela, u pokušaju da se izbori sa prekomernim turizmom, saopštila je gradska vlada.

„Želimo da održimo grad pogodnim za život i meštana i posetilaca. To znači – nema više prekomernog turizma, nema više novih hotela i nema ubuduće više od 20 miliona hotelskih noćenja turista godišnje“, saopštile su gradske vlasti.

Novi hotel u Amsterdamu biće moguće izgraditi samo ako se neki drugi zatvori, ako broj kreveta nije veći i ako pruža bolje uslove u pogledu održivosti.

Ta odluka ne odnosi se na hotele čija je izradnja već u toku ili su dobili dozvolu za izgradnju.

(FoNet)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Hemofilija je najčešće nasledna – od nje boluje oko 400.000 ljudi u svetu

Objavljeno

-

Svetski dan hemofilije obeležava se 17. aprila i ima za cilj podizanje opšte društvene svesti o postojanju ovog izuzetno retkog urođenog poremećaja.

Hemofilija je urođena, najčešće nasledna bolest koja se prenosi sa majke na mušku decu i predstavlja poremećaj zgrušavanja krvi.

Pacijenti sa hemofilijom imaju nedostatak jednog od faktora zgrušavanja krvi. Usled ovog nedostatka oni krvare neuporedivo duže od osoba koje nemaju ovaj nedostatak.

Krvarenja se javljaju u zglobovima, mišićima i unutrašnjim organima. Ukoliko se na samom početku krvarenja ne primeni odgovarajući lek dolazi do ozbiljnih oštećenja zglobova.

Tako se može desiti da obolele osobe već u ranim 20-im godinama postanu invalidi, vezani za invalidska kolica i sa potrebom za ortopedskim intervencijama.

Krvarenja u mišiće i zglobove izazivaju jak bol i otežano kretanje, pa i invaliditet, dok krvarenje u organima glave, vrata, grudnog koša i stomaka mogu dovesti do smrti.

Procenjuje se da u svetu od bolesti zgušavanja krvi boluje oko 400.000 osoba, ali je tek za njih oko 25 odsto dostupno adekvatno lečenje.

Situacija u našoj zemlji je mnogo bolja. U Srbiji su savremena dijagnoza, lekovi i terapija dostupni za svih oko 900 obolelih, od toga 170 čine deca, i to o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Budući da se radi o neizlečivoj bolesti, čije posledice mogu dovesti do invaliditeta ili čak smrtnog ishoda, sva pažnja zdravstvenih institucija, lekara i udruženja pacijenata usmerena je na prevenciju i sprečavanje neželjenih posledica bolesti.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Sedam znakova nedostatka gvožđa u organizmu

Objavljeno

-

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznala je anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa kao najčešći nutritivni nedostatak u svetu. Čak 30 posto stanovništva je pogođeno ovim stanjem.

Osobe s nedostatkom gvožđa, ako se ne leče, mogu doživeti značajno kognitivno oštećenje i pogoršanje kvaliteta života. Upravo zbog toga je održavanje nivoa gvožđa pod kontrolom veoma važno.

Najpouzdaniji način da saznate da li imate manjak gvožđa je da uradite analizu krvi. Sledeći simptomi takođe mogu biti znak da vas muči ovaj zdravstveni problem.

Umor

Jedan od znakova nedostatka gvožđa je neobičan umor ili iscrpljenost. Ovaj simptom nastaje jer se vaše telo oslanja na gvožđe za stvaranje hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji im omogućuju prenos kiseonika po telu. Kada je nivo gvožđa nizak, telo se može boriti da dopremi dovoljno kiseonika do vaših tkiva i organa, što dovodi do trajnog osećaja iscrpljenosti.

Udubljeni nokti (koilonihija)

Jedan od znakova nedostatka gvožša je pojava udubljenih, medicinski nazvana koilonihija. U tom stanju nokti postaju tanki i konkavni, nalikuju obliku kašike. Ovaj simptom odražava više od samo kozmetičke brige; može ukazivati ​​na nedovoljan nivo gvožđa u telu, što utiče na proizvodnju hemoglobina i celokupno zdravlje, piše „Eat This, Not That“, prenosi N1 Hrvatska.

Često vam je hladno

Povećana osetljivost na niske temperature je takođe jedan od znakova vam nedostaje gvožđa. Osobe s manjkom gvožđa mogu osetiti neuobičajenu hladnoću ili imati hladne ruke i noge, čak i u relativno toplim okruženjima. To se događa jer gvožđe igra ključnu ulogu u proizvodnji hemoglobina, koji je neophodan za prenos kiseonika u telu, utičući na regulaciju naše unutrašnje temperature.

Loš akademski uspeh

Za decu se neadekvatan unos gvožđa s vremenom može manifestovati lošim uspehom u školi. U jednoj studiji, prosečni rezultati iz matematike bili su niži za decu s manjkom gvožđa u poređenju s decom s normalnim nivoom gvožđa.

Loš san

Odgovarajući nivo gvožđa u telu pomažu u proizvodnji serotonina i dopamina, neurotransmitera neophodnih za regulaciju ciklusa spavanja. Podaci pokazuju da je nedostatak gvožđa povezan s lošijom kvalitetom sna, poremećajem disanja tokom spavanja i drugim faktorima koji su povezani sa spavanjem.

Teskoba / anksioznost

Od genetskih faktora do onih iz okruženja, razne stvari mogu izazvati anksioznost. Manje je poznato da nedovoljna količina gvožđa može biti povezana i s povećanom teskobom. Gvožđe je ključno za potporu zdravlju mozga, utiče na sintezu neurotransmitera i rad mozga.

Poriv za ledom

Jedan intrigantan znak nedostatka gvožđa je stanje poznato kao pika. Nju karakteriše poriv za supstancama koje nemaju hranjivu vrednost, poput leda, zemlje, gline ili skroba. Ovo neobično ponašanje u ishrani često je način na koji telo signalizira nedostatak esencijalnih nutrijenata, poput gvožđa. Trudnice i predadolescenti su u najvećem riziku od pike.

(N1 Hrvatska, Danas)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Kako nagla promena vremena utiče na zdravlje i ko treba da bude oprezan? 

Objavljeno

-

Svaka promena atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha može štetno da utiče na zdravlje, pa treba da znate kako da se zaštitite i ojačate imunitet.

Meteorolozi najavljuju da nas od srede očekuje nagla promena vremena.  Biće osetno hladnije, sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, pojačanim severozapadnim vetrom, a u planinskim predelima jugozapadne Srbije sa snegom.

Sve to može uticati na zdravlje pojedinaca, posebno osetljivijih i onih koji već imaju hronične bolesti. Zato je važno da se na vreme pripremite i zaštitite od nepovoljnih vremenskih uslova.

Lekari kažu da prilikom značajne promene vremena ljudi najčešće dolaze u ordinacije sa tipičnim simptomima kao što su mučnina, depresija, vrtoglavica, glavobolja, migrena, visok ili nizak krvni pritisak, opšta fizička slabost i neobjašnjiv umor. Nagađaju da je razlog tome češći boravak u zatvorenim prostorima, zbog čega je smanjena sposobnost organizma da se aklimatizuje.

Kada se vreme promeni, posebno tokom jakog vetra, u atmosferi se stvara više pozitivnih jona, koji nepovoljno deluju na organizam.

Ljudi će primetiti česte promene raspoloženja i razdražljivost. Može doći do pogoršanja stanja kod hroničnih pacijenata. Simptomi se javljaju od 24 do 48 sati pre promene vremena, a mogu se manifestovati oko dan ili dva.

U ovim situacijama nije prikladno posezati za kućnom apotekom i nasumično uzimati lekove, već hronični bolesnici moraju da nastave sa redovnom terapijom, a u slučaju da im to ne pomogne, mogu se konsultovati sa svojim lekarom, piše 24 sata.hr.

Osim toga, stručnjaci preporučuju osobama koje pate od alergija da blagovremeno uzimaju lekove jer bi nivo alergena u vazduhu mogao da bude povećan. Informacije o koncentraciji polena u vazduhu mogu dobiti na različitim aplikacijama.

Nagle promene vremena utiču na kardiovaskularno zdravlje 

Dramatične promene vremena dodatno utiču na razne bolesti. Visoke temperature prouzrokuju širenje krvnih sudova kako bi se organizam uz termoregulaciju bolje rashladio, dok naglo zahlađenje vodi do naglog stezanja i sužavanja krvnih sudova.

Lekari upozoravaju da je to posebno opasno kod ljudi koji imaju probleme s visokim krvnim pritiskom, a već oštećeni krvni sudovi se zbog takve promene dodatno oštećuju.

Imaju uticaj na dijabetes i plućne bolesti

Osim srčanih bolesnika, naglo zahlađenje posebno pogađa dijabetičare, kojima je tokom hladnog fronta mnogo teže da kontrolišu nivo šećera u krvi, ali utiče i na osobe sa problemima sa plućima.

Glavobolja i bolovi u sinusima su izraženiji tokom hladnijeg vremena, kao i češći poremećaji u radu imunog sistema i sklonost prehladama i infekcijama, posebno upalama uha, zbog povećane vlažnosti vazduha.

Vlaga u kombinaciji sa promenama pritiska može da dovede i do bolova u kostima i zglobovima, a ako se uz sve ove vremenske neprilike pojavi vetar, može da izazove napade migrene.

Kada se vazduh ohladi, teže je disati. Hladan i suv vazduh može da iritira disajne puteve i izazove dodatnu nelagodnost kod ljudi koji već imaju problema sa disanjem zbog astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća. Zato je bolje da se zagrejte i izbegavate vežbanje ili teške fizičke napore na otvorenom, ili bar dok se vreme ne smiri.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Psihijatar upozorio na zavisnost dece od interneta – to je poput heroinske zavisnosti

Objavljeno

-

Deca u Srbiji provode više od sedam sati dnevno na internetu, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Dečji psihijatri upozoravaju da je naša zemlja na ivici epidemije „ekranizma“ među maloletnicima, koji zbog zavisnosti od video igara, društvenih mreža i generalno interneta, odbijaju da idu u školu, gube dodir sa realnošću, a ako im se oduzme „dnevna doza“ telefona – prete i samoubistvom.

Roditelji u Srbiji s razlogom su zabrinuti za svoju decu, kod koje primećuju znake zavisnosti, a nemaju rešenje kako da ih izvuku iz kandži „ekrana“, pa čak i kad su u pitanju mališani mlađi od 10 godina.

“Moj Luka je tipična žrtva te velike pošasti – ‚ekranizma‘. Nije problem samo telefon, već i televizor i Jutjub, a od nedavno i Soni. Pred sobom svakodnevno ima tri različita zla, a njegovo ponašanje u kući je nenormalno. Kad mu zabranimo vreme pred bilo kojom vrstom ekrana, postaje anksiozan, ljuti se, agresivan je, a ima samo sedam godina“, priča za Nova.rs Miloš Jokić iz Beograda, koji je zbog problema sa zavisnošću, sa kojim se bori njegovo dete, ali i cela porodica, tražio pomoć stručnih lica.

Roditelji nedosledni u odlukama

Samo kad je napolju, Luka je miran, ali kad uđe u kuću, ekran se podrazumeva.

„Ne možemo stalno da ga izvodimo u park. Ako je u kući, nemoguć je. Uzmemo mu telefon, ali on pokušava da nam ga otme na sve načine. Problem je i u našoj nedoslednosti. Dovoljno je da jedan roditelj popusti i vrati mu telefon i gotovo. U jednom periodu rekli smo mu da će moći da igra igrice samo vikendom, ali to nikako ne možemo da održimo. Još je mali, a vlada tehnikom kao programer, u svemu tome se super snalazi, ali je sve dalji od realnog života“, kaže Miloš.

On smatra da je većina današnje dece „zrela za lečenje“.

„Deca prave sebi ogromnu štetu, a onda i roditeljima. Nerviram se, svestan sam problema, ali ne mogu da ga rešim. Jednostavno ne možemo da ga izmestimo iz tog civilizacijskog okvira u kojem je čitava njegova generacija. Mislim da je ključ u istrajnosti i nadi da će to da se promeni sa obavezama koje stižu s godinama. On maksimalno zloupotrebljava našu popustljivost, a kada mu uzmemo telefon vređa nas, lupa vratima. Nema koncentraciju ni za šta, ne može da čita knjige za njegov uzrast, da piše slova, a čak i kad na to pristane, bude samo da bi posle dobio telefon”, žali se ovaj zabrinuti roditelj.

Jedan od poraznih podataka je i taj da se u Institutu za mentalne bolesti u Beogradu, zbog zavisnosti od video-igrica godišnje hospitalizuje više od 30. dece.

„Vreme koje detetu može da se toleriše pred ekranom je pola sata do sat vremena dnevno, radnim danima i vikednom do sat i po. Tu spadaju video igre i društvene mreže. Nažalost, duži niz godina postoji tendencija povećanja vremena provedenog pred telefonom, kompjuterom, igricama. Ta zavisnost koja se razvija kod dece, ali i odraslih, je na nivou heroina. Odnosi se na sve što je u virtuelnom svetu, a svako u skladu sa godinama bira svoje sadržaje“, objašnjava za Nova.rs dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu.

Ako se ne leči – postaje „novo normalno“

Lečenje ove vrste zavisnosti vrlo često nije moguće, pa postoje šanse, upozorava doktor, da moderno društvo ovakvo zavisničko ponašanje svrsta u – normalno.

„Postavlja se pitanje koliko ova zavisnost uopšte može da se kontroliše i leči. Kad sistem ne može da izađe na kraj sa nekim problemom, onda ga normalizuje. Sistemu to na neki način i odgovara, da ljudi budu pred kompjuterima, praćeni, kontrolisani. Sistematski se ljudi uvlače u mašinu, a posle se čudimo broju zavisnika među maloletnicima. Ovaj problem je ekstremno veliki, a već je izmakao kontroli. Velike pare su u igri, ljudi ne žele da se odreknu lake dobiti i zarade, a stradaju najmlađi i porodice“, naglašava dr Mladenović.

Rigorozne mere su jedina šansa, smatra on.

„Zabraniti mobilne telefone u školama, uvesti uniforme do osmog razreda i zavesti neki red. Imamo ozbiljno teške pacijente. Dolaze nam na kliniku momci i devojke od 15 godina, koji ne žele više da idu u školu, jer na internetu, kažu, imaju sve. Informacije, druženje, život. Javljaju nam se kad su već debelo zaglibili u zavisnost. Roditelji su u strašnom problemu, jer po zakonu srednja škola nije obavezna, pa ne mogu da ih nateraju da se dalje školuju. Ti mladi ljudi jednog dana neće imati prijatelje, porodicu, partnere, ostaće sami, zatvoreni u četiri zida sa svojim ekranima, pa koliko izdrže…“, zaključuje doktor Mladenović i dodaje da rešavanje problema ekranizma nije samo do porodica, već do sistema u državi i vrednosti u društvu koji hitno moraju da se menjaju.

Podsećamo, rezultati međunarodnog istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji, koja su objavljena u aprilu ove godine, otkrili su nam zabrinjavajuće podatke, da učenici u našoj zemlji „značajan deo dana provode u korišćenju elektronskih medija, a svaki jedanaesti učenik (8,8 odsto) u korišćenju društvenih mreža provodi sedam ili više sati dnevno“.

Takođe, u proseku svaki deseti učenik (9,9 odsto) ima znake „problematične upotrebe društvenih medija, što je veći procenat u poređenju sa 2018. godinom, kada je bilo 7,0 odsto, a svaki četvrti učenik igra igrice svaki ili svaki drugi dan“.

Simptomi zavisnosti od ekrana

Fizički:

Problemi sa vidom

Atrofija mišića

Gojaznost (nezdrava hrana) ili preskakanje obroka po više dana

Psihološki:

Povlačenje u sebe

Epinapadi

Zapostavljanje druženja sa vršnjacima

Izmenjen odnos sa roditeljima

Povećavanje „doza“ od pola sata, sat, na dva, tri, pet, 10 sati

Sve manje uključivanje u socijalne aktivnosti

Dete ne izlazi iz sobe, sve vreme je na internetu

Agresivno ponašanje

Kad im oduzmete ekran javlja se apstinencijalni sindrom

Deca prete samoubistvom

Lome po stanu

Lažu roditelje

Nekontrolisano ponašanje prema sebi i drugima

Moguća rešenja:

Sistemsko rešavanje problema od strane društva

Uvođenje određenih mera u sistem obrazovanja

Provođenje više vremena sa decom od strane roditelja

Ograničavanje vremena na telefonu do sat vremena dnevno uz obavezno objašnjenje detetu zašto je granica i kontrola važna

Uvođenje vanškolskih aktivnosti i obaveza

Što češći odlazak u prirodu.

(nova.rs)

pročitaj više

U TRENDU