ostanimo u kontaktu

Hronika

Pucnji jače odzvanjaju nakon ovogodišnje presude – 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije

Objavljeno

-

Pre 25 godina na današnji dan ubijen je novinar, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin – Slavko Ćuruvija. A ova godina ostaće upamćena po presudi Apelacionog suda u Beogradu, kojom su oslobođeni osumnjičeni za njegovo ubistvo.

Bio je Uskrs 11. aprila 1999. godine, a bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije još u toku. Slavko Ćuruvija je ubijen ispred svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u centru Beograda. Ubijen je vatrenim oružjem s leđa, a sa njim je u trenutku ubistva bila nevenčana supruga Branka Prpa.

„Tog dana, 11. aprila, bila sam kod drugarice kada me je mama pozvala i rekla – pucali su u tatu. Tad nismo znali da li je ubijen ali je u međuvremenu moj brat otišao u stan gde je tata živeo, nazvao nas i rekao nam je da je tata ubijen, ispričala je u intervjuu za N1 Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije i predsednica Fondacije „Slavko Ćuruvija“.

„Onda smo mi otišle u taj stan, tamo je bilo puno ljudi. Sećam se da sam sve vreme osećala jak bes“, rekla je Jelena Ćuruvija i dodala:

„Posebno mi je u sećanju ostao razgovor sa majkom tog dana. Vraćamo se kući mama i ja. U kolima smo i ja joj kažem – sve mi se vraća, nekako vraća, sve neke sitnice, neki razgovori sa tatom. A mama mi na to kaže – tebi sitnice, a meni krupnice. Eto to mi je ostalo zauvek u pamćenju, to mi je tužno. Tužno je kada se čovek iščupa na takav način iz nečijeg života, onda ostane velika rupa koja se ne zatrpava. Šta god da se posle dešava u životu, a život teče, ta rupa u nama ostaje zauvek“, ispričala je Ćuruvija.

Medijski linč i astronomske kazne

Likvidaciji Ćuruvije prethodio je medijski linč jer je imao kritički odnos prema tadašnjoj vlasti. Protiv njega se okrenuo čitav državni aparat.

Prema rigidonom Zakonu o informisanju i njegove dnevne novine „Dnevni telegraf“ su, uz još nekoliko medija zabranjene 14. oktobra 1998. godine. Od oktobra počinje da ga prati Služba državne bezbednosti. Nakon toga, „Dnevni telegraf“ je štampan u Crnoj Gori.

Neposredno pred početak bombradovanja, marta 1999. godine osuđen je na petomesečnu kaznu zatvora zbog uznemiravanja javnosti. Advokati su, ipak, uspeli da intervenišu i spreče njegovo zatvaranje.

Pet dana pre ubistva, 6. aprila 1999, u dnevnom listu „Ekspres politika“ pojavio se tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je iste večeri pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. Pisac teksta Miroslav Marković se poziva u njemu na izjavu Mirjane Marković iz novembra i kaže da je Ćuruvija „izdajnik“, koji je sve vreme „priželjkivao bombe za Srbe“ i čija izdaja neće biti zaboravljena.

Slavko Ćuruvija je 11. aprila 1999. ubijen.

Prve informacije posle 5. oktobra

Prve informacije o ubistvu procurile su u javnost odmah posle petooktobraskih promena, kada je 31. oktobra dosije slučaj „Ćuran“ – izveštaj službe o praćenju Slavka Ćuruvije iz „fioke“ stigao do medija.

Nepune tri godine kasnije tokom policijske akcije „Sablja“ koja je usledila posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, uhapšeni su i pripadnici Državne bezbednosti Miroslav Kurak i Ratko Romić, koji će kasnije postati treći i četvrti na listi optuženih za ubistvo Ćuruvije. Oni su svoje iskaze o ubistvu Ćuruvije odbili da potvrde na poligrafu. Pušteni su tada na slobodu, a Romić je uspeo da dobije odštetu od države zbog pritvaranja.

Sedam i po godina posle ubistva, 8. decembra 2006. godine specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović traži od istražnog sudije da pokrene predistražne radnje o ubistvu Slavka Ćuruvije.

I posle 10 godina nije bilo dokaza

Početkom 2009. godine, 2. januara, specijalni tužulac Miljko Radisavljević izjavljuje da nema dokaza za pokretanje sudske istrage. Slede četiri godine ćutanja državnih organa o ubistvu Slavka Ćuruvije.

Šestog februara 2013. formirana je Komisija za istraživanje ubistva novinara, nezavisno telo čiji je cilj da doprinese tekućim istragama o tome kako su nastradali Dada Vujasinović, Milan Pantić, Slavko Ćuruvija.

Bivši komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija je 8. januara 2014. godine dao izjavu specijalnom tužiocu u vezi sa ubistvom. Ulemek je tada naveo da je iz razgovora s Radomirom Markovićem, načelnikom DB, shvatio da su Ćuruviju ubili Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Šest dana kasnije, 14. januara 2014. uhapšeni su Milan Radonjić i Ratko Romić, bivši operativci Službe bezbednosti. Još jedan optuženi, Miroslav Kurak, je u bekstvu i za njim je bila raspisana međunarodna poternica. U vreme pokretanja istrage srpski mediji su objavili fotografiju Miroslava Kuraka sa sajta na kome se reklamira safari lov u Tanzaniji.

Početkom marta iste godine potvrđena je optužnica protiv Radonjića i Romića. Miroslav Kurak je optužen kao neposredni izvršilac ubistva, a Radomir Marković kao šef resora državne bezbednosti u vreme ubistva.

Suđenje počelo posle 16 godina

Prvog dana juna 2015. godine počelo je prvo suđenje Slavku Ćuruviji i trajalo je skoro četiri godine.

Tokom dokaznog postupka ispitano je preko stotinu svedoka. Na spisku tužilaštva ali i odbrane bio je veći deo bezbednosnih i paravojnih struktura poput Jovice Stanišića, Milorada Ulemeka Legije, Frenkija Simatovića, pripadnika kriminalnog Zemunskog klana…

Među onima koje sud nije pozvao da svedoče iako je odbrana to zahtevala su bili bivši i sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Nije pozvana ni Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića, nekadašnja prijateljica Slavka Ćuruvije, sa kojim je nekoliko meseci pre ubistva prekinula sve kontakte. Ona je u to vreme živela u Moskvi gde je imala azilantski status. Tužilaštvo je zatražilo maksimalne kazne od po 40 godina zatvora.

Prva presuda i obaranje zbog NN lica

Aprila 2019. godine Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu prvostepenom presudom Radomir Marković i tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB Ratko Romić na po 20 godina zatvora.

Prema optužnici, Marković i Radonjić su se teretili za krivično delo podstrekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Septembra iste godine Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije i vratio predmet na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Navedeno je da je „Specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca izmenio činjenično stanje opisano u optužnici, kao i dodavanjem radnji optuženima za koje nisu optuženi. Kako je navedeno, prvostepeni sud je dodao optuženima i radnje za koje nisu optuženi“.

Drugo suđenje, ista pesuda

Ponovljeno suđenje započeto je devetog oktobra 2020. godine. Decembra 2021. doneta je druga prvostepena presuda, gotovo istovetna kao i prva, u kojoj se navodi da su za ubistvo Slavka Ćuruvije krivi Radomir Marković zbog podstrekivanja na ubistvo, Milan Radonjić jer se o ubistvu dogovorio s Ratkom Romićem, Miroslavom Kurakom i NN-licem koje je, prema presudi, neposredni izvršilac zločina.

U optužnici se, međutim, navodi da je neposredni izvršilac bio Miroslav Kurak. Ta tačka optužnice nije potvrđena iskazom Branke Prpe koja je bila sa Slavkom Ćuruvijom u trenutku kada su ga ubili.

Decembra 2022. godine Apelacioni sud u Beogradu otvorio je petodnevno zasedanje na kome je trebalo da odluči o žalbama na prvostepenu presudu. Zatim je Apelacioni sud zatvorio je javnu sednicu. Odluka tada nije doneta.

Februara 2023. godine za mart je najavljen je pretres tokom kojeg će doneti konačnu presudu četvorici optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Apelacioni sud pozvao je Milorada Ulemeka, te kriminalce Zemunskog klana, braću Miloša i Aleksandra Simovića da ponovo svedoče, iako je delove njihovih svedočenja prvostepeni sud izbacio.

Ulemek, koji izdržava kaznu zbog saučesništva u ubistvu predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića je u nastavku suđenja ostao pri ranijem iskazu i da „nema ništa da doda ni oduzme od onog što je rekao na prošlom ročištu„. Braća Simović su odbila da odgovaraju.

Marta 2023. bivši rukovodioci Resora službe bezbednosti Srbije Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić su izjavili pred sudom da nisu krivi za ubistvo vlasnika listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ Slavka Ćuruvije.

Tužilac u ovom postupku Milenko Mandić ranije je u svojim završnim rečima ponovo od sudskog veća tražio maksimalne kazne zatvora od po 40 godina za okrivljene pripadnike Resora državne bezbednosti – Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i bivšeg pripadnika SAJ-a i rezervnog pripadnika službe Miroslava Kuraka.

Apelacioni sud u Beogradu je 19. aprila ukinuo meru zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora – „nanogvice“ nekadašnjim pripadnicima Resora državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je pre toga jednoglasno utvrdio da su neopravdano dugim boravkom u pritvoru Radonjiću i Romiću povređena prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima – pravo na slobodu i bezbednost i pravo da sud brzo odluči o zakonitosti pritvora. Zbog toga je Evropski sud odlučio da država Srbija treba Radonjiću i Romiću da isplati po 1.000 evra na ime nematerijalne štete.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić tada je izjavio da zbog raznih „jakih uticaja“ ima sumnju da će presuda za ubistvu novinara Slavka Ćuruvije biti onakva kakvu očekuje porodica.

Objasnio je tada da čak i ako konačno, posle 24 godine, bude pravosnažna osuđujuća presuda, postoje vanredni pravni lekovi.

Fondacija Slavko Ćuruvija je septembra 2023. godine saopštila da od maja te godine dobija informacije i glasine da je Apelacioni sud doneo odluku i da je presuda oslobađajuća za optužene koji su dva puta prvostepeno osuđeni kao krivi za ubistvo Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora. I predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, koji je istu informaciju čuo od jednog državnog sekretara, zatražio je od Apelacionog suda da obavesti javnost da li je apelaciono veće donelo odluku o puštanju na slobodu Ratka Romića i Milana Radonjića, nepravosnažno osuđenih u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Sud je ćutao.

Presuda Apelacionog suda

Apelacioni sud u Beogradu 2. februara objavio je presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije – Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice.

Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačilo prvostepenu presudu i okrivljenog Markovića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo.

Ovom presudom pravosudni sistem Srbije stavio je tačku na ovaj slučaj.

„Govoreći o svojoj reakciji na oslobađajuću presudu u slučaju Ćuruvija, Jelena je rekla da su joj osećanja kao ćerki ali i građanki Srbije bila isprepletana.

„Drugog februara, kada je objavljena presuda, kao ćerki, se sve smrzlo u meni. I još uvek sam u tom stanju. Doživela sam spazam i još sam u njemu. Isto tako, kao građanka ove zemlje imam svest šta ta presuda znači za sve građane Srbije. Osećanja su mi pomešana i osećam se i prevareno i pobeđeno, poraženo, tužno“, istakla je ona.

Jelena je ispričala da pošto nije uspela da ga, kako je rekla, sačuva pre 25 godina, čekala je i nadala se da njegove ubice budu poslate u zatvor.

„Ovakvu presudu mogu da objasnim samo tako što mislim, da su ljudi koji su tada radili u službi i koji su radili na likvidaciji političkih neistomišljenika režima Milošević-Marković, još uvek aktivni. Ja ne znam koliko ih tačno ima, ali sam sigurna da su oni jači od svih – od institucija, vlasti čak i od samog Vučića. Oni su doneli ovu presudu. A moje je pitanje je i dalje – ko su nalogodavci presude“, istakla je Jelena Ćuruvija.

Jelena Ćuruvije je rekla i da oslobađajuća presuda Apelacionog suda nije porazila samo nju.

„Nisam poražena samo ja, poraženo je sudstvo, tužilaštvo, novinari, građani i na kraju sam poražena ja. Spaljeni smo svi i samo je ostao pepeo“, istakla je ona.

Kolege u podne u Svetogorskoj 35

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS) i danas će kao i godinama unaza obeležiti 25. godišnjicu od ubistva Slavka Ćuruvije, urednika i vlasnika lista Dnevni telegraf.

„Kolege su pozvane da u podne u Svetogorskoj 35, gde je Ćuruvija ubijen, zajedno sa članovima porodice, prijateljima i kolegama polože vence i zapale sveće kod spomen-obeležja“.

Ubistvo Ćuruvije jedini je slučaj ubistva novinara u Srbiji koji je dobio sudski epilog, ali su zbog loše vođene istrage tužilaštva, ubice i dalje na slobodi, dok se o nalogodavcima nikada nije vodila istraga.

(N1)

Hronika

Knjiga sećanja na ubijene đake od sutra u elektronskom obliku, forum se nastavlja

Objavljeno

-

Jasminka Petrović, članica Multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar“, izjavila je večeras da će knjiga sećanja koja je bila ceo dan otvorena u Kralja Milutina 10, od sutra biti dostupna u elektronskoj formi kako bi se u nju upisali svi koji to nisu uspeli da učine danas.

Petrović, koja je jedan od najznačajnijih dečjih pisaca u Srbiji i regionu, rekla je to novinarima na Tašmajdanu, gde je bio organizovan forum, kao deo posebnog komemorativnog programa „Buđenje“ u znak sećanja na devetoro ubijenih đaka i čuvara Osnovne škole „Vladislav Ribinikar“.

Forum kritičkog promišljanja o svemu što je dovelo do zločina, o uzrocima i posledicama masovnih ubistava, bio je prilika i da građani u razgovoru sa članvima tima iskažu mišljenje ili da svoje predloge i razmišljanja ostave u posebne kutije, koje će, kako je rekla Petrović, kao i QR kodovi sa pitanjima, ostati i nerednih dana u Tašmajdanskom parku u blizini spomenika Desanki Maksimović.

pročitaj više

Hronika

Krajem maja počinje suđenje Urošu Blažiću za masakr kod Mladenovca

Objavljeno

-

Samo dan posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Srbiji se pre godinu dana, 4. maja, desio još jedan masakr u kome je Uroš Blažić u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubio devet mladih ljudi i 12 ranio, a početak suđenja mu je zakazan za kraj maja.

Blažić je uhapšen rano ujutru posle masovnog ubistva koje je počinio tokom noći, a pet meseci kasnije je optužen.

Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv Uroša Blažića za teško ubistvo, ali s obzirom na to da on nije navršio 21 godinu u trenutku izvršenja krivičnih dela, sud će moći da mu izrekne maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.

pročitaj više

Hronika

Predsednik Vučić položio cveće u spomen-parku u Malom Orašju i Duboni

Objavljeno

-

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas cveće u spomen-parku u Malom Orašju na mestu ubistva Nemanje Stevanovića, Lazara Milovanovića, Marka Mitrovića, Aleksandra Milovanovića, Nikole Milića i Petra Mitrovića.

„Sa najdubljim pijetetom odajem poštu nevinim žrtvama bezumnog pohoda koji je iza sebe ostavio očaj, tugu i pustoš. Kao roditelj, osećam ogroman bol zbog izgubljenih života i delim patnju porodica koje su ostale bez najvrednijeg blaga, bez svoje dece. Kao predsednik, obećavam da država neće dozvoliti zločin bez kazne, pobedu zla nad pravdom i zverstva nad čovečnošću. Neka počivaju u miru“, napisao je predsednik Vučić na Instagramu buducnostsrbijeav.

Predsednik položio cveće na mestu ubistva mladih u selu Dubona

Predsednik Srbije položio je cveće na mestu ubistva Kristine i Milana Panića i Dalibora Todorovića u selu Dubona.

„Zajedno sa predsednikom vlade Milošem Vučevićem polažem cveće na mestu na kojem su surovo prekinuti životi Milana, Kristine i Dalibora, a sa njima i sva radost i nadanja njihovih roditelja. Kuće ugašene i zavijene u crno, delo su zla koje nije znalo ni za milost, ni za stid, ni za ljubav“, napisao je Vučić na Instagramu buducnostsrbijeav.

Predsednik je istakao da je i taj zločin ostavio „duboku ranu na duši cele Srbije, koja i danas stoji nema pred užasom koji nas je sve zadesio, ali i ujedinio sve dobre ljude naše zemlje u nameri da se svim snagama izborimo za društvo u kojem se ovakva tragedija ne sme ponoviti“. 

„Neka počivaju u miru“, naveo je Vučić.

U selima Malo Orašje i Dubona 4. maja pre godinu dana ubijeno je devetoro, a ranjeno 12, uglavnom mladih ljudi.

Narednog dana uhapšen je osumnjičeni za masovno ubistvo Uroš Blažić. 

pročitaj više

Hronika

Poverenica: 3. i 4. maj – društvena prekretnica

Objavljeno

-

N1

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je povodom godišnjice ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Malo Orašje i Dubona ocenila da su 3. i 4. maj društvena prekretnica, uz poruku da solidarnost i empatija treba da budu vrednosti na kojima počiva društvo, a da sve što iskače iz toga mora se osudi.

Janković je za RTS rekla da se u proteklih godinu dana većina ljudi promenila na ličnom nivou, pošto sada, kako je rekla, svi strahuju.

„Ne možemo više sigurno da živimo u onom svetu koji smo kreirali nekada samo za nas, u našem okruženju, već mislim da smo postali svesni činjenice koliko smo međuzavisni. Naravno, ne svi, nego većina ljudi“, rekla je Janković.

Dodala je da su u Srbiji uvek jače one snage koje svoje živote žive i temelje na vrednostima solidarnosti, razumevanja, empatije, poštovanja i razumevanja, ali da su se tih dana probudile neke druge društvene snage koje ne razmišljaju tako i imaju neopravdano veliki medijski i javni prostor, pa se stiče utisak da niko ništa nije naučio iz tragedija.

„Moramo da se suočimo sa tom tragedijom i da damo mnoge odgovore“, rekla je Janković i dodala da je boli kada sluša ispovesti roditelja i čuje njihove priče i osećanja da im se nismo dovoljno našli.

„Oni svi negde generalno tvrde da je postojala empatija, da su im ljudi pokazivali i solidarnost i saosećali se sa njima, ali da na društvenom nivou to nije bila adekvatna podrška i adekvatna reakcija“, rekla je Janković.

Ukazala je da je umesto najglasnije tišine koju smo čuli pre godinu dana, koja u mnogima i dalje traje, nakon toga bila „godina zaglušujuće buke i jednog apsolutno neprimerenog govora i ponašanja mnogih u javnom prostoru i apsolutno nedopustivo neetičko izveštavanje nekih medija“.

„Mislim da bi RTS, i ja sam tu saglasna sa roditeljima, mogao da predvodi godinu buđenja i godinu ozdravljenja našeg društva“, rekla je Janković i dodala da mora da se vidi šta su minimalne vrednosti oko kojih nema sporenja.

Napomenula je da su vrednosti na kojima temeljimo naše društvo već definisane u Ustavu i pozvala da ih još jednom ponovimo i da oko toga temeljimo društvo.

„Jedna od njih je poštovanje na svakom koraku i princip ravnopravnosti, ljudskih prava i pravne države. Hajde da vidimo te osnovne vrednosti i da ih se podsetimo. Mi uvek volimo da kažemo da su naše vrednosti solidarnost i empatija. Hajde da im se onda vratimo, pa da svako ko iskače iz takvog ponašanja, da takvo ponašanje nailazi na osudu“, istakla je Janković.

(FoNet)

pročitaj više

Hronika

Godišnjica masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni – devet ugašenih mladosti

Objavljeno

-

N1

Godinu dana prošlo je od masovnog ubistva u selima Malo Orašje i Dubona kada je tada 21-ogodišnji Uroš Blažić ubio devetoro i ranio trinaestoro ljudi. Najmlađa žrtva bio je četrnaestogodišnji Nikola, a najstarija dvadesetpetogodišnji Petar Mitrović koji je preminuo nakon 50 dana borbe za život. Masovno ubistvo počinjeno je dan nakon višestrukog ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.

Četvrtog maja prošle godine u Malom Orašju su ubijeni Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21) i Petar Mitrović (25) koji je preminuo 50 dana nakon zločina. U Duboni su ubijeni rođeni brat i sestra Milan (22) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (24).

Grad Smederevo organizuje komemorativni program u Malom Orašju, na mestu gde je 4. maja prošle godine Uroš Blažić počinio masovno ubistvo.

Program u znak sećanja na žrtve će početi u 11.00 sati u Ravnom Gaju, u selu Malo Orašje, a tokom njega će, pored ostalog, biti prikazan dokumentarni film „Nebeska družina“, sa svedočenjima o životu, uspesima i talentima ubijenih mladića.

U znak sećanja na žrtve biće odigran memorijalni turnir u fudbalu na terenu kraj mesta zločina, koga organizuje FK „Ravni Gaj“, sa ciljem prikupljanja pomoći za nastavak oporavka povređenih.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pozvalo je medije da program obustave u 22.32 sati, kada se masovno ubistvo dogodilo.

Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv Uroša Blažića zbog masovnog ubistva u selima Dubona i Malo Orašje, i on se tereti da je pucajući iz automatske puške i pištolja ubio devet osoba, od kojih dvoje bilo maloletno. Posle više od godinu dana u Višem sudu u Smederevu za 23. maj zakazano je pripremno ročište pred početak suđenja U. B. (22) osumnjičenom za masovno ubistvo.

Optužnicom su obuhvaćeni i njegov otac, ujak i brat od ujaka iz Kragujevca. Tužilaštvo je predlažilo maksimalnu kaznu od po 20 godina zatvora za Uroša Balžića i njegovog oca R. B.

Urošu Blažiću stavljeno je na teret da je 4. maja prošle godine u selima Malo Orašje kod Smedereva i Dubona kod Mladenovca, pucajući iz automatske puške i pištolja, ubio devetoro ljudi, od kojih je dvoje bilo maloletno, a pokušao da liši života još 20 ljudi, od kojih je ranio njih 12.

Negovom ocu R. B. na  teret se stavlja krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom teško delo protiv opšte sigurnosti.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu.

Pomen za sve ubijene u Malom Orašju održan je 27. aprila na Ravnom Gaju, nakon čega je služen parastos u Crkvi Svetog apostola Vartolomeja.

Parastos za žrtve iz Dubone služen je u crkvi Svetog Simeona Stolpnika, a potom i na seoskim grobljima.

(N1)

pročitaj više

U TRENDU