ostanimo u kontaktu

Svet

Putin: Pre ili kasnije Rusija i Ukrajina će se dogovoriti; Morali smo da stanemo u odbranu Srba, to je poseban narod

Objavljeno

-

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će se Rusija i Ukrajina „pre ili kasnije dogovoriti“.

On je u intervjuu američkom voditelju Takeru Karlsonu rekao da želi da se situacija u Ukrajini reši putem pregovora.

Prema njegovim rečima, Ukrajinci se i dalje osećaju kao Rusi, a to što se dešava je „element građanskog rata“.

„Zapad misli da su borbena dejstva u Ukrajini zauvek odvojila jedan deo ruskog naroda od drugog, ali će do ponovnog ujedinjenja doći“, poručio je Putin.

Srbi su poseban i nama blizak narod, morali smo da stanemo u odbranu Srbije

Predsednik Rusije izjavio je danas da je Rusija morala da stane u odbranu Srbije tokom ratova 1990-ih godina jer su Srbi, kako je rekao, poseban i narod blizak Rusima.

„Čim su počela dešavanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin digao je glas u znak podrške Srbima. Nismo mogli da ne stanemo u odbranu Srba jer su Srbi poseban i nama blizak narod, sa pravoslavnom kulturom. To je narod koji je patio generacijama“, rekao je Putin u intervjuu Takeru Karlsonu.

Dodao je da su SAD su 1999. godine bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije prekršile međunarodno pravo.

„Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali su tada počeli da govore da je sve zastarelo“, rekao je Putin.

Zelenski je trebalo da Ukrajinu povede ka miru

Vladimir Putin izjavio je da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nakon pobede na izborima za predsednika 2019. godine trebalo da Ukrajinu “povede ka miru“, ali da je onda, promenio odluku.

“Po mom mišljenju, on je pomislio kako ne treba da se sukobljava sa neonacistima i nacionalistiam u Ukrajini, jer oni su agresivni i veoma aktivni. A Zapad koji predvodi SAD podržava one koji antagonizuju Rusiju, a to donosi sigurnost“, rekao je Putin u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu, dodajući da je Zelenski zauzeo “poziciju moći“ uprkos obećanju narodu da će zaustaviti rat u Ukrajini.

Putin je rekao da se otac ukrajinskog predsednika borio u drugom svetskom ratu protiv nacista i fašista.

“Jednom sam mu i rekao, Volođa, šta to radiš, tvoj otac je bio vojnik na frontu u Drugom svetskom ratu. Zašto podržavaš neonaciste danas u Ukrajini, a tvoj otac se borio protiv fašizma?“, rekao je ruski predsednik.

SAD su raznele Severni tok, celom svetu je jasno šta se dogodilo

Predsednik Rusije izjavio je danas da su Sjedinjene Američke Države raznele gasovod Severni tok i dodao da je celom svetu jasno šta se dogodilo u tom slučaju.

„U ovom slučaju ne treba da gledamo samo one koji su zainteresovani za tako nešto, već i one koji imaju mogućnost da to urade jer može da bude dosta onih koji su zainteresovani, ali nisu svi oni sposobni da se spuste na dno Baltičkog mora i izvedu ovu eksploziju. Te dve komponente bi trebalo da budu povezane. Ko je zainteresovan i ko je sposoban“, rekao je Putin u intervjuu Takeru Karlsonu.

Na pitanje američkog voditelja zašto ne iznese dokaze o tome i time „odnese pobedu u propagandnom ratu“, ruski predsednik je poručio da je u propagandnom ratu „veoma teško pobediti SAD, zato što Amerika kontroliše sve svetske i mnoge evropske medije“.

„Krajnji korisnici najvećih evropskih medija su američke finansijske institucije. Zar vi to ne znate? Dakle, moguće je uključiti se u ovaj posao, ali to je, da tako kažem, skupo. Možemo jednostavno da ukažemo na naše izvore informacija, ali nećemo postići rezultate. Celom svetu je jasno šta se tada dogodilo. Čak i američki analitičari direktno govore o tome. To je istina“, rekao je predsednik Rusije.

Rusija nema interes da napadne Poljsku, globalni rat ne dolazi u obzir

Putin je poručio da Moskva nema interes da napadne Poljsku, dodavši da globalni rat ne dolazi u obzir.

„Samo u jednom slučaju bi moglo da dođe do toga – ako dođe do napada na Rusiju iz Poljske. Zašto? Zato što nemamo interese ni u Poljskoj, ni u Letoniji – nigde“, poručio je Putin u intervjuu Takeru Karlsonu na pitanje da li može da zamisli scenario u kojem bi Moskva poslala trupe u Poljsku.

Dodao je da globalni rat ne dolazi u obzir jer je to, kako ističe, protivno zdravom razumu.

„Globalni rat bi doveo celo čovečanstvo na ivicu uništenja“, rekao je Putin.

Postoji mogućnost da SAD i Rusija obnove komunikaciju

Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da postoji mogućnost da SAD i Rusija obnove komunikaciju, pod uslovom da javnost u SAD razumeju da se svet menja i na to se naviknu.

“Ako se razume da se svet menja u objektivnim okolnostima, i da se tome treba prilagoditi, i to koristeći prednosti koje SAD imaju, možda se nešto i promeni“, rekao je Putin u intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom.

Istakao je da je sa pojedinim bivšim američkim predsednicima imao dobru komunikaciju.

“Imao sam dobre odnose sa Bušom mlađim, kojeg su svi gledali kao nekog seoskog momka, koji navodno ne razume mnogo, ali to nije tako. Nije bio gori od drugih političara, razumeo je šta radi. Takav odnos imao sam i sa Donaldom Trampom. Ne radi se o tome da li ćemo se kao ličnosti dopasti jedan drugome, već o tome da usklade stanovišta. Ako ideja dominacije po svaku cenu opstane u američkoj javnosti, ništa se neće promeniti“, rekao je Tramp.

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU