ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Raseljeni Srbi sa KiM blokirali put kod Rudara

Objavljeno

-

Raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije blokirali su puteve kod mesta Rudare, na pola puta između administrativnog prelaza Merdare i Prokuplja.

Kako prenosi RTS, iako je najavljeno da će blokada biti samo za albanska vozila sa KiM, put je blokiran u oba smera.

Ranije je saopšteno da je planirana blokada za vozila koja voze Albanci preko administrativnog prelaza Merdare, prema Kuršumliji, Nišu, Beogradu i dalje prema Subotici, zbog, kako su naveli, „terora i zuluma“ politike Aljbina Kurtija prema srpskom narodu na KiM.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

KiM specijal

Na KiM stigao turski kontongent KFOR-a da zameni italijanske trupe

Objavljeno

-

Na Kosovo i Metohiju stigao je turski kontingent Kfora, koji će zameniti jedinicu italijanskih trupa koja je ranije bila raspoređena kao deo Rezervnih snaga dodeljenih toj misiji, saopštio je Kfor.

U saopštenju se navodi da raspoređivanje turskog kontingenta odražava „čvrstu posvećenost Kfora da nastavi da pruža sigurno i bezbedno okruženje za dobrobit svih zajednica na Kosovu i slobodu kretanja, u svakom trenutku i nepristrasno, u skladu sa svojim mandatom UN zasnovanim na bezbednosti Ujedinjenih nacija Rezolucija Saveta 1244 iz 1999. godine“.

Dodaje se da je to još jedna konkretna demonstracija kontinuiranog angažovanja NATO-a na trajnoj bezbednosti na KiM i stabilnosti širom Zapadnog Balkana.

pročitaj više

KiM specijal

EWB: Pregovaračko poglavlje o Kosovu se menja na osnovu sporazuma iz Ohrida

Objavljeno

-

Najavu da su Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) zvanično pokrenule proceduru da se izmeni pregovaračka pozicija EU za poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog sa Prištinom, tako da se u njega uključe obaveze dogovorene u Ohridu, provladini mediji predstavili su kao nove pritiske i „zamke“ za Srbiju koje dolaze iz Brisela, ocenjuje portal European Western Balkans.

U tekstu se podseća da kada je potpisala Briselski sporazum 2013. godine, srpska vlast se obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom. Taj proces zvanično je postao deo pregovora Srbije u okviru Poglavlja 35, koje inače u politici proširenja uključuje sva pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugi pregovaračko poglavlje. U Zajedničkoj poziciji Evropske unije koja se tiče poglavlja 35 iz 30. novembra 2015. godine, između ostalog, navodi da će se prelazna merila za ovo poglavlje ažurirati, kako bi se pratio budući razvoj događaja u okviru Dijaloga.

Da će i dogovor postignut u Ohridu postati zvanični deo pregovaračkog okvira za pristupanje Srbije Evropskoj uniji nije nova vest. U prvom obraćanju nakon što je postignut dogovor u Ohridu, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Đuzep Borelj, rekao je 19. marta 2023. da će Brisel nadzirati poštovanje dogovora i da će on postati deo pregovaračkog procesa Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU.

To piše i u Aneksu za implementaciju sporazuma, koji je takođe prihvaćen kao i sporazum iz Ohrida, navodi se u tekstu.

„Strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pristupanja Kosova i Srbije EU. Strane primećuju da će facilitator (EU) odmah nakon usvajanja Sporazuma i Aneksa započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju kako bi se odrazile nove obaveze Srbije koje proističu iz Sporazuma i ovog Aneksa“, piše u Aneksu, ukazuje portal European Western Balkans.

I u zaključcima samita Evropskog saveta iz decembra prošle godine, dodaje se, lideri Evropske unije pozvali su Evropsku komisiju da predloži izmene do kraja januara 2024. godine, tako da se u Poglavlju 35 nađu i obaveze koje proističu iz sporazuma iz Ohrida.

Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i članica Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU (NKEU), kaže za EWB da su predstavnici EU bili jasni tokom sastanaka sa zvaničnicima Beograda i Prištine da će primena sporazuma iz Brisela i Ohrida biti uslov i za Srbiju i za Kosovo u procesu pristupanja.

„Predlog da se u poglavlje 35 sa Srbijom uvrste obaveze iz Ohridskog sporazuma u skladu je sa opštim stavom EU da su sporazumi u okviru dijaloga Beograda i Prištine pravno obavezujući, uključujući i usmeno prihvaćene sporazume. Stoga je izvesno očekivati da će Evropska komisija insistirati na primeni sporazuma iz Ohrida i vršiti pritisak na pregovarače da ispune dogovoreno i deeskaliraju situaciju na severu Kosova“, navodi Bjeloš.

Prema pravilima pregovora za članstvo EU u poglavlje 35 svrstavaju se sva ona pitanja koje nisu obuhvaćena u 34 pregovaračka poglavlja. U slučaju Srbije od početka procesa pregovora to pitanje obuhvata normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Poglavlje 35, zajedno sa poglavljima koja se tiču vladavine prava (23 i 24) su takozvana blokirajuća poglavlja, što znači da bez napretka u ove tri oblasti, ne može biti napretka ni u ostalim oblastima.

Poglavlje 35 u slučaju Srbije podrazumeva mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To znači da su u ovom poglavlju sve one obaveze koje Srbija treba da implementira iz dogovora u dijalogu iz svih prethodnih dogovora Beograda i Prištine.

Međutim, Maja Bjeloš navodi da u poslednjih pet godina lideri u Srbiji i na Kosovu nisu bili u potpunosti konstruktivni u pregovaračkom procesu, a EU nije bila uspešan posrednik, zbog čega su Sjedinjene Države preuzele preimućstvo u procesu.

“Uprkos uticaju uticaju Sjedinjenih Država na lidere Kosova i Srbije da primene dogovorene sporazume, nisam optimista da će dijalog u konačnici doprineti boljem kvalitetu života i položaju srpske zajednice na Kosovu”, navodi Bjeloš za portal European Western Balkans.

RSE: Izmene pokušao da spreči komesar za proširenje

Iako su Mađarska, kao i 5 zemalja EU koje ne priznaju Kosovo (Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija), prihvatile francusko-nemački plan koji je prihvaćen u Ohridu, početkom godine u medijima se spekulisalo da bi Mađarska, koja inače priznaje nezavisnost Kosova, mogla da blokira promenu pregovaračke pozicije EU za Poglavlje 35.

Više izvora Radio slobodne Evrope (RSE) potvrdilo je da je to pokušao komesar za proširenje koji dolazi iz Mađarske, Oliver Varhelji, i da je to razlog zašto se kasnilo sa procesom izrade predloga o izmenama i dopunama poglavlja 35, za koji je zadužena Evropska komisija. Prema aneksu sporazuma iz Ohrida, rad na tim izmenama je trebalo da počne odmah nakon što su strane postigle dogovor u martu.

Iako je zahtev za izradu predloga došao od najvišeg političkog tela EU, odnosno Evropskog saveta, izvori su potvrdili da je Varhelji nastavio sa otporom da ispuni obavezu koja mu je dodeljena i formalnim dokumentom.

“Uprkos dva seta važnih zaključaka (na nivou ministara i lidera EU), Varhelji je išao protiv svih i pokušavao je da do poslednjeg trenutka to blokira”, rekao je jedan zvaničnik za RSE.

Kako saznaje EWB iz Saveta, u tehnički pregovori o promeni pregovarčke pozicije su u toku i očekuje se da će se ovo pitanje naći na dnevnom redu nekog od narednih sastanaka.

(European Western Balkans)

pročitaj više

KiM specijal

Koji su najveći problemi stanovnika Kosova

Objavljeno

-

Prema istraživanju „Pulsa javnosti“ koji je objavio Program UN za razvoj (UNDP) najveći problemi sa kojima se suočavaju građani Kosova su siromaštvo (28,6 odsto), nezaposlenost (19,2 odsto) i visoke cene osnovnih artikala 8,9 odsto. Slede zdravstvene usluge (8,0 odsto) i problemi urbanog prostora (3,8 odsto).

Podaci raščlanjeni po etničkoj pripadnosti pokazuju da je siromaštvo rangirano kao glavni problem kosovskih Albanaca (28,6 odsto), ali i drugih zajednica na Kosovu (29,5 odsto) dok su problemi urbanog prostora (19,5 odsto) navedeni kao glavni problem kosovskih Srba.

Dok je nezaposlenost bila drugo najbitnije pitanje za 20,2 odsto kosovskih Albanaca i 13,8 odsto kosovskih Srba, cena struja je bila na drugom mestu za 14,5 nealbanskih kosovskih zajednica.

Izveštaj je pokazao pad osećaja sigurnosti među ispitanicima, sa 79,73 odsto ispitanika koji su se tako izjasnili.

Podaci raščlanjeni po polu pokazuju da je nešto više muškaraca (80 odsto) nego žena (78,9 odsto) izjavilo da se osećaju bezbedno, kada su na otvorenom.

Istovremeno samo 37,6 odsto kosovskih Srba izjavilo je da se osećaju bezbedno, a od toga 6,2 odsto je izjavilo da se osećaju veoma bezbedno, dok je 31,4 odsto izjavilo da su donekle bezbedni.

Među Albancima 80,8 odsto izjavilo je da se oseća bezbedno, od toga 25,1 odsto se oseća veoma bezbedno i 55,7 odsto se oseća donekle bezbedno.

Što se tiče drugih zajednica, sem Albanaca i Srba, 80 odsto ispitanika je izjavilo da se oseća bezbedno, od toga 12,5 odsto se oseća veoma bezbedno i 67,5 odsto se oseća donekle bezbedno.

Istraživanje pokazuje da su građani Kosova uglavnom zadovoljni radom predsednice Vjose Osmani (56,2 odsto) u odnosu na druge visoke zvaničnike Kosova.

Podaci pokazuju da je u proseku 42,44 odsto ispitanika zadovoljno radom centralnih institucija Kosova, zadovoljstvo radom Vlade je izrazilo 41,8 odsto, a zadovoljstvo radom premijera 48,9 odsto ispitanih.

Zadovoljstvo Skupštinom je 38,7 odsto, dok je zadovoljstvo predsednikom Skupštine 52,2 odsto.

Radom sudova zadovoljno je 29,3 odsto ispitanika, dok je zadovoljstvo tužilaštvom 30 odsto.

„Puls javnosti“ je istraživanje koje se organizuje najmanje svakih šest meseci.

(Beta)

pročitaj više

KiM specijal

Stejt department: Hitno da se nastave razgovori o uredbi tzv. Centralne banke Kosova

Objavljeno

-

Američki Stejt department saopštio je da bi razgovori u Briselu o uredbi takozvane Centralne banke Kosova (CBK) kojom se brani upotreba dinara, „morali hitno da se nastave“.

Portparol Stejt departmenta rekao je, nakon sastanaka u Briselu koje je imala delegacija Beograda predvođena direktorom Kancelarije za KiM Petrom Petkovićem i predstavnici tzv. CBK sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, da je dijalog kojim posreduje Evropska unija pravi kanal za rešavanje pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, prenosi Slobodna Evropa.

„Sjedinjene Države su bile jasne u izražavanju zabrinutosti u vezi s novom regulativom“, rekao je portparol.

pročitaj više

KiM specijal

Kossev: Godinu dana od Evropskog sporazuma – „od bola u ruci do Poglavlja 35“

Objavljeno

-

Na predlog Evropske unije, a po ideji Francuske i Nemačke – pre tačno godinu dana Beograd i Priština, odnosno Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u Briselu su prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Godinu na terenu obeležila je najveća kriza od 2004. godine, piše portal Kossev.

Ovaj sporazum je trebalo da reši sva otvorena pitanja između Prištine i Beograda:

„Dobrosusedske odnose, strogo očuvanje mira, rešavanje sporova i sukoba isključivo mirnim sredstvima, suzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile, zatim priznavanje simbola Kosova, diploma, veća prava za Srbe na Kosovu kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom…“

A umesto toga, na terenu se u poslednjih dana pamte nova podizanja tenzija naročito na Severu Kosova. Aprilski izbori na kojima Srbi nisu učestvovali, dolazak na vlast albanskih gradonačelnika, majski sukob Srba i pripadnika KFOR-a zbog ulaska novih gradonačelnika u opšine, zatim i septembarski oružani sukob Srba sa Kosovskom policijom u selu Banjska, te najzad – Uredba Centralne banke kojom se na Kosovu ukida srpski dinar.

Usled teške krize na samom terenu i vidljivo zaoštrenih odnosa Beogarada i Prištine sa jedne strane, dok je na drugoj godina započela sa međunarodnim uspesima donošenjem ovog sporazuma, u javnosti postoji svojevrsna polarizacija o tome da li se sporazum sprovodi ili ne, navodi Kossev.

Anketa koju je portal sproveo preko društvenih mreža, pokazala je da veći deo onih korisnika koji su na nju odgovorili – oseća promene u poslednjih godinu dana, ali „na gore“ i da smatra da se sporazum sprovodi.

Evropski sporazum u poglavlje 35 i de fakto priznanje

„Evropski plan je prihvaćen“, na današnji dan, kasno uveče iz Brisela je poručio Žozep Borel.

Žaba koja se mesecima, još od septembra 2022. godine, kuvala za javnost postala je gotov sporazum od 11 članova; pride, nekadašnji francusko-nemački predlog, predstavljen je Beogradu i Prištini kao „uzmi ili ostavi“.

Predsednik Srbije je potvrdio: Evropski plan de fakto novi pregovarački okvir za Srbiju. Ali i to da, kako je važno bilo da kaže: Ništa nije potpisano, ZSO završena u mesecima pred nama.

Uprkos ovim potvrdima, začudiće ga početkom ove godine, kako se za isti sporazum traži da uđe kao obaveza Srbije za poglavlje 35.

ZSO ipak i dalje nije formirana, a umesto toga na terenu je došlo do vidljive promene odnosa snaga. Sam Vučić sada sve češće poručuje da od ZSO-a praktično nema ništa, odnosno, da Priština u ovom sastavu vlasti neće da je formira.

Klima pred donošenje sporazuma u koji šira politička scena u Prištini i Beograda nije imala uvid

Iako ni javnost ni opoziciona politička scena, niti u Beogradu kao ni u Prištini, nije mesecima bila upoznata sa sadržajem samog papira koji će se pretočiti u sporazum, pred njegovo usvajanje sporazuma, početkom februara će se se, umesto uvida u sadržaj, u skupštinama Srbije i Kosova otvoriti rasprava o „misterioznom planu“, koji poslanici nisu videli.

Glavna zvezda zasedanja u Beogradu – Aleksandar Vučić, a u Prištini – Aljbin Kurti.

Frenetični usklici i aplauzi uz stojeće ovacije Srpske liste na balkonu Skupštine Srbije, predvođene Milanom Radoičićem, i SNS u skupštinskim klupama, transparenti o izdaji unutar i van skupštine, slike Olivera Ivanovića, guranje i hoškanje – ukratko je opis dvodnevnog celodnevnog rada srpskog parlamenta početkom februara.

Ustav je za mene Sveto pismo, nema predaje i kapitulacije, ali pregovaraćemo i o najlošijim papirima, poručio je u skupštini Aleksandar Vučić.

„Za mene – kao predsednika Srbije Ustav je Sveto pismo – kapitulacija i predaja nisu opcija. Ako dođe do toga da Kosovo treba da uđe u UN znam šta ću da učinim. Ne postoji izbor Vučić ili Srbija. Vučić je uvek na strani Srbije, izabraću Srbiju, a Vučić nije važan“.

To što se nekoliko dana raspravljalo o planu čiji sadržaj nije zvanično obnarodovan, nije trebalo da zabrine poslanike jer ih je predsednik utešio rekavši da 90 odsto onog što je objavljivano do tada o njemu je tačno.

I zaista, dok su zvaničnici na sve tri strane, upadljivo ćutali o sadržaju predloga, on je još od sredine septembra 2022. godine kružio u medijima, počevši od Albanian Post-a.

Nisu imali plan, ali jesu oštre kritike na račun vlasti. „Rezultati politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića apokaliptični su za državu Srbiju, tragični za njene građane, pogubni za buduće generacije i katastrofični sa aspekta naših nacionalnih interesa“, kazao je poslanik iz redova Demokratske stranke Srđan Milivojević. Ovo bi bila srž poruka opozicije.

I u Prištini se održavala posebna sednica Skupštine. Dok je Vučić svedočio o svom državništvu u Beogradu, to je u Prištini činio Kurti.

Obojica su se za svojim govornicama dotakli teme Zajednice srpskih opština.

Na Vučićeva uveravanja da o ZSO više nema „šta da se dogovara i pregovara“, premda ga plaši da druga strana i dalje odbija da je formira, Kurti je izlistao njegovih šest uslova za njeno formiranje. Iste uslove kosovski zvaničnici ponovili su i danas.

Opozicija u Prištini takođe je kritikovala Kurtija zbog francusko-nemačkog plana, i za njih je to bila svojevrsna izdaja, a naročito jer se njome prihvata ZSO. Štaviše, 2. februar 2023. godine, za njih je bio datum koji će „pamtiti kao dan kada je Kurti rešio da je prihvati“, ali da mu je problem kako to da poslanicima objasni.

I tu su takođe protestovali zbog netransparentnog sadržaja samog plana.

Možda javnost nije videla sporazum, ali da će se doneti, signali su se učitavali preko aktivnosti žive međunarodne diplomatije: pozivi najviših diplomata, zajednička pisma i Vučiću i Kurtiju posete, i susreti u Briselu i drugim mestima.

Šta se ispunilo

Evropski predlog prihvaćen je 27. februara, a konačno objavljen dan kasnije. Prvi plan-sporazum primene, poznao kao Ohridski aneks, donešen je 18. marta.

Sporazum Evropske unije i aneks o implementaciji, stupili su na snagu zajedno sa izjavom Žozepa Borelja nakon završenog sastanka u Ohridu.

„Imamo sporazum“, kazao je šef evropske diplomatije. Potpisivanja nije bilo iz „pravnih“ razloga, saopštio je dva dana po ohridskom aneksu visoki predstavnik Evropske unije Borelj.

Da će uslediti Ohridski aneks, ukazivalo je lobiranje, podrška, kao i pismo kosovskih i srpskih civilnih organizacija. Članovi pojedinih organizacija iz srpskog i kosovskog civilnog društva uputili su zajednički apel predsedniku Srbije i kosovskom premijeru da prihvate i potpišu sporazum Evropske unije.

Pokrenulo se i pitanje internacionalizacije albanskog pitanja na jugu Srbije, te je već u martu Šaip Kamberi iz Vašingtona poručio da su tamo otišli kako bi zatražili da se i njihove pitanje uključi u dijalog.

U skladu sa njim, u aprilu je usaglašena deklaracija o nestalima i narednih dana su stizale različite informacije o problematičnim terminima.

Formiran je i odbor za praćenje primene dogovora u ohridu u aprilu.

Otvaranje karata

Kao da je zapad mogao da ‘odahne’ nakon usvajanja dva dokumenta. Otvorili su karte.

Prve konkretne poruke o Kosovu kao nezavisnoj zemlji već je uputila diplomatska trojka preko pisma za Blic i Kohu: „Srbija da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo susedna zemlja, Kosovo da zaštiti Srbe“

Od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena ubrzo smo saznali da primena sporazuma zapravo vodi ka priznanju pet država nepriznavača Kosova.

Predsednik Srbije će ubrzo demantovati: „Gde to piše, u kom sporazumu piše, pošto sam slušao i ove posrednike razne. Pa ne piše nigde. Naravno da ne piše. To je još jedna od brojnih laži i ništa više“, u emisiji „Novo jutro“ na TV Pink-u.

„Pravno-obavezujuće za Srbiju je kada stavim potpis ili pečat na nešto ili kada se sa tim usmeno saglasim“, kazao je Vucic. Poručio je da Srbija ne želi da se služi trikovima.

Uzalud. Pravni eksperti, složili su se da je usmeno prihvatanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića evropskog sporazuma o Kosovu u Briselu nezakonito, da je predsednik time prekoračio ustavna ovlašćenja i da ga zato treba razrešiti, ali i da je sporazum ipak pravno obavezujući.

Plan će ipak tokom cele godine biti predmet uglavnom osporavanja u srpskoj javnosti, uključujući i one koji su ga, kako se to navodilo i prihvatili, a odredbe o ZSO predmet osporavanja u Prištini, kao i upornih poziva da Srbija potpiše sporazum, jer je jedino kao takav validan da će ga Srbija i sprovesti.

„Imam nepodnošljiv bol u desnoj ruci, a samo tom rukom mogu da potpisujem i taj bol će da se nastavi u naredne četiri godine“, nastala je tada neformalno napoznatija Vučićeva izjava.

Godina će se završiti sa time da je, i takav nepotpisan sporazum pravno obavezujući za obe strane, navodi Kossev.

(KoSSev)

pročitaj više

U TRENDU