ostanimo u kontaktu

Društvo

Rekordno mali broj dece usvojen u Srbiji prošle godine: Koje su prepreke?

Objavljeno

-

U Srbiji trenutno 306 dece čeka na usvajanje. Potencijalnih usvojitelja, tj. onih koji žele da usvoje dete, ima duplo više. Uprkos tome, prošle godine je usvojeno najmanje dece u proteklih 10 godina. Traže se podobni roditelji za određeno dete, a ne obrnuto, kaže direktorka Кomore socijalne zaštite Sandra Perić i objašnjava kako teče procedura usvajanja.

Za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. – skoro 200, ali je zato u 2023. usvojeno najmanje dece u poslednjoj deceniji – 62, piše RTS

Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, dakle onih koji bi usvojili dete, ima 726, tj. duplo više.

Direktorka Кomore socijalne zaštite Sandra Perić kaže za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje.

“Usvojenje je najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu“, rekla je Sandra Perić.

Koji su razlozi?

Кomentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama.

“Od svega po malo… Ne bih rekla da su procedure komplikovane. Zaista imamo iskustva da često potencijalni usvojitelji čekaju i do godinu dana od podnošenja zahteva“, kaže Perić.

„Traži se usvojitelj za dete, ne obrnuto“

Ne traži se dete za usvojitelja, već usvojitelj za dete Direktorka Кomore socijalne zaštite ističe da je u procesu usvajanja fokus uvek na detetu.

„Traže se podobni usvojitelji za konkretno dete, ne dete za određenog usvojitelja“, kaže Perić.

Napominje da je usvojenje ozbiljan i zahtevan institut, koji proizvodi krucijalne posledice za život deteta, te da je zato važno da se, pri određivanju usvojitelja, obrati pažnja na sve aspekte njihovog života.

Šta je potrebno da bi se bio usvojitelj?

“Od one opšte podobnosti – prvenstveno da je državljanin naše zemlje, da nije lišen roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i neke druge stvari. Naravno da se gleda i materijalni status, zaposlenje i tako dalje, ali to nije presudno. Gleda se da li je osoba psihofizički zdrava, da li ima neke bolesti, zavisnosti koje štetno mogu da utiču na rast, razvoj, podizanje, vaspitanje deteta i tako dalje“, kaže Perić.

Pri proceni podobnosti gleda se i motivacija para da se odluči na taj korak, koji je izuzetno izazovan.

“To nisu obični roditelji, da kažemo, kao svi ostali. Jako je važno kakav odnos usvojitelji imaju prema porodici porekla usvojenika, da oni vrlo moraju da budu svesni da ta deca potiču iz različitih porodica, iz različitih okruženja, da dolaze sa raznim traumatičnim iskustvima; kakav je njihov odnos prema tome, kako će se nositi sa nekim izazovima i tako dalje. Tako da to je zaista procedura koja sve obuhvata i zbog toga procenu vrši čitav tim stručnjaka u centrima za socijalni rad“, objašnjava Sandra Perić.

Obuka za buduće roditelje

Pre nego što dođe do usvajanja, neophodno je da budući roditelji prođu obuku, na kojoj uče kako da izađu na kraj sa različitim izazovima sa kojima će se suočiti.

“Tek tada dobiju pogodnost da budu usvojitelji“, kaže Perić.

Кako teče proces Nakon što par prođe obuku, dete odlazi u porodicu na prilagođavanje.

“Nakon toga usvojiteljima se savetuje da dolaze u bračno-porodično savetovalište, gde mogu da se obrate za različite probleme ili izazove“, rekla je Sandra Perić.

Stručni tim sve prati

Naglašava da stručni tim prati taj proces prilagođavanja – koliko je dete razvilo separacione kapacitete, kako se integrisalo u porodicu, koliko se ta porodica prilagodila novom članu, koliko su se porodični odnosi i dinamika promenili, kako oni prepoznaju potrebe deteta, itd.

“Mnoga iskustva su vrlo lepa i uvek ste srećni u toj situaciji. To je jedan od najlepših delova našeg posla. Mi za usvojenje kažemo da je to jedan vrlo svečani čin, jer vi nekako menjate sudbinu jednog deteta na bolje, a samim tim menjate i sudbinu cele te porodice“, ističe Perić.

Nisu svi podobni da budu usvojitelji Govoreći o razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji retko odlučuju za usvajanje, Perić kaže da su predrasude jedan od razloga, ali ističe i da nisu svi podobni za to.

“Neko ko nema jasne motive, ko nije raščistio sa sobom granice do kojih može da ide… i šta može zaista da pruži tom detetu, način na koji može da prevaziđe određene barijere, jer to ipak nisu njihova biološka deca. Možda je zaista bolje da još malo razmisli pre nego što se odluči na taj korak“, kaže Perić.

Šta da rade oni koji bi želeli da postanu usvojitelji?

One koji razmišljaju o tome da usvoje dete, ohrabruje da se obrate stručnjacima sa kojima bi mogli da popričaju o tome i saznaju nešto više.

“Da odu da se informišu u Centru za socijalni rad o celoj proceduri, kako to funkcioniše, kako izgleda, koje su sve mogućnosti, koje su posledice toga. To je zaista nešto što treba da se podstiče“, ističe Sandra Perić.

Nema zvaničnih podataka koliko je u Srbiji punoletnih osoba koje nemaju decu. Podaci Zavoda statistiku pokazuju da, među osobama starijih od 15 godina, decu nema nešto više od 30 odsto.

Oko 18 odsto građana Srbije ima jedno dete.

Broj onih koji se bore sa takozvanim sekundarnim sterilitetom, odnosno, ne mogu da dobiju drugo dete, nije poznat.

(RTS)

Društvo

Arhitekta: Memorijalni centar u OŠ „Vladislav Ribnikar“ treba sadržajno osmisliti

Objavljeno

-

Arhitekta i član Radne grupe za izgradnju Memorijalnog centra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ Bratislav Tošković rekao je danas da ne postoji recept za Memorijalni centar i da o njemu ne treba razmišljati kao o zgradi, već kao o mestu i o njegovom sadržajnom osmišljavanju.

Tošković je rekao za RTS da su ove nedelje počeli radovi na postavljanju umetničke instalacije povodom godišnjice masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je učenik te škole ubio devet đaka i radnika obezbeđenja.

Dodao je da multidisciplinarni tim i radna grupa imaju zadatak da prvo osmisle komemoraciju koja će biti održana 3. maja, a potom i da osmisle ram za organizovanje međunarodnog arhitektonskog konkursa za Memorijalni centar.

pročitaj više

Društvo

Igor Jurić: Subotica nije bezbedno okruženje za mlade

Objavljeno

-

Nova.rs

Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić izjavio je danas u Subotici da ukoliko gleda statistiku prestupa i presuda u Srbiji, onda ovaj grad ne zaostaje za drugim većim gradovima u Srbiji, što znači da „Subotica nije bezbedno okruženje za mlade i za decu“.

„Radili smo istraživanje sa 3.000 srednjoškolaca na temu da li se mladi obraćaju svojim roditeljima kada imaju problem, kada ih neko uznemirava, i u kojoj meri prepoznaju da je reč o uznemiravanju i da je njihova bezbednost možda ugrožena – roditelji su tek na petom mestu“, naveo je Jurić za Betu na Lokalnom omladinskom forumu posvećenom bezbednosti mladih u ovom gradu, koji je organizovala Beogradska otvorena škola.

Ako mladi imaju problem, na prvom mestu će pokušati sami da ga reše i neću nikome reći. Na drugom mestu, reći će prijatelju kome zaista veruju, nastavniku, pa i policiji, pa tek onda roditelju, istakao je Jurić navodeći da je to „jedan jako poražavajući podatak“.

„Ako su nas deca stavila na peto mesto, to znači da smo mi mnogo toga pogrešno radili u prethodnom periodu. Prava pomoć nije dovoljno vidljiva, a oni su izgubili poverenje u sistem“, ocenio je.

Upozorio je da je nasilje, a posebno vršnjačko nasilje, eskaliralo i da je potrebno da svi na neki način doprinesu, da se više govori o tome, ali da se pre svega aktivno radi na ovom problemu.

„Želim da kritikujem i nas iz civilnog sektora, jer zaista često imamo samo neki narativ o tome da nije dobro, a malo konkretnih poteza povučemo da se nešto i promeni“, kazao je Jurić.

Podseća da se danas vršnjačko nasilje prebacilo na internet, da je prisutno to virtuelno nasilje koje često kasnije može da dovede i do fizičkog nasilja.

(Beta)

pročitaj više

Društvo

Ministarstvo prosvete: Nedelja sećanja i zajedništva u školama od 7. do 10. maja

Objavljeno

-

Radna grupa za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, koja je formirana Odlukom Vlade Republike Srbije, predložila je na četvrtoj sednici da sve škole u Srbiji organizuju Nedelju sećanja i zajedništva u periodu od 7. do 10. maja 2024. godine.

U skladu sa tim Ministarstvo prosvete pozvalo je sve osnovne i srednje škole u Srbiji da organizuju Nedelju sećanja i zajedništva čiji je cilj odavanje poštovanja žrtvama, podrška njihovim porodicama, prijateljima i široj zajednici.

„Pozivamo osnovne i srednje škole da, godinu dana od svirepih zločina u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u Duboni i Malom Orašju, a sedam meseci od strašnog zločina u Niškoj Banji, u Nedelji sećanja i zajedništva, aktivno izraze poštovanje prema tragično prekinutim životima“, navedeno je u dopisu Ministarstva prosvete direktorima svih osnovnih i srednjih škola.

pročitaj više

Društvo

Zoran Pašalić: Deca koja žive i rade na ulici i dalje najranjivija grupa

Objavljeno

-

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas da su deca u uličnoj situaciji najranjivija grupa izložena opasnostima i rizicima koji ozbiljno ugrožavaju njihov fizički, emocionalni i mentalni razvoj.

On je, povodom 12. aprila, Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici, rekao da su ta deca često žrtve zlostavljanja, radne i seksualne eksploatacije, i da su najizloženija riziku od trgovine ljudima.

Kako je rekao ta deca su često prepuštena sama sebi, a za državu su pravno nevidljiva.

pročitaj više

Društvo

Generalni konzul u Njujorku, Vladimir Božović, obezbedio film pod pokroviteljstvom prve dame Tamare Vučić (FOTO)

Objavljeno

-

Objavila:

Božović je istakao da je ponosan na činjenicu da je obezbedio ovaj film u sklopu nastavka aktivnosti prve dame u ovoj važnoj oblasti.

„Bio sam ponosan što smo kao generalni konzulat dali skroman doprinos ovoj važnoj društvenoj temi“, istakao je Božović.

Generalnog konzulata Srbije u Njujorku i pod pokroviteljstvom supruge predsednika Republike Srbije, Tamare Vučić, održana svečana premijera filma „U Drugačijem Tonalitetu“, autora Keren Zaler i Džona Donovana. Film „U Drugačijem Tonalitetu“ predstavlja istinski poduhvat u umetničkom izražavanju, oslikavajući autentičnu priču koja istražuje svet autizma kroz prizmu ljubavi, razumevanja i empatije.

Ovo dešavanje, održano u prisustvu uglednih gostiju, predstavnika medija i brojnih posetilaca, naišlo je na izuzetan odjek i oduševilo publiku svojom humanom porukom. Projekciji filma je prisustvovao i veliki broj roditelja sa svojom decom na autisticnom spektru, čime je ovaj događaj dobio dodatnu emotivnu dimenziju. Nakon projekcije upriličeno je višečasovno druženje roditelja sa suprugom predsednika Republike Srbije Tamarom Vučić, koja je kontinuirano posvećena ovom pitanju, o čemz svedoči I njeno učešče na posebnom skupu za vreme prošlog zasedanja Generalne skupštine UN na temu „Milijarde koje nedostaju u sistemu zdravstvene zaštite: deca i osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom“, koji je održan u Njujorškoj javnoj biblioteci, u organizaciji Unicefa, Svetske zdravstvene organizacije i nevladine organizacije „Autism Speaks“. Srbija je, zahvaljujući saradnji Ministarstva zdravlja Srbije sa tim organizacijama, postala deo pilot projekta (CST-Caregiver Skill Training)

pročitaj više

U TRENDU