Ministarstvo za evropske integracije Srbije objavilo je da je, u finansijskoj perspektivi 2014-2020, za jačanje konkurentnosti u Srbiji, opredeljeno više od 215 miliona evra nepovratnih sredstava samo iz nacionalne alokacije IPA.

Zdrave ekonomije, prosperitetnog društva i privrednog napretka nema bez inovacija i ekonomije znanja, a ulaganje u te oblasti predstavlja jedan od najboljih načina za podsticanje ekonomskog rasta, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje mladih u zemlji, navodi u saopštenju Ministarstvo.

Prema podacima, više od 215 miliona evra grantova je iskorišćeno za podršku unapređenju regulatornog okvira, reformu upravnog postupka, ali i za pružanje direktne podrške privrednim društvima kroz diversifikaciju izvora finansiranja, što je identifikovano kao slaba tačka i oblast za poboljšanje.

Novac iz IPA iskorišćena su za nabavku i nadogradnju opreme i mirko preduzeća i preduzetnika, dok je za veće investicije IPA korišćena kao garancija za komercijalne kredite.

Podaci pokazuju da su kroz tri programa – Evropski PROGRES, EU PRO i EU PRO plus i IPA, grantovi obezbeđeni preduzećima u najnerazvijenim delovima zemlje, pa je otvoreno više od 400 radnih mesta, a ostvaren je veći nivo zaposlenosti žena koje čine skoro polovinu novozaposlenih.

Oblast nauke, inovacija i tehnološkog razvoja je posebna kategorija konkurentnosti, koja čini osnovu za dalji ekonomski i društveni razvoj. U tom smislu, za projekte iz te oblasti izdvojeno 76,5 miliona evra nacionalnih IPA sredstava, uz 108,5 miliona sufinansiranja iz budžeta Srbije.

Kroz grantove u rasponu od 30.000 do 300.000 evra podržavaju se inovativna preduzeća u svim fazama procesa inovacije, od razvoja preko testiranja do koemrcijalizacije.

Samo kroz IPA 2014 podržana su 33 inovativna preduzeća koja su generisala 56 novih proizvoda/usluga, a od toga šest je već povećalo zaradu za više od 50.000 evra, a četiri za više od 100.000 evra.

Značajna podrška pruža se i Fondu za nauku, sa 31,5 miliona evra, za uspostavljanje i realizaciju programa namenjenih srpskim naučnicima, istraživačima i zajednici znanja.

Ministarstvo podseća da Srbija, kroz program Horizont Evropa, učestvuje ravnopravno sa državama članicama EU.

Evropski savet za inovacije predstavlja deo ovog Programa koji omogućuje da naše kompanije i istraživačke institucije obezbede finansijsku podršku za projekte koji doprinose stvaranju
savremene i na znanju zasnovane privrede, ne samo u Srbiji, već njihove aktivnosti igraju značajnu ulogu i na nivou Evrope.

Kroz Evropsku preduzetničku mrežu domaća preduzeća i institucije se podstiču na saradnju sa evropskim preduzećima i institucijama sličnog tipa, dodaje Ministarstvo.

Poreska uprava je od početka godine do 22. marta obavila 31 kontrolu poreskih obveznika na raznim manifestacijama, među kojima su “Zimska bajka”, “Beogradska zima”, Sajam kozmetike, Sajam knjiga i Sajam automobila, a mera privremene zabrane obavljanja delatnosti izrečena je u 20 objekata zbog neizdavanja fiskalnog računa, rečeno je Tanjugu u Poreskoj upravi.

U cilju provere primene Zakona o fiskalizaciji, Poreska uprava je sprovela kontrolu kod poreskih obveznika koji imaju obavezu evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja na području cele Srbije i u tom periodu izvršila 2.601 kontrolu evidentiranja prometa, a prilikom 1.728 kontrola nisu utvrđene nepravilnosti.

Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti, zbog neizdavanja elektronskog fiskalnog računa, izrečene su u 873 objekta, od kojih je na 15 dana privremeno zatvoren 761 objekat, na 90 dana privremeno zatvoreno 108 objekata i na godinu dana privremeno su zatvorena četiri objekta – tri ugostiteljska i jedna trgovinska radnja.

Vlada Srbije donela je juče odluku o poskupljenju putarine za 14 odsto. Tako će , primera radi putarina za auto-put Miloš Veliki od Beograda do Čačka poskupeti na 535 dinara. 

Preciznije, putarina će najviše poskupeti za 200 dinara, a na nafrekventnijim deonicama u proseku će iznositi 100 dinara.

Kako se navodi, putarina se povećava za 14 odsto onima koji naknadu za korišćenje autoputa ne plaćaju putem uređaja za elektronsku naplatu putarine ENP, dok će vozači koji koriste taj uređaj imati poskupljenje od 8 odsto.

Za deonicu puta Beograd-Niš putarina sada iznosi 890 dinara, a sa poskupljenjem će biti 1.014 dinara. Od Beograda do Čačka će umesto 470 putarina koštati 535 dinara, što je poskupljenje za 65 dinara. Do Novog Sada će biti skuplje 33 dinara i nova cena će iznositi 273 dinara.

Od Beograda do Preševa će umesto 1.490 dinara, putarina iznositi 1.698 dinara.

Za deonicu puta Beograd-Dimitrovgrad sada je cena 1.310 dinara, a sa poskupljenjem će biti1.493 dinara.

Od Beogarda do Šida će umesto 420 dinara vozači putničkih automobila morati da plate 479 dinara. Kada je u pitanju deonica puta Beograd-Subotica, putarina je sada 640 dinara, a nakon poskupljenja iznosiće 730 dinara.

Novi cenovnik će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku”, a u našoj fotorgafiji na početku teksta pogledajte detaljan pregled putarina. 

Misija MMF sutra će započeti dvonedeljnu posetu Srbiji, a prvi sastanak održaće sa predstavnicima Narodne banke Srbije. U NBS će, sutra ujutru, biti održan plenarni sastanak delegacija MMF-a i Narodne banke Srbije.

Misija MMF traje do 5. aprila, a razgovaraće se o stendbaj aranžmanu koji Srbija ima sa MMF.

“Tokom Misije nas očekuju razgovori o stendbaj aranžmanu koji smo dogovorili sa MMF, a koji je vredan oko 2,4 milijarde evra. Sa predstavnicima MMF-a razgovaraćemo o fiskalnoj poziciji naše zemlje i makroekonomskoj stabilnosti, fiskalnim izgledima za ovu godinu, strukturnim reformama sa kojima nastavljamo”, izjavio je ranije ministar finansija Siniša Mali.

Naveo je da Srbija sa MMF-om ima odličnu saradnju i da veoma ceni njihovu podršku u očuvanju postignutih rezultata i pomoć da što lakše prođemo kroz ovaj za ceo svet veoma turbulentan period.

Šef odbornika Narodne stranke u Skupštini Beograda Miloš Pavlović izjavio je danas da je prodaja prostora koje koristi pozorište “Boško Buha” na Trgu Republike, obavljena “u tajnosti” jer, kako je rekao, uprava pozorišta nije o tome obaveštena.

Pavlović je kazao da zbog „nezakonite rasprodaje gradske imovine moraju krivično da odgovaraju Siniša Mali, Goran Vesić i Aleksandar Šapić.

„Posle simbola Beograda kao što su Centar Sava, palata Beograđanka i Geneks kula, saznajemo da je prodaja zgrade na Trgu Republike, u kojoj se pozorište ‘Boško Buha’ nalazi od 1950. godine, izvršena još 2017. godine na netransparentan način“, naveo je Pavlović a prenela Narodna stranka.

„Rekonstrukcija pozorišta počela je 2014. godine, ali do danas nije završena. Rekonstrukcija je bila samo povod kako bi se pozorište privremeno preselilo i kako bi se omogućila predaja prostora novom vlasniku, i to je učinjeno 2017. godine“, rekao je Pavlović.

Dodao je da je 2017. u Katastru izvršeno preknjiženje vlasnika prostora tako što je kao vlasnik najpre upisana firma „Rubin“ iz Kruševca, a zatim firma „Butik“ iz tog grada.

„Te firme su povezane sa licima koja su nedavno kupila Geneks kulu, takođe pod sumnjivim okolnostima i ispod tržišne cene“, naveo je šef odborničke grupe Narodne stranke.

Glumci teatra „Boško Buha“ i više opozicionih stranaka negodovali su zbog najave da će usled „imovinsko-pravnih problema“ pozorište preći u novi prostor u Beogradu na vodi.