Edvard Snouden otkrio je pre deset godina gigantske razmere špijunskih programa američke tajne službe NSA i njenih saveznika. Bivši obaveštajac nakon toga je pobegao u Rusiju. Kakve su posledice njegovih otkrića?

U SAD se s vremena na vreme još uvek mogu čuti aplauzi za Edvarda Snoudena. Tako je na primer bilo u junu 2022, na konferenciji na kojoj se diskutovalo o kriptovalutama, a koju je organizovala veb-stranica „CoinDesk“, piše DW.  Snouden se tamo uključio putem video-veze iz Moskve. Na pitanje šta je on u stvari uradio, Snouden je rekao:

„Pre 2013. bilo je stručnjaka i naučnika koji su razumeli da je masovni nadzor moguć, da će se to verovatno desiti. Ali, to su tada bila samo nagađanja. A 2013. postalo je jasno da se svet promenio i da je to realnost.“

Heroj ili izdajnik?

Ako se danas, deset godina kasnije, osvrnemo na to, postavlja se pitanje da li je Snouden heroj ili izdajnik? Oba termina su preterana, kaže Erik Dal, i sam bivši obaveštajac, a sada profesor na Američkom mornaričkom koledžu u Montereju u Kaliforniji:

„On sigurno nije to učinio da bi radio zajedno s neprijateljima Sjedinjenih Država, da tako kažem. Danas teško da mu je od koristi to što je postao ruski državljanin“, kaže Dal. „S druge strane, on jeste prekršio zakon, izvršio je delo izdaje.“

Prema Dalovom mišljenju, Snouden može da postane neka vrsta heroja samo ako se vrati u SAD i tamo se suoči s posledicama svojih postupaka: „Onda bi on za mene bio pravi heroj.“

Šta to interesuje trajne službe?

Nemački politikolog Tomas Rid, koji predaje na poznatom Univerzitetu Džons Hopkins, analizirao je i katalogizirao svih 2.700 Snoudenovih dosijea. Reč je o 4.500 stranica dokumenata. S Ridove tačke gledišta, sposobnosti Sjedinjenih Država za kontražpijunažu veoma su impresivne.

NSA je razvila „sofisticirane metode“ otkrivanja neprijateljskih aktivnosti na mrežama u koje prodire. I prvo što želi da zna kada prodre u neku računarsku mrežu, jeste ko je provalio u tu mrežu pored nje. A ako otkrije nekoga, zapita se da li i taj uljez prisluškuje – da bi, „ne samo saznala nešto o svojoj meti, već i o onome šta drugog uljeza toliko interesuje“.
Rid smatra da je takozvanih „Pet očiju“ (Five Eyes), mreža tajnih službi SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda i Velike Britanije, jedinstvena na svetskom nivou: „Ta ’obaveštajna zajednica’ pet zemalja, izuzetno je kreativna. Mislim da je drugim službama – Nemačkoj, ali i suprotstavljenim službama kao što je kineska – izuzetno teško da budu toliko agilne i inovativne kao su ’Pet očiju’.“

Šta funkcioniše, a šta ne funkcioniše među partnerima?

Snouden je takođe otkrio da je NSA prisluškivala i mobilni telefon kancelarke Angele Merkel. Koliko su onda SAD iz nemačke perspektive pouzdane kao partner?

Činjenica je da saveznici povremeno špijuniraju jedni druge, kaže obaveštajni stručnjak Rid. S druge strane, mora se uzeti u obzir i to da obaveštajne službe međusobno dele svoja saznanja i ukazuju na procese koji su vredni daljeg istraživanja. Nemačka vlada je tako o hakovanju Bundestaga 2015. saznala zapravo od Britanaca.

Na kraju krajeva, svako ko koristi internet ili usluge aplikacija kao što su Votsep ili Signal, ima koristi od saznanja stečenih iz Snoudenovih informacija – na primer zato što su razvijene nove tehnologije šifriranja, kaže Rid: „Čak i ako mislite da je Snouden izdajnik ili ako mislite da je pogrešno to što je uradio, ipak se mora priznati da je bezbednost na internetu zbog njegovih otkrića generalno poboljšana.“

Neko novo „curenje“ informacija samo je pitanje vremena

Ono što je 21-godišnji američki vojnik Džek Tešeira nedavno objavio na platformi za igrice veoma se razlikuje od Snoudena, naglašava Rid. U tom najnovijem slučaju ne radi se o tehničkim dosijeima, već o tekstovima, izveštajima obaveštajnih službi, na primer o detaljima rata Rusije protiv Ukrajine – Tešeira je to očigledno objavio na mreži kako bi se pohvalio svojim prijateljima istog uzrasta.

Alim slučaj Tešeira pokazuje i to da će do nekog narednog „curenja“ podataka sigurno doći. Rid je izračunao da je u SAD u poslednjih 13 godina bilo pet „mega curenja“ informacija – u proseku na svakih 2,6 godina. Za američke obaveštajne službe „prilično je neprijatno“ što se tako nešto stalno dešava. Ridov zaključak glasi: „Računam da to nije bilo poslednje mega curenje, naravno.“

(DW)

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izneo je danas tvrdnju da je Ukrajina izvela sabotažu na brani Kahovka kako bi odvratila pažnju od njene neuspele kontraofanzive i kako bi Krimu uskratila vodosnabdevanje.

“Pored toga, jasno je da je kao jedan od ciljeva sabotaže postavljeno da se Krim liši vode. Nivo vode u rezervoaru opada, a samim tim i snabdevanje kanala je smanjeno. Naglo je smanjeno”, rekao je novinarima Peskov.

On je dodao da akt sabotaže koju je Ukrajina počinila nad hidroelektranom Kahovka može imati ozbiljne posledice po stanovnike regiona, ali i po životnu sredinu Peskov je rekao da predsednik Rusije Vladimir Putin prima izveštaje o situaciji, od ministarstva odbrane i drugih nadležnih službi.

Proruske vlasti u delu Hersonske oblasti u Ukrajini, koja je pod njihovom kontrolom, proglasile su vanredno stanje u Novoj Kahovki, zbog urušavanja brane.

Kako navode, 600 kuća je poplavljeno, prenosi TASS. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je danas Rusiju da su njene snage iznutra digle u vazduh branu hidroelektrane Kahovka na jugu Ukrajine.

Kijev, koji je za eksploziju na velikoj brani hidroelektrane na jugu zemlje optužio Moskvu , istražuje incident kao navodni ratni zločin i kao moguće kriminalno uništavanje životne sredine ili “ekocid”, saopštila je danas kancelarija ukrajinskog državnog tužioca, prenosi Rojters.

(Telegraf.rs)

Evropa se opredelila za put rata sa Rusijom, a Moskva mora da ostvari svoje ciljeve, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On je tokom posjete 201. ruskoj vojnoj bazi u Dušanbeu rekao da su ciljevi Rusije plemenitiji od evropskih i da Evropljani žele ono što im ne pripada, dok Moskva želi ono što je njeno, javio je TASS.

– Što se tiče Evrope, u našem Konceptu spoljne politike navodi se, da to jednostavno formulišem, da je Evropa odabrala put rata protiv nas. Naravno, u svakom slučaju ćemo morati da živimo jedni sa drugima, ali kada je rat, mi moramo da ostvarimo svoje ciljeve, koji su mnogo plemenitiji nego kod Evropljana. Oni žele ono što im ne pripada, dok mi želimo ono što je naše – naglasio je Lavrov.

(Srna)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je danas Rusiju da su njene snage iznutra digle u vazduh branu hidroelektrane Kahovka na jugu Ukrajine.

“Danas su ruski teroristi izveli unutrašnju detonaciju struktura hidroelektrane Kahovka. Oko 80 naselja je u zoni poplava“, naveo je Zelenski na Telegramu.

U međuvremenu je vanredna situacija proglašena u okrugu Nova Kahovka zbog napada na branu, koja nastavlja da se urušava i nekontrolisano ispušta vodu nizvodno, rekao je gradonačelnik Nove Kahovke Vladimir Leontjev na TV Kanal jedan, prenosi Tass.

(Tanjug)

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je danas napad na branu Nova Kahovka koji, kako je naveo, još jednom pokazuje brutalnost ruskog rata u Ukrajini i upozorio da su ugrožene hiljade civila i pričinjena šteta životnoj sredini.

“Ovo je nečuven čin koji još jednom pokazuje surovost ruskog rata u Ukrajini”, napisao je Stoltenberg na Tviteru.

Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse naveo je i da uništavanje brane “dovodi u opasnost hiljade civila i izaziva ozbiljnu štetu po životnu sredinu”.

(Tanjug)