Republička izborna komisija utvrdila je zbirnu izbornu listu za parlamentarne izbore 17. decembra, na kojoj se nalazi 18 lista sa ukupno 2.818 kandidata za poslanike.

Pod rednim brojem jedan na glasačkom listiću će biti koalicija koju predvodi Srpska napredne stranka, broj dva je koalicija oko Socijalističke partije Srbije, treća je Srpska napredna stranka, četvrta Nacionalno okupljanje (Dveri i Zavetnici), a na petom mestu je koalicija NADA (Novi DSS i Pokret obnove kraljevine Srbije).

Na broju šest na izbornom listiću je Savez vojvođanskih Mađara, sedam je koalicija Srbija protiv nasilja, osam Stranka pravde i pomirenja – Usame Zukorlić, deveta je Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, a deseta Zajedno za budućnost i razvoj – Koalicija za mir i toleranciju.

Narodna stranka je 11. na glasačkom listiću, 12. je koalicija Dosta je bilo – Socijaldemokratska stranka, a sledi manjinska lista Albanaca sa juga Srbije „Politička borba Albanaca se nastavlja“, na čijem čelu je Šaip Kamberi.

Izborna lista „Mi – glas iz naroda“, na čijem čelu je Branimir Nestorović je na 14. mestu, 15. je „Srbija na Zapadu – da se struka pita, 16. Ruska stranka, 17. je lista na čijem čelu je Čedomir Jovanović, a poslednja na listiću je „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“.

(FoNet)

U organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) održan je drugi Virtuelni sajam zapošljavanja (VSZ) na inovativnoj web platformi na kojoj je učestvovalo više od 100 kompanija iz Srbije sa pozicijama za 4.413 izvršilaca.

Organizacijom ovog onlajn događaja, NSZ se pridružila procesima digitalizacije i unapređenju informaciono-komunikacionih tehnologija.

Direktor NSZ Zoran Martinović rekao je da ta služba nakon prvog VSZ koji je uspešno organizovan u maju 2021, nastavlja da radi na digitalizaciji usluga sa ciljem da se one učine dostupnijim nezaposlenima i teže zapošljivim licima i da se na taj način dodatno podstakne njihova aktivnost u traženju posla, ali i da se upoznaju sa brojnim mogućnostima za dodatne edukacije i usavršavanje veština.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su M. J. (39) u Beogradu zbog postojanja osnova sumnje da je na teritoriji Srbije izvršio više krivičnih dela prevara, saopšteno je iz policije.

„Sumnja se da je od maja do novembra ove godine, na jednom sajtu oglašavao na prodaju vozila navodno uvezena iz inostranstva, lažno se predstavljao i ugovarao prodaju, zahtevajući da mu kupci pre isporuke uplate avans u iznosu od 3.000 do 7.000 evra, što su oni i učinili. M. J. je potom, kako se sumnja, menjao brojeve telefona i prekidao komunikaciju sa oštećenima kojima vozila nikad nisu isporučena“ stoji u saopštenju.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

„Pozivamo građane koji su oštećeni na isti ili sličan način da se jave u Policijsku upravu za grad Beograd ili na broj telefona: 011/279-84-09“, istakli su iz MUP-a.

Oni su takođe upozorili građane da prilikom kupovine vozila iz uvoza i posredstvom sajtova novac ne uplaćuju avansno, da izbegavaju oglase u kojima je kupoprodajna cena mnogo niža u odnosu na tehničke karakteristike, godinu proizvodnje i stanje vozila, kao i da ne uplaćuju novac bez ličnog kontakta sa prodavcem i bez prethodnog pregleda vozila, uz prateću dokumentaciju.

(N1)

U finišu kampanje političke stranke će iskoristiti sve svoje adute i u naredne dve nedelje do izbora intenzivirati aktivnosti, ali je još rano za precizne prognoze koje će sve stranke preći cenzus i ući u parlament, kaže izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar.

– Ono što sa sigurnošću u ovom momentu možemo reći je da će koalicija oko Srpske napredne stranke biti vodeća koalicija, da će osvojiti najveći broj glasova, a da će cenzus preći sasvim sigurno njihov koalicioni partner, Socijalistička partija Srbije – rekao je Klačar za Tanjug.

On je ocenio da će opoziciona lista “Srbija protiv nasilja” na izborima verovatno biti drugoplasirana po broju glasova, kao i da se očekuje da će obe desno orijentisane političke liste preći cenzus – lista Nacionalnog okupljanja i lista okupljena oko Novog DSS.

– Za sve ostale stranke i koalicije moramo da budemo strpljivi u pogledu procena. Cenzus je nizak, od tri posto, on je dostižan, međutim, u ovom momentu je rano za prognozu – napomenuo je Klačar.

Prema njegovom mišljenju, treba obratiti pažnju na dve liste kada je reč o izbornim rezultatima, a to su “Dobro jutro Srbijo”, lista SDS-a i Dosta je bilo i Narodna stranka Vuka Jeremića.

– One su svakako veoma važni igrači na političkoj sceni i svakako i dalje u borbi za prelazak cenzusa – ocenio je Klačar.

“Slede organizovanje velikih događaja”

Klačar smatra i da predizborna kampanja nije dinamična onoliko koliko se očekivalo, ali da će se u naredne dve nedelje intenzivirati kroz organizovanje velikih događaja i plasiranje političkih oglasa, ali i kroz rad na terenu.

– Verovatno će vladajuća stranka u nekom momentu izaći sa podrškom javnih ličnosti, koju je najavio sam Aleksandar Vučić. Sačuvaće se i neke važne teme ili neka važna obećanja, možda čak i neka važna poseta koja se može desiti, a koja bi bila od velike koristi za vladajuću stranku. Stranke će sačuvati i deo negativne kampanje za ovih 15-ak dana, zato što negativna kampanja može uticati na birače – rekao je Klačar.

Kada je reč o porukama koje politički akteri tokom kampanje šalju biračima, Klačar ocenjuje da su one različite i konfrontirajuće i pojašnjava da se SNS usredsredila na teme sa socijalno-ekonomskim elementima i da veliki prostor političkog programa posvećuje planovima za budućnost.

– SNS uglavnom komunicira svoja dostignuća koja su do sada uradili i komunicira ono što je najvažnije za neku skorašnju budućnost. Tu se negde na prvo mesto izdvajaju povećanja plata i penzija, različite vrste socijalne pomoći, Ekspo 2027 – naveo je Klačar.

“SPS na poznatom terenu”

Što se tiče poruka koje SPS šalje biračima, Klačar navodi da je ta stranka ostala na poznatom terenu tema, koje su bliske penzionerima i starijim ljudima, a koje imaju, kako je rekao, neku vrstu socijalističke estetike, dodajući da se bavi i pitanjem Kosova i Metohije.

Kada je reč o temama koje su zastupljene u programima opozicionih stranaka, Klačar navodi da su u fokusu stranaka okupljenih oko liste Srbija protiv nasija pitanja borbe protiv nasilja, bezbednost, kritika vlasti, dok su desno orijentisane dale prioritet temi Kosova i Metohije, a bave se i pitanjima poljoprivrede, porodice, kao i nekim socijalnim temama.

“Neopredeljeni važan faktor”

Na pitanje koliko ima neodlučnih birača u Srbiji i na koji način politički akteri mogu da utiču na njihov izbor, Klačar navodi da ne postoje precizni podaci o njihovom broju, ali da ne može da ih ima puno, jer politička kampanja u Srbiji traje godinu i po dana, zbog čega je većina birača već opredeljena.

Sa druge strane, Klačar ističe da političke stranke ipak moraju da vode računa o tome da svoje sadržaje prilagode neodlučnim biračima i da ih plasiraju putem određenih alata komunikacije, jer su i oni važan faktor koji utiče na ishod rezultata koji se odnose na sve stranke.

– Stranke bi trebalo da imaju u vidu da će, iako je većina birača u Srbiji već opredeljena, oni neodlučni odluku doneti na osnovu onoga što im se u kampanji nudi. Oni jesu važan faktor, ali oni nisu homogena grupa u smislu da su to birači koji će se prebaciti na jednu stranu. Dakle, ti birači koliko god da ih ima pripadaju nekim različitim strankama, imaju neke različite dileme i stranke moraju da se potrude da iz njih izvuku svoj rezervoar glasa – rekao je on.

“Očekujem pristojnu izlaznost”

Na pitanje kakvu izlaznost očekuje na ovim izborima, da li će biti manja ili veća u odnosu na prethodne, Klačar navodi da se to ne može precizno reći, ali da se može očekivati da bude relativno pristojna, a to je u Srbiji ona koja je veća od 53-54 odsto.

– U Srbiji je svaka izlaznost koja je veća od 53-54 odsto dobra izlaznost, jer to u praksi, kada isključimo dijasporu, znači zapravo da je na biračkim mestima izašlo verovatno više od 60 ili 65 odsto birača. Kolika će biti precizno, nemoguće je znati dok se ne urade neka istraživanja u poslednjih pet ili deset dana – rekao je Klačar.

Komentarišući to što sada političari više koriste društvene mreže da bi se obraćali biračima, Klačar podseća da su se u Srbiji društvene mreže prvi put ozbiljno koristile u kampanji 2012. godine i da se sa svakim narednim izborima njihova popularnost povećavala, ali da televizija kao medij i javni događaji ostaju najvažniji načini komunikacije koje biraju stranke.

– Televizija je i dalje važna u Srbiji, direktna komunikacija je i dalje važna, ali meni se čini da još uvek nije iskorišćen potencijal na internetu i na društvenim mrežama – rekao je on.

Političari koji u kampanji koriste Fejsbuk , objašnjava Klačar, zapravo se obraćaju različitim starosnim grupama, ako biraju Instagram, ciljna grupa su im mladi i ženska populacija, a oni koji se odlučuju za TikTok obraćaju se biračima mlađim od 30 godina, odnosno onima koji imaju između 19 i 24 godine.

(Tanjug)

Lista čekanja za magnetnu rezonancu je prepolovljena rečeno je danas na konferenciji za novinare u Palati Srbija na kojoj je predstavljena platforma za jedinstvenu listu. U Beogradu je bilo 7.000 ljudi na listi čekanja, a sa analizom putem softvera prepolovljeno je na 3.500.

Ministarka Grujičić navela je da će od danas zaživeti softver za razdvajanje onih pacijenata koji su hitni i onih na regularnoj kontroli.

– Ovo je potpuna novina i kasnije ćemo ga koristiti za sve ostale liste čekanja. Sledeće je prvo kompjuterizovani skener. Ideja je da se prečešljaju sve liste čekanja i videli smo da je 20 pacijenata bilo zakazano na dva mesta istovremeno – istakla je ministarka.

Platforma omogućava kontrolu broja pregleda na svakom aparatu. Za početak će obuhvatiti Beograd, pa Kragujevac, i Niš a onda Vojvodina.

– Ukoliko neko bude čekao nakon ovoga neka se javi Ministarstvu, a direktori će za to odgovarati. Svaki dan ćemo znati koliko je pregleda urađeno za 12 sati rada. Svaka magnetna može da uradi 24 pregleda. Dijagnostika do kraja 2024. biće potpuno sređena uz pomoć ovog softvera – kaže Grujičić.