Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU jer nema istinskog napretka bez usaglašavanja sa ostatkom kontinenta na kom živimo, ocenio je danas potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Goran Petrović.

On je na tribini SSP u Negotinu ocenio da je Srbiji potreban nov društveni sistem u kom su demokratija i socijalna pravda dostupni najvećem broju ljudi, u kom se poštuju Ustav i zakoni i gde postoji vladavina prava i pravde “a ne partijska kleptokratija”.

“Zato se mora odblokirati put ka Evropskoj uniji, a to znači da moramo uskladiti spoljnu politiku sa EU”, naveo je Petrović a prenela SSP.

Član Predsedništva SSP Branko Miljuš ocenio je da u Srbiji danas “pravda ne postoji” što kako je naveo, dokazuje odluka Upravnog suda da ministru finansija Siniši Malom bude vraćen doktorat kog je prethodno Senat Univerziteta u Beogradu poništio kao plagijat.

“Mi danas živimo u državi u kojoj je profit investitora važniji od života i zdravlja ljudi. Dokazi za to su mrtvi radnici u halama, ogromno zagađenje koje takođe ubija i odbijanje da naplatimo porez na ekstra profit Naftne industrije Srbije koja se bogati, jer nam naplaćuje najskuplje gorivo u regionu”, naveo je Miljuš.

Vazduh je u Beogradu i ovih dana bio veoma zagađen. Kvalitetom vazduha, merenjem i uzrocima zagađenja bavi se i Mašinski fakultet. Prema rezultatima iz njihove laboratorije, individualna ložišta su veći izvor zagađenja od toplana na gas i manje štetna goriva, ali i od saobraćaja.

Rano ujutru i noću i dalje je hladno, pa grejemo iako su temperature porasle. I nije problem to što grejemo – već šta ložimo. Prema podacima sajta igair.com, Beograd je pre dva dana bio šesti najzagađeniji grad na svetu, a uzrok treba tražiti u individualnim ložištima, tvrde na Mašinskom fakultetu.

Otpadne gume, ulja, najlošija goriva

“I dalje je broj domaćinstava koja imaju svoja ložišta ogroman. Ono što je nažalost veliki problem, to je da je da li zbog siromaštva, da li zbog nebrige, neobrazovanja, neznanja prosto ljudi o opasnostima koje postoje, ljudi i dalje lože velike količine otpada, otpadnih ulja, otpadnih guma, najlošija goriva koja nađu…“, kaže Aleksandar Jović, profesor Mašinskog fakulteta.

Koliko će vazduh biti zagađen zavisi i od atmosferskih uslova. Kada ne duva vetar, štetne čestice se duže zadržavaju u nižim slojevima atmosfere, pa ih udišemo.

Stručnjaci kažu da su individualna ložišta veći izvor zagađenja od toplana koje rade na gas i manje štetna goriva, ali i od saobraćaja u Beogradu, i da nije svaki oblak dima koji vidimo opasan.

“Vrlo često vi ustvari vidite oblak vodene pare, u kojima su zagađujuće komponente daleko ispod graničnih vrednosti, ali to što neko emituje manje od graničnih vrednosti, ne znači da u nekoj životnoj sredini u prostoru neće uzrokovati velike probleme i obrnuto, čak i nekada prekoračenja emisija ne moraju trenutno da naprave problem u životnoj sredini, zato što u tom trenutku na primer duva jak vetar, pa će ga brzo odneti negde”, ističe Jović.

U dopisu koji smo dobili od Sekretarijata za zaštitu životne sredine piše da je, zbog činjenice da je u Beogradu vazduh treće kategorije, izrađen akcioni plan sa merama i aktivnostima koje će biti sprovođene u cilju smanjenja zagađenosti vazduha.

Formirana je i radna grupa za praćenje realizacije plana za poboljšanje kvaliteta vazduha u Beogradu, ali nisu mogli da obezbede sagovornika koji bi govorio o svemu tome.

Dušan Todorović, vanredni profesor Mašinskog fakulteta kaže da nije lako, a pogotovo nije lako u kratkom vremenskom roku intervenisati i napraviti takve intervencije.

“Upravo je to ono što pričamo o zameni fosilnih goriva sa novim izvorima energije, upravo je to podizanje energetske efikasnosti, upravo je to uvođenje različitih sistema za prečišćavanje dimnih i otpadnih gasova. Prosto, to zahteva neki vremenski period, iako prosto možemo da naslutimo kakvo će zagađenje biti, to ne znači da možemo da prestanemo da se grejemo ili vozimo”, dodaje Todorović.

Možda promene nisu moguće, uslovno rečeno, preko noći, ali su neophodne, jer zagađenje utiče na zdravlje svih.

Poverenje ne uliva ni to što nadležni šalju pisane odgovore, a ne mogu da obezbede sagovornike koji bi odgovorili na sva naša pitanja.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak najavio je da će u okviru narednog koraka u dijalogu pozvati u Brisel glavne pregovarače obe strane, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija, kako bi se razgovaralo o koracima implementacije onog što je dogovoreno.

U intervjuu za Euronjuz Srbija i Radio Slobodna Evropa Lajčak je predočio da pitanje implementacije u osnovi sada pada na nivo glavnih pregovarača, a na pitanje da li u budućnosti postoji potreba za susretom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljibina Kurtija, Lajčak odgovara da su potrebna oba nivoa.

“Lideri se slažu o strateškom putu napred, a glavni pregovarači razgovaraju o detaljima implementacije u skladu sa onim što su se dogovorili lideri. Proces se zaista odvija na oba nivoa. Dakle, vrlo je logično da o tome kako implementirati ono što je dogovoreno u Briselu, 27. februara i u Ohridu, 18. marta, sada razgovaraju dva glavna pregovarača i eksperti”, rekao je Lajčak.

Ljudi treba da prevaziđu strahove i priđu osobama sa Daunovim sindromom rekla je danas izvršna direktorka udruženja “Best badis Srbija” Marija Marjanović povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom na svečanoj šetnji “Upoznajte hromozom ljubavi” u Beogradu.

“Ja bih ovom prilikom poslala poruku da ljudi prevaziđu svoje strahove, da priđu ljudima sa Daun sindromom. Oni su blage naravi, puno osmeha dele, puno ljubavi i potrebno im je samo razumevanje, prihvatanje i uključivanje u društvo kao što smo ih mi uključili”, navela je Marjanović.

Na četiri bine postavljene na Gradskom trgu u centru Čačka, uz 350 kvadratnih metara led ekrana i 310 rasvetnih uredjaja tačno u 20.00 časova počeo je nastup više od 100 umetnika, pevača, muzičara, glumaca i igrača, čime je zvanično otvorena prva Nacionalna prestonica kulture, pod sloganom “Čačanska rodna”.

Sam slogan asocira na najpoznatiju sortu šljive proizvedenu u nadaleko čuvenom Institutu za voćarstvo iz Čačka.