Procenjuje se da je u Srbiji između 400 i 500 socijalnih preduzeća čiji su osnivači uglavnom udruženja. Trenutno je u Agenciji za privredne registre registrovano 16 pravnih lica sa statusom socijalnog preduzetništva. U APR-u za Euronews Srbija navode da taj status imaju tri privredna društva, jedna turističko socijalna zadruga i 12 udruženja.
Iako je zakon o socijalnom preduzetništvu stupio na snagu 15. februara prošle godine, a registracija socijalnih preduzeća omogućena od 15. novembra 2022, Srbija još nema strategiju razvoja socijalnog preduzetništva. To je razlog zašto se mali broj onih koji posluju na tim principima registruje u APR-u.
Strategiju je trebalo da usvoji vladin Savet za socijalno preduzetništvo koji se dugo nije sastajao.
Predsednica Udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju “Naša kuća” Anica Spasov, koja je učestvovala u pripremi zakona, kaže za Euronews Srbija da je taj propis bio potreban da bi se definisalo na koji način sektor socijalnog preduzetništva može da očekuje podršku od sistema i od društva, s tim da postoje i evropski fondovi koji su takođe zainteresovani za finansiranje socijalnog preduzetništva.
“Zakon za koji smo se deset godina borili da se donese, konačno je donet. Međutim, donet je sa idejom da se precizira kroz rad vladinog saveta, da se uredi način finansiranja, poslovanja, prijave, odjave, kontrole izveštavanja, sve ono što je potrebno da bi se uredio taj segment naše privrede. Od donošenja zakona imali smo jedan sastanak saveta, eventualno dva, više od godinu dana nismo imali nijedan sastanak saveta”, rekla je Spasov.
Ona kaže da je taj zakon, koji je donet sa idejom da olakša poslovanje, finansiranje i vidljivost socijalnih preduzeća u društvu, ostao samo na papiru bez tih neophodnih stavki koje su važne da se socijalno preduzetništvo promoviše.
“Bio je dogovor da se svako ko se oseća kao socijalno preduzeće prijavi, a da onda savet kontroliše njihov rad, izveštaje na kvartalnom i godišnjem nivou na osnovu čega bi taj savet rekao – da, ovo jeste socijalno preduzeće, ovo nije socijalno preduzeće. To je sve izostalo”, rekla je Spasov.
Šta je socijalno preduzetništvo?
Socijalno preduzetništvo je usmereno na rešavanje društvenih problema, u cilju povećanja socijalne kohezije i razvoja društva, piše u zakonu. To je poslovanje u kome se ostvarena dobit ulaže u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog interesa.
To se, između ostalog, ostvaruje kroz proizvodnju dobara i pružanje usluga (socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i dr.), radnu integraciju i poslovanje koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica.
Direktorka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije Dina Rakin kaže za Euronews Srbija da su udruženja prepoznala priliku da kroz ovaj vid aktivnosti obezbede održivost i udruženja, ali s druge strane i usluga jer se socijalna preduzeća bave uslugama socijalne zaštite vrlo često i pružaju podršku ranjivim kategorijama stanovništva.
“Njima nije nužno fokus samo zapošljavanje već pružanje kvalitetnijih usluga kao i osmišljavanje drugih vidova socijalnog uticaja, kao što je pitanje zaštite životne sredine”, rekla je Rakin.
Kako funkcioniše “Naša kuća”
“Naša kuća” funkcioniše kao udruženje građana i posluje po principima socijalnog preduzetništva ali nije registrovana u APR kao takvo preduzeće.
“Zašto bih se registrovala jer sem te registracije nema ko da vrši kontrolu i da da dozvolu ministarstvu za odobravanje novca”, kaže Spasov.
Ona navodi da nemaju nikakvu finansijsku podršku ni sa lokalnog ni sa republičkog nivoa i da se finansiraju kroz projekte i kroz prodaju proizvoda koje prave.
“Po zakonu o udruženjima mi imamo pravo da prijavimo jednu privrednu delatnost koja nama donosi neku dobit koju mi ponovo ulažemo u podizanje kapaciteta rada i uslova za rad korisnika. Naša kuća je udruženje roditelja i mi pružamo podršku ljudima sa razvojnim teškoćama da se osposobe za rad, da se socijalizaciju, osamostale. Imamo dnevni boravak gde dolaze korisnici, nekoliko proizvodnih linija i to je sve usmereno ka njihovom što lakšem uključivanju u društvo, u zajednicu”, kaže Spasov.
Naša kuća ima “kuhinju na točkovima” za pripremanje obroka i proizvodnju kartonske ambalaže.
“Malo smo ušli i u oblast ekologije, imamo ručnu proizvodnju papira. Čitava Srbija nam prikuplja prazne pakalice cigareta koje prerađujemo i ručno pravimo papir koji koriste slikari i umetnici. Na tržištu je jako cenjen i skup”, rekla je ona.
“Naša kuća” u stafu ima osmoro zaposlenih, a od 25 korisnika, dvoje je zaposleno, dok ostali rade sat-dva u zavisnosti od toga koliko mogu da doprinesu.
U šta se ulaže profit socijalnih preduzeća?
Privredni subjekti sa statusom socijalnog preduzetništva, kako se navodi u zakonu, imaju obavezu da najmanje 50 odsto dobiti reinvestiraju u interne programe podrške društveno osetljivim grupama ili u troškove u vezi sa radnim angažovanjem radno sposobnih pripadnika društveno osetljivih grupa, odnosno u programe aktivnosti usmerene na rešavanje problema zajednice.
Rakin objašnjava da socijalna preduzeća moraju da budu održiva na tržištu. Ona kaže da višak prihoda nad rashodima ne služi za bogaćenje osnivača već socijalno preduzeće taj višak dalje investira u razvoj svojih usluga i donira zajednici.
Ona kaže da profit ima neku funkciju da, na primer, neka usluga koja treba da se pruža marginalizovanim grupama ne bude prekinuta ili da se proizvede neki proizvod koji pravi manju štetu za životnu sredinu i zajednicu.
“Motiv za osnivanje socijalnih preduzeća je to da želimo da se bavimo društvenim problemom. To je naš fokus i sve svoje resurse ka tome usmeravamo. Ljudi su plaćeni za svoj rad, kao u bilo kom preduzeću. Kad pokrijete sve troškove, ono što ostane koristi se za razvoj usluga i programa u zajednici koji rešavaju određene probleme u društvu. Sve su to skromni obimi proizvodnje i profita ali socijalna preduzeća obavljaju važnu ulogu u društvu“, rekla je Rakin.
Kakva je podrška socijalnom preduzetništvu?
Kako je utvrđeno zakonom, sredstva za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva i za podršku radnoj integraciji pripadnika društveno osetljivih grupa obezbeđuju se iz republičkog, pokrajinskog i budžeta jedinica lokalne samouprave, poklona i donacija.
Spasov kaže da u vreme kada je donet zakon nisu bila predviđena sredstva za finansiranje socijalnih preduzeća. Ističe da je za razvoj socijalnog preduzetništva ključna podrška države koja je, kako navodi, izostala.
“Bila je priča da će lokalne samouprave biti obaveštene da mogu javne nabavke da se koriste za razvoj socijalnog preduzetništva. To se nije dogodilo, lokalne samouprave samo su informativno obaveštene, ali ne postoje precizna uputstva kako mogu socijalna preduzeća da konkurišu kod javnih nabavki”, rekla je Spasov.
Ona je navela da je Vojvodina vrlo zainteresovana da radi na implementaciji zakona.
Tako je krajem septembra Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava privrednim subjektima za doprinos razvoju socijalne ekonomije AP Vojvodine u 2023. u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara. Ta sredstva namenjena su za refundaciju troškova nabavke opreme i mašina.
Prijava na konkurs trajala je do 16. oktobra, a pravo učešća imala su pravna lica registrovana za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, socijalne zadruge koje posluju radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti, kao i preduzetnici i privredna društva koji su stekli status socijalnog preduzetništva.
Kakva su iskustva u Evropi?
Spasov kaže da mnogi ne razumeju šta su socijalna preduzeća i povezuju ih sa nekom socijalom i socijalnim davanjima i sa zapošljavanjem socijalno ugroženih ljudi.
“Kad čuju ljudi socijalno, pomisle – to su oni koje su svi zaboravili ili svi ih nešto pomažu, prosto prosjače od jednog do drugog. Aposlutno nije tako”, rekla je ona.
Spasov kaže da socijalna preduzeća na evropskom tržištu apsorbuju veliki broj radne snage koja je u vreme prebrze digitalizacije i tehnološkog razvoja ostala bez posla.
“Mnogi ljudi ne mogu da prate taj tehnološki razvoj i mogu da rade neke jednostavnije poslove i da privređuju. To su firme koje su male, mogu da se prilagođavaju tržištu i opstaju u svim vremenima. Naravno da veliki broj osoba sa invaliditetom i teško zapošljivi mogu da nađu posao i da koliko toliko privređuju za sebe i svoju zajednicu”, rekla je Spasov.
Ona navodi da je drugi aspekt socijalnog preduzetništva – očuvanje životne sredine.
“Sve su to neke stvari koje pokrivaju ova preduzeća i to u normalnom svetu jako dobro funkcioniše. Tako se mobilišu resursi u zajednici, pokreću se ljudi koji su usamljeni koji bi mogli nešto da rade, a ne znaju šta i kako, onda odlaze udružuju se i privređuju. Oni se tako bolje osećaju, donose neki dohodak i utiču i na BDP ali i na sopstveni život”, kaže Spasov.
I dok Spasov navodi da doprinos socijalnih preduzeća BDP-u u Evropi iznosi osam odsto, a da više od 13 miliona ljudi radi u socijalnom preduzetništvu koje pruža uslugu za više od 100 miliona ljudi, Rakin kaže da je prema istraživanju iz 2012. procena bila da je doprinos socijalnih preduzeća BDP-u 0,2 odsto što je, kaže, izuzetno malo u poređenju sa Evropom.
Rakin je rekla da je ogroman potencijal za razvoj tog sektora koji je, kako je navela, izuzetno razvijen u Italiji, Austriji i Francuskoj.
“U Italiji taj sektor razvijaju kroz socijalne kooperative, gde se jedne bave zapošljavanjem ranjivih grupa, druge se bave pružanjem usluga ili su mešovite. U Austriji su se fokusirali na održive koncepte poput zaštite životne sredine, na smanjenje zagađenja, nemaju zakon ali imaju mnogo takvih incijativa. Francuska ima ministarstvo zaduženo za socijalnu i solidarnu ekonomiju, to je kod njih izuzetno razvijeno. U Velikoj Britaniji je taj koncept kroz malo preduzetništvo poprilično razvijen. Skandinavske zemlje imaju jak sistem socijalne zaštite, mada ima i kod njih takvih primera”, rekla je Rakin.
(Euronews.rs)
Društvopre 6 d
Društvopre 6 d
Društvopre 6 d
Regionpre 5 d
Ostali sportovipre 5 d
Biznispre 4 d
Hronikapre 4 d
Društvopre 6 d