ostanimo u kontaktu

Srbija

Slučaj ubijenog penzionera: Gde su sve propusti i kakvo je stanje u zatvorima

Objavljeno

-

Ubistvo sedamdesetčetvorogodišnjeg penzionera u zatvoru u Padinskoj Skeli nakon zlostavljanja za koje su osumnjičeni njegovi ćelijski cimeri uznemirilo je javnost i otvorilo brojna pitanja, poput onih ko je sve odgovoran za smrt zatvorenika i zašto se o tom slučaju saznalo tek više od mesec dana nakon što se dogodio. Nekadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, advokat Miloš Janković za N1 kaže da bi ovaj slučaj trebalo da bude podsticaj da ubuduće tužilaštva sprovode blagovremene i delotvorne istrage.

S.B. (74) je u KPZ „Padinska skela“ preminuo 4. februara, a kako je saopštilo Više javno tužilaštvo u Beogradu obdukcioni nalaz je pokazao da je umro nasilnom smrću. Obdukcijom je ustanovljeno da je preminuo od posledica unutrašnjih povreda i krvarenja. Njega su, kako se sumnja, danima tukla trojica drugih zatvorenika Srećko S. (20), Saša S. (21) i Dalibor P. (21), mladići u punoj snazi. Osim što su ga tukli, oni su penzionera seksualno zlostavljali drškom od metle i tako mu naneli smrtonosne povrede.

Svakodnevno psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje, prema saopštenju tužilaštva S.B. je trpeo pošto mu je nestalo novca kojim je u zatvorskoj kantini kupovao namirnice za osumnjičene.

Dan kasnije Tužilaštvo je izdalo još jedno saopštenje u kome se navodi da je dalo nalog policiji da izvrši neophodne provere kako bi se utvrdilo da li ima elemenata krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti u radnjama trojice zaposlenih u Službi za obezbeđenje KPZ „Padinska Skela“, kao i medicinskog tehničara u tom zavodu. Policiji je naloženo i da obavi detaljne razgovore sa njima, kao i sa lekarom u zavodu na sve okolnosti koje su prethodile smrti S.B.

U petak je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila da je suspendovala i udaljila sa posla bivšeg upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu (Padinskoj skeli) i još 10 zaposlenih zbog propusta koji su otkriveni unutrašnjom kontrolom povodom smrti penzionera.

Ko je sve kriv?

Advokat Miloš Janković, nekadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji je bio i zamenik Zaštitnika građana za zaštitu prava lica lišenih slobode i rukovodilac Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Srbiji za portal N1 kaže da se postavlja niz pitanja koja se tiču odgovornosti za smrt ovog zatvorenika.

On ističe da za sada nije utvrđeno da su cimeri preminulog, koji su uhapšeni kao osumnjičeni za zločin, krivi, kao i da se postavlja pitanje odgovornosti samog zatvora za taj slučaj.

„Očigledno je da zatvorska služba nije pravovremeno reagovala, a postoji mogućnost, možda manje verovatna, da je zlostavljanje učinio i neko od zatvorskih službenika. U javnosti se spominje da je, pre nego što je došlo do nemilog događaja, od pokojnog lica, iznuđivan novac pa se postavlja pitanje zašto zatvorska služba odmah nije reagovala. Dalje, u javnosti postoje i indicije da je to nasilje trajalo duže vreme, pa je sporno zašto zatvorski službenici nisu blagovremeno reagovali na nasilje i sprečili tragičan ishod, a bili su dužni da to spreče“, kaže Janković.

Dodaje i da bi lekar, odnosno zdravstvena služba, mogla pomoći za razrešenje ovog događaja.

„Postavlja se pitanje da li je zlostavljano lice bilo blagovremeno odvedeno kod lekara, da li je lekar pregledao to lice u skladu sa važećim standardima, da li je obavljen poverljiv zdravstveni pregled bez prisustva stražara i da li je, shodno Zakonu, lekar obavestio upravnika o uočenim povredama i zdravstvenom stanju pregledanog lica. Sporno je što je povređeno lice vraćeno u istu spavaonicu, iako je po saznanjima zatvorskih službi već duže vreme bio zlostavljan od svojih cimera. Otvara se puno pitanja i ovaj slučaj bi trebalo da bude podsticaj da se ubuduće od strane tužilaštva sprovode blagovremene i delotvorne istrage. To bi podrazumevalo da se pribave na vreme svi dokazi koji su neophodni za utvrđivanje činjeničnog stanja. Ukoliko se dokazi ne utvrde, onda možemo imati epilog da epiloga nema“, naglašava Janković.

Nekadašnji zamenik direktora uprave za izvršenje zatvorskih sankcija Damir Joka gostujući na TV Insajder je rekao da je prosto nemoguće da služba obezbeđenja nije znala za maltretiranje osuđenika.

Slavica Radovanović, pukovnica policije u penziji sa doktoratom na temu uloge službe obezbeđenja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, za Danas je rekla da odgovornost apsolutno mora da snosi i upravnik zatvora i da je načelnik službe za obezbeđenje najodgovornija osoba pored upravnika.

„Treba prozvati i načelnika Uprave krivičnih sankcija jer nije ovo jedini zatvor u kom se dešavaju ovakve stvari. Načelnik je zadužen za sve zatvore i prema tome mora da oformi komisiju koja će u svim kazneno popravnim ustanovama da ispita kako se postupa sa osobama koje se nalaze na izdržavanju kazni zatvora i kako se ponašaju pojedinci unutar tog kruga ljudi“, kaže Radovanović.

Institucije o ubistvu zatvorenika ćutale više od mesec dana

Iako je S.B. preminuo 4. februara, a obdukcija 8. marta potvrdila da je ubijen, niko od nadležnih se nije oglašavao tim povodom sve dok vest nije dospela u medije. Potom se prvo oglasila Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je slučaj potvrdila, pa potom i Tužilaštvo.

Na pitanje kako je moguće da se o ovakvom zločinu javnost obavesti sa zakašnjenjem od mesec dana i da li je to uobičajeno, Janković ističe da je problem u tome što se ovog puta zaista nešto saznalo, ali mi ne znamo da li je uobičajeno da se nešto ne sazna.

„Problem je što se, upravo zbog ovakvih slučajeva o kojima se saznalo sa zakašnjenjem, stiče utisak da se takvi sakrivaju od očiju javnosti i da se ne sprovode blagovremene i delotvorne istrage. Ogroman je broj slučajeva gde su se oštećeni podnosili prijave da su zlostavljani u zatvorima i policiji, a tužilaštvo bilo potpuno neefikasno. Primer toga je to da tužilaštvo prepušta izvođenje radnji u postupku policijskim službenicima čak i u slučajevima gde postoje osnovi sumnje da je policija počinila zlostavljanje, a u velikom broju slučajeva epilog je da se, nakon saslušanja okrivljenog, često tek nakon šest meseci, odbacuje krivična prijava“, objašnjava on.

Može li se sprečiti zlostavljanje i tortura zatvorenika?

Da bi se zlostavljanje i tortura zatvorenika sprečila ili bar svela na najmanju moguću meru, prema rečima Jankovića, potrebno preventivno delovanje, ali i detaljna istraga kada se ovakvi slučajevi dese.

„Pre svega potrebno ja da se sprovodi kontinuirana, institucionalna, preventivna funkcija nadležnih organa, da se ona ostvaruje u punom kapacitetu. To znači da se obavljaju kontinuirane, redovne i vanredne, nenajavljene posete ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode, da se obavljaju razgovori sa osuđenima, da se vrši pristup u sve prostorije i pregleda celokupna dokumentacija“, navodi on.

Sa druge strane, Janković ističe da je potrebno da postoji efikasna kontrola kada se desi neki od ovakvih slučajeva.

„Nadležni organi bi trebalo da pravovremeno pristupe radu na tom predmetu i da sprovedu detaljnu istragu. Jedna od tih institucija koja bi trebalo da beskompromisno obavlja tu funkciju je Zaštitnik građana“, navodi on.

Upravo jedna takva kontrola Zaštitnika građana bila je sprovedena samo dva dana pre nego što je S.B. preminuo. Naime, kako je saopšteno na sajtu ove institucije, 2. februara tim Zaštitnika građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM), koji je predvodila zamenica zaštitnika građana Nataša Tanjević, obavio je nenajavljenu posetu Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu – Padinskoj Skeli.

Navodi se da je cilj posete bio praćenje sprovođenja preporuka iz Izveštaja o poseti Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) Republici Srbiji iz 2021. i 2023. godine.

„Pored nenadziranih razgovora sa osuđenim licima i obilaska pojedinih prostorija u kojima borave osuđena lica, tim NPM-a je razgovarao sa predstavnicima nadležnih službi i rukovodstvom zavoda o merama koje su preduzete radi postupanja po preporukama CPT-a i ostvario uvid u relevantnu dokumentaciju“, stoji je u saopštenju.

Izveštaj o tome šta je tim Zaštitnika građana tom prilikom utvrdio, međutim, nije objavljen, ali je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila da na osnovu izveštaja dostavljenih Upravi, tim NPM-a nije od osuđenika primio nijedan navod o zlostavljanju ili torturi.

(N1)

Srbija

Vučević položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali i čestitao Dan Vojske Srbije

Objavljeno

-

Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića ministar odbrane Miloš Vučević, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, položio je danas, povodom Dana Vojske Srbije, venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali.

Ministar odbrane venac je položio uz intoniranje himne Republike Srbije i svečani stroj Garde Vojske Srbije, nakon čega je u spomen-knjigu upisao: „Kultura sećanja nas obavezuje da se večno klanjamo senima junaka za oslobođenje Srbije. Zahvaljujući njima, mi dostojanstveno čuvamo slobodu i mir i stremimo budućnosti bez ratova. Nastavljamo da gradimo Srbiju na temeljima u koje su kamen ugradili naši slavni preci. Živela Vojska Srbije! Živela Srbija“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Vojska Srbije proslavlja svoj praznik 23. aprila, u spomen na dan kada je 1815. godine podignut Drugi srpski ustanak, koji je bio prekretnica u stvaranju moderne srpske države i vojske.

pročitaj više

Srbija

U apotekama i savetnici za hipertenziju i za novouvedeni lek

Objavljeno

-

Farmaceutska komora Srbije pokrenula je aplikaciju „Pronađi savetnika“, kao i dva nova savetovališta u apotekama širom naše zemlje – savetnik za hiperteniziju i savetnik za novouvedeni lek.

Generalna sekretarka Farmaceutske komore Srbije Dragana Rajković izjavila je za Tanjug da je Farmaceutska komora Srbije uspešno realizovala aplikaciju za farmaceutske usluge i da je zahvaljujući tome od marta u funkciji poseban deo na sajtu Komore „Pronađi Savetnika“, koji je, pre svega, namenjen pacijentima da bi na lakši način došli do savetnika.

„Omogućeno je pretraživanje po uslugama, gradovima i imenima savetnika. Nakon odabira savetnika dostupni su sledeći podaci: slika, zvanje, specijalizacija (ukoliko postoji), vrsta usluge koju savetnik pruža, naziv i adresa apoteke, kontakt mejl i telefon“, rekla je Rajković.

pročitaj više

Srbija

Grujičić: Treba pooštriti uslove za dobijanje dozvole za otvaranje ambulante

Objavljeno

-

N1

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je da je u beogradski Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ ove godine dosta uloženo, kao i da se javljaju mnoge firme koje žele da sarađuju.

Grujičić je za TV Pink kazala da će se „Torlak“ povezati sa više zemlja, sa Kinom, Rusijom i Zapadom, kao i da će vratiti sve vakcine u proizvodnju.

Govoreći o „lažnim lekarima“ ona je pozvala građane, u čijoj se zgradi otvara „bilo šta što liči na nešto gde se rade zdravstvene intervencije“ da prijave inspekciji ili Komunalnoj policiji kako bi se proverilo za šta imaju dozvolu. Grujičić je rekla da bi pre bilo kakve intervencije pacijent trebalo da traži savet lekara, kao i da treba pooštriti uslove za dobijanje dozvole za otvaranje ambulante.

Ona je, govoreći o vakcini protiv humanog papiloma virusa, ukazala da je bezbedna i da se zna da deluje, te da je u Australiji rak grlića materice iskorenjen pomoću nje.

Grujičić je komentarišući lekare koji negativno govore o toj vakcini, rekla da oni moraju da shvate da imaju posebnu odgovornost kad izlaze u javnost, jer njihova reč ima posebnu težinu. Rekla je i da je odluka države da regeneriše taj institut veoma dobra, a da priče da je on privatizovan i da nema ko da radi nisu tačne.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Svetski fintech trendovi za 2024. i njihova primena na srpskom tržištu

Objavljeno

-

Primena digitalnih tehnologija na finansijske usluge (fintech) nastavlja da oblikuje budućnost finansijskog sektora.

Digitalna transformacija koje se trenutno odigrava u skoro svim industrijama direktno utiče i na transformaciju finansijskih usluga i novca. Tako da se sada stvaraju prilike za izgradnju inkluzivnijih i efikasnijih finansijskih usluga koje će podstaći dalji ekonomski razvoj. Ove transformacije ne pomeraju granice samo u poslovanjima finansijskih firmi, već i celokupnog finansijskog sektora. Upravo zato ne smemo da zanemarimo finansijsku revoluciju u kojoj se nalazimo.

Embedded finance nastavlja svoj razvoj i u narednom periodu

Embeddedfinance, predstavlja usluge koje su “ugrađene” u ponudu kompanija koje nude različite usluge i proizvode koje se mogu kupiti, a da pri tome korisnici ne moraju da napuštaju njihov vebsajt ili mobilnu aplikaciju. Neki od embedded finance primera je kupovina putnog osiguranja na platformama poput Booking.com i Expedia prilikom kupovine putnih aranžmana. Ove usluge su već ustaljene u potrošačkim transakcijama na razvijenijim zapadnim tržištima, a kao naredni korak u ovoj embedded finance revoluciji je primena od strane malih i srednjih preduzeća, kao i primena u B2B kontekstu, to jest u transakcijama između privrednih subjekata.

Iako su donedavno startapi imali primat u embedded finance sektoru, banke su prepoznale ovu priliku i rešile su da kroz akvizicije, kao i sopstvena ulaganja postanu sve značajniji igrači na ovom polju. Tradicionalne finansijske institucije svojom veličinom uspevaju da stvore šire ekosisteme i partnerstva koja donose mnogo veću vrednost klijentima nego individualne ponude. Ovakva “partnerska” ekonomija se proširila iz sveta tehnologije u svet finansija.

Prema istraživanju Boston Consulting Group, 100 najvećih globalnih finansijskih institucija po kapitalizaciji su u različitom obimu uključene u razvoj embedded finance ekosistema. Ono što vidimo jeste da 27% tih institucija (mahom banaka) koje imaju najveća ulaganja u embedded finance imaju veći rast godišnjih neto prihoda (annualized net income growth), kao i veću ukupnu zaradu za vlasnike njihovih akcija (total shareholder return). Ovde je bitno naglasiti da se tu ne radi samo o spekulaciji i očekivanju veće buduće zarade, već generalno boljim fudamentalnim finansijskim metrikama. Iz toga možemo da zaključimo da banke sa inovativnijim rukovodstvom više ulažu u embedded finance ekosisteme i time dodatno unapređuju svoju ponudu.

Veštačka inteligencija i big data analitika postaju kritični prioriteti

Eksponencijalni tehnološki napredak je sa sobom doneo i povećane rizike u vidu prevara i ugrožavanja bezbednosti klijenata koji koriste finansijske usluge. Upravo zbog toga porasla su i očekivanja korisnika kada su u pitanju korisnička podrška i usluge koje im finansijske institucije pružaju. Dok u isto vreme, jaka konkurencija na tržištu primorava sve igrače u ekosistemu da uporedo rade i na smanjivanju ukupnih troškova.

Stoga smo već svedoci sve većeg korišćenja veštačke inteligencije i mašinskog učenja za procenu rizika, otkrivanje prevare, automatizaciju korisničke podrške, kao i za davanje finansijskih saveta klijentima.

Stručnjaci za usaglašavanje sa regulativama (compliance) koriste procese zasnovane na jasno definisanim pravilima i ručnom obradom informacija. Ovde veštačka inteligencija može biti ključna u stvaranju veće efikasnosti i smanjenju troškova vezanih za automatizaciju KYC/AML procesa, kao i praćenja transakcija.

Neke od inovativnih kompanija, kao što su Resistant.AI iz Praga i HAWK:AI iz Minhena, već uveliko primenjuju veštačku inteligenciju na compliance funkcije, to jest na usaglašavanje sa kompleksnim regulativama, što je izuzetno značajno za visoko regulisani svet finansija. Krajem 2023. godine, Evropska unija je donela zakon o veštačkoj inteligenciji, što predstavlja prvi pravni okvir koji se bavi rizicima veštačke inteligencije, i samim tim Evropa zasluženo ima vodeću ulogu na globalnom nivou.

Veštačka inteligencija može biti blagoslov i kletva za kompanije koje se bore protiv prevara. S jedne strane, prevaranti mogu da iskoriste veštačku inteligenciju za finansijske zločine i prevare generisanjem lažnih identiteta i podataka. Tu mislimo na generisanje lažnih fotografija ili simulacija glasa – svega što banke koriste za identifikaciju korisnika. Dok sa druge strane već imamo kompanije poput Duck Duck Goose i Sensity koje razvijaju rešenja za zaštitu kompanija pomoću identifikovanja uverljivo lažnih (“deep fake) sadržaja. Koristeći veštačku inteligenciju mogu da otkriju lažne fotografije i glasove, i time pomognu u borbi protiv zloupotrebe ove napredne tehnologije.

Iako postoji mogućnost da je buka oko veštačke inteligencije samo pompa, videli smo da je Džejmi Dajmon iz JP Morgan izjavio da njegova banka ima više od 300 aktivnih primena veštačke inteligencije u svom poslovanju, kao i da 2.500 njihovih zaposlenih već uveliko koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu. Isto tako, istraživanje američkog biroa za popis (Census Bureau) pokazuje da je procenat kompanija u finansijskom sektoru koje su u prethodne dve nedelje koristile veštačku inteligenciju u svojim proizvodima i uslugama porastao sa 4% krajem septembra 2023. na 6% krajem februara 2024. Kada uzmemo ove činjenice u obzir, ako ništa drugo, treba da ozbiljno shvatimo i razmotrimo mogućnosti veštačke inteligencije koje su nam na dohvat ruke. Uzmimo za primer big data analitiku, ona je već sada postala ključni deo svakodnevnog poslovanja u svim industrijama, a primena veštačke inteligencije će samo učvrstiti i ubrzati ovaj trend.

U suštini, svedoci smo početka moguće trke između kompanija u primeni veštačke inteligencije, ali isto tako i trke između legitimnih biznisa i kriminalaca u primeni iste

Kripto proleće i tokenizacija digitalne imovine kao nove investicione prilike

Američki regulatori su odobrili Bitcoin ETF-ove (Exchange traded funds), gde očekujemo da će to dodatno ubrzati institucionalnu aktivnost kripto investicija.

BlackRock, najveći svetski investicioni menadžer, lansirao je svoj prvi tokenizovani investicioni fond “The BlackRock USD Institutional Digital Liquidity fund” na javnom blokčejnu (u ovom slučaju Ethereum-u). To znači da je blokčejn praktično preživeo krah svoje inicijalne pompe i postao deo svetske realnosti.

Tradicionalne finansijske institucije, kao i državni fondovi, prihvatili su da ova tehnologija neće postati deo prošlosti, i zato moramo da ozbiljno razmotrimo investicione prilike u ovoj oblasti. Samim tim, očekujemo sve veći fokus na korišćenje tokenizacije kao načina obezbeđivanja novih investicionih prilika, kao i da “stablecoins” nastave da privlače pažnju investitora.

Razvoj fintech ponuda usmerenih ka kompanijama, i sve značajnija uloga tradicionalnih finansijskih institucija

Do skoro smo imali priliku da vidimo da su fintech kompanije više usmeravale svoju ponudu ka potrošačima nego ka drugim biznisima. Međutim, kao posledica svetske ekonomske krize, javio se trend da se kompanije sve više fokusiraju na smanjivanje troškova i povećanje profitabilnosti, što znači da sada i B2B tržište postaje plodno tlo za inovacije. To, naravno, neće ostati neprimećeno od fintech startapa, ali isto tako i od strane tradicionalnih finansijskih institucija koje postaju sve prisutnije u fintech areni.

U prethodnom periodu izvršena je modernizacija i digitalizacija infrastrukture u velikim bankama, tako da sada i one mogu biti agilne i igrati na istom nivou kao startapi, ali sa mnogo većim resursima.

Zamislite sveobuhvatna rešenja koja će zameniti pojedinačne programe za računovodstvo, upravljanje podacima, planiranje likvidnosti i kontrolu resursa. A onda zamislite rezultate koje u tim rešenjima, zajedničkim snagama, mogu postići veštačka inteligencija i ljudska ekspertiza. Ukoliko vaša banka nudi takvo superiorno rešenje, sigurno ćete biti dugoročni i verni klijent jer nemate razlog zbog kog biste prebacili svoje poslovanje u drugu banku.

Fintech kompanije su svojim rešenjima već revolucionarizovale potrošačke transakcije, a sada imaju priliku da ostave još veći trag na poslovanje privrednih subjekata.

Šta nam fintech trendovi donose na srpskom tržištu

Trendovi koje smo spomenuli će sigurno imati uticaj i na srpsko tržište, ali su svakako drugačiji u skladu sa veličinom tržišta, regulatornim okvirima, potrošačkim mentalitetom i razvijenosti ekonomije.

Slabija perspektiva za B2C fintech igrače

U poređenju sa Evropskom unijom, zakonska regulativa u Srbiji je znatno manje pogodna za fintech kompanije koje usmeravaju svoju ponudu ka potrošačima, što je u kombinaciji sa malim tržištem izuzetno nepovoljno tlo za inovacije u ovom segmentu.

Zamislite da ste fintech kompanija iz Srbije – umesto da razvijate proizvod za tržište od svega šest miliona ljudi i gde regulativa ne podržava otvoreno bankarstvo (open banking), verovatno ćete se pre odlučiti da razvijate proizvod za evropsko tržište od 450 miliona ljudi i testirati ga u obližnjim državama poput Slovenije ili Bugarske.

Pored veličine tržišta i regulative, dodatni izazov sa kojim se fintech kompanije suočavaju je i indolentnost srpskih potrošača, kada je usvajanje novih tehnologija iz oblasti finansija u pitanju. Ono što je bitno da naglasimo jeste da se ovde ne radi nužno o nedostatku infrastrukture. Srpska internet i telekomunikaciona infrastruktura je relativno nova, i samim tim je sposobna da podrži moderne tehnologije. U ovom slučaju, radi se o navikama (ili nedostku navika) potrošača. S jedne strane društvene mreže, podkasti, YouTube uveliko su deo svakodnevnog života ljudi u Srbiji, što se ne može reći i za online/mobilno bankarstvo kao metode plaćanja.

Poslovni subjekti su sve plodnije tlo za fintech kompanije

Kada pričamo o domenu privrednih subjekata, stvari već postaju mnogo zanimljivije jer generalno rešenja koja se nude u inostranstvu imaju veliki potencijal i u Srbiji.

Konkretno, već imamo postojeća rešenja za klijente u smislu vođenja poslovanja, to jest administracije i finansija. Tako da baš kao i u svetu, i ovde mali i srednji privrednici mogu da se oslone na fintech rešenja koja su im isplativija u odnosu na rešenja koja su usmerena na velike organizacije, ali i prilagođena njihovim očekivanjima. Tu imamo recimo mini-ERP rešenja, to jest rešenja za planiranje poslovnih resursa, koja su ranije bila nedostupna manjim kompanijama zbog izuzetno velikih troškova.

Veliki setovi podataka (big data) i veštačka inteligencija u bankarstvu

Tržište bankarstva u Srbiji je dosta konkurentno, stoga ne čudi da banke prednjače u primeni inovacija u finansijskom ekosistemu. Treba i ovde ponoviti da je kod nas bankarska, kao i telekomunikaciona infrastruktura novija i zbog toga predstavlja značajnu prednost u primeni inovacija, čak i prema nekim zemljama Evropske unije kao što su Rumunija i Bugarska.

Kod nas su uveliko u primeni čet botovi, i to u više segmenata. Koriste se kako eksterno, u vidu korisničke podrške, ali i interno kao sredstvo za obuku, pronalaženje relevantnih informacija, kao i opšte unapređenje efikasnosti poslovanja kroz čitavu organizaciju.

U bitkama za potrošače u Srbiji, konkurencija između banaka je prilično oštra. Stoga, analitika velikih setova podataka uveliko predstavlja realnost. Banke koriste rezultate ovih analiza kao uvide u korisnička ponašanja i potrebe, te mogu efikasnije da prilagode svoje ponude, kao i procese tako da odgovaraju potrebama naših potrošača.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da postoje neki delovi fintech ekonomije koji su na gotovo istom nivou kao u svetu, ali i da su nejednakosti u smislu primene svetskih trendova velike. Delom se to može ispraviti modernizacijom zakonske regulative, koja bi onda rezultirala bogatijom ponudom za srpske potrošače, a samim tim i promeni same potrošačke kulture tako da Srbija postane plodnije podneblje za inovacije.

Samim tim bismo zatvorili krug, jer bi otvorenost potrošača podstakla dalji razvoj inovativnih fintech rešenja koja bi mogla da pariraju konkurentima i na svetskom nivou.

Nebojša Đurđević, partner i izvršni direktor za strategiju i inovacije u kompaniji Vega IT

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Srbija

Građani mogu do 5. maja da prijave inovacije za takmičenje tehnoloških inovacija

Objavljeno

-

Građani koji mogu da naprave tim koji će stati iza određene inovacije u obliku proizvoda ili usluge, koja se može naći na tržištu, mogu do 5. maja konkurisati u kategoriji realizovane inovacije u okviru takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, rečeno je na prezentaciji ovog takmičenja u Regionalnoj Privrednoj komori (RPK) Kruševac, objavila je RPK.

Organizator takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (NTI 23) je resorno Ministarstvo nauke Srbije, a realizuje ga organizacioni tim sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Takmičenje se svake godine odvija po već ustaljenom modelu, što znači da je rok za prijavu u kategoriji inovativne ideje srednjoškolaca i studenata istekao u martu.

pročitaj više

U TRENDU