ostanimo u kontaktu

Region

Šmit: Dodik ne može da ide samostalnim putem niti može da otcepi RS

DW

Objavljeno

-

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ne može ići samostalnim putem i praviti sam za sebe stvari koje nisu u okviru evropskih standarda.

On je rekao da njegove odluke o izmenama Krivičnog zakona, koje se odnose na kazne u vezi sa podmićivanjem na izborima, važe za oba entiteta BiH i da nisu usmerene protiv bilo kog političara pojedinačno.

„Ovo nije usmereno specijalno protiv Dodika, ali Dodik mora znati da on nije sam na svetu i da ne mogu svi igrati onako kako on svira. Izabran je da bi služio svom narodu“, kazao je Šmit u intervjuu za sarajevsko „Oslobođenje“.

On je istakao da je reč o zakonu koji izborne manipulacije i prevare stavlja pod praksu krivične odgovornosti i sankcija.

„I baš me zanima kako će Dodik objasniti da prevara na izborima u RS ne treba biti krivično delo? Jedino što mogu reći je da ne potcenjuje moju odlučnost. Ja nisam ovde samo zbog Federacije BiH, već i zbog RS i zbog ljudi koji tamo žive“, naveo je visoki predstavnik u BiH.

Navodeći da ima „veoma malo prilika da razgovara sa Dodikom“, Šmit je naveo da Dodik treba da posmatra s kim sve razgovara mimo njega.

„Možda bi i za njega bilo bolje kada bi ipak sa mnom razgovarao. Ako bi to uradio, sigurno bi sprečio da doživi nekoliko iznenađenja“, kazao je on.

Upitan da li ta iznenađenja podrazumevaju i Dodikove izjave o otcepljenju, Šmit je odgovorio „Definitivno“, naglašavajući da to nije nešto što Dodik može da uradi.

„Ne interpretira on Dejtonski sporazum, već ga on mora poštovati. I mogu mu samo preporučiti da pogleda šta Srbija o tome kaže. Iz Beograda do sada nisam čuo da se na bilo koji način dovodi u pitanje teritorijalni integritet BiH. Ovo je samo napomena da se to neće ni dogoditi“, rekao je visoki predstavnik u BiH.

Upitan da li ga brine radikalizacija Bošnjaka, nakon što je nametnuo poslednje odluke koje su omogućile formiranje Vlade Federacije BiH bez Stranke demokratske akcije, Šmit je kazao da ga to „zaista brine“.

„Svestan sam da su Bošnjaci u BiH doživeli i preživeli toliko toga i propatili mnogo. I meni je u redu da se lako postavljaju određena pitanja. Ali baš zbog toga mi, ovde, kao i svi oni koji stoje iza Dejtonskog sporazuma, moramo reći da nema ništa tajno u tom ugovoru“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, u BiH mogu da postoje različita mišljenja, ali da uvek treba da prevlada osnovni cilj – da ljudi mogu da žive normalno i u miru, dodavši da je taj „glas razuma“ čuo i od poglavara Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića.

Odgovarajući na pitanje da li je za svoje poslednje nametnute odluke imao podršku EU i svoje države, Nemačke, Šmit je rekao da su „neki imali i drugačije preporuke, ali da niko nije doveo u pitanje da postoji mogućnost donošenja takvih odluka“.

„Sa Rusijom nisam razgovarao“, dodao je.

Visoki predstavnik je naveo da je njegovo delovanje usmereno na to da BiH pokrene u pravcu integracije u EU, naglašavajući da što je BiH bliža EU, to će biti manje potrebe za bilo kakvom intervencijom.

„To, doduše, zahteva da ovdašnji političari sednu za isti sto, da razgovaraju i donose odluke zajedno“, zaključio je Šmit.

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU