ostanimo u kontaktu

Svet

SpaceX Ilona Maska razvija mrežu špijunskih satelita za Vladu SAD

Objavljeno

-

Jedna američka obaveštajna agencija sklopila je ugovor s SpaceX-om o razvoju mreže špijunskih satelita u poslu vrednom 1,8 milijardi dolara, prenosi Rojters, što naizgled potvrđuje izveštaje koji sugerišu da se kompanija milijardera Ilona Maska sve više pravi poslove s vladom SAD-a. Informacija dolazi i usred spekulacija da Rusija nelegalno koristi Starlink satelite u njenom ratu s Ukrajinom.

Nacionalna kancelarija za nadzor (NRO) je zaključila ugovor s SpaceX-ovim programom Starshield 2021. godine kako bi razvila stotine špijunskih satelita za tu agenciju, prenosi Rojters, pozivajući se na anonimne izvore upoznate s programom.

Sateliti će imati sposobnosti snimanja Zemlje i moći će da funkcionišu kao jato u niskoj orbiti, omogućavajući SAD-u praćenje ciljeva na zemlji i deljenje podataka s američkim obaveštajnim i vojnim zvaničnicima, rekli su izvori.

Prema nekim izvorima, od 2020. godine lansirano je oko desetak prototipova satelita.

NRO je potvrdila Rojtersu da agencija razvija satelitski sistem u partnerstvu s drugim vladinim agencijama, kompanijama, istraživačkim institucijama i drugim zemljama, iako nije potvrdila uključenost SpaceX-a.

Ni NRO ni SpaceX nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Šta ne znamo

Nije poznato koliko satelita SpaceX razvija za NRO i koje druge kompanije učestvuju u programu Starshield.

Ključne informacije

Vol Strit Žurnal je prošlog meseca izvestio da je SpaceX sklopio ugovor s jednom američkom obaveštajnom agencijom 2021. godine, mada detalji ugovora još nisu poznati. Dokumenti kompanije sugerišu da SpaceX razvija program satelita pod nazivom Starshield, koji bi dopunjavao napore nacionalne sigurnosti.

Na veb sajtu kompanije piše da se Starshield razvija za „vladine potrebe“, s fokusom na „posmatranje Zemlje“ i globalne komunikacije. Predsednica SpaceX-a Gvin Šotvel rekla je prošle godine da postoji „vrlo dobra saradnja“ između kompanije i „obaveštajne zajednice“. Ministarstvo odbrane ranije je koristilo SpaceX-ove rakete Falkon 9 za lansiranje vojnih tereta u svemir, prema Rojtersu.

Istraga

SpaceX je pod istragom zbog navodne upotrebe Starlink internet terminala kompanije od strane Rusije u njenom ratu s Ukrajinom, saopštila su dvojica demokrata iz Predstavničkog doma ranije ovog meseca. Predstavnici Džejmi Raskin, demokrata iz Merilenda, i Robert Garsija, demokrata iz Kalifornije, napisali su pismo kompaniji izražavajući zabrinutost što nije primenila „odgovarajuće mere i politike opreza“ kako bi sprečila Rusiju da koristi Starlinkovu internet uslugu. Raskin i Garsija rekli su da će istragu sprovesti Pentagon i druge vladine agencije. SpaceX i Mask negirali su tvrdnje da SpaceX prodaje Starlink terminale Rusiji, sugerišući da su izveštaji koji tvrde suprotno „kategorički lažni“. Istraga sledi nakon tvrdnji ukrajinske obaveštajne agencije, koja se pozvala na presretnute razgovore između ruskih snaga na istoku Ukrajine koji su sugerisali da su Starlink terminali instalirani radi uspostavljanja internet pristupa.

Mask je treći najbogatiji čovek na svetu s neto vrednošću od 188,5 milijardi dolara, prema najnovijim procenama Forbes.

Taj Raš, novinar Forbes

Svet

Tekst Rezolucije o Srebrenici: Šta se proglašava, a šta se osuđuje

Objavljeno

-

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani saopštio je u Skoplju da je ta zemlja jedan od kosponzora rezolucije UN kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrnici 1995. i pozvao zemlje članice UN, a posebno Srbiju da je podrže.

Osmani je na konferenciji za novinare u Skoplju pročitao tekst rezolucije koju je, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju, do sada podržalo više od 17 zemalja, među kojima su Slovenija, Italija, Lihtenštajn, Irska, Finska, Holandija, Albanija, Turska, Jordan, Malezija, Čile, Novi Zeland i druge.

Rezolucija pod nazivom „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“ treba da bude predstavljena Generalnoj skupštini UN 17. aprila, a o njoj će se glasati 2. maja.

Tekst rezolucije glasi:

Odlučuje se da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava.

Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.

Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici.

Naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i dostojanstvene sahrane i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve zemlje da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde.

Poziva se generalni sekretar UN da uspostavi informativni program UN „Genocid u Srebrenici i UN“ započinanjem aktivnosti u sklopu priprema za obeležavanje 30. godišnjice, 2025, i dalje zahteva od generalnog sekretara da skrene pažnju na rezoluciju svim državama članicama UN, organizacijama iz sistema UN i organizacijama civilnog društva.

Pozivaju se sve države članice UN , organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući komemoracije i aktivnosti, posebne memorijale i odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Svetska banka: Raste jaz između bogatih i siromašnih zemalja

Objavljeno

-

U više od polovine od 75 najsiromašnijih zemalja sveta, uprkos njihovom važnom potencijalu u sirovinama i aktivnoj mladoj populaciji, BDP po stanovniku 2023/2024. godine raste sporije nego u bogatim zemljama što povećava nejednakost – saopštila je Svetska banka.

Za trećinu tih zemalja, BDP po stanovniku je sada niži nego pre pandemije kovida-19, piše u izveštaju koji je Svetska banka objavila danas o zemljama koje bi mogle da imaju koristi od poklona ili zajmova Međunarodne razvojne asocijacije (IDA) – ogranka Svetske banke, pod povoljnim uslovima.

„Dobrobit tih zemalja je neophodna za dugoročni prosperitet sveta. Tri današnje ekonomske sile – Kina, Indija i Južna Koreja bile su zemlje koje su profitirale od zajmova IDA“ – podsetio je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil u saopštenju.

On je rekao da su sve tri zemlje prosperirale, učinile su da nestane ekstremno siromaštvo i poboljšale su slove života.

Zemlje koje finansira IDA danas imaju uz međunarodnu pomoć potencijal da učine isto, dodao je on.

U nekim zemljama situacija je još kritičnija sa stepenom ekstremnog siromaštva osam puta većeg od svetskog proseka. Gotovo 25 odsto stanovništva u tim zemljama živi sa manje od 2,15 dolara na dan, a 90 odsto ljudi suočenih sa glađu ili neuhranjenošću u svetu, koncentrisano je u tim zemljama koje se uglavnom nalaze u podsaharskoj Africi, kao i u istočnoj ili južnoj Aziji.

U izveštaju se predlaže da se pojača doprinos međunarodnih finansijskih institucija da im pomogne i saradnja u vezi s glavnim svetskim pitanjima kao što su klimatsko zagrevanje koje posebno pogađa te zemlje, kao i znatno povećanje finansijske podrške.

Pomoć zemljama u razvoju, posebno onim koji su trenutno u dužničkoj krizi ili rizikuju da zapadnu u nju, biće ove nedelje u Vašingtonu među glavnim temama godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Beta

pročitaj više

Svet

Vojska SAD presrela 80 dronova i šest raketa lansiranih iz Irana i Jemena na Izrael

Objavljeno

-

Američke snage uz podršku razarača Evropske komande SAD uništile su više od 80 dronova i najmanje šest balističkih projektila usmerenih na Izrael iz Irana i Jemena u noći između subote i nedelje, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM).

CENTCOM je u objavi na mreži X ponovio podršku Izraelu u odbrani od „opasnih akcija Irana“.

„Nastavićemo da radimo sa svim našim regionalnim partnerima na povećanju regionalne bezbednosti“, saopštila je američka vojska.

Osamdeset bespilotnih letelica čini skoro polovinu od 170 dronova za koje Izraelske odbrambene snage tvrde da ih je Iran ispalio na Izrael.

pročitaj više

Svet

Kompanija Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage

Objavljeno

-

Američki proizvođač električnih vozila (EV) Tesla otpustiće više od 10 odsto svoje globalne radne snage, navedeno je u internom dopisu kompanije u koji je Rojters imao uvid.

„Dok pripremamo kompaniju za našu sledeću fazu rasta, izuzetno je važno da sagledamo svaki aspekt kompanije radi smanjenja troškova i povećanja produktivnosti“, naveo je u dopisu izvršni direktor Tesle Ilon Mask.

On je istakao da je Tesla nakon analize troškova donela „tešku odluku“ da smanji broj svojih radnika na celom svetu za više od 10 odsto.

pročitaj više

Svet

Les: Pitanje Srebrenice koriste kao pritisak na Srbe, može imati suprotan efekat

Objavljeno

-

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les ocenio je da nastojanja da se bosanski Srbi definišu kao genocidni narod u ovom trenutku dolaze kao odgovor na njihovo protivljenje zakonu o državnoj imovini i raznim drugim izazovima cilju Zapada o centralizaciji bosanske države.

„Može se raspravljati o ispravnim i pogrešnim stvarima takve politike, ali krajnja mera da li je dobra zavisi od toga da li je efikasna. Ono što znamo jeste da poslednji put kada je to pokušano 2015. godine, taj pokušaj je propao kada je Rusija stavila veto na nacrt rezolucije Britanaca. Ovoga puta zapadne vlade pokušavaju da zaobiđu ruski (i kineski) veto podnošenjem rezolucije Generalnoj skupštini UN. Ostaje da se vidi da li imaju brojke, s obzirom na sve veće protivljenje globalnog juga“, rekao je Les za Tanjug na pitanje kako vidi nametanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

On je ocenio i da je „pitanje Srebrenice dugo korišćeno kao političko oružje kako bi se opravdala nastojanja da se bosanski Srbi potisnu u sadašnjosti tako što će se delegitimizovati njihova težnja za nezavisnošću, na osnovu zločina koji su tamo počinjeni pre 30 godina“.

pročitaj više

U TRENDU