ostanimo u kontaktu

Region

Spajić: Nova Vlada je stabilizovala Crnu Goru, različitosti su sada benefiti 

Objavljeno

-

Nova Vlada je stabilizovala Crnu Goru i za samo dva meseca napravljeni su sjajni rezultati, poručio je premijer Milojko Spajić nakon razgovora sa irskim kolegom Leom Varadkarom, koji je doputovao u zvaničnu posetu Crnoj Gori.

„Velika je stvar imati ovako učestale sastanke sa evropskim liderima. Krasi nas politička stabilnost, a različitosti koje su nekada bile prepreka sada su benefit za našu državu. Polarizacija koja je bila aktuelna 20 godina više nije tema. Zaista smo napravili istorijske rezultate“, rekao je Spajić sinoć na konferenciji za novinare u Vili Gorica.

Spajić je rekao da je Crna Gora napravila jedan veliki korak napred u kulturi dijaloga sa političkim partijama. 

„Napravili smo presedan evropskog tipa. Imamo jako dobru komunikaciju sa svim članovima parlamenta. To je dodatna vrednost koja se iznedrila. Uskoro ćemo, nadam se, imati i VDT-a, a imamo i ambicioznije planove“, naveo je Spajić.

Premijer Irske Varadkar dotakao se teme rata na Bliskom istoku, a odgovarajući na pitanje novinara, naveo je da Irska osuđuje napad Hamasa na Izrael, ali i da je odgovor Izraela neproporcionalan.

„Kada je reč o slučaju pred Međunarodnim sudom pravde mi poštujemo sve što se odnosi na konvenciju. Smatram da konvencija koja se tiče genocida ne govori samo o tome da li se desio genocid nego da li je sve činjeno da se genocid spriječi. Mi ćemo u svakom slučaju podržati sve što sud odluči“, poručio je Varadkar, preneli su podgorički mediji. Irski premijer je u Crnu Goru doputovao juče popodne.

Niko iz Vlade CG nije bio na proslavi Dana Republike Srpske

Spajić je izjavio da to što niko od predstavnika Vlade Crne Gore nije išao u Banjaluku na proslavu Dana Republike Srpske, koji je Ustavni sud Bosne i Hercegovine (BiH) proglasio neustavnim, najbolje pokazuje kakav je stav izvršne crnogorske vlasti po tom pitanju.

„Parlamentarci su negde direktno birani od naroda i ne možete da zabranite bilo kome da se ponaša na bilo koji način. Naravno, definitivno neko ponašanje koje je možda bilo u prošlosti karakteristično za opoziciju nije uvek dobro da se nastavi kada ste u vlasti. Mislim da definitivno treba kao država mnogo da se uozbiljimo i da napravimo jedan strateški pristup šta je stvarno bitno za nas“, rekao je Spajić.

Spajić je to rekao sinoć na konferenciji za novinare u Vili Gorica, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa irskim premijerom Leom Varadkarom.

Mišljenja je, rekao je, da je za crnogorske građane najbitniji fokus na ekonomiju, na evropski put i na vladavinu prava, preneli su podgorički mediji. Republika Srpska slavi 9. januar kao Dan Republike Srpske, a Ustavni sud BiH je, na predlog bošnjačke SDA Bakira Izetbegovića, taj datum proglasio neustavnim jer pada na dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava verski praznik Svetog Stefana.

Ustavni sud BiH nije protiv da Republika Srpska ima svoj dan, ali da to ne bude 9. januar jer, kako smatraju, vređa osećanja druga dva konstitutivna narodanu BiH.

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU